Reč ima narodni poslanik prof. dr Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala.

Gospodine Petroviću, predsedniku Fiskalnog saveta, članovi Fiskalnog saveta, ja sam veoma zadovoljan što mi raspravljamo o vašem izveštaju ovde na plenumu.

Smatram da je to vrlo veliki rezultat i to želim posebno da istaknem, a vaš rad, rad Fiskalnog saveta pratim od 2012. godine. To pratim vrlo redovno, čitam vaše analize. To činim iz prostog razloga što se sa mnogim stvarima koje vi iznosite slažem, sa nekim stvarima se ne slažem, to vam javno i kažem. Nažalost, desi se to, ono što sam ja mislio da sam u pravu, vreme pokaže da ste vi bili u pravu. Zbog toga i dalje cenim ono što vi govorite. Da li ćemo se u svemu složiti, ne znam, ali da možemo civilizovano raspravljati, to upravo pokazuje i današnji dan, bez obzira što postoje razlike u nekim stvarima, ali mi ipak razgovaramo, razmenjujemo argumente i međusobno se poštujemo, što je i cilj svake demokratske rasprave.

Ono što je najvažnije, a rezultat, moram da kažem, nedvosmisleno je da država Srbija ima veoma velike rezultate u finansijskoj konsolidaciji. To vi potvrđujete, to potvrđuje MMF, to potvrđuje Svetska banka i izveštaj EU. Znači, posao koji je urađen zaista zaslužuje punu pažnju. On se ogleda u mnoštvu činjenica. Ogleda se u činjenici da imamo sređene finansije. Mi ih do sad nismo imali.

Moram da se setim 2012, 2013. godine, budžeta i rasprave o budžetu, tada se često dešavalo da nešto iskoči, iskoči neka dubioza, neki raniji krediti ko zna kad uzimani. Jednostavno, nismo imali predvidivo ponašanje u budžetu. To smo često govorili, uvek iskoče neki kosturi iz ormana.

Sad toga više nema. Budžet je jasan, transparentan, predvidiv, pravi se po konzervativnim metodama. Tačno se zna šta su prihodi, šta su rashodi. Rezultat te činjenice jeste da mi imamo suficit. Ponekad i nisam zadovoljan što imamo suficit. Ja bih voleo da mnogo više ulažemo u infrastrukturu ili nešto drugo, pa nek bude taj deficit od 0,5% koji je za mene 2012, 2013. godine bio misaona imenica. Nisam nikada verovao da ćemo do toga doći kada smo imali deficit od 6%, 7% BDP.

Dakle, rezultati koji su postignuti su zaista veoma veliki. Cena je plaćena dosta velika. Naravno, dosta tih mera ima gde ste i vi predlagali te mere i rezultate svi vidimo.

Ono što je ovog trenutka najvažnije, a to je da zaista u budžetu više nemamo ispod crte. Tačno znamo sa čim raspolažemo. Evo, već nekoliko godina ne pravimo rebalanse, ništa nas ne iznenađuje. Imamo predvidivo ponašanje, održivo ponašanje i to je ono što je veoma važno ovog trenutka.

Suficit budžeta traje već tri godine. To je dobro. Javni dug nam pada, trajektorija duga pada. On je sad trenutno na 51% BDP. On će i dalje padati, ne nekim matematičkim metodama ili nekakvim preraspodelama, već stvarno pada.

U stanju smo zbog viška sredstava koje imamo neke kredite, koji su uzimani u ranijem periodu sa visokim kamatnim stopama, otplaćujemo i zamenjujemo sa znatno jeftinijim kreditima, jer sad imamo i dosta povoljnu situaciju na finansijskom tržištu i država može da uzima kredite po povoljnim uslovima.

Znate, mi imamo 51%, a bila su preko 70 i nešto, uslovi Mastrihta su 60%. Naša zakonska odredba je 45% BDP. Lično smatram, a nadam se da ćemo i o tome razgovarati, da možda tu zakonsku odredbu promenimo, da se pridržavamo Mastrihta. to bi bilo za zemlju naše jačine, sasvim povoljno u ovom trenutku, ali o tome možemo razgovarati na način na koji smo i do sada razgovarali.

Dve moje teme koje su uvek omiljene i koje uvek spominjem kada govorim o budžetu su penzije i plate. Počeću od penzija. Godine 2018. sam podržavao vaš stav da se ukine Zakon o penzijama, 2019. godine smo insistirali, jedan narodni poslanik i ja, da se uvede indeksacija penzija. Znate, tada nije bilo razumevanja sve dok MMF nije rekao da moramo to uraditi. To ćemo uraditi. Dobro je. Da li će to biti švajcarska formula ili nešto drugo ostaje da se preračuna.

Dobro je da znamo da smo izdatke za penzije sveli na podnošljivih 11% BDP i penzioneri za koje kažemo da su podneli najveći deo tereta, a jesu, moraju da osete. Oni su osetili u povećanjima koje su imali u ovoj godini. Pretpostavljam da će povećanja biti i krajem ove godine. Za to prostor postoji i moramo tim ljudima vratiti to što su se u datom trenutku žrtvovali za ono što su činili.

Isto tako sam nezadovoljan što mi nemamo platne razrede. Oni su trebali da dođu 2019. godine, pa je prolongirano za 2020. godinu, pa sada se to prolongira za sredinu 2020. godine. Tu se apsolutno slažem, nećemo verovatno moći do 2021. godine, jer morate u budžetu imati sredstva za to, a rebalanse praviti polovinom godine je dosta teško, sami znate, jer moramo imati jasno i predvidivo ponašanje u budžetu. Ne možemo svaki čas nešto menjati, jer kad budžet donesete na početku godine vi imate pravila ponašanja za celu godinu.

Zalažem se za platne razrede. Znate, raspon plata u Srbiji je 1:7,5. Ja se zalažem za 1:12. Neko će reći – da, ti si pripadnik Socijaldemokratske partije, a jesam, ali nisam za uravnilovku. Jesam da se nagrađuje rad, stvaran rad, znanje, a u našoj državnoj administraciji, ako želimo da idemo korak napred, moramo imati najkvalitetnije kadrove, jer najkvalitetnije kadrove iz naše državne uprave uzimaju privatnici i velike strane kompanije, kojih je mnogo u Srbiji. Hajde da se onda manemo populizma, idemo platiti stvarni rad, stvoriti uslove, a mislim da u finansijskoj konsolidaciji smo stvorili uslove i sredstva da možemo imati platne razrede.

Moje konkretno pitanje je nadležnom ministarstvu – zašto se to prolongira, da čujemo koje je objašnjenje? Ja ne znam objašnjenje, pa samim tim mogu da se kritički prema tome odnosim, ali bi želeo da čujem koje je to objašnjenje zašto i zbog čega mi nećemo imati platne razrede 1. januara 2020. godine, a to smo obećali MMF, i to je ono što se od nas traži.

Treće pitanje koje ja uvek govorim, a to su javne investicije. Mi smo u budžetu za 2019. godinu negde imali već izdvojenih 220 milijardi. Pre neku godinu mi smo imali samo 120 milijardi. Dokaz šta znači kada imate rezultate u finansijskoj konsolidaciji da možete izdvajati više sredstava za javne investicije.

Apsolutno podržavam da se izdvaja za infrastrukturu, i to u infrastrukturu koja će kasnije doneti određene rezultate. Ponosan sam na činjenicu da je završen Koridor 10, da ćemo vrlo brzo imati završen Koridor 11 do Čačka, da pružni pravac Beograd-Budimpešta počne da se gradi. Isto tako ono za šta sam se zalagao u budžetu za 2019. godinu su investicije u zaštiti životne sredine.

Podsećam, ciljevi održivog razvoja ili Agenda 2030 o kojoj stalno govorimo u ovom parlamentu zahtevaju da se u tu oblast mnogo toga ulaže. Možda je tu prostor da naš BDP raste brže od 3,5%, da dođemo do tih potencijalnih 5%, pa čak i više, jer Srbija da bi išla napred, da bismo stigli do većeg BDP, moramo imati veći stepen rasta, tražiti načina kako do njih da dođemo. Upravo tu vidim šansu i insistiraću na budžetu za 2020. godinu više sredstava u zaštitu životne sredine, a isto tako nečemu što se ovde manje govori, a to je zelena ekonomija.

U Evropi vi imate mnogo ulaganja u zelenu ekonomiju, u održivu energetiku, u održive zgrade, očuvanje energije. Mi smo to jednostavno zapostavili, pa imamo mnogo veću potrošnju, nego što imaju i mnoge razvijenije zemlje od Srbije.

Ma koliko mi govorili da imamo visoke stope zapošljavanja, ta stopa, da li je neko merio onako ili ovako, je na 11,3%, bilo kojom metodom, ali da bismo imali dalje rast BDP moramo imati dalji rast zapošljavanja, i to u privatnom sektoru i činiti ono što možemo.

Ono o čemu je, takođe, bilo govora jesu domaće investicije. Zaista je i tu prostor da li u državi moramo tražiti način, kako stimulisati mala i srednja preduzeća, kako stimulisati start ap programe, kako učiniti sve u cilju rasta BDP. Rast zapošljavanja znači i rast BDP.

Socijaldemokratska partija, kao partija leve orijentacije, naglašavam, insistiraće upravo na tim delovima. Naravno, kad neko kaže leve orijentacije, svi pomisle da se oni više bore za neke socijalne programe. Ne, borimo se za nova radna mesta, nove tehnologije, borimo se za novo zapošljavanje, borimo se za pristojne plate, da ljudi mogu da žive i, naravno, da ljudi ostanu ovde u našoj zemlji, da žive na način koji dolikuje jednoj modernoj evropskoj Srbiji za koju se zalažemo.

Prošle godine smo govorili, nismo postigli neke veće rezultate, a to je kako da smanjimo poresko opterećivanje plata. Tu je prostor. Sva ušteđena sredstva, znate, kada vi nešto stvorite, ona pametnom raspodelom vi možete doći do boljih rezultata. Možda je to prostor. Upravo sad će nam se stvoriti, jer procedure u donošenju novog budžeta ćemo poštovati, imaćemo sve parametre početkom oktobra, odnosno imaćemo budžet, siguran sam, u novembru, početkom novembra i imaćemo prostora i vremena da razgovaramo, da vidimo taj višak sredstava koji imamo, da li će on biti veći od 220 milijardi, ne znam koliko će biti, kako pametno da ga usmerimo da Srbija oseti taj uzlet koji je neophodan, ne u sledećoj godini, već u sledećih pet, šest godina. O tome pričamo. Vaše znanje, naše političko umeće, iskustvo, a i želja da Srbiju menjamo i idemo napred, moraju dati rezultate.

Naravno, kao Socijaldemokratska partija prihvatićemo vaš izveštaj, davaćemo podršku vašem radu, nekad ćemo se slagati, nekad nećemo, ali rezultat toga mora da bude bolja, modernija Srbija. Hvala.

Hvala, profesore Mijatoviću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi profesore Petroviću, sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, na samom početku obraćanja kada je u pitanju ova tema dnevnog reda skupštinskog zasedanja, a to je vaš izveštaj, kao i naš ovlašćeni predstavnik, predstavnik poslaničke grupe SPS, moram ponovo da istaknem da ćemo podržati vaš izveštaj u danu za glasanje, jer je celovit, utemeljen je činjenično, sadrži podatke o kojima možemo da raspravljamo, o nekima ćemo se saglasiti, u nekima verovatno i nećemo, ali je to dobro kako bi se iskristalisao zaključak koji će unaprediti kako vaš rad, tako i naše dalje ocene u pogledu nekih budućih izveštaja.

Ono što želim da skrenem pažnju jeste sledeće - mi smo potpuno saglasni sa vašom ocenom, da je i dalje prisutan napredak kada je u pitanju finansijska konsolidacija i to kroz održavanje finansijske discipline, za koju smatram da je možda treba i pooštriti u pojedinim segmentima, a sa druge strane tu činjenicu potvrđuje nešto što se ne može dovoditi u sumnju, a to je pokazatelj da inflaciju i dalje držimo pod kontrolom, odnosno da je nemamo.

Ono što želim od vas da čujem i u ime nas, iz poslaničke grupe SPS jeste malo pojašnjenje u vašem izveštaju kada ste se osvrnuli na projekte koji se odnose na infrastrukturu i zaštitu životne sredine. Tačna je ocena da projektima nisu predviđena veća ulaganja, ali sam dužan da skrenem pažnju na neke činjenice koje se ne mogu dovoditi u sumnju.

Pre svega, da pođemo od nečega što je apsolutno tačno, a to je da je ekologija jedan od najvažnijih segmenata života i da se ekologiji danas posvećuje značajno više pažnje nego u nekom ranijem periodu, naročito u periodu recimo do 2012. godine kada se gotovo ekologija potpuno marginalizovala zbog čega smo i došli u neke situacije u kojima, nažalost jesmo.

Takođe, činjenica koje treba da budemo svesni jeste da u infrastrukturu zaštite životne sredine Srbija treba da uloži, ni manje ni više, nego 15 milijardi evra. Ako uzmete u obzir da je to jedan značajan iznos sa jedne strane, sa druge strane finansijske mogućnosti i budžetske mogućnosti Republike Srbije očigledno je da postoji jedan određeni nesklad ili raskorak, jer tolika sredstva odvojiti u kratkom vremenskom periodu za poboljšanje infrastrukture životne sredine zaista nije baš svejedno, ako ćemo pežorativno da se izražavamo.

Međutim, ono što treba istaći, treba istaći da i pored te činjenice da postoji određena nesrazmera, između budžetskih mogućnosti i potreba zaštite životne sredine da se do sada dosta toga uradilo i zato vas molim, gospodine Petroviću, da u budućem izveštaju naglasite i ono što ste imali priliku da ocenite kao pokazatelj šta je to urađeno na osnovu čega treba projektovati ili predvideti sredstva za ubuduće.

Šta je urađeno? Pa, urađeno je dosta. Hajmo da krenemo od toga da je upravo radi zaštite životne sredine pokrenuta borba od strane Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, mislim na Ministarstvo za zaštitu životne sredine, borba protiv dezertifikacije suše. Imajući u vidu da nam je zemlja neprikosnoven resurs kome moramo da se posvetimo, da sprečimo degradaciju zemlje, da sprečimo sve ono što utiče na to da nam zemlja propada, onda je jedan od poteza, jedna od odluka Ministarstva zaštite životne sredine bila više nego potreba i dala početne rezultate, a to je pošumljavanje zemljišta.

Podsetiću vas da su brojne lokalne samouprave i gradovi aplicirali po konkursu za pošumljavanje i da se u tom pravcu već dosta radi.

Izgradnja sistema upravljanja otpadom nesumnjivo da i te kako predstavlja jedan pomak u smislu kako organizovati zaštitu životne sredine na najbolji mogući način. Naravno da to treba da prati i odgovarajuća zakonska regulativa pa u tom pravcu postoji i ideja i već urađen nacrt Zakona o klimatskim promenama. Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga da se ne bi stvorio utisak kod građana Srbije da se bukvalno ništa nije uradilo. Nije tačno. Radi se na tome da se poboljša prevashodno svest građana o tome da je zaštita životne sredine broj jedan. Sa druge strane, da se napravi kakav takav kompromis između investicionih ulaganja sa jedne strane, koju nažalost urušavaju tu tzv. Biološku ravnotežu i sa druge strane – očuvanje životne sredine. Tu je ogroman raskorak jer upravo rast tehnologije, upravo rast industrije utiče nažalost na sve ono što je nama imanentno i bitno da bi mogli da živimo zdravo, da bi mogli da živimo onako kako budućnost očekuje jedan normalan živi svet i čoveka u tom živom svetu.

Ono što takođe možemo da se potpuno usaglasimo jeste da su odluke Vlade Republike Srbije u jednom vremenskom trenutku kada je doneta odluka o sprečavanju ili ograničavanju zapošljavanja, pa je to prvo zakonski uređeno Zakonom o budžetskom sistemu, a potom i donošenjem Uredbe o ograničavanju zapošljavanja, koja je usaglašena sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, da je u tom trenutku dalo velike efekte, pozitivne efekte. Međutim, kako je vreme prolazilo, očigledno je da se ti efekti smanjuju i očigledno je da Uredba o ograničavanju zapošljavanja sada više postaje ili manje kontraproduktivna imajući u vidu da donekle parališe rad lokalnih samouprava.

Ja ću ukazati samo na nekoliko činjeničnih utemeljenih podataka. Imamo raskorake u odnosu na zakonsku regulativu sa jedne strane, sa druge strane, nedovoljno funkcionisanje lokalnih samouprava, odnosno sa nepotpunim kapacitetom.

Konkretno, odredbe Zakona o sportu propisuju obavezu, to je kongentna norma, imperativna norma, da svaka lokalna samouprava mora imati inspektora sporta ili sportskog inspektora. Podsetiću, veoma mali broj lokalnih samouprava u Republici Srbiji ima inspektora sporta. To generiše ili dovodi do jedne posledice koja nije nimalo bezazlena, a to je da se neidentifikuju i nesankcionišu propusti i greške, pa čak i svesno kršenje zakona od raznih sportskih organizacija, što opet uzročno-posledično stvara nove probleme, korupciju i sve drugo.

Dalje, slična situacija je i sa nedovoljnim brojem inspektora u oblasti prosvete, u oblasti ekologije itd. Vlada je to prepoznala i zahvaljujući upravo tom prepoznavanju od strane Vlade Republike Srbije već je najavljeno relaksiranje u smislu ili ukidanja ili stavljanja van snage Uredbe o ograničavanju zapošljavanja ili iznalaženja mogućnosti kako će se upravo ovi problemi, na koje sam ja ukazao, rešiti kako bi lokalne samouprave mogle da funkcionišu sa punim kapacitetom.

Nadam se da ćemo već u toku 2020. godine ove probleme, koji nisu nimalo mali, moći uspešno da rešimo.

Što sam kroz analizu ili čitanje vašeg izveštaja primetio jeste nešto sa čim moram da se usaglasim, a to je potreba uvođenja platnih razreda. Zaista ne bih ponavljao ono što su moji prethodnici, odnosno kolege sa stanovišta struke, jer ja sam pravnik, nisam ekonomista, ukazali na potpuno činjenično-utemeljen način i ja ću to da podržim. I u tom pravcu opet ću ukazati na jedan pozitivan trend kada je u pitanju namera Vlade Republike Srbije da se i ovaj problem zakonski adekvatno reši.

Takođe od strane poslaničke grupe SPS ćete imate podršku i kada dajete preporuke u pogledu jednog drugog segmenta, a taj segment se vezuje za PIO. Tu su zaista preporuke apsolutno osnovane. Mislim da su krajnje sugestivno dobronamerne.

Ono što ja moram da ukažem jeste da je i Vlada Republike Srbije takođe u tom pravcu preduzela određene aktivnosti koje dovode do izmena ili nagoveštaja izmena zakonske regulative, tako da se već radi, da radne grupe rade na nacrtima zakona koji se odnose na izmene i dopune Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Molio bih vas da razmislite o idejama koje se vezuju za povećanje starosnog osnova za ostvarenje prava na penziju ili odlazak u penziju, jer tu već imamo nekoliko idejnih rešenja počev od povećanja sa 65 na 67 godina koje, što je već taktički negde i prisutno u odgovarajućim segmentima društva, ali čak i do 70 godina života pa bi to trebalo razmotriti više dimenzionalno i sa onog takozvanog biološkog aspekta, a sa druge strane stanovišta potrebe i dalje finansijske konsolidacije koja je nesumnjivo započeta.

Na kraju, želim da još jednom pozdravim i podržim sve ono što ste naveli. Neću ukazivati na nešto što bi oduzelo mnogo vremena, jer bi bilo zaista potrebno dosta vremena da stupimo u određene polemike kada su u pitanju pojedini delovi vašeg izveštaja.

Zamolio bih samo da, kao što ste i do sada radili, da se nastavi takav trend, da se sa mnogo manje kritika koje ulaze u dnevno politička nadgornjavanja, više stručno opservira kompletna situacija, jer to zaista nije ni činjeno do sada, da me pogrešno ne razumete i da nastavimo zajedno da doprinosimo upravo onom što je naš zajednički cilj, a to je privredno jača, ekonomski jača i zdravija Srbija. Zahvaljujem se.

Hvala kolega Jovanoviću.
Reč ima prof. Pavle Petrović. Izvolite.

Moram da pozdravim izlaganje kolege Jovanovića naročito u oblasti zaštite čovekove sredine i drago mi je da se to prepoznaje kao jedna vrlo važna stvar i povezano sa poslanikom Mijatovićem koji je takođe ukazao da se ovaj novi budžetski prostor koji će se sigurno pojaviti za višak, za 2020. godinu, da se značajan deo toga odvoji za zaštitu životne sredine.
Redovi veličina, mi smo videli već za ovu godinu u onom budžetskom prostoru, za ovu godinu nekih 120 miliona evra je moglo da ide, nije otišlo skoro ništa, ali ajde sada za 2020. godinu toliko može da se skupi, Ova cifra da ne obeshrabri, to što kažete 15 milijardi evra, to uključuje i javna preduzeća i privatni sektor. Ono što bi budžetski bilo je oko osam do devet milijardi, što bi bilo otprilike jedno 500 miliona evra godišnje kada dođemo do tog nivoa, kada ministarstvo i Vlada bude spremno da sa svojim projektima apsorbuje ta sredstva i da počne da ih ulaže.
Sada je prvi veliki korak. Postoje neki projekti koji su spremni koji mogu odmah da krenu da pare ulože, a dobar, skoro polovina para je neophodna za pravljenje projektne dokumentacije koje će onda godinu dana kasnije omogućiti za taj…
Tako da bih stvarno hteo da pozdravim i izrazim slaganje sa poslanicima Mijatovićem, Jovanovićem i ostalim koji su prepoznali po mom mišljenju veoma važan problem zaštite životne sredine, pod a) i pod b) da o tome vodite računa kada se ovaj budžet bude usvajao. U sledećem, naravno mi ćemo izaći sa preporukama, mogućim sredstvima u koordinaciji sa odgovarajućim ministarstvom.

Hvala profesore.
Neđo Jovanović ima pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Pa samo da još malo više pojasnimo, neke detalje. Ja sam samo dobronamerno ukazao i više sugerisao da se u budućim izveštajima navedu ti pokazatelji, jer bez tih pokazatelja nemate celovit izveštaj. Postoji samo indicija da je Vlada nešto pokušala da uradi i ništa nije uradila, odnosno nedovoljno uradila. A sa druge strane, faktičko stanje nije takvo. Znači faktičko stanje ukazuje da je ipak neki pomak mali učinjen. Znači dobronamerna sugestija je samo da se dodatno unesu odgovarajući elementi, da Vlada preko resornih ministarstava čini napor da se stanje poboljša.

Ja ću ukratko ukazati na nekoliko činjenica koje su poznate javnosti ili bi trebale da budu poznate javnosti. Konkretno, ministar zaštite životne sredine je 2019. godine bio na sastanku Udruženja korporativnih direktora Srbije, govorim sada o privatnom sektoru, Korporativnih direktora Srbije, imao je izlaganje na temu "Investicije u ekologiju". Dakle, preko Vlade Republike Srbije već se čini napor da se pridobijanjem privatnog sektora, uključivanjem u sistem zaštite životne sredine, učini napor kako bi se onaj nesklad o kome sam govorio između budžetskog stanja sa jedne strane i potreba ekologije sa druge strane, donekle uravnoteži.

Podsetiću na još jednu činjenicu. Izgradnja mini hidrocentrala na Staroj Planini je imala i te kako veliki odjek u javnosti u smislu da se građani pojavljuju kao zaštitnici ili borci za zaštitu životne sredine. Vlada preko resornog ministarstva je stala na stranu tih istih građana i na neki način se već pravi uravnoteženje između potreba da li te hidrocentrale treba da postoje i možda ugroze životnu sredinu ili da se nađe drugi način koji podrazumeva zaštitu vodo tokova gde te lokacije treba da postoje.

To su razlozi zbog kojih insistiramo da se u izveštajima pronađu elementi koji ukazuju na napore koji dovode do našeg zajedničkog cilja, a rekao sam šta je naš zajednički cilj, zdrava, jača, prosperitetnija Srbija u interesu građana Srbije.

Hvala kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Celokupna današnja rasprava dovodi do jednog zaključka da živimo u vremenu posledica loših politika i loših režima koji su nam ostavili ovakvo stanje i težnji da se to sve popravi.

Naravno, posledice se odnose i na ovu fiskalnu politiku i i te kako su važni zaključci, i te kako su važne i preporuke i izveštaji, ali su razumljivi i određeni drugačiji pogledi narodnih poslanika na onu težnju koju Fiskalni savet hoće da predoči kao vrlo važan aspekt daljeg razvoja naše države i društva.

Međutim, taj raskorak, te posledice i uzroci se mnogo više vide u sredinama koje nisu centralne, koje nisu Beograd i koje i danas žive tu jednu zaostavštinu tih loših odluka, režima i politika koje su nas unazadile, upropastile apsolutnu ekonomiju ove države.

To mogu govoriti iz aspekta sredine iz koje dolazim, jer je danas mnogo puta ovde spominjana privatizacija, a bukvalno u gradovima i opštinama Novi Pazar, Tutin, Sjenica i svi ostali ni jedna od tih privatizacija nije urađena kako treba i bukvalno su TK "Raška" koja je jedan ozbiljan gigant i recimo Pik Pešter kada je u pitanju poljoprivredno dobro i svi ostali, FAP itd. svi ostali veliki privredni subjekti su uništeni. To je dovelo do posledica i do onoga što mi danas trpimo.

Posledice se lakše i bolje leče u Beogradu i drugim razvijenim sredinama, jer tu imamo investicije, posebno strane itd. međutim, u ovim krajevima gde još uvek nemamo ozbiljnih stranih investitora dolazi do ovog stanja da i domaći proizvođači, investitori su u nezavidnom položaju i to je ono što je takođe danas provejavalo tj. da niko od domaćih privrednika nema status ili nema položaj subvencija i ostalo kao što imaju strani investitori i dovoljno to unižava tu njihovu ekonomsku moć ili ambijent ekonomskog poslovanja da maltene odustaju i da se dovodi do jednog daljeg kraha tih sredine.

Takođe je vrlo važno i pitanje koje se spominje celog dana, tj. zabrana zapošljavanja, jer ako uzmete da recimo u tim manjim sredinama gde smo još uvek u posledicama svih tih tranzicija, privatizacija itd. glavni izvor prihoda ozbiljnog dela stanovništva jesu javne institucije, posebno školstvo itd.

To dovodi stanovništvo u jedno stanje, maltene ropstva, pogotovo ukoliko imate na lokalnim pozicijama vlasti, ljude koji zloupotrebljavaju takvu situaciju i koji primaju, recimo, radnike na određene mesece, ali zato uslovljavaju da jednostavno ispunjavaju, politički korektno da se ponašaju, ispunjavaju druge određene zahteve od strane njih i celokupno stanovništvo dovodi zaista u ropstvo.

Zato je vrlo važno da se leče što pre ove posledice, ne samo u centralnim delovima države, već na celokupnoj našoj teritoriji, jer bukvalno taj ekonomski krah koji je još uvek osetljiv, vidljiv, traje, dovodi do daljeg raslojavanja, do velikog broja iseljavanja potencijalno radnog stanovništva, pa čak koristi i onima koji zloupotrebljavaju mešovite sredine u nacionalnom smislu, kao što je moja sredina teritorija Sandžaka, da govore o nejednakom odnosu države prema svim delovima teritorije i svim građanima.

Zato su vrlo važni i ovi saveti, ali treba i zaista shvatiti situaciju da jednostavno nije ni jednostavno, ni lako i da su sve ovo posledice onih loših politika i lošijeg režima, konkretno kod nas, iako sam juče kritikovan i danas, zato sam spominjao gospodina Ugljanina, koji je uništio i baš za te privatizacije najodgovorniji sa pozicije lokalne vlasti, tu sandžačku privredu, zajedno tada sa režimom Vojislavom Koštunice, pa onda i Borisa Tadića. Mi, nažalost, smo još uvek zatočenici takvih politika i to je to što u stvari trebamo lečiti. Napori ove Vlade i ovog sistema idu u tom pravcu i nadamo se da će novim i ozbiljnim obećavajućim projektima kakvi su infrastrukturni to sve da se leči, a posebno kada su u pitanju autoputevi, posebno kada je u pitanju cela ta mreža putne infrastrukture koja donosi jednu novu nadu stanovništvu tih krajeva. Hvala.