Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodo iz Viskog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, pred nama se danas nalazi predlog sa 34 kandidata za predlog sudija koji se prvi put biraju za sudijsku funkciju, kao i 37 kandidata koji se biraju za zamenike javnih tužilaca.

Ono što želim da istaknem to je da je sam postupak obavljen na jedan transparentan način i što se tiče ispunjenosti svih zakonom propisanih uslova, ali naravno SNS, s obzirom da je jedan od prioriteta SNS vladavina prava i dostupnost pravde građanima Republike Srbije, i te kako će uvažavati i princip profesionalnosti i princip stručnosti i princip dostojnosti u danu za glasanje.

Neznanje sudija može i da nadoknadi učenjem i radom, edukacijom i stalnim usavršavanjem, ali kada je u pitanju dostojnost, za nas je dostojnost i te kako važna, to je nešto što sudija ima ili nema. Pitanje dostojnosti u vršenju kako sudijske funkcije, tako i u vršenju funkcije zamenika javnog tužioca, i te kako su značajni i to je nešto što će SNS i te kako uvažavati.

Za nas je značajno da sve one sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i zamenici javnih tužilaca sude isključivo u skladu sa Ustavom i zakonom, jer one odluke koje oni donose donose u ime naroda. Za nas su građani, interesi građana Republike Srbije i te kako važni i to posebno u ovoj oblasti.

Nakratko moram da se osvrnem na period od 2012. godine. Zašto? Zato što je u tom periodu urušeno sve što je u Srbiji moglo biti urušeno, pre svega ekonomija, ali je na jedan zastrašujući način urušen vrlo važan sistem Republike Srbije, a to je sistem pravosuđa.

On nije samo urušen, on je potpuno slomljen. Godine 2009. bez svojih funkcija ostalo je 1.100 sudija i javnih tužilaca i to samo zato što nisu odgovarali žutom, tajkunskom, pljačkaškom preduzeću, oličeno danas u liku Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Obradovića itd. Naravno da je Ustavni sud vratio sve ove sudije i javne tužioce, ali to je koštalo i Republiku Srbiju i građane Republike Srbije. Ta neuspela reforma pravosuđa ovu državu i građane koštala je 17 miliona evra.

U to vreme Republičko javno pravobranilaštvo, iako je trebalo, iako je njegova osnovna nadležnost da brani imovinu i javnu svojinu države Republike Srbije, nikakvog uticaja nije imalo kada je u pitanju bio Zakon o privatizaciji i stečaju, ni tokom donošenja ovog zakona, ni u implementaciji ovog zakona.

Na taj način ne brigom, bahatošću, ogromno građevinsko zemljište u ovom postupku uz simbolične nadoknade ili nikakve, prešle su u privatne ruke, žutog tajkunskog pljačkaškog preduzeća. To više ne smemo dozvoliti.

Zahvaljujući volji naroda 2012. godine, kada je SNS došla na vlast, oni su naravni i na drugi način urušavali pravosudne institucije kroz mrežu ustanova pravosudnih institucija i na taj način ponovo na uštrb građana nisu im omogućili laku dostupnost pravde. Godine 2013, za vreme kada je ministar bio Nikola Selaković, ispravljena je mreža suda u Republici Srbiji, građanima dostupnost pravde postala je brža i efikasnija. Naravno, usvojena je i Nacionalna strategija u reformi pravosuđa od 2013. - 2018. godine, usvojena i Nacionalna strategija u borbi protiv korupcije. Zašto je žutom tajkunskom preduzeću odgovaralo urušeno pravosuđe? Samo iz razloga što sa urušenim pravosuđem državu može da razjeda kao kancer korupcija i državu je do 2012. godine, upravo korupcija i kriminal razjedao.

Nadamo se da će jačanjem pravosudnih institucija, a svakako izbor sudija i tužilaca jeste jedan od načina jačanja ljudskih resursa, dovesti do bržeg i efikasnijeg pravosuđa.

Naravno, stav SNS je nulta tolerancija prema korupciji i kriminalu. To su, naravno, pokazala i odeljenja koja su 1. marta 2018. godine formirana pri višim javnim tužilaštvima i sudovima. Samo u prošloj godini bilo je oko 500 osuđujućih presuda.

Naravno, SNS se zalaže za to da svi budu jednaki pred zakonom. Među tim osuđujućim presudama za korupciju nalaze se i neki funkcioneri, ali naš stav je i dalje nulta tolerancija prema korupciji i kriminalu i svi jednaki pred zakonom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodo iz Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, ne znam da li će vam se dopasti ono što želim reći, a javnost treba da zna, a o mnogim stvarima javnost i zna. Dakle, niko nije kriv za neuspelo rešavanje pitanja u pravosuđu i reformu pravosuđa. Pa, kako može biti drugi krvi no DOS. DOS je doveo ministra pravde koji je imao manje godina starosti nego što je imalo 30% sudija i tužilaca radnoga iskustva. Kako je taj ministar mogao da izvrši reformu pravosuđa? Apsolutno nije moguće.

Tada je uhapšeno 12 hiljada ljudi nezakonito, ali je zato država morala iz budžeta Republike Srbije da plati na štetu poreskih obveznika više milijardi dinara.

Ono što želim da kažem jeste da je i Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal, govorio za „Politiku“ povodom 15 godina osnivanja te institucije i rekao je: „Srbija je ogrezla u korupciji, izigravanju propisa i ličnom bogaćenju. Pošast se uvukla među rukovodioce velikih sistema, nosioce pravosudnih funkcija i predstavnike državnih institucija“. Tako kaže gospodin Nenadić, tužilac za organizovani kriminal.

Dame i gospodo, prema priči kada je knjaz, a potom kralj Nikola birao sudije za veliki sud u Crnoj Gori, birao je iz svake nahije ljude koji su se odlikovali poštenjem, čistom dušom, hrabrošću i osećanjem za pravdu. Kažu, dođoše ljudi iz neke nahije i knjazu za onog njihovoga što ga knjaz htede za sudiju, rekoše – čestitam, gospodaru, onaj tvoj Boga se ne boji, ljudi se ne stidi. Knjaz shvativši poruku, ne izabra toga sudiju.

Ova priča bi trebalo da podseti nas narodne poslanike na činjenicu da se danas sudije u Srbiji biraju kao da su kancelarijski činovnici koji samo stavljaju pečat na akta i govore - dođite sutra, ročište i glavni pretres su odloženi. Da li se danas za sudije biraju ljudi koji se Boga boje, a ljudi stide?

Kako je izbor sudija Ustavom prenet na Visoki savet sudstva, to ova skupština kao vrh narodne volje i vlasti nema o izboru sudija nikakva saznanja. Nema ih, jer bi to bilo navodno mešanje u sudsku vlast u koju se svi mešaju, sem narodnih poslanika.

Dame i gospodo, da li vi razmišljate o tome da je ovo Narodna skupština, najviši zakonodavni organ, a preneta je vlast na Visoki savet sudstva?

Gospodo iz Visokog saveta sudstva, kada sudije budu donosile presude hoće li ih donositi u ime naroda ili će donositi u ime Visokog saveta sudstva?

Kako se vrši izbor sudija i tužilaca? Pogledajte rodnu ravnopravnost. Evo, tu je uvažena gospođa iz Državnog veća tužilaca – koja je rodna ravnopravnost u Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu?

Ono što je rekla koleginica Vjerica Radeta, gospodo, da li se krši Ustav? Očigledno je da se krši. Kako je moguće, razrešene su sudije, a niste došli, gospodo, pred ovaj visoki dom da istovremeno predložite kandidate za nove predsednike sudova, oko 114 njih u Srbiji, a to ste bili dužni?

Sada se postavlja pitanje da li Srbija ima predsednike sudova ili nema? U ovakvom stanju nema ih. Ako ih ima, onda znači da je neko postavio predsednike sudova u funkciji vršioca dužnosti ili ne?

Prema tome, Zakon o sudijama je precizan i on nalaže i određuje rokove. Ja sada pitam predstavnika Visokog saveta sudstva, gospodina Jovičića, imamo li mi u Srbiji u ovim sudovima u kojima je mandat prestao predsednike sudova ili nemamo, imamo li vršioce dužnosti predsednika sudova ili nemamo i ako imamo vršioce, ko ih je postavio i na osnovu kog člana Ustava Republike Srbije?

Dalje, dame i gospodo, i predsednik Višeg suda iz Beograda, gospodin Aleksandar Stepanović je za „Politiku“ rekao 6.04.2018. godine – izvestan broj sudija je pod zaštitom MUP. Pa, da li svaki treći sudija treba da ima obezbeđenje i BIA i javne bezbednosti? Ne treba. Ako u Švedskoj premijer ide biciklom i ide autobusom u Vladu, pa da li je moguće da je ova država toliko bogata da mora svakog trećeg nosioca pravosudne funkcije da obezbeđuje? Zašto da se obezbeđuju?

Postavljam pitanje koliko je takvih sudija i tužilaca u Republici Srbiji, koliko je u tu svrhu određeno vozača i vozila i koliko to košta?

Za uvaženu predstavnicu iz Državnog veća tužilaca pitanje – do kada ćemo imati v.d. stanje u tužilaštvima? Da li imamo u Srbiji ili nemamo? Imamo i u Višem tužilaštvu i u osnovnim tužilaštvima.

Kakva je to moda bila DS kada su žuti izmislili novum i uveli u modu da šaljemo iz Beograda u Tutin ili da šaljemo u Prijepolje ili da šaljemo u Vršac ili da šaljemo u Valjevo? Zašto iz Beograda da šaljemo u Valjevo? Zašto iz Beograda da šaljemo predstavnike? Da li znate koliki su to troškovi? Imamo čoveka koga ste poslali iz Beograda u Prijepolje i za godinu i po dana pet i po miliona je taj pričinio troškova budžetu Republike Srbije.

Kako se sudi? Gledajte, od 640 predmeta pred Osnovnim tužilaštvom u Pančevu, odbijeno je optužbi 535.

Znate koliki su troškovi iz budžeta isplaćeni samo u tom jednom tužilaštvu? Devedeset miliona dinara. Pa hoće li neko da plaća ono što radi pogrešno ili što pričinjava štetu državi, poreskim obveznicima i budžetu Republike Srbije?

Pa uzmite gospodo, pošaljete ih tamo, oni iz Beograda u druge gradove, oni su za mene turisti. Iskreno vam kažem, turisti. Šetaju, odlaze od kafane do kafane, tu su dnevnice, tu je odvojen život, tu je dežurstvo, tu je auto, tu je vozač, tu su besplatne druge beneficije. Prema tome, ja molim i ukazujem, ne morate vi ovo da prihvatite, milijarde iz budžeta Republike Srbije idu u pravosuđe nenamenski.

Zašto je potrebno da iz Beograda ide u Užice ili Valjevo ili Čačak, javni tužilac? Zašto? Pa zar nemamo u tim mestima dobre pravnike? Imamo. Kada govorite o zamenicima javnih tužilaca, podsetio bih vas samo, kako je moguće zamenik Višeg javnog tužioca, neću imenovati, 13 godina studirao. Pa na šta to liči? I taj da bude zamenik Višeg javnog tužioca i da taj donosi odluke tužilačke.

Po meni, apsolutno, gospodo, tako nešto ne bi smelo da se desi.

Osim toga, gospodo iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, čujte i ovo, imate 645 optužnih akata, identitet optužnice sa sudskom odlukom je od ovog 645 broja, 565 identičan. Znate koji su to problemi? Znači da sude upravo tužioci, a ne sudije i Veće.

Mislim da u srpskom pravosuđu ima mnogo problema. Vi morate neke stvari zaista da popravite. Vama je narod dao poverenje, ali mi ne možemo prihvatiti ono što hohštapleri iz Venecijanske komisije nameću silom da Srbija mora usvojiti sve ono što oni kažu. Srbija je jedna moderna država, Srbija koja ima pravni subjektivitet u Evropi, koja je svoje zakone kodifikovala i uskladila pre nego što se počelo pristupati EU.

Dalje, kada je u pitanju šteta, poreski obveznici plaćaju, molim vas, kako je moguće da u stečajnoj mafiji, evo to govori gospodin Aleksandar Stepanović predsednik Višega suda, da su troškovi za stečajnu mafiju morali da plate poreski obveznici Republike Srbije u iznosu od 280 miliona? Da li taj može da bude sudija? Ne može. Da li taj može da bude tužilac? Ne može.

Kako može, Slavku Ćuruviji se sudi pred sudom, održano 70 ukupno glavnih pretresa, pa ko su te sudije? Imaju li ti tužioci dokaze ili nemaju? Kako mogu da napamet da optužuju, ako nemaj dokaze? A, kako i može sud da prihvata takvu optužnicu?

Drugo, kada se krši zakon tužioci su veoma blagi, kada je u pitanju disciplinska odgovornost vi ste gospođo, koliko se ja sećam, vi ili vaša koleginica pre dve godine u Novom Sadu na jednom okruglom stolu rekli da je pred Državnim većem tužilaca podneto 700 i nešto ovih disciplinskih prijava protiv, dakle, nosioca pravosudnih funkcija iz tužilačkog dela.

Rekli ste da je 14 uzeto u proceduru, tako nam je rečeno od strane predstavnika Državnog veća tužilaca. A, šta je bilo, kaže sedam je još u toku, a ne znamo kako je još rešeno? Ja ne znam, ali postavljam pitanje – koliko je podneto disciplinskih prijava protiv tužilaca i zamenika javnih tužilaca i ishod tih prijava? I drugo – da li je moguće da 700 prijava bude podneto i da su to građani bez ikakvog razloga podnosili? Nemoguće je.

Kako je moguće da zamenik jednog Osnovnog javnog tužioca ne postupa po odluci suda u četiri slučaja, da direktno vrši pritisak na Zavod za javno zdravlje prilikom veštačenja da se menja nalaz? Protiv toga je podneta disciplinska prijava. Ali, čini mi se da, postoji ona stara „vrana vrani oči ne vadi“, a ne bih voleo da je to kod nas i da je to kod vas. Mislim da u svakom slučaju u pravosuđu mora biti izvršena i dokrajčena reforma.

Nata Mesarević, što je rekla koleginica Vjerica Radeta, Nata Mesarević nije imala pravo da učestvuje da vodi postupak, nemam vremena da vam pročitam zakon, ona je bila sudija okružnog suda, ona je birana u VSS, ona je vraćena u okružni sud, ali nije imala pravo da sudi za ubistvo Zorana Đinđića i javni tužilac bi morao da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti zbog kršenja zakona u ovom predmetu.

Nemam vremena da vam pročitam šta sam bio sve spremio, ali mislim da ovo zaslužuje pažnju da republički javni tužilac ovo razmotri, jer je prekršen Ustav, prekršen Zakon o sudijama i nije moguće bilo da ona sudi. Ona mora da snosi odgovornost.

Dakle, dame i gospodo, kada pogledate da vam sudije imaju ukinute presude i po 50 ili 60 %, da li taj može da bude sudija? Evo ga reče ovaj gospodin predsednik Višeg suda da ima sudiju koji je 78% imao ukinute predmete. Da li taj može da bude sudija? Ne može, naravno. Ne može.

Treba voditi računa i ja molim vas, gospodo, iz VSS i Državnog veća tužilaca u koje imam poverenje, ali vas molim da ova pitanja, ove v. d. funkcije i u jednom i u drugom delu pravosudnih organa trebate da svedete na nivo koji je u okviru Ustava i koji je u okviru zakona. Kažem, samo da ne idu toliki troškovi na štetu države i poreskih obveznika. Hvala.

Zahvaljujem.
Izvolite.

Hvala.
Evo, bilo je nekoliko pitanja, ja ću da pokušam da budem kratak, već dugo se radi, jedno od pitanja, odnosno onoga što je u više navrata istaknuto, to je nešto za šta ja danas nisam ovde, ali ću odgovoriti, to je izbor predsednika sudova.
Moram da kažem da je većini predsednika sudova istekao mandat i da se oni kojima je istekao mandat nalaze sada u svojstvu vršioca funkcije predsednika sudova, a odluku o tome ko će biti vršilac funkcije predsednika suda donosi predsednik neposredno višeg suda.
Mi smo na vreme započeli postupak izbora predsednika sudova, znajući da mandat velikom broju predsednika suda opšte i posebne nadležnosti ističe. Mislim da su prvi bili negde 23. maja i tu smo otprilike završili postupak. Imamo spreman materijal. Verujte da je to jedan jako dugačak postupak, jako komplikovan, gde je od trenutka raspisivanja oglasa, javljanja, provere prijava itd, imamo obavezu da pribavimo tih, po samom pravilniku, program rada. Taj program rada se pročita.
Imamo obavezu da obavimo razgovor sa kandidatima za predsednike sudova. Posle toga, to sve radi komisija koju ovlasti, odnosno obrazuje VSS i posle toga mi dajemo jedne predloge. U ovom slučaju, nažalost, zadesila nas je sezona godišnjih odmora i mi ćemo ovaj postupak uraditi najverovatnije negde u drugoj polovini meseca avgusta ili na samom početku meseca septembra. Tako da to neće biti onaj period dve-tri godine u statusu vršioca funkcije, odnosno ranije upravo to - vršilac funckije.
Bilo je sporno, izbor, ako sam dobro razumeo, oko rodno ravnopravnosti, verovatno velikog broja ženskih sudija. Nismo u mogućnosti da to promenimo iz prostog razloga što, verujte, 75% kandidata koji dolaze na razgovor su sudije, odnosno koleginice ženskog roda, a to mi verujte, 35, 36 kandidata dnevno dolazi na razgovor, jer smo mi u obavezi da sa tim kandidatima obavimo razgovor, otprilike sedam, osam do devet je muškog roda, ostalo su ženskog roda. Mi smo upravo 34, kada pogledate predloga devet je muškaraca, to je taj odnos, koji upravo jednostavno prati tu, da kažem, rodnu ravnopravnost. Nažalost, tako je, možda i nije, ali moram da vam kažem da su koleginice u globalu i dosta kvalitetniji kandidati i ne možete ih zaobići, bez obzira na sve, ne samo da su brojčano brojnije nego da su i kvalitetne.
Što se tiče izbora, bilo je i to pitanje, sa Pravosudne akademije, evo, vidite, 34 kandidata, samo je jedan kolega pod rednim brojem 24. za Prekršajni sud u Kruševcu predložen sa, da kažem, Pravosudne akademije. Ne možete zaobići, verujte mi, imate u Pravosudnoj akademiji sjajnih kolega i koleginica. Bio bi greh i šteta za ceo sistem i društvo da takvim mladim ljudima ne damo poverenje.
Onda je bilo takođe jedno pitanje vezano za možda nameru Visokog saveta sudstva da izbaci prosek i dužinu studiranja pojedinih kandidata. Kada biramo sudijske saradnike za sudije, mi ne možemo to da koristimo kao neki dodatni kriterijum, da gledamo prosek studiranja, odnosno godine studiranja i prosek, iz prostog razloga što je to parametar koji je bitan za pripravnike i to zakon jednostavno zakon tako kaže.
Pripravnici, kada se primaju, oni imaju sada tamo neki ispit, na Pravosudnoj akademiji se organizuje, on, taj ispit nosi 40 poena, a prosek i godine studiranja 60 poena i to kada se sabere, onda prema broju zauzetog mesta i broju raspisanih ili oglašenih mesta, pripravnici se primaju.
Tačno je da postoje kandidati koji studiraju duži vremenski period, ali različite su sudbine. Sada da ja ne pričam, imate, znači, nekoga koji je imao tragediju porodičnu, imate nekoga ko je možda teškog materijalnog finansijskog stanja bio, imate nekog, hvala bogu, ko se udao, podigao dvoje, troje, četvoro dece, nastavio da studira, sjajan je kandidat, dobijete preporuku od strane čitavog kolegijuma opšte sednice suda iz koga dolazi, najbolju ocenu, izuzetno uspešan, izuzetno uspešan je, odnosno preporuku i od kolegijuma opšte sednice Višeg suda, bude vam odlično ocenjen tamo. Mi, jednostavno, proveru vršimo na testu koji se sastoji iz dva dela, to su tzv. pitanja, ceo ispit ima test i zadatak. Zadatak je analiza slučaja da se uradi izreka presude, to je praktično osposobljenost, stručnost se ceni kroz ta pitanja i verujte da su to kandidati koji dobiju strahovito veliki broj poena, odnosno dobiju sve suve petice.
Među svim ovim kandidatima ovde samo u jednom sudu je jedan kandidat dobio pet i četiri, ali zbirno ima pet. Imao je peticu na ispitu, a četvorku na zadatku, zato što nismo imali drugog kandidata, ali on ima jednostavno zbirnu ocenu pet. Verujte mi da su sve ovo kandidati koji su jako stručni, osposobljeni i koji su dostojni jednostavno da budu nosioci sudijske funkcije. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Gospodine Jovičiću, ja se sa vama ne bih složio.

Dajte nam podatak čiji su sinovi i ćerke koji su sada u akademiji i koliko imate na ovome spisku, da li imate i iz tužilačkog dela i iz pravosudnog dela, koliko imate predloženih kandidata čiji su roditelji već u pravosuđu na funkciji? Imate li ili nemate? Vi nemate? Dobro, to ćemo proveriti.

Ovo što se događa sa ovom akademijom, to je jedna izmišljotina koja nama ne treba. Šta će nama Pravosudna akademija? U tu akademiju će dolaziti sinovi i ćerke tužilaca i sudija, videćete, a već imamo takvih slučajeva, ja neću da nabrajam, ja neću da vam nabrajam sada i u tužilaštvu što je predložilo kandidate za zamenike javnih tužilaca čiji su roditelji već u tužilaštvu, neću to sada iz određenih razloga.

To što vi kažete da je komplikovano izabrati i predložiti nove predsednike sudova, nemojte, tu niste u pravu, vi tu grešite. Vi ste znali da njima ističe mandat. Vi ste imali godinu dana vremena da pripremite kandidate, da izađete sa listom pred Narodnu skupštinu i onda ne bi bilo ovoga vakuuma, a niko nema pravo da postavlja vršioca dužnosti predsednika suda.

Ustav kaže da je predsednik suda predsednik suda, ali ne kaže – vršilac dužnosti predsednika suda. To ne može da bude. Svima onima kojima je istekao mandat, oni ne mogu biti ni vršioci dužnosti predsednika, a vi odgovarate, vi morate da odgovarate zašto niste na vreme pokrenuli postupak izbora novih predsednika. I morate ograničiti vremenom kako je i Zakon o sudijama to propisao.

Nemojte mi zameriti, ali moram da vam kažem da ste propustili vreme i nije nikakav problem da vi između 3000 sudija, pa znate koliko ima Engleska sudija, sedam puta veća, a ima 1800 sudija, a mi imamo 3000 sudija, još kažu neki – mi imamo manjak sudija. Ko kaže da imamo manjak sudija? Hajdemo uporedno pravo da vidimo i uporedno sa drugim zemljama, videćete da mi imamo dosta i tužilaca, dosta i sudija u ovom broju, čak imamo višak.

Koleginice Radeta, recite mi po kom osnovu, da bih znao zbog vremena?
(Vjerica Radeta: Replika.)
Izvolite.

Vrlo kratko.

Najpre, što se tiče ove Pravosudne akademije, mi stalno iznosimo stav SRS da tako nešto nam nije trebalo, to je neka novotarija koja zaista diskriminiše mlade pravnike. Ne sumnjamo mi da tamo ima, kako vi rekoste, divne dece od kojih se očekuje da će biti stručnjaci itd. Nije to sporno, ali sigurno tako divne dece ima i pripravnika kod advokata i zaposlenih u sudovima i u privrednim društvima itd.

Jednostavno, nama se ne dopada činjenica da postoji neka posebna, da kažem, baza iz koje se beru sudije. To je nešto što je za nas neprihvatljivo.

Ovo što ste rekli, pokušali ste da onako bolećivo kažete šta sve može biti razlog da neko dugo studira. Naravno, može to sve bude, ali i vi znate i mi znamo da to uglavnom nije slučaj, da se uglavnom radi o ljudima koji su bili lenji, pa su duže studirali, a mi još ne znamo sa kojim prosekom su završili fakultet i onda nemojte takve uzimati za vaše kolege.

Mi želimo da naše pravosuđe zaista bude na nivou, pre svega na ustavnom nivou. Ja sam vas zato zamolila da ne podležete nikakvim uticajima. I na vama je da čuvate ugled struke i nauke.

Očekujemo od vas da to zaista i radite i uvek kada budemo znali za bilo kojeg sudiju da je u pravu, a da ima neki problem, da ga neko progoni, važi i za tužioce, naravno, da mu neko iz vlasti preti, sa lokala pogotovo u manjim sredinama, mi znamo da se tamo neki lokalni šerifi bahato ponašaju itd, verujte, SRS će uvek stati iza takvog nekog sudije za koga znamo da radi u skladu sa zakonom i da na taj način čuva svoj integritet, lični, ali da čuva integritet pravosuđa kao posebne grane vlasti, koja je, priznaćete, kod nas poprilično na niskom nivou, ne zato što mi imamo loše sudije i tužioce, imamo i takvih ali u manjem broju, mnogo je više i vi to dobro znate, a znamo i mi, kontaktiramo sa ljudima, mnogo je više onih koji su se negde sklonili i čekaju neka bolja vremena kad će moći da budu i nezavisni i samostalni i jedni i drugi i kažu – samo da prođe vreme, da ide tako predmet za predmetom, neki jednostavniji predmeti, da bi izbegli naslovnu stranu nekih novina, neki komentar itd.

To što se dešava u tom delu nije dobro. Ali, ponavljam, vi morate zakonitim radom da se izborite za ugled vaše struke. Hvala.