Pa, ja sam hteo da SRS dođe na vlast, ali vi kakvi ste, sa vama čovek ne može da dođe na vlast. To je vaš problem i možete vi da koristite tu frazu – mi kad dođemo na vlast, mi kada dođemo na vlast. Ko? Vi? Vi da pobedite Aleksandra Vučića? Teško.

Ali, dok ne pobedite Aleksandra Vučića, samo da vam kažem kako stoje stvari. Prvo, Aleksandar Vučić nikada nije podržao Bila Klintona, u kampanji za predsedničke izbore, nego je istina potpuno drugačija. Ovo govorim zbog građana Srbije.

Aleksandar Vučić, je u svojstvu predsednika Vlade 20. septembra 2016. godine učestvovao na panelu, koji se zvao „Pomirenje i podeljena društva“. Na tom panelu je učestvovao i tadašnji predsednik opštine, odnosno načelnik opštine Srebrenica Đamil Duraković, a u tu emisiju, odnosno u taj panel se putem video linka uključila i Avdija Ibrahimović, koja je preživela masakr u Srebrenici.

Vučić je na njeno izlaganje da se u Srebrenici desio genocid, rekao sledeće - ja sam ponosan Srbin. Dakle to je rekao u Americi, pred Klintonom, pred Đamilom Durakovićem i pred ovom gospođom koja je tvrdila da se u Srebrenici desio genocid - ja sam ponosan Srbin i što sam premijer Srbije i išao sam u Srebrenicu, da odam poštovanje jednog ogromnog zločina koji se dogodio 1995. godine, ali isto tako želim da istaknem da je mnogo zločina bilo i na drugoj, muslimanskoj, odnosno bošnjačkoj strani.

Tako se ponaša jedan odgovorni predsednik Vlade. Dakle, on je otišao u SAD, ne da bi podržao Bila Klintona, nego da bi odbranio poziciju Srbije i da bi odbranio poziciju, na kraju krajeva i Republike Srbije, odnosno Republike Srpske i spasao je na neki način od optužbe da je u Srebrenici izvršen genocid. Niti je davao pare Bilu Klintonu. Ima Klinton dovoljno para i bez nas. Dakle, niti je davao pare Bilu Klintonu, niti je podržavao Hilari Klinton kao kandidata za predsednika SAD, nego je kao predsednik Vlade učestovao na jednom panelu i time pokazao ogromnu državničku odgovornost i političku hrabrost da bude na jednom mestu, na kome uopšte nije prijatno da se bude. Nije prijatno kada ste sami protiv svih. Pa Klinton kaže da se u Srebrenici desio genocid, pa Ćamil Duraković kaže da se desio genocid, pa ta gospođa koja se uključila putem video linka kaže da se desio genocid. Pa se uključio Bakir Izetbegović i to da vas podsetim, pa kaže da se desio genocid i Vučić jedino sam kao predsednik Vlade Srbije, kao jedini Srbin tamo kaže - ja sam išao u Srebrenicu da odam poštovanje žrtvama, tamo se desio zločin, ali isto tako da vas podsetim da se zločin desio pre nego što se desio taj zločin u Srebrenici, dešavali su se zločini nad Srbima u Podrinju tokom 1992. i 1993. godine. To je rekao u SAD, na tom panelu koji je održan 20. septembra 2016. godine i to je prava istina. I pokazao je veliko razumevanje za ljude koji žive u Srebrenici bez obzira da li su Srbi ili muslimani, jer je rekao - Vlada Srbije je obećala da će Srebrenici da donira pet miliona evra. Dva miliona evra smo već dali, ostalo je da damo još tri miliona da bi se u Srebrenici napravili novi vrtići, nove škole, novi domovi zdravlja, novi putevi, zato što mi Srbi i Bošnjaci treba da živimo zajedno i zato što treba da gradimo mir na području, odnosno u regionu zapadnog Balkana.

Tako se ponaša jedan odgovoran i ozbiljan predsednik Vlade. Šta je trebao, da ode u Ameriku i da kaže - ja sam na čelu Vlade koja će da pobedi u budućem ratu SAD, ja hoću rat sa Amerikom, ja hoću rat sa NATO paktom? Super, to može da se kaže, ali to nije izvodljivo i to nije realno. Ovo je jedna realna nacionalna politika. I vi nikako da napravite distinkciju između maštarija i realne nacionalne politike. Mi sada možemo da maštamo o tome kako smo najjači, kako možemo da pobedimo sve, kako smo jači od Amerike i do NATO pakta, kako samo što se Amerika nije raspala, kako samo što se nije raspala EU, kako samo što se nije raspao NATO pakt, ali stvari nažalost, ili na sreću, stoje drugačije. Ja vam samo kažem kako je bilo i to građani Srbije treba da znaju.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić niti je podržao Klintona, ni Bila, ni Hilari, niti im je davao pare, nego je branio i Republiku Srbiju i Republiku Srpsku i to sam, u prisustvu Bila Klintona, Ćamila Durakovića, obe gospođe iz Srebrenice koja se uključila putem video linka i Bakira Izetbegovića, koji se takođe uključio putem video linka i u sred Amerike rekao - da, desio se zločin u Srebrenici. Ne mislim da je bio genocid, bio je zločin velikih razmera, ali pre tog zločina u Srebrenici desili su se zločini nad Srbima u Podrinju tokom 1992. i 1993. godine. to je ogromna politička hrabrost da se kaže i ovde u Srbiji, a kamoli u Americi.

Tako da, to je istina o nastupu Aleksandra Vučića na tom panelu iz 2016. godine.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Pre svega, Aleksandar Vučić u septembru 2016. godine, na panelu koji je organizovao institut Bila Klintona je učestvovao i sa Ćamilom Durakovićem, i sa Bakirom Izetbegovićem i sa još nekim drugim jaranima, ali kada se vratio u Srbiju onda je rekao, na pitanje novinara, Gorislava Papića RTS-a, u emisiji „Oko“, zašto ste sad baš učestvovali na forumu koji organizuje fondacija Klinton, to se tumači kao vaša podrška Hilari Klinton? On je rekao, zato što sam pametan, za razliku od nekih drugih koji idu po ulici i viču - ua ti, ua ti. To je sad jasno.

Slažem se ja i u redu je, treba svaki zločin da se osudi i treba da se brani srpski narod od tog belega genocidnosti koji pokušavaju da nam nametnu. Sa te strane uvek ćete imati našu podršku, kao što i Ana Brnabić svojevremeno rekla u intervju za „Dojče vele“, i vrlo se hrabro držala kada je pričala o tome šta se desilo u Srebrenici i to je u redu i to je za poštovanje. Tako treba svaki srpski zvaničnik da nastupi.

Ali, nemojte da se zavaravamo, znate, mi ne maštamo. Mi samo pričamo ono što je očigledno, a očigledno je, ne samo da će se ta EU raspasti, nego da na kraju ovog puta uslovljavanja, em što ćemo mi morati da priznamo da se u Srebrenici desio genocid, moraćemo da se u potpunosti odreknemo KiM, pa nam neće ništa značiti ove zemlje koje su povukle priznanja i ove sve naše uspehe što smo napravili i poštovanje i međunarodni ugled u svetu itd, ako mi budemo morali da priznamo nezavisnost Kosova da bi smo ušli u EU, i sve još ostalo pored toga.

Podsetiću vas, EU iz 2019. godine nije EU iz vremena Mastrihta. To je EU koju po prvi put napušta jedna država članica, gde otvoreno kažu vodeći ljudi i država, koje su članice EU, a i evropske administracije, nije vreme za proširenje EU, vreme je za reformu, ne znamo šta ćemo da radimo i sa ovih 27 članica, kaže Makron pre neki dan.

Emanuel Makron, francuski predsednik, trenutno najuticajniji čovek u EU kaže – ne znamo ni šta ćemo sa ovih 27 država, a ne nikakvo proširenje. Šta sad nama tu ne treba da bude jasno? Kao što znate, vi ste pričali danas u pređašnjem delu, tj. pre pauze kakva je situacija što se tiče ekonomije u tzv. real-socijalističkim zmljama. Ja ću vas podsetiti da sve bivše real-socijalističke zemlje tj. zemlje u kojima je vladao komunizam na ovaj ili onaj način su morale prvo da postanu članovi NATO pakta, pa onda tek da budu članovi EU. Nema nikakvog razloga da tako ne bude slučaj i sa Srbijom.

Dakle, prvo ćemo morati da uđemo u NATO pakt, kao što je i Hrvatska i Rumunija, i Bugarska, i Mađarska, i Poljska i sve ostale zemlje koje su postale članovi EU. To treba valjda otvoreno da se kaže. To ne vidi samo onaj ko je slep ili onaj ko je zlonameran i hoće to da sakrije. To je činjenica. Iz iskustva, empirijska činjenica.

Što se tiče lokalnih koalicija, ja sam spreman da napravimo dogovor između SNS i SRS. Hajete da vi prvo napustite Sulejmana Ugljanina i ne pružate više njemu podršku u Tutinu, u Prijepolju i u Priboju i još nekim opštinama, a posle ću… To je čovek koji govori za Stefana Nemanju da je to jedan ratni zločinac i kao takav gori od Ratka Mladića. Govori otvoreno da je Srbija fašistička država, govori da Sandžak treba da bude republika. Dakle, narušava ustavni poredak Republike Srbije, a vi ste sa njim u koaliciji. Ako stavimo na kantar to što Sulejman Ugljanin otvoreno ruši ustavni poredak Republike Srbije i što Marko Bastać čupa znakove na Trgu Republike, šta je tu onda važnije? Ja sam spreman da radikali napuste Marka Bastaća ako SNS napusti Sulejmana Ugljanina i pogotovo još kroz satelitske stranke što podržavate Sulejmana Ugljanina u Bošnjačkom nacionalnom veću. Mislim da je to sasvim korektno sa naše strane, kao opoziciona stranka, da tako sada postupimo.

Dakle, sve ovo što smo sada videli i što smo imali prilike da čujemo vezano za uslove i šta pokušava da se desi Srbiji i kako je to nazivano što mi radimo i za šta se mi zalažemo, maštarije. Ne, mi mislimo da Evropa nije EU, da postoji mnogo više Evrope nego što je ta briselska birokratija i samo pozivamo vlast u Srbiji da razmišlja trezveno i u tom pogledu tako i povlači poteze imajući u vidu iskustva država članica sa kojima mi možemo da se poredimo, to su pre svega države u okruženju.

Što se tiče NATO pakta, mi moramo da postanemo članovi NATO pakta da bismo ušli u EU, a primeri Austrije, Švedske i Finske nisu primeri za poređenje sa Srbijom, budući da su to države u kojima nikad nije vladao komunizam i nisu imali tu potrebu da iskazuju lojalnost EU, tj. političkom zapadu na taj način, kao što će to morati da uradi Srbija, a pre toga Hrvatska, Mađarska, Poljska, Bugarska i Rumunija. Hvala na vremenu.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandra Belačić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Htela bih samo da reagujem na izjavu prethodnog govornika iz vladajuće stranke, koji kaže da se jeste zalagao za to da radikali dođu na vlast, ali da je sa nama to nemoguće. Podsetila bih prethodnog govornika da možda kako je sa nama nemoguće, isto je tako i sa njim bilo nemoguće, jer u vreme dok je on bio potpredsednik SRS i jedan od najistaknutijih govornika u Narodnoj skupštini, SRS nije uspela da pređe cenzus, a taj parlamentarni status povratila je tek nakon povratka Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala.

Zaista, gospodine Martinoviću, vi ste, dok ste bili u redovima SRS, bili sjajan govornik, ne kažem da sada niste, tada ste bili svakako mnogo bolji, jer ste govorili iz ubeđenja, a ne iz koristi. Ja sam prva zaista uživala da vas slušam, ali mislim da ta prethodna primedba nije u redu, jer vi odlično znate da li će neka stranka biti na vlasti ili neki političar ili neće, to zavisi od mnogo faktora. To su neki ciklusi u politici koji se smenjuju, najmanje zavisi od pojedinca, bilo vas, bilo mene.

Podsetiću vas da je i Aleksandar Vučić puno puta gubio izbore. Najviše se pamti taj poraz 2004. godine od Dragana Đilasa na gradskim izborima. Tom logikom kojom ste se vi poslužili, ispada da je Dragan Đilas tada bio bolji od Aleksandra Vučića. Da li je bio bolji ili nije, ja mislim da nije. Isto kao što mislim da SNS nije bolja od SRS, prosto situacija je takva da sada imate podršku naroda, to će se u jednom trenutku promeniti.

To što ste vi iz ovih redova prešli u one redove i sada kažete da sa vama narod hoće, a sa nama neće, mene to, uz svo dužno poštovanje, podseća na onaj vic kada slon i miš zajedno prelaze most, miš stoji slonu na leđima i kaže – ala tutnjimo.

Tako da, vaš individualni doprinos ili moj individualni doprinos je krajnje smešan da bismo o tome razgovarali i nikome od nas nije cilj da pobedi Aleksandra Vučića, niti bilo šta, mi ovde izlažemo svoje stavove, građani će odlučiti za koga će da glasaju i za koga neće da glasaju. Ako baš moramo da istaknemo, nije svaka borba politička, ima i mnogo važnijih borbi od političkih, to je životna borba, a u toj životnoj borbi svaki poslanik SRS je pobedio, pobedio je Aleksandra Vučića i sve vas koji tu sedite, moralom, istrajnošću i ideološkom doslednošću. Zaista, ovo nije ništa ni protiv Aleksandra Vučića, ni protiv bilo koga od nas, naše kritike koje iznosimo su uvek konstruktivne, pohvalićemo sve što dobro, kritikovaćemo sve što nije dobro.

Konkretno smatramo da ovaj ugovor sa „Behtelom“ nije dobar. Smatramo da nije bilo dobro to što je podržana Hilari Klinton. Smatramo da Aleksandar Vučić, koji je deset godina i mnogo više zapravo, ali deset godina od bombardovanja pa do osnivanja SNS, nazivao porodicu Klinton ratnim zločincima, nije sebi trebao da dozvoli da ga jedan Bil Klinton tapše po ramenu.

Mi ovo sve ističemo samo zato da se to ne bi dogodilo, da biste vi shvatili da je jedini ispravni put da se okrenete ka Ruskoj Federaciji, da se okrenete ka evropskim integracijama, da dopustite malo više saradnju sa ruskom firmama, sa azerbejdžanskim firmama, a ne zato što želimo bilo koga ovde da pobedimo. Pobeđuje se na izborima, a ne u ovoj sali, ovde se samo vode konstruktivne rasprave. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Evo, sada su građani Srbije čuli, ja sam najodgovorniji što SRS nije prešla cenzus 2012. godine. Zaista jesam, to vi veoma dobro znate, ja sam glavni krivac za to i žao mi je zbog toga.

Spočitavate mi da sam prešao u SNS. Pa vi ste, gospođo Belačić, ako se ne varam, bili više od godinu dana predsednik mesnog odbora „Stari aerodrom“ u bloku 37 na Novom Beogradu Srpske napredne stranke. Vi ste bili u SNS. Vi ste bili predsednik mesnog odbora.

(Aleksandra Belačić: Nisam.)

Vi ste bili predsednik mesnog odbora SNS. Ali, nije to sada važno, dobro, bili ste, niste bili, ja vam kažem da ste bili.

(Aleksandra Belačić: Ja vam kažem da nisam bila.)

Ja vam kažem da ste bili, ali nema to sada veze. Postoje neke mnogo važnije teme od toga da li vi jeste ili niste bili član SNS. Kaže gospodin Šešelj – moraćemo da uđemo u NATO pakt, moraćemo da priznamo Kosovo i Metohiju. Niti ćemo ući u NATO pakt, niti ćemo priznati nezavisnost Kosova i Metohije i to vam je predsednik Republike, građanima Srbije, ne vama, građanima Srbije, više puta ponovio. Pozicija Srbije je kada su u pitanju vojni blokovi, vojna neutralnost, ne želimo da uđemo u NATO pakt, želimo da uđemo u Evropsku uniju, ali nikada nismo rekli, iako vi to ponavljate do u beskonačnost, da Evropska unija nema alternativu. Kada je bilo ko od funkcionera SNS rekao da nema alternative Evropskoj uniji i da nema života Srbiji bez Evropske unije? Pa mi smo izvršili fiskalnu konsolidaciju bez članstava u Evropskoj uniji. Mi smo oživeli srpsku privredu bez članstva u Evropskoj uniji, mi imamo rast bruto društvenog proizvoda, iako nismo članovi Evropske unije, ne da imamo rast, imamo mnogo veći rast nego države koje su članice Evropske unije.

Dakle, može Srbija da preživi i preživeće, i biće mnogo jača, bila ili ne bila član Evropske unije. Naše strateško opredeljenje je da budemo članovi Evropske unije zato što mislimo da je to dobro za građane Srbije. Da li će Srbija biti ili neće biti član Evropske unije, to ne zavisi samo od Srbije, to zavisi od Evropske unije, ali nikada nismo utvrdili da Evropska unija nema alternativu i da je potpisana smrtna presuda Srbiji ako ne uđe u Evropsku uniju. Živeće Srbija i ako ne bude u Evropskoj uniji. I mi smo pokazali da se to može, od 2014. godine smo pokazali da možemo da ojačamo Srbiju, iako nismo formalno članovi Evropske unije.

Što se tiče ovog panela iz 2016. godine, dokazali smo da nismo podržavali Hilari Klinton, da nismo davali nikakve pare ni Bilu Klintonu, ni Hilari Klinton. Ali, znate, kada ste predsednik Vlade jedne male države kao što je Srbija, a pri tome se ozbiljan i odgovoran političar, onda vi ne možete da birate da li ćete biti ili nećete biti na nekom mestu na kome se brani pozicija Srbije. Morate da budete, ma koliko da je to za vas prijatno ili neprijatno. Ako vas pozovu iz Amerike da branite Srbiju, idete u Ameriku. Ako vas pozovu iz Rusije da branite Srbiju, idete u Rusiju. Ako vas pozovu iz Kine, idete u Kinu. Ako vas pozovu iz Hrvatske, idete u Hrvatsku. Ali ne možete kao predsednik Vlade Srbije da birate – u Ameriku neću da idem, u Hrvatsku neću da idem, idem samo tamo gde su mi otvoreni i iskreni prijatelji. Ne može se dobiti Boj na Kosovu, da se tako metaforično izrazim, ako ne odete na Kosovo. Pa kako da odbranite interese Srbije, ako ne odete tamo gde vas zovu da je branite? To da birate gde ćete da idete ili gde nećete da idete, to sebi mogu da u ovom trenutku priušte predsednik Amerike, predsednik Ruske Federacije, predsednik Kine, to sebi možda može, možda, mada ni ona to ne radi, ja mislim da ne radi, Angela Merkel, ali to definitivno ne može da radi nijedan ozbiljan i odgovoran predsednik Vlade ili predsednik Republike Srbije.

Svuda gde postoji minimalna šansa da promovišete srpske nacionalne i državne interese, vi morate da se pojavite. Pa jel vi mislite da bilo prijatno Vučiću da sedi zajedno sa Bilom Klintonom, Ćamilom Durakovićem i da se uključuje gospođa iz Srebrenice koja kaže da se tamo desio genocid? Pa jel mislite da je bilo prijatno Aleksandru Vučiću da 2015. godine ide u Srebrenicu i da tamo doživi pokušaj atentata, da ga gomila skoro pa linčuje? Naravno da mu nije bilo prijatno. Ali kada ste ozbiljan političar, odgovoran prema svom narodu, prema svojoj državi, vi tu nemate mogućnost izbora. Morate da idete tamo, bilo teško ili ne bilo teško.

Vučić je pokazao, i zato ga narod i podržava, zato ga narod i podržava što ide tamo gde zna da je unapred teško, što ne beži od teških mesta, što ne beži od teških tema, što ne beži od teških sagovornika, nego se hvata u koštac sa njima. Ali nije sagnuo glavu ni kada je bio sa Klintonom i Ćamilom Durakovićem 2016. godine, kao što nije sagnuo glavu, ako ste gledali pažljivo one snimke, ni 2015. godine u Srebrenici. Probijao se kroz masu uzdignute glave. Nije hteo da pogne glavu i da pokaže da se bilo čega plaši. Pa bio je spreman čovek, na kraju krajeva, i da pogine, ako ćemo pošteno, jer je dlaka falila da izgubi glavu u Srebrenici. Zahvaljujući malo sreći, malo pribranosti njegovog obezbeđenja, malo hrabrosti policajaca iz Republike Srpske, uspeo je živ da se vrati iz Srebrenice. Ali nije pognuo glavu. Kao što nije pognuo glavu ni pred Klintonom, kao što nije pognuo glavu ni pred Angelom Merkel i kao što nije pognuo glavu ni pred jednim svetskim političarem ili svetskim državnikom, jer mi ne vodimo ni proameričku, ni pronemačku, ni prorusku, nego vodimo otvorenu i nesumnjivo srpsku politiku.

Mi nemamo ambicije da mi, ovakvi kakvi smo, mali, brojčano mali, teritorijalno mali, menjamo odnose na globalnoj političkoj sceni. Kad god smo mi Srbi smatrali da od nas zavisi sudbina sveta, pa mi smo to plaćali svojim glavama. Ja sam to rekao i u raspravi o Izveštaju o Kosovu i Metohiji, pa su ovi iz Dosta je bilo rekli da promovišem Hitlera i Nemačku. Mi smo 27. marta 1941. godine mislili da sudbina Drugog svetskog rata zavisi od nas, izvršili vojni puč, odnosno državni udar, zbacili vladu Cvetković-Maček. Šta smo doživeli? Da nam se država raspala za 17 dana, da su ustaše došle na vlast u Zagrebu, da su nam rasparčali Kraljevinu Jugoslaviju i da se desio užasan zločin nad Srbima, pre svega u NDH, u Vojvodini, u centralnoj Srbiji, koliko su stradali Kraljevo, Šabac, Kragujevac, koliko smo stradali na Kosovu i Metohiji, sve zbog te naše sulude srpske ideje da od nas zavisi sudbina sveta.

I sad nam to nije dovoljno iskustvo, nego vi sad u 2019. godini kažete – e, raspašće se Evropska unija, e, raspašće se NATO pakt. Pa možda će se raspasti, ali ne zbog nas. Nemojte da gajite te iluzije da mi Srbi, kojih u Srbiji nema brat bratu ni punih sedam miliona, da ćemo mi da srušimo Evropsku uniju, da ćemo mi da srušimo NATO pakt, teško, i mi takve iluzije ne treba ni da gajimo.

Mi treba da hodamo, kao što je to rekao i Aleksandar Vučić, po onoj tankoj žici i da vodimo računa da između jedne i druge strane planine ne padnemo u provaliju, ni sa leve, ni sa desne strane i da sačuvamo Srbiju, da sačuvamo srpski narod, da sačuvamo Republiku Srpsku i pre svega da sačuvamo srpski narod na KiM. Pustite Ameriku, pustite Rusiju, to su velike države, to su moderne imperije, oni imaju svoje interese, oni imaju dovoljno snage da se međusobno razračunavaju. Oni imaju toliko atomskog naoružanja da u desetinama puta mogu jedni druge da unište i ne jedni druge, nego ceo svet.

Mi, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, imamo samo jedan zadatak da sačuvamo Srbiju, a ne kao ovi koji su j. majku Srbiji, Crnoj Gori nam smanjivali državu iz godine u godinu. Naš zadatak je, i to je cilj i politika SNS, da našoj deci i da našim unucima, ostavimo Srbiju istu onakvu kakva je danas, da ne bude manja. Ali, da bude jača i ekonomski da bude jača i kulturno da bude jača i vojno da bude jača i da onih koji u nam do juče bili otvoreni neprijatelji pokušamo makar da stvorimo neke solidne partnere, a na dobrom smo putu da to uradimo i da naravno sa onima koji su nam već prijatelji to prijateljstvo ojačamo još više. Nema potrebe da vi sad nama držite lekcije o tome kako mi treba da se integrišemo sa Ruskom Federacijom, mada ja ne znam šta ta sintagma integracija sa Ruskom Federacijom znači.

Mi smo dostigli, gospođo Belačić, toliki stepen saradnje sa Ruskom Federacijom na političkom, ekonomskom i vojno-tehničkom planu, da postoji samo još jedna stvar koju treba da uradimo, a to je da ukinemo nezavisnost Srbije i da se proglasimo federalnom jedinicom Ruske Federacije. Da li znate ko je to uradio? To su uradili crnogorski komunisti u februaru 1942. godine kada su na Skupštini partizanskoj u blizini manastira Ostrog doneli odluku da je od 8. februara 1942. godine Crna Gora sastavni deo Sovjetskog Saveza. Pa, jel mislite da to treba da uradimo?

Nećemo da budemo ni deo Rusije, ni deo Amerike, ni deo Nemačke, ni deo Kine, hoćemo da budemo Srbija, ali hoćemo saradnju sa svima. Ako je iko otvorio tržište, ako je iko omogućio i ruskim kompanijama i azerbejdžanskim kompanijama i kineskim kompanijama i turskim kompanijama da rade u Srbiji, pa to je uradio Aleksandar Vučić. To je uradio Aleksandar Vučić niko pre njega. Tržište je bilo zatvoreno. On je taj koji je omogućio i ruske i kineske i azerbejdžanske i sve druge investicije u Srbiji.

Vi stalno insistirate na tim investicijama koje su došle sa zapada, a došle su i dobro je što su došle, jer zahvaljujući tim investitorima mi imamo na stotine hiljada novih radnih mesta. Imamo preko 200 novih fabrika u Srbiji u poslednjih godina, ali vi prećutkujete činjenicu da je Aleksandar Vučić doveo u Srbiju i ruske i kineske i azerbejdžanske investitore i izvođače radova, i to je ono što narod Srbije dobro razume.

Ako hoćete da Srbija opstane, a ne da nestane morate da živite u realnom svetu. Realni svet je nepravedan. U realnom svetu se dešavaju nepravde, u realnom svetu međunarodno pravo važi za jake i snažne, za male nekad važi, nekad ne važi, ali mi živimo u tom realnom svetu, mi ne možemo da ga promenimo.

Mi ne možemo da izmislimo neko drugo vreme, neki drugi svet, neku drugu Evropu. Mi moramo da vodimo politiku u ovoj i ovakvoj Evropi i u ovom i ovakvom svetu i u ovakvom rasporedu međunarodnih snaga. To je jedina realna nacionalna politika. Sve drugo je čist avanturizam koji može da nas odvede u bespuće kao što nas je odveo 1941. godine.

Mi smo se 50 godina hvalili kako smo mi odložili napad Nemačke na Sovjetski Savez zato što smo izveli puč od 27. marta. Evropski istoričari tvrde nešto drugo. Hitler je odložio napad na Sovjetski Savez, ne zbog Borivoja Mirkovića i Dušana Simovića, on je pokorio Jugoslaviju za 17 dana, nego zato što je imao problem sa prebacivanjem trupa iz Francuske na istočno bojište. I zašto smo mi Srbi izgubili tolike glave? Ni za šta.

Kada uzmete statistiku Drugog svetskog rata, pa ona vam jasno pokazuje ko je zapravo pobedio u Drugom svetskom ratu, a ko je izgubio. Mi Srbi smo pobedili nesumnjivo, ali je naša pobeda skupo plaćena, svaki sedmi Srbin je izgubio glavu u Drugom svetskom ratu, a svaki 49 Englez je izgubio glavu u Drugom svetskom ratu. Sada Engleza ima 60 i nešto miliona, a nas ima sedam miliona.

Aleksandra Vučić hoće da nas bude 15 miliona, a ne da nas za četiri godine bude tri miliona. To je politika SNS. Ne mrtvi Srbi pa da pevamo o mrtvim Srbima i njihovom junaštvu, nama trebaju žive sprske glave i u Srbiji i u Republici Srpskoj i u Hrvatskoj i u Crnoj Gori. Kako možemo da sačuvamo te žive srpske glave? Tako što ćemo da vodimo mudru i odgovornu nacionalnu politiku.

Lako je udarati u talambase, lako je hvaliti se junaštvom u Beogradu ali treba otići u Njujork, pa reći u Srebrenici se desio veliki zločin, ali se pre toga desio veliki zločin nad Srbima. Treba otići u Zagreb, pa u centru Zagreba reći, Srbi u Hrvatskoj imaju maksimalno ugrožena ljudska prava. Treba otići u Krnjak, treba otići na određena mesta na Kordunu, na Baniji i tako dalje, kao što je uradio Aleksandra Vučić. Treba Srbima na Kordunu obezbediti traktore, treba im sagraditi vrtiće, treba im sagraditi domove zdravlja, kao što to treba i Srbima u Crnoj Gori, kao što treba i našem narodu na Kosovu i Metohiji. Ko to radi? To radi Vlada Srbije i to radi predsednik Republike. Mi tako zamišljamo odgovornu nacionalnu politiku.

Ako pitate po srcu svakog Srbina, da li bi voleo da je Knin u Srbiji? Pa, 99% bi vam reklo – voleo bih. Da li je to u ovom trenutku realno? Nije realno, ali šta je realno? Realno je da sačuvamo i da ojačamo ovu našu Srbiju, da sačuvamo srpski narod na Kosovu i Metohiji, da ne doživi „Bljesak“ i „Oluju“, da ga ekonomski ojačamo, da ga bezbednosno ojačamo. Da sačuvamo srpski narod u Crnoj Gori, da sačuvamo Republiku Srpsku, a zahvaljujući diplomatskoj politici upravo Aleksandra Vučića i njegovoj inicijativi i naravno, zahvaljujući podršci naših prijatelja iz Rusije i Kine, sprečeno je da se u Savetu bezbednosti stavi žig genocida nad ceo srpski narod. Realno je da ojačamo poziciju srpskog naroda u Hrvatskoj.

To je realno, sve drugo nije realno ali je najrealnija, najživotnija politika da imamo živ narod, jak narod, snažan narod, demografski snažan narod i u Hrvatskoj i u BiH, i Crnoj Gori, i naravno ovde u Srbiji. Naravno, da ćemo da se nastavimo da se pojavljujemo svuda tamo gde je teško, gde god nas budu zvali, mislim na predsednika Republike, mislim na ministre, mislim na predsednika Vlade, pa i nas narodne poslanike.

Gde god bude teško, ići ćemo da branimo poziciju Srbije. Na kraju krajeva i vaši poslanici to rade.

Zahvalan sam kolegi Aleksandru Šešelju što je član ove delegacije u Savetu Evrope i ništa ružno nije rekao o svojoj državi i ništa ružno nije rekao, na kraju krajeva, ni o politici Aleksandra Vučića u Savetu Evrope.

Tako se odgovorno vodi nacionalna politika. Negde vam je prijatno, negde vam nije prijatno. Ali, ako ste odgovorni idete i tamo gde je prijatno i gde je neprijatno, ako znate da možete da odbranite poziciju Srbije. To je politika Aleksandra Vučića, to je politika Srpske napredne stranke i zbog toga nam narod veruje.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Na temu ovog pobeđivanja Aleksandra Vučića, kako je rečeno, moralom, istrajnošću i doslednošću. Ja sam malopre pitao da li se podržavaju određene vrednosti koje se odnose naravno i na one milionske štete po različitim osnovama na nivou Starog grada, ali i koje se odnose na stvari koje valjda ne treba da vam dokazuje niko, jer ste vi videli svojim očima kako izgleda rasturanje onih gradilišta. Ili ćemo da se pravimo da niste videli?

Moralom, doslednošću i istrajnošću se verovatno može nazvati politička saradnja sa Markom Bastaćem. Ja samo tako mogu da razumem ono o čemu smo mi razgovarali, što znači sa šefom Đilasove stranke SSP, ove novostvorene stranke, za Grad Beograd, vrednosti koje on deli su vrednosti koje dele njegove stranačke kolege sam Đilas, a i ostali članovi predsedništva.

Evo, hoćete da pričamo o odnosu prema pitanju Srebrenice. Kakav je stav po pitanju Srebrenice Marinike Tepić? Ona je članica predsedništva, jel tako? Jedan od potpredsednika te stranke. Kakve veze vi imate sa njihovim vrednostima i njenim stavovima po tom pitanju? Jel znate kakav je stav Marinike Tepić po pitanju Srebrenice? Pročitajte sami koliko je puta rekla, ona tvrdi da je to genocid.

Nisam siguran da se sa tim slaže neko tamo ili o tome šta je rekla na temu rehabilitacije Nikole Kalabića ili šta je rekla na temu učešća Srbije u različitim ratovima devedesetih godina? Sve najgore što biste vi mogli da osudite, jel tako, odjednom ispadoše vaše vrednosti koje su vam nesporne, samo ako policija nešto naloži ili ako tužilaštvo nešto utvrdi, vi ćete da reagujete.

Doslednost se ogleda i u tome, kada napadnete nekoga iz SNS, zato što je u SNS, a sami 7.5.2014. godine, prisustvujete sastanku opštinskog odbora Novi Beograd SNS, sa početkom u 18.00 časova sa dnevnim redom: 1) Organizaciono-tehnička pitanja, pod 2) Razno i pod rednim brojem 11. se upišete da ste bili među prisutnima na sastanku.

Da li je tako?

Ako se u prvih 10 ili 11 pozicija na Zapisniku za prisustvo sednici Opštinskog odbora SNS, nalaze opštinski funkcioneri, a koliko ja znam, nalaze se, onda meni deluje potpuno realno da je reč o nekome ko je možda na primer predsednik mesnog odbora naše stranke.

Kakve to veze ima sa moralom, istrajnošću i doslednošću? Hoćete da ih dokazujemo do dana današnjeg? Nema nikakvih problema. Pokažite moral, istrajnost i doslednost time što ćete reći, ne slažem se sa Marinikom Tepić, ne slažem se sa onim Đilasovim Todorićem, koji je da vas podsetim i to, rekao – u Srebrenici je počinjen genocid i utvrđeno je da je kriva SRJ, odnosno Srbija. To je rekao čovek, pa i sa samim Bastaćem. Kako? Već sam vam ponudio. Vrlo jednostavno i vrlo lako, to možete još danas da uradite, tako što ćete da prekinete svaku političku saradnju sa njima.

Jel to toliko teško?

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Krsto Janjušević.