Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Violeta Lutovac Đurđević.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, meni je veliko zadovoljstvo i čast što danas mogu da svojim izlaganjem doprinesem radu u vezi današnjeg Predloga zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora, autoputa E-761, deonice Pojate-Preljine, čije je donošenje neophodno kako bi pristupili radovima na izgradnji Moravskog koridora.

Na početku svog izlaganja istakla postojanje strateškog značaja za izgradnju Moravskog koridora koji se ogleda kroz regionalni značaj, ali takođe i kroz povezivanje kao i veću mobilnost unutar Republike Srbije. Takođe, u sklopu izgradnje Moravskog koridora u planu je i paralelna izgradnja industrijskih zona duž autoputa Pojate-Preljina.

Izgradnja Moravskog koridora je od strateškog značaja, jer pre svega povezuje centralnu Srbiju, povezuje Koridor 10 i Koridor 11, što je jako važno zbog dovođenja novih investicija. Kada uzmemo u obzir deonicu Koridora 11, kao i južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru dužine od 26 km, mogu slobodno reći da je to jedan od najtežih delova autoputa koje ste imali zadatak da izgradite. To je deonica koju su naši prethodnici lepo preskakali, za razliku od njih, mi smo pokazali da rešavamo i najteže probleme i zato treba čestitati pre svega vama poštovana ministarko, vašim saradnicima, celokupnoj Vladi, a najviše radnicima koji su dali svoj doprinos u izgradnji ovog autoputa.

Izgradnja Moravskog koridora predstavlja jedan nastavak ovih započetih radova i to je autoput sa dužinom 110 km koji je autoput najmodernije telekomunikacione mreže. Važnost Moravskog koridora se ogleda, kao što sam malo pre rekla, u povezanosti samog Koridora 10 i Koridora 11, jer ovde živi pola miliona stanovnika, takođe posluje više od 21.000 firmi. Ono što bih jako naglasila i dala na značaju jeste da će lokalne samouprave koje se nalaze duž trase Moravskog koridora biti svakako u mnogo povoljnijem položaju, jer će moći da ponude infrastrukturu koju imaju investitorima i moći će da privuku investitore.

Ja dolazim iz jedne lokalne samouprave koja će svakako biti u povoljnijem položaju, opštine Varvarin. Postoji plan da se izgrade tri industrijske zone. Jedna industrijska zona na potezu između Čačka i Kraljeva, druga između Kraljeva i Trstenika i treća između Trstenika, Ćićevca i Varvarina.

Ovaj zakon će nam omogućiti da budemo i brži i efikasniji u realizaciji izgradnje ovako važnog autoputa, jer izgradnja Moravskog koridora je specifični projekat koji pored izgradnje autoputa predstavlja još i izgradnju najmodernije telekomunikacione mreže, kao i zaštite Morave i svih njenih pritoka.

Ozbiljnost politike predsednika Republike gospodina Aleksandra Vučića se ogleda u kilometrima novoizgrađenih autoputeva. U proteklih godina oko 300 km novoizgrađenih autoputeva, za razliku od prethodnika koji su jako spremno trpali pare u svoje džepove, a nisu razmišljali za izgradnju nove infrastrukture, novih autoputeva, bolnica i škola. Ovaj autoput Moravski koridor koštaće 800 miliona evra. Strateški značaj projekta se ogleda još i u povećanju dostupnosti i opštinskim centrima i privrednim zonama, kao i turističkim destinacijama. Budući da delom Moravski koridor biti izgrađen na postojećoj trasi autoputa, a delom izmešten od državnog puta prvog reda. Povezivaće sva naseljena mesta Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku banju, Kraljevu i Čačak, što će svakako imati veliki značaj za ova mesta i kada je u pitanju privreda, i kada je u pitanju turizam, a takođe i podizanje kvaliteta života lokalnog stanovništva.

Podvlačim pored toga što ovde živi veliki broj stanovnika, 500.000 stanovnika, posluje preko 21.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, formirano je i 10 poslovnih kao i jedna slobodna zona. U ovom delu Republike Srbije se nalazi preko 20 manastira, oko šest planina i preko 10 popularnih destinacija banjskog turizma. Izgradnjom telekomunikacione magistrale stvaraju se uslovi za pružanje najkvalitetnijih telekomunikacionih servisa, kako na samoj trasi autoputa, takođe i u pomenutim mestima koji gravitiraju ka koridoru, što će svakako dovesti do unapređenja kvaliteta života građana ovih lokalnih samouprava.

Unapređenje kvaliteta života još će se ogledati i u smanjenju, odnosno vremenskim uštedama, povećanje bezbednosti saobraćaja, poboljšanje pristupačnosti, ali takođe i smanjenja troškova transporta. Zbog svega pobrojanog u danu za glasanje će poslanička grupa SNS svakako podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Izvolite kolega.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću pre nego što krenem na raspravu, samo kratko reći, s obzirom da je bilo reči ovde o tehničkim stvarima i mislim da je tu ostalo nešto nejasno, radi građevinske, saobraćajne i geodetske struke, ja moram da kažem da uzdužni i poprečni padovi, ostalo je nejasno.

Molim vas, mislim da se bavimo nečim što jednostavno ne bi trebali da se bavimo u ovoj Skupštini, to je stvar tehnike i struke i onda se ovde napravi tako nešto da to ode u javnost i ostane nepoznanica za mnoge tamo ljude koji jednostavno i ne treba da znaju nešto, da to nešto nije u redu.

Molim vas, postoje dva pada na putu – uzdužni i poprečni. Struka, zavisi od geometrije puta, nalaže kakav će biti prvenstveno poprečni pad. Na osnovu tog poprečnog pada određuje se kako će se vode odvesti, da li će to biti otvoreni kanal, da li će to biti zatvoreni kanal, da li će to biti kišna kanalizacija, da li će biti nešto drugo, kao i uzdužni profil, a naravno da sve to mora da ide i u okviru bezbednosti saobraćaja. Ta kombinacija mora da postoji.

Dalje, ne možemo se, kažem, baviti u ovoj Skupštini tim sitnim tehničkim detaljima i ne treba da se bavimo.

Ono što, ja neću dugo pričati, o značaju, mislim da su mnogi pričali danas, o značaju Moravskog koridora, ali dovoljno je samo da pomenete tri stvari i ne treba ih nešto obrazlagati, to je povezanost centralne Srbije, samo to, recimo. Šta dalje? Šta sada dalje objašnjavati tu?

Dalje, privreda turistička, ovde je turizam nekako ostao po strani. Taj deo Srbije je baš bogat turističkim ponudama. To treba istaći ovde zato što će se ovim auto-putem se dobiti i to na značaju i posećenosti tog kraja.

Dalje, ono što mi pričamo o auto-putu putu, on jeste noseći, ali ono što ide uz njega, to su ove regulacije Morave i ostalih vodotokova, kao i telekomunikacioni deo, mislim da je to zadnji napredak tehnike kada se te tri stvari uporedo rade. Ja dalje neću oko toga.

Dalje, eksproprijacija. Eksproprijacija je nešto gde treba obezbediti postupak. Postupak je obezbeđen. Zašto je donet zakon? Da se ubrza. Ako sam već u mogućnosti da to radimo, hajde da ubrzamo i da obezbedimo, suština eksproprijacije je da se strankama obezbedi zaštita njihovog prava.

Ako smo to obezbedili, a jesmo, onda mislim da je to sve u redu i svaki prigovor na donošenje ovakvog, kao posebnog zakona, mislim da ne stoji.

Znači, postoje rokovi, obezbeđena zaštita prava vlasnika na nepokretnosti i naknada. Sve je to zaštićeno i mislim da je to u redu.

Nešto što su dobili na kvalitetu, na kvalitetu rasprave, to je ova ponuda i ja kad sam došao i kad sam video to, prijatno sam se iznenadio, jer ovo i za svakog koji ne poznaje ovu tematiku, jednostavno je dovoljno da vidi ovu kartu i da mu bude poprilično jasno o čemu raspravljamo, kao i jedna povezanost ove Srbije, pogotovo tim dobrim putevima.

U okviru svega ovoga, mislim da se ovo malo zanemaruje, u smislu, svi su nešto malo ispred, ali struka, ja hoću, kad god govorim, hoću da kažem o značaju Republičkog geodetskog zavoda i te geodetske struke koja daje za ovako nešto. Verujte mi. Republički geodetski zavod, ili katastar, nisu u dovoljnoj meri vidljivi, ali, bez Republičkog geodetskog zavoda, bez geodezije nema posla, pogotovo u infrastrukturnim objektima. Jednostavno, početak, sredina, kraj, svuda je tu Republički geodetski zavod prisutan, prisutan na način da mora kvalitetno i brzo da radi.

Ako je to tako, ako radi dobro, ako Republički geodetski zavod ide krupnim korakom ispred, ako napreduje, ako tehnički napreduje, ako stručno napreduje, to mora da se prepozna i u Vladi. Pa, ako je to tako, možda i kad postoje zahtevi za nadoknade, za plate, itd, sve to treba imati u vidu i ako imamo stručan organ i organ koji dobro radi svoj posao, onda sve to treba imati u vidu, pa i kad su u pitanju nadoknade i plate.

Ono što hoću još da kažem, ono što nije direktno vezano za Moravski koridor, a to je, recimo, moja opština, opština Koceljeva, jednostavno, izgradnjom auto-puta Novi Sad-Ruma-Šabac-Loznica, izgradnjom auto-puta Lajkovac-Iverak odnosno Lajkovac-Valjevo, Koceljeva će se naći udaljena od tri auto-puta sa po 35 km otprilike. Šta tu fali? Fali rekonstrukcija državnog puta broj 141, to je državni put drugog "A" reda, negde oko 25 km, da bi Koceljeva bila uvezana sa auto-putem, odnosno sa Ubom. Znači, fali rekonstrukcija državnog puta drugog "A" reda. Ja molim i ministarku nadležnu za sve to, džabe nam auto-putevi ako nismo povezani i sa putevima nižeg reda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović. Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, želim na samom početku da pružim podršku ovom zakonu, jer smatram da ono što ljude možda i najviše iritira jeste situacija u kojoj ponekad krute procedure znaju da usporavaju neke veoma važne projekte i ako će ovaj zakon da učini da izgradnja Moravskog koridora bude efikasnija i brža, onda mislim da nemamo dilemu da li ovaj zakon treba da podržimo. Pogotovo kada vidimo i ko se protivi ovakvom zakonu, a to su obično neki političari koji ne da nisu izgradili Moravski koridor, nego nisu završili ni Koridor 10, nisu završili ni jedan jedini koridor za 12 godina, a otprilike da im Moravski koridor nije bio čak ni u razmišljanju.

Naravno da su ovi projekti ključni za razvoj privrede, i to mogu isto da objasnim na primeru grada Čačka, gde će za dva meseca biti otvorena prva velika fabrika posle nekoliko decenija, kompanija "Forvard", koja će zaposliti preko hiljadu građana u narednih nekoliko godina i nekoliko manjih investicija, odnosno fabrika koje će zapošljavati po nekoliko stotina zaposlenih. Niko od njih ne bi bio spreman da dođe, da nisu imali čvrsta uveravanja da će Koridor 11, pre svega od Čačka do Beograda, a onda i ostale deonice, biti brzo završen. Apsolutno, da nije bilo jasnih pokazatelja da će ti projekti biti završeni, niko ne bi hteo sa nama ni da razgovara o bilo kakvim ozbiljnim investicijama.

Mislim da ne moram da naglašavam ni kada je u pitanju bezbednost koliko tragičnih situacija i nesreća se događalo na magistralnim putevima i koliko će izgradnja modernih auto-puteva sačuvati živote i povećati bezbednost na putevima.

Često nam govore da uzimamo kredite i zadužujemo se, da bi gradili auto-puteve. Ja mislim da tu nema ništa sporno i mislim da se svuda u svetu krediti uzimaju da bi se stvarala nova vrednost. I upravo zahvaljujući ovim projektima podižemo i privredu i našu ekonomiju i naš bruto-društveni proizvod i imamo više novca u budžetu da ove kredite servisiramo. Mi sve rate kredita uredno plaćamo i mislim da apsolutno ne kasnimo ni jedan dan sa sa bilo kojim plaćanjem i to dosta govori o našoj ekonomiji.

Ono što je važno, za razliku od pre sedam godina, više ne uzimamo kredite za isplaćivanje plata i penzija i za nešto što se zove dnevna likvidnost.

Možda i najveća laž koju smo mogli čuti, ne samo danas nego i mesecima unazad, jeste da se prilikom realizovanja ovih projekata ne upošljava domaća građevinska operativa. Dakle, apsolutno domaća građevinska operativa je danas najuposlenija nego bilo kada u poslednjih nekoliko decenija. Sa kime god razgovarate, to možete videti. Nekada se na jednom tenderu prijavljivalo po 10 različitih firmi, sad se prijavi jedna ili dve, ili se čak desi da se ne prijavi niko na nekim veoma ozbiljnim rekonstrukcijama škola i vrtića i kada god razgovarate sa tim ljudima, oni kažu da im je najveći problem da postignu da realizuju ono što su već ugovorili i da pronađu dovoljan broj radnika.

Mi ćemo u gradu Čačku ove godine imati preko šesto miliona dinara investicija, kada su u pitanju lokalni putevi, što iz našeg budžeta, što iz budžeta "Puteva Srbije" i ja zaista nisam siguran da ćemo uspeti do kraja građevinske sezone sve da realizujemo, jer su nam sve građevinske operative bukvalno uposlene sedam dana u nedelji i pitanje je da li ćemo moći sve to da postignemo. Mislim da svako ko se kreće u privrednim tokovima, apsolutno zna da govorim istinu.

Kada je pre nekoliko meseci predsednik Srbije najavio da će na leto, na Vidovdan, biti otvoren aerodrom "Morava", mogli smo čuti mnoge zlurade komentare i govorili su nam - okej, biće na leto, ali na leto koje godine? Ili su nam govorili - biće, ali na kukovo leto. Dakle, kao što vidite, neće biti na kukovo leto, biće za dva dana. U petak ćemo otvoriti aerodrom "Moravu" i građani centralne Srbije će moći da lete i za Frankfurt i za Moskvu i za Istanbul, kao i za još neke destinacije u zapadnoj i centralnoj Evropi, a tokom letnje sezone i neke turističke destinacije. Sve ono što je mnogo važno, iako taj aerodrom apsolutno neće moći, ili verovatno neće moći da bude profitabilan, ipak je država Srbija procenila da vredi uložiti u to, jer će ta investicija stvoriti neke komparativne prednosti za privredu i turizam centralne Srbije.

Ljudi treba da znaju da ništa od toga nije palo sa neba, već je sve isključivo posledica jedne veoma ozbiljne politike, odgovorne politike koja je obezbedila i dovoljno novca u budžetu i stabilnost javnih finansija da možemo da se usudimo da otvorimo taj aerodrom i po cenu da možda on pravi gubitke.

Dakle, želim vam da ovaj projekat izgradnje Moravskog koridora što pre završimo i da za par godina na petlji kod Čačka se sretnemo i da možemo da kažemo da je ovo raskrsnica svih puteva i da na koju god stranu sveta iz Čačka krenete, možete krenuti modernim auto-putem. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Potpuno ste u pravu za Čačak. Isto kao što je Niš sada centar praktično tri autoputa, dakle, jedno je Koridor 10 jug, Koridor 10 istok, ali isto tako i Niš-Pločnik, novi autoput koji se radi. I, na kraju krajeva, niški aerodrom, koji je od hiljadu putnika danas došao na preko 350.000 putnika. Niko nije verovao i svi su nas kritikovali, pa evo, niški aerodrom i te kako funkcioniše, tako isto i Čačak, vezano za ovaj autoput, vezano za Koridor 11, dakle, i jedan i drugi, i Pojate-Preljina, ali i Koridor 11.
S druge strane, aerodrom „Morava“, odnosno Kraljevo, koji otvaramo u petak, koji će biti ne samo za putnički saobraćaj, nego i za kargo saobraćaj, mislim da je veoma važan za ovaj deo Srbije, a mnogo znači zato što praktično od Moravskog koridora od aerodroma „Morava“ tu smo, postojaće isključenje i mogućnost da se koristi i aerodrom „Morava“ i Moravski koridor. Mislim da će to mnogo značiti za samu privredu.
Jednog trenutka ste rekli – možda neće biti profitabilan. Mi sve što radimo i što planiramo vezano za upravo aerodrom Kraljevo, planiramo izgradnju još jedne piste, nove piste. Verujem da ćemo ove godine se baviti projektovanjem, izdvajanjem novca, a onda sledeće godine i raditi. I te kako može da bude profitabilan. Srbiji treba aerodrom koji je, pre svega, opredeljen kao kargo aerodrom, a to je idealno mesto. Dakle, upravo aerodrom „Morava“, tako da verujemo da u narednim godinama i te kako će postići i ono što se zove profitabilnost samog aerodroma. Opremljen je potpuno, sve ima. To je međunarodni aerodrom. Dakle, ne samo domaći. To je međunarodni aerodrom po svim sertifikatima. Isto onako kao što je Niš, isto onako kao što je i „Nikola Tesla“.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Pekarski. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, vi znate, gospođo ministar, da će svaki vaš predlog koji budete ovde predložili, a koji je značajan za razvoj Srbije, biti podržan i da će poslanici SNS ga vrlo rado ga podržati. Tako ćemo podržati i ovaj Predlog zakona kako bi se što pre krenulo u realizaciju puta Pojate – Preljina, odnosno deonica puta pod oznakom E 761 Šumadijski koridor, odnosno Moravski koridor.

Već smo čuli ovde da je Moravski koridor dugačak 110 kilometara, da se sastoji iz tri dela. Ide od Pojata do Kruševca, prvi deo u dužini 26,5 kilometara, od Kruševca do Adrana u dužini od 53 kilometara i od Adrana preko Mrčajevaca, odnosno do Preljine u dužini od 30,6 kilometara. Šta je interesantno kod ovog Koridora?

Srbija trenutno ima dva važna putna pravca koji špartaju kroz Srbiju, odnosno odozgo od severa ka jugu, odnosno od severozapada ka jugoistoku. To su Koridor 11 i Koridor 10. Koridor 11 od severa je ka jugu Jadrana i Koridor 10 koji je u stvari važan deo transevropske transportne mreže.

Moravski koridor, Šumadijski koridor, pardon, koji povezuje istok i zapad Srbije je u suštini tu strašno interesantan, jer povezuje ta dva koridora. Povezuje Koridor 11 i Koridor 10 i koliko god on delovao kao lokalnog tipa, u ovom trenutku, on ima značajnu tendenciju da preraste, da dobije međunarodni značaj. Odnosno, završetkom dela Čačak – Požega, Požega – Užice, tamo dalje ka Kotromanu, dobiće međunarodni značaj, gde će Republika Srpska, odnosno BiH, delom Koridora 11 i Moravskim koridorom biti spojena sa Koridor 10 i dalje moći da ide ka istoku, odnosno ka Bugarskoj i Turskoj ili putem E 75 da krene dalje ka Severnoj Makedoniji, odnosno jugu, ka granici Grčke.

Ovde se već spominjalo da u toj oblasti živi oko 500.000 ljudi, odnosno pola miliona i da je veoma značajno da se putna mreža tamo razvije zbog industrijskog, odnosno ekonomskog prosperiteta tog dela. Paralelno sa izgradnjom tog puta spomenuto je da će se praviti savremena telekomunikacijska mreža, ali je još važnije što će doći do utvrde obala, odnosno regulacije toka reke Morave i svih ostalih vodotokova koji su u blizini.

Koliko sam čuo, vi ste rekli da će to biti negde u dužini od oko 55 kilometara, što je veoma značajno. Baš zato što nismo ranije imali regulisane vodotokove došlo je do onih poplava u maju 2014. godine. Iz toga smo izvukli određena iskustva i doneli neke određene propise. Novi propisi i standardi su tražili novu trasu. Nova trasa je tražila prostorni plan, a prostorni plan je automatski povukao i novu projektnu dokumentaciju.

Vama hvala na ovim iscrpnim materijalima koje ste nam dostavili, na ovim mapama, ma koliko neki ljudi ovde nisu mogli da razaznaju ili nisu hteli da vide šta ovde piše.

Hteo sam da vam kažem da sam ubeđen da će pod rukovodstvom Aleksandra Vučića vaše ministarstvo i celokupna Vlada, čiju okosnicu čini SNS, svi ovi projekti, sve ove zelene linije koje se nalaze na ovoj mapi veoma brzo postati crvene, da će ove crvene veoma brzo postati plave, a da će jednoga dana sve ovo biti plavo i ovako crveno kako se na ovoj mapi nalazi.

Imam jednu molbu za vas, a to je da kada bude krenula realizacija projekata na terenu da svim izvođačima radova skrenete pažnju da pojačaju obezbeđenje na gradilištu, jer postoji uvek opasnost, što se videlo do sada, da kada je nešto od javnog značaja, kada je nešto od opšteg značaja, kada je dobro za građane Srbije, uvek se pojavljuju neki ljudi, poput Marka Bastaća ili Boška Obradovića, koji dođu da čupaju neke saobraćajne znake ili neka obeležja gradilišta ili da ometaju izvođenje radova na gradilištu.

Možda ovo što sam sada rekao, možda čupanje saobraćajnih znakova nije tema, možda je to više za tačku 3. o kojoj ćemo sutra pričati, o komunalnim problemima, mada i ovo drugo što sam rekao, možda i to spada u komunalne probleme. Kada neko svoje kućne ljubimce pušta na takva mesta bez povoca, onda je to definitivno komunalni problem. Hvala.