Zahvaljujem predsedavajući.

Svi postupci javnih nabavki u Srbiji će se od polovine 2020. godine sprovoditi isključivo elektronski, preko novog portala javnih nabavki.

Iskustva drugih država pokazuju da elektronska komunikacija u javnim nabavkama može da bude jedna od sredstava za borbu protiv korupcije, smanjuje se mogućnost manipulacije dokumentima koje ponuđači šalju, olakšava se provera potpunosti podnete dokumentacije na tenderu.

Trenutno postoji elektronska dostupnost planova, elektronski pristup dokumentaciji i javnim nabavkama koji uključuje poziv za podnošenje ponuda i konkursne dokumentacije, objavljivanje odluke o dodeli ugovora, obaveštenje o zaključenom ugovoru i odluke o izmeni ugovora na portalu javnih nabavki.

Portal putem kojeg se sprovode sve javne nabavke u Srbiji, uključujući i lokalne samouprave ustanovljen je 2009. godine, a modernizovan 2013. godine sa dolaskom SNS na čelo Srbije.

Najčešće nepravilnosti u postupku javih nabavki se detektuju u sve tri faze javnih nabavki, u planiranju, sprovođenju postupaka, izvršenju ugovora. Dobar primer iz prakse nepravilnog postupka javnih nabavki je ugradnja podzemnih kontejnera u Beogradu za vreme Dragana Đilasa koji je iza sebe ostavio 1,1 milijardu dinara duga prestonici, ali je znao da za nabavku i postavku kontejnera plati šest miliona evra, koji su sa ozbiljnim tehničkim nedostacima čiji je kvalitet bio katastrofalan. Sam tender je bio predmet malverzacije.

Beograđani ne mogu da zaborave i tzv. „Pazl grad“, Banjička igraonica građena 2009. godine u vreme kada je na vlasti opštine Voždovac vladala DS i koja se za veoma kratko vreme pretvorila u kućicu strave i užasa. Takođe i park „Terazije“ građevine u Bloku 42, još jedno ruglo za koje su bili zaduženi Đilas i njegovo žuto preduzeće.

Po uzoru na svog lidera, bivšeg predsednika opštine Smederevska Palanke, Milojičić, sprovodio je tendere koji su punili džepove pojedinaca, a iza sebe zadužio budžet svoje opštine za četiri milijarde dinara. Godišnji budžet te opštine je bio 800 miliona.

Dotični predsednik Milojičić je za pet meseci iz gradske kase za račune za gorivo izdvojio 3.200.933 dinara, što je i razumljivo, jer su opštinski automobili trošili 400 litara goriva na dan. Godine 2013. istoimeni je sklopio ugovor sa privatnom firmom za obavljanje komunalnih poslova što nije čudno, ali ovaj ugovor je sklopljen na čak 25 godina. Opština se obavezala da će godišnje za ove poslove plaćati više od 30 miliona dinara.

Na ovom spisku se nalazi predsednik opštine Paraćin tzv. paraćinski despota. Zahvaljujući načinu na koji njome rukovodi, postala je sinonim za afere, sukoba interesa, nasilje i bahato ponašanje. Na računu budžeta ove opštine, jedna mala firma je prihodovala od javnih nabavki čak dva miliona evra, iako kada je osnovana nije imala ni jednog zaposlenog. Pitanje je kako uopšte firma koja nije imala ni jednog radnika mogla da pobeđuje na javnim nabavkama i dobija poslove koji su raspisivali javna preduzeća koja posluju u okviru opštine Paraćin.

Predsednik opštine Paraćin kritikuje našeg predsednika Aleksandra Vučića da mu ne daje da zapošljava radnike, pa potrošio preko 100 miliona dinara na tzv. lizing radne snage.

Spisak malverzacija je mnogo duži, ali se nadam da je Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki raditi po zakonu i stati na put tim malverzacijama.

Hvala koleginice Kostić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, nisam očekivao da će ova tema uzeti ovoliku pažnju i to je dobro. Dobro je da o svemu pričamo otvoreno, transparentno i kao član Odbora za finansije, mogu vam reći da mi je zadovoljstvo da smo izabrali i predložili kao predlog, kandidata sa najboljim rezultatima. O tome ne bih mnogo da govorim, jer mnogo više i u samom postupku i o izboru, govorili su koleginica Aleksandra Tomić i kolega Arsić.

Takođe, izrazio bih zadovoljstvo što sam jedan od saučesnika kolege Arsića iz te 2012. godine i što sam glasao za ovakav zakon, dobar, kvalitetan zakon. Ništa nije večito, pa ni taj zakon nije donet da u svim tačkama bude, hajde, za večita vremena. Sam kolega Arsić je rekao da smo dva puta imali izmene i dopune zakona, pa neka imamo i treći. To govori samo da radimo, da stvaramo, da želimo da napravimo još nešto bolje, nešto bolje no oni koji su bili pre nas, gde uz ovaj zakon i uz ovu komisiju treba poštovati i neke druge zakone.

Tu bih se osvrnuo samo na jedan primer iz relativno bliske prošlosti, iz 2011. godine, radi se o onom famoznom projektu koje je izvodilo slovenačko preduzeće „Nuba invest“, a to je polaganje optičkih kablova. Projekat za koji nije nikada raspisano javno nadmetanje, javni poziv od strane ministarstva, od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine. Projekat gde su, ne samo ne ispoštovani i ondašnji Zakon o javnim nabavkama, nego i Zakon o telekomunikacijama, nego i Zakon o prostornom planiranju, gde se ništa nije znalo i gde je posao dobilo preduzeće koje je u tom trenutku imalo u Srbiji jednog zaposlenog i osnivački kapital od 3.000 evra, a jedan „Telekom“ nije čak mogao ni da konkuriše, ni da priviri da radi nešto što je nacionalno bogatstvo.

Postoji prirodno bogatstvo i postoji nacionalno bogatstvo. Nacionalno bogatstvo jesu upravo ti optički kablovi, odnosno te optičke veze, odnosno kablovske kanalizacije, jer to je nešto sa čim raspolaže država, a što je i strateški i vojno i policijski vrlo bitno. Upravo na svim našim važnim koridorima, znači na autoputevima, na svim našim graničnim izlazima i prema Mađarskoj, i prema Hrvatskoj, i dole prema Makedoniji posao je dobilo preduzeće bez ikakvog konkursa, bez ikakve javne nabavke, gde niko nije mogao ni da se žali, preduzeće koje je imalo jednog zaposlenog i 3.000 evra, kako sam rekao, osnivačkog akta, a čak nije imalo ni licencu da se bavi poslom koji se tiče telekomunikacija.

Zar nije ogroman napredak od 2012. godine do sada? Jeste, i to se vidi. Želimo da bude još veći i, da ne bih dužio pošto ima još kolega i koleginica iza mene, ovde ću završiti. Hvala vam.

Hvala kolega Bojaniću.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, pre svega čestitke i priznanje članovima nadležnog Odbora na predlogu koji je danas pred nama, jer uzeću u obzir naravno i sve ono što su ona stroga pravila koja se tiču izbora kandidata, ali uzevši u obzir i važnost teme javnih nabavki o kojima danas govorimo.

Kada govorimo o javnim nabavkama u Srbiji, one uvek mogu da se gledaju i ta tema uvek može da se posmatra sa dve strane kao nešto što predstavlja i što je povezano za razvojem i sa napretkom društva, ali sa druge strane veoma često nešto što je povezano sa korupcijom i nazadovanjem društva u celini.

Eto, na žalost, u Srbiji obično tema javnih nabavki u proteklim decenijama je bila povezivana sa nečim što se zove korupcija, nezakonitost, zakulisne i nečasne radnje političkih struktura u Republici Srbiji. Zašto je to tako, mislim da čak možemo imati i razumevanja uzevši u obzir sve ono što se dešavalo u najvećem delu do 2012. godine, a primera za to je dosta, evo Beograđani znaju, dosta puta spominjan i spominjana izgradnja mosta na Adi, gde je most od nekih 900 metara dužine koštao 500 miliona evra. Sličnu cenu, naravno, izgradnje su imali neki mostovi u Evropi, ali je razlika veoma bitna i razlika je u tome što su ti mostovi u Evropi bili mnogo duži. Tako npr, most u Francuskoj dužine od blizu tri kilometra je koštao, tj. cena izgradnje je bila 400 miliona, a most od 900 metara u Beogradu je imao cenu koštanja 500 miliona evra.

Ima dosta tih primera, sličan je i primer izgradnje bolnice u Kamenici, Kamenice dva u Novom Sadu gde je na početku, prilikom projektovanja Kamenice 2, cena izgradnje bila predviđena na nekih 19 miliona evra još 2008. godine. Bolnica na žalost nije ni završena do 2016. godine, a konačna vrednost projekta je bila čak 35 miliona evra. Da tragedija bude veća, izgubljeno je čak i verovatno i mnogo života u Vojvodini, ljudi koji su čekali lečenje u bolnici Kamenica dva, što je svakako veći gubitak od onih famoznih 16 miliona evra koji su nestali prilikom izgradnje Kamenice dva.

Mislim da je upravo zbog ovih i sličnih poslova jasno zašto je sam pojam javnih nabavki asocijacija na korupciju i nekakve nezakonitosti u Republici Srbiji.

Upravo zbog tih poslova smo ostajali bez važnih infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji, bez izgrađenih puteva, bez izgrađenih fabrika, bez izgrađenih pruga i svih drugih važnih stvari u Republici Srbiji.

Međutim, bilo je i nekih drugih poslova, a pre svega vezani su za povećanje salda na računima današnjih opozicionih lidera, Vuka Jeremića, Dragana Đilasa i njima sličnih. Kada Dragana Đilasa danas upitate kako je došlo do povećanja salda na njihovim računima, kako su se našli milioni evra na njihovim računima, oni vam kažu da je to od poslova koje su obavljali u Češkoj. Kada opet upitate češke poreske organe kako su zaradili taj novac u Češkoj, oni vam odgovore da taj novac tamo nije zarađen, barem nije zarađen na njima neki poznat način.

Onda dolazite do zaključka i ne treba biti mnogo mudar pa zaključiti da je taj novac zarađen na nekakav nezakonit način negde. A to negde je upravo u ovim javnim nabavkama na ova dva primera o kojima sam govorio, i mnogo drugih sličnih primera, i kada je u pitanju most, i kada je u pitanju Kamenica 2, i kada je u pitanju Heterlend i mnogi drugi projekti, i kada su u pitanju mahinacije, na kraju krajeva, na RTS-u, što je ovih dana veoma aktuelna tema u čitavoj Srbiji.

Zbog toga svega, nažalost, jasno je da je veoma težak put i postupak vraćanja poverenja u sistem javnih nabavki u Republici Srbiji. To poverenje polako počinje da se vraća od 2012, a naročito od 2014. godine, kada dobijamo novi Zakon o javnim nabavkama. Tada kao posledicu ušteda koje nastaju iz primene takvog zakona, imamo izgradnju infrastrukture u Srbiji i sve one važne projekte koji su ili završeni ili su u toku danas u Srbiji.

Mislim da je upravo i ovaj predlog nadležnog Odbora negde na tragu povratka poverenja u sistem javnih nabavki. Još jednom kažem, odajemo priznanje članovima nadležnog Odbora koji su iznedrili ovakav predlog. Hvala.

Hvala, kolega Vujadinoviću.
Reč ima Vera Jovanović. Izvolite, gospođo Jovanović.

Poštovani predsedavajući, Zakonom o javnom nabavkama "Službeni glasnik" 124 iz 2012. godine, 14 iz 2015. godine i 68 iz 2015. godine, član 140. stav 2. utvrđeno je da "predsednika i članove republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki bira i razrešava Narodna skupština, na predlog Odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije, a nakon sprovedenog javnog konkursa."

Koliko je bitno da na čelo ove Komisije dođu stručni ljudi, ljudi koji će svojim radom štititi interese Republike Srbije, a sredstva budžeta budu zakonski utrošena i javna nabavka bude ispravno sprovedena, govore nam sledeći primeri.

U svom daljem izlaganju osvrnuću se na tri opštine u Srbiji koja sredstva svojih građana ne troše u skladu sa zakonom i propisima koji regulišu javnu nabavku. Te opštine u Srbiji su Šabac, Paraćin i Stari grad.

To kako radi gradonačelnik Nebojša Zelenović odgovoriće Osnovno javno tužilaštvo u gradu Šapcu. Viši sud u Šapcu ukinuo je prvostepenu presudu kojom Zelenović, koji je ujedno i lider stranke Zajedno za Srbiju, je oslobođen odgovornosti za nenamensko trošenje oko pet miliona evra para građana Srbije. Optužnica protiv njega temelji se na izveštaju Državne revizorske institucije koja je utvrdila veliki broj nepravilnosti u raspolaganju šabačkim budžetom.

Opština Paraćin postala je širom Srbije poznata po brojnim aferama. Lokalne vlasti te opštine u koju su umešani i sami funkcioneri, kao i predsednik Saša Paunović, su doprineli da javne nabavke nisu sprovedene u skladu sa zakonom. Jedna mala firma iz Paraćina prihodovala je od javnih nabavki čak dva miliona evra, iako kada je osnovana nije imala čak ni jednog zaposlenog. Ta firma je pobeđivala na tenderima koje raspisuju javna preduzeća koja posluju u okviru opštine Paraćin. Kako je moguće da firma koja nije imala ni jednog zaposlenog izvodi radove dobijene na tenderu, kao što je asfaltiranje ulica, izgradnja trotoara, a ugovori su potpisani sa Direkcijom za izgradnju opštine Paraćin?

Taj isti Paunović, predsednik opštine Paraćin, kritikovao je predsednika Aleksandra Vučića kako mu ne da da zapošljava radnike, a potrošio je 100 miliona na tzv. troškove za lizing radne snage.

Što se tiče Bastaća, predsednika Starog grada, onog što se svađa i fizički obračunava sa saobraćajnim znacima, ovih dana pročitali smo u novinama da je taj bahati predsednik potrošio 121 milion suprotno Zakonu o javnim nabavkama. Mimo zakona je potrošeno još 89 miliona, a dva miliona i nešto više je potrošeno samo na mobilne telefone. Na kafane je potrošeno 900 hiljada, a devet miliona potrošeno je na propagandni materijal, dok je za video nadzor platio 29 miliona dinara.

Eto posla za Komisiju za javne nabavke, za Državnu revizorsku ustanovu, a, naravno, i za Tužilaštvo.

U danu za glasanje pozivam sve svoje kolege poslanike da prihvatimo predlog Odbora za finansije za izbor predsednika i članove Komisije. Hvala.

Hvala, gospođo Jovanović.

Reč ima Ljiljana Malušić. Izvolite, koleginice Malušić.

Hvala, predsedavajući.

Za mene, do 2012. godine, javne nabavke, sinonim je - korupcija, kriminal. A šta se dešavalo? Pa, sve što se ticalo javnih nabavki išlo je preko kumova, rodbinske veze, prijatelja. Opšta katastrofa. Opustošili su ovu zemlju, to već znamo. Dugujemo, zahvaljujući njima, 24 milijardi evra.

Samo grad, zahvaljujući Đilasu, duguje 1,2 milijarde. Obezglavio je ovaj grad. Na grbači naroda se obogatio. Pravio je karijeru na grbači ovog naroda. Sram da ga bude. Tada, 2008. godine, otpušteno je 400 hiljada ljudi. Nezaposlenih 26%. Đilas je Beogradu ostavio afere, propale projekte.

Hajde da vidimo njegovu najveću aferu. Najveća afera je Most na Adi, koji košta 400 miliona evra. Znači, 400 miliona evra, dužina 0,9 kilometara. Isti takav puta tri, duži i najviši na svetu, most u Francuskoj, košta isto toliko. Što znači - nestalo negde 250 miliona, ko zna gde. Pa, znamo gde je - kod najbogatijeg, kod Đilasa.

Druge afere. Podzemni kontejneri. To je trebalo da bude projekat svetskih razmera, a ispostavilo se da je to bio potpuni fijasko, tek nestalo šest miliona evra.

Netransparentnost što se tiče „Bus plusa“, nema transparentnih javnih nabavki, grad u minusu.

Idemo dalje, seča platana. Nema transparentnosti, nema ni para. Puni se budžet gospodina, privatni džepovi DOS-a i gospodina Đilasa.

A sada da vidimo šta se dešavalo na jednoj od najlepših opština, na opštini Voždovac. Napravili su tzv. „Pazl grad“. Trebalo je da bude divno mesto za zabavu naše dece, 350 miliona je koštao taj propali projekat, nikada nije dobio građevinsku dozvolu, upotrebnu vrednost, nikada, a nalazi se na samoj raskrsnici najprometnijih puteva, nebezbedno, bez toaletnih čvorova, užas jedan. Nijedan jedini dan nije radio, a 350 miliona evra netragom nestalo. Realno, prava vrednost bi bila od 10 do 50 hiljada evra, pa sa sve toaletnim čvorovima. Ni toga nije bilo. Znači, 300 miliona nestalo.

Idemo dalje. Šta bi sa takođe parkom „Terazije“, replika? Sedamdeset dva miliona, ono ruglo. Sad kažu – čiste ovi naši komunalci, pošto se tamo nalazi leglo zmija, pacova i svega ostalog, biće i neverovatno lepa autobuska stanica, 72 miliona za to plus 40 miliona za održavanje, ukupno 112 miliona. Nema.

E sad da vidimo malo šta kaže „Srbija danas“, internet portal, što se tiče i dalje DS vlasti. Nažalost, ja ne znam šta je tim ljudima tamo i šta radi gospodin Saša Paunović. Kaže – Saša Paunović nalazi se i dalje na čelu opštine Paraćin, neće još dugo, a pod njegovim okriljem u toj opštini cvetaju razne malverzacije. Opština Paraćin je, zahvaljujući načinu na koji njome rukovode „lojalni džepovima svojim“ i lokalni javni funkcioneri, postala sinonim za afere, sukobe interesa, nasilje i bahato ponašanje uskog kruga ljudi koji sarađuju sa predsednikom opštine Sašom Paunovićem. Naravno, i tamo ide svaka javna nabavka, ili žena ili svastika ili kum, u ovoj priči ima svega, znači, kompletne rođačke veze.

Prema podacima do kojih smo došli, kaže portal „Srbija danas“ – Udruženje građana „Srcem za naš grad“, možete misliti, konkurisalo je dva puta za isti konkurs za lizing radnika opštine Paraćin, odnosno za nabavku usluga socijalne zaštite, pomoć u kući, a većnik opštine Paraćin Goran Kotačić u obe dokumentacije koje su dostavljene opštini Paraćin potpisan je i kao predsedavajući osnivačke skupštine Udruženja građana „Srcem za naš grad“. Goran Kotačić, koji je u isto vreme član veća u opštini Paraćin našao se u sukobu interesa jer je Udruženje građana „Srcem za naš grad“, gde je on potpisan kao predsedavajući osnivačke skupštine Udruženja građana „Srcem za naš grad“, poslalo prijavu na ovaj opštinski konkurs.

Idemo dalje. Jedna od afera koju portal „Srbija“ danas takođe navodi, govori o tome kako je sadašnji direktor Direkcije za izgradnju opštine Paraćin, Aleksandar Milojković, dok je bio direktor „Vodovoda, kanalizacije i gasifikacije“ dao nalog za kopanje bunara u vrednosti od 10,2 miliona dinara, u kome nema vode. Nema vode, što da ima vode. Taj bunar nikad nije ni proradio, a para nema.

Takođe, ostala prazna rupa, verovatno da se napuni njihovim parama. Jedna u nizu afera u Paraćinu uključena i firma „Putotehna“ doo, čiji je vlasnik prema podacima iz APR Aleksandar Ljubinić, pobeđivala na javnim nabavkama koje raspisuju javna preduzeća koja posluju u okviru opštine Paraćin, 248 miliona dinara.

„Putotehna“ je, inače osnovana 15.1.2014. godine, a sve do 2016. godine, nije imala ni jednog zaposlenog. Ta ista „Putotehna“, međutim, 2015. godine, kada nije imala zaposlene, dobila je javne nabavke u vrednosti od 50 miliona dinara. Godinu dana nakon toga „Putotehna“ počinje da dobija zaposlene. Zamislite. „Putotehna“ je u APR registrovana kao preduzeće sa društveno ograničenom odgovornošću, a na javnim nabavkama dobijala je ugovore za izgradnju trotoara, izgradnju puteva, seoskih ulica, fudbalskih terena, itd. Ko je to gradio, to valjda znaju ti koji su zgrtali pare.

Mnogo primera korupcije ima do 2012. godine. Bogu hvala dođe SNS na vlast i 2013. godine smo i doneli Zakon o javnim nabavkama, upravo da bismo stali na put korupciji, kriminalu i od tada počinje da nam raste BDP, drugačija je ekonomija, da gradimo puteve, pruge, da zapošljavamo ljude. Danas je u 2019. godini 11% nezaposlenih, sa tendencijom da taj broj bude za par godina 5%. Hvala na pažnji.

Hvala, koleginice Malušić.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice Žarić Kovačević.