Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Pravo na repliku narodni poslanik Veroljub Arsić.

Kratko ću sa ovom replikom.

Ne treba biti Kleopatra da bi se znali neki odgovori. Treba samo logično razmišljati i doći do odgovora.

Da li mislite da čovek koji je već jednom položio test i radio u Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ponovo treba, kada mu se produžava mandat, da polaže taj isti test? Položio je jednom. Kada položite za vozački ispit ne polažete svaki put kada produžavate dozvolu. Naučili ste valjda. Ili, radili ste u jednoj firmi i niko vama neće da traži da ponovo diplomirate na fakultetu ili polažete diplomski, nego tu diplomu i to svoje stečeno znanje prenosite na drugo mesto.

Znači, ispada da svaki put kada se vrši izbor neko treba da bude pripravnik. Polažu samo oni koji prvi put treba da rade u Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ne može on za svaki izbor ponovo isti test da polaže. Malo bi vređalo ljude, malo bi ih i ponižavalo.

(Milorad Mirčić: Hoće li doživotno?)

Uporno pokušavam da na nešto skrenem pažnju. To što je neko član komisije, odbor već ima dovoljno parametara bez testiranja da predloži Skupštini da produži mandat ili neće, a to su valjda njegovi rezultati rada u toj istoj komisiji, koliko je predmeta primio, kao i sudija, koliko je predmeta primio. Koliko je predmeta obradio, kakve su mu odluke, da li je nešto poništeno od strane upravnog suda, sve te parametre ima Odbor za finansije. Znači, postoje već kriterijumi po kojima Odbor za finansije odlučuje hoće li nekog kandidata koji je već član komisije da predloži Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem kolega Arsiću.
Kolega Mijatoviću, izvolite.

Gospodine potpredsedniče, uopšte ne mislim da oponiram gospodinu Mirčiću iz prostog razloga, mislim da je želja i vas kao opozicije i nas kao pozicije da imamo što bolji i što kvalitetniji rad te komisije i da dođemo do takvih kriterijuma da tu dolaze oni koji najbolje znaju posao da urade i koji će ga uraditi. Zbog toga i radimo ovu raspravu i zbog toga ovog trenutka i razgovaramo.

Da vas odmah razuverim, meni imena ne znače ništa. Ni jedno od tih imena koje ste vi spomenuli nisam zapamtio, niti su na mene ostavila neki utisak, jer ljude ne znam. Ta komisija se često menja. Ljudi odlaze zbog težine posla i zbog toga imamo često ova testiranja, pa ne može čovek da zapamti sva imena. Ona ovog trenutka nisu ni bitna. Mi to radimo pod šifrom, pa i ne znamo ko je u pitanju.

Mogu samo da kažem sledeću stvar, da upravo posle ovih testiranja i posle ovog rada i posle velike fluktuacije koja postoji u toj komisiji ljudi odlaze zbog težine posla. Mi dobijamo kandidate koji su sve kvalitetniji i kvalitetniji. Broj poena koje osvajaju je mnogo veći i zbog toga taj princip zaista je veoma dobar.

Naravno, oni koji rade u komisiji, tu ima i vrednovanje njihovog rada, broj predmeta koji su uradili, kako su radili itd. Suviše je to složen postupak. Naravno, cilj nas svih je da imamo bolji kvalitet rada i da zaista javne nabavke budu što čistije, da bude što bolje, što kvalitetnije, da ne bi bilo mogućnosti uticaja. Da li je ovo najbolji način, kao što je rekla koleginica Tomić, nisam siguran, ali zaista mislim da je ovo dobar način do sada. Ako smatramo da treba nešto drugačije, bolje, dajte da predložimo izmene zakona, a mislim da to možemo uraditi. Hvala.

Hvala, kolega Mijatoviću.
Pravo na repliku narodni poslanik Milorad Mirčić.

Prvo kolega Arsiću, pa onda Mijatoviću.

Nije prijavljen kolega Arsić.
Kada bude prijavljen, dobiće repliku.

Ne, nego prvo njemu repliciram, pa onda Mijatoviću. Ne mogu ovako. Oni svako po dva minuta, a ja ukupno imam dva minuta.

Šta je suština ovde? Iskreno sam se nadao u početku ove rasprave, kako je na neki način naglasila koleginica Tomić, uspostaviće se jasan kriterijum bez bilo kakvog političkog ili ličnog uticaja na izbor kandidata. To je znanje koje je pokazano na testovima i svi ovi uslovi, odnosno preduslovi da bi konkurisao.

Šta je krajnji cilj nama, srpskim radikalima? Pa upravo ono što nam je naglašavala Republička revizorska institucija. Predsednik te institucije je ovde rekao da ovde ima problema sa javnim nabavkama, pa nam je to isto rekla Komisija za zaštitu konkurencije, pa nam je to na isti ili sličan način saopštio i Fiskalni savet, pa nam je najdirektnije javno, otvoreno saopštio predsednik države, nedavno, prilikom boravka u toj akciji obilaska Srbije on je rekao - gde su te silne pare koje su uložene u zdravstvo, šta je sa tom opremom za koju su silne pare date, kako je ta oprema nabavljana.

To je rekao predsednik države, vaš predsednik partije. Ne znam da li ste ga smenili? I ne treba da ga menjate. Bio je dobar u radikalima, što bi vama falio? Da nije njega, bog te pita kuda bi to sve išlo. Ali je jasno uputio pitanje - gde su te silne pare oko nabavke medicinske opreme? Medicinska oprema se nabavlja tako što se raspisuju javne nabavke koje se planiraju na početku godine i imaju oni izuzetni slučajevi. Kada je rekao cifru, da su to milijarde, njima se jednostavno gubi trag. O čemu mi ovde raspravljamo? Mi raspravljamo o komisiji koja treba da kontroliše i sprovodi regularnost svega toga. To je samo u prilog ovoga što je i koleginica kao ovlašćeni predstavnik predlagača počela da govori.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega.)

Rekli ste da ćete mi dati dodatno vreme.

(Predsedavajući: Dobili ste 44 sekunde.)

Ma, kakvi su junaci, ne treba meni ni ovoliko.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Najveći problem kod Zakona o javnim nabavkama je taj što pojedini naručioci i pojedini izvođači ne žele da se zakon primenjuje. Naručioci i izvođači javnih radova. Možete da ih zovete i dobavljači, možete kako god hoćete, pružaoci usluga, apsolutno me to ne interesuje. Znači, to je jedan deo priče.

Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki može da reaguje u nekom postupku javne nabavke ako neko napiše žalbu ili prigovor. Do tog trenutka ne može. A da li neko zna da mi kaže ko ima pravo da napiše žalbu ili prigovor, u svakom trenutku postupka javne nabavke? Bilo koji punoletan građanin Republike Srbije. Bilo koji. Ne mora uopšte da bude u postupku javne nabavke, apsolutno ne mora. Napiše žalbu i Komisija je dužna da privremeno zaustavi postupak javne nabavke i odlučuje po toj žalbi.

Znači, ako hoćemo da se zakon primenjuje, na prvom mestu mora da bude jasno definisan čitav postupak javne nabavke. To je samim Zakonom tako predviđeno. Nije više javna nabavka objavljena u nekim novinama sa po sto primeraka tiraža. Mora da se objavi i u dnevnim listovima, mora da se objavi i u "Službenom glasniku", ali, što je najvažnije, mora da bude i na portalu Uprave za javne nabavke.

Kada su u pitanju javne nabavke male vrednosti, jesmo imali po tri-četiri ponuđača za čitavu Republiku Srbiju? Sada ih ima nekoliko stotina. Može on da prikuplja ponude od tri-četiri, ali će dobiti ponude i od onih koje nije pozvao, zato što je na prvom mestu postupak javan, transparentan, vidljiv svima. Isto i po žalbama.