Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pratila sam izlaganje kolega koji podržavaju ove tačke dnevnog reda, a pogotovo one koji su pričali o ovom međunarodnoj konvenciji o pomoći u poreskom postupku među državama potpisnicama i videla dam da tu oni zapravo ne razumeju da je ova Konvencija jedan pravni okvir koji je usvojen kod zemalja članica Saveta Evrope i da je to jedan mehanizam koji može u multilateralnim odnosima među državama da pomogne u otklanjanju određenih pitanja, kao što ste i spomenuli, a to je sprečavanje pranja novca, terorizma, utaje poreza i svega drugog.
Međutim, ovde ima dosta pravnika u sali i u našoj poslaničkoj grupi, a i u vladajućoj koaliciji i sada dolazimo do toga kakve sada sve prepreke mogu da se nađu na putu sprovođenja jednog ovakvog sporazuma, odnosno konvencije.
To materijalno pravo koje treba da se primeni i stvarno pravi, pa i nasledno, zavisi na šta se sve plaća porez, je drugačije od zemlje do zemlje i postoje mnogi slučajevi u situaciji kada se prave bilateralni sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između zemlje i zemlje. Dakle, Srbija je potpisnik sa mnogo zemalja takvog sporazuma da moraju da se otklone sve te eventualne pravne nesigurnosti da bismo znali šta se to primenjuje.
Složićete se sa mnom da porez da dohodak nije isti u nekoj drugoj zemlji, kao što je u Srbiji. Na kraju krajeva, i mi kada smo krenuli sa obračunom PDV, ta stopa poreza je bila jedinstvena za sve proizvode, a kasnije, kako se vreme menjalo, a mi srpski radikali smo oduvek insistirali da dečija odeća, obuća, ono što je neophodno, školski pribor i sve ostalo, medicinska sredstva moraju da imaju nižu poresku stopu, e onda se ispostavilo da je i to šaroliko u odnosu na neke druge zemlje.
Dakle, nije samo stvar u tome da pričate, da hvalite nešto, evo odmah će da se otklone sve te poteškoće. To jednostavno nije tačno, jer mnogo je važnija gospodine ministre, Konvencija o porezu na dohodak i na imovinu, kako se ona primenjuje, a to ću da govorim i zbog čega i da li eventualni nerezidenti i rezidenti u Republici Srbiji nešto kriju, pokušavaju na taj način da operu novac i kako tome da doskočimo.
Moram da počnem od primera čuvenog Cvetana Vasileva, kućnog prijatelja, najboljeg verovatno u to vreme, Tomislava Nikolića koji je kao bugarski tajkun koji je bio na poternici Bugarske, članice EU, još do 2006. godine, u Srbiji je kupio fabriku stakla "Paraćin", odnosno krenuo tamo sa poslovima, sve sa namerom navodno da obnovi proizvodnju čuvene, najstarije staklare u Evropi i da krene sa nekim poslom.
Od obnavljanja tog posla, došlo se samo do jedne njegove investicije tričave, da obnovi neku peć. Zamislite, 2012. godine, da bi mogao da proizvodi flaše za rakiju "Tomovača". Kasnije se ispostavilo, kroz sve ono što je bilo dostupno našim organima gonjena, kao i Poreskoj upravi Srbije i Bugarske, da je u pitanju veliki prevarant, onaj koji je zavio u crno mnoge preko svog preduzeća "Rubin" u Bugarskoj, tamo ostavio radnike bez posla, a ovde došao i uz pomoć tada predsednika vladajuće stranke, predsednika republike nastavio da vršlja sve do trenutka dok sve peći nisu rasprodate i otišle u staro gvožđe i dok 250 ljudi nije ostalo bez posla, a u fabrici proglašen stečaj.
Sad, zamislite vi, imate situaciju, evo hipotetički, da neki strani državljanin hoće da ulaže u građevinsku industriju u Srbiji, da pravi zgrade, to je sada popularno, nije bitno gde, na Kopaoniku, na Zlatiboru, u Beogradu, u Novom Sadu, apsolutno nebitno. I, vi sada proveravate putem ove međunarodne Konvencije, njegov pravni i poreski status u toj zemlji. Na izgled sve je čisto i dobijate informaciju od poreskih organa te zemlje, koja je potpisnica ove Konvencije, da je u pitanju osoba koja tamo redovno plaća porez, dakle, nema ničega. Ali, Srbija sa druge strane, tu osobu sumnjiči ili tereti, ili već ima optužnicu za ratne zločine protiv tog nekoga. Pa, nećete valjda da dozvolite, ako se kaže sve je u redu, Naseru Oriću da pravi hotele i zgrade po Ljuboviji, po Loznici, po Šapcu, ili možda hoćete, ili to isto da dozvolite nekom šiptarskom teroristi.
Šta ćemo sa onima, gospodine ministre, jer ova Konvencija ne može da tretira to pitanje, ali to je pitanje za vas i za Ministarstvo unutrašnjih poslova, koji su rezidenti Republike Srbije? Dakle, mi smo skoro usvojili Zakon o strancima, jel tako, i mi srpski radikali smo rekli da apsolutno pridržavamo da svaki stranac dođe u Srbiju i da investira. Ali, zamislite, on je rezident ovde i on ima pasoš neke druge zemlje, dakle, ovde ima pravo na stalni boravak, a u toj drugoj zemlji, takođe se sumnjiči za neke poslove koje je tamo uspeo da opere.
Da li vi znate, gospodine ministre, koliko je onih koji dolaze sa područja lažne terorističke države tzv. Kosova, koji ovde imaju ili su ostvarili pravo da imaju državljanstvo, jer naravno KiM je deo celovite teritorije Republike Srbije, a novac od prljavih poslova, najviše od droge, jer to je najveći tranzit po izveštajima svih bezbednosnih agencija i struktura i naše zemlje, ali svetskih, za trgovinu narkoticima. Lepo, dođu u Beograd, ovde u Kragujevac, bilo gde, kupuju stanove, iznajmljuju ih i ne plaćaju porez na to, ili se bave sličnim mahinacijama. E, sada je to pitanje - kako to da se spreči?
Imamo drugu situaciju, gospodine ministre, pomenuo je nešto od toga naš ovlašćeni predstavnik, kolega Mirčić, ali evo čistog i konkretnog slučaja. Zar Srbija nije potpisnik Sporazuma o dvostrukom oporezivanju sa Republikom Italijom? Jeste. Kako ćemo onda da rešimo slučaj italijanske fabrike „Fiat“, koja posluje u mom rodnom gradu? Imamo situaciju da ugovor za koji ste mi prošlog puta rekli da ne znate ni jedno slovo tog ugovora, jer je tajna, kao ni aneks tog ugovora, da su Italijani, odnosno „Fiat“ oslobođen plaćanja poreza i doprinosa. Ne plaćaju porez na imovinu. Porez na dohodak, pitanje je koliko plaćaju i da li ga plaćaju uopšte, ništa mi od toga ne znamo.
Italijanska kompanija je 50% više dobila od subvencija od ukupnog ulaganja nego od svog ulaganja, država Srbija u startu 300 miliona evra. Posle toga smo ovde garantovali kao država za kredit od 500 miliona. Govori se da je u pitanju cifra od preko milijardu, ali i kada uzmemo sva ona oslobađanja koje je grad Kragujevac dao prilikom pravljenje te fabrike, onda su to vrtoglave cifre od nekoliko stotina miliona evra koje nemaju pokrića ni u jednom poreskom sistemu.
Pošto mi imamo taj Ugovor o oslobađanju dvostrukog oporezivanja, pa valjda ako nemate mogućnost da imate uvid u ugovor, onda pitajte vaše kolege Italijane, lepo pozovete ministra finansija, direktora Poreske uprave Italija -izvinite, a šta oni plaćaju tamo po osnovu svog poslovanja u Srbiji, ako ne plaćaju poreze i doprinose, oslobođeni su za zarade za deset godina za zaposlene? Onda, dolazimo do toga, a kako oni kao strana kompanija, koja treba da poštuje zakone ove zemlje, evo i po ovoj Konvenciji, i da plaća poreze i da se ponaša u skladu sa našim pravnim sistemom, mogu tako da tretiraju i te zaposlene, da ih šalju na odmor kako hoće?
U ovom trenutku, verujte da, ne znam da li polovina onih koji na papiru rade u „Fiatu“ ide na posao. Danas je 15. juli, do pre nekoliko dana mnogi nisu išli. Oni koji ne idu, koje na prinudne odmore šalju, daju im samo 65% plate. Onda se postavlja pitanje, evo oni su strana kompanija, posluju ovde i tretiraju se po ovoj Konvenciji, kako je onda moguće da na toliki broj neradnih dana šalju stalno zaposlenog, zar nije zakon ograničio koliki je to period, koliko neko može da radi? Naravno da jeste, a oni od ukupnog broja radnih dana, rade sto i nešto dana, ostalo – sedite kod kuće, pa sa mogućnošću da vas pozovemo ili da vas ne pozovemo.
Sve su to pitanja, gospodine ministre, koja morate da otklonite zato što ovakvi sporazumi, inače da se razumemo, evo zna i kolega Marinković, posle one packe koju ste dobili od Fabricia da se ovakvi sporazumi i konvencije stavljaju na dnevni red, pa da imamo raspravu jedna po jedna tačka, evo sada imamo spojene dve. Znate koliko je ovakvih sporazuma bilo u onih 64 tačke, 58, 46 da niko nije obraćao pažnju, a najčešće su bili, gospodine ministre, upravo ti sporazumi o sprečavanju dvostrukog oporezivanja. Niko o tome nije skoro ni pričao, niti ga je interesovalo. Sad mora, popunjava se celokupno ovo vreme. Dakle, ništa ovo nije epohalno.
Završiću sa onim što je veoma važno, a to je kako ćete da sprečite, mnogi od njih su takođe i nosioci pasoša i drugih zemalja, određene pojave, naravno i Crne Gore, i BiH, određena lica da izbegavaju porez i da prave mahinacije sa firmama koje su u blokadi, a koje one kupuju? Onda sad razmislite, gospodine ministre, koji bi interes bio jednog čoveka da kupi 50, 60, 90 takvih preduzeća, zar vam to nije sumnjivo, i vama i organima gonjenja?
Nisam imala vremena, evo završavam, da govorim o ovom modelu Konvencije koji sam pomenula, o porezu na dohodak i imovinu, jer član 26. upravo te Konvencije predstavlja taj ključni standard za utvrđivanje toga koje lice, odnosno da li je pravno ili fizičko lice u nekoj državi krši zakon ili ne. Ali, ima još jedna stvar koja je veoma bitna zbog naših sunarodnika iz Republike Srpske, a to je da su oni u određenom položaju diskriminacije po našim pozitivno pravnim propisima, odnosno poreskim sistemom Republike Srbije, jer iako su rezidenti Republike Srbije kupovinom prvog stana, mnogi od njih su ovde našli zaposlenja, a čekaju na pasoš ili na kraju njihovo je pravo i da ne predaju, imaju pasoš BiH, ali imaju ovde svoj stalni boravak. Oni nisu oslobođeni PDV-a, što je veoma velika greška, odnosno povraćaja PDV-a za kupovinu prvog objekta i mi tako onda destimulišemo naše ljude koji su čak i u procesu traženja državljanstva i koji žele da žive ovde, da dalje ulažu, a imaju eventualno neki svoj novac koji bi uložili u Srbiju. Hvala.
