Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani poslanici, danas kada govorimo o Predlogu zakona o trgovini i predlogu zakona o robnim berzama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, u mislima su mi malinari, hladnjačari, u mislima mi je video snimak nesrećnog seljaka koji motornom testerom seče stabla svog voćnjaka i mnogo sličnih primera.

Problemi koji muče proizvođače su kako da prodaju svoje proizvode po adekvatnoj ceni, kako da naplate svoj rad i troškove. Istovremeno, problemi koji muče potrošače, tj. kupce, su kako da zadovolje svoje potrebe po najnižoj ceni. Između jednih i drugih nalaze se trgovci sa svojim problemima kako da zadovolje i proizvođače i potrošače.

Dok razmišljam o onim malinarima i proizvođačima voća, setim se da je u centralnoj Srbiji, koja je inače voćarska regija, da su postojale firme za preradu voća, kao što su „Šapčanka“ iz Šapca, „Crvena zvezda“ iz Kragujevca, „Srbijanka“ iz Valjeva, „Borac“ iz Petrovca na Mlavi, „Budimka“ iz Požege. Tada su poljoprivrednici veliki deo svojih proizvoda preko njih plasirali, a ostatak je išao na pijace ili u izvoz, kada se govori o svežem voću.

Međutim, privatizacijom su uništeni i prerađivački sistemi, pa su zbog toga domaći proizvođači na velikim mukama. Često se dešava i da dobar deo tih proizvoda ne može da se plasira u svežem stanju kao prva klasa, već kao četvrta ili peta klasa, koja je ranije završavala u preradi u velikim sistemima.

Podsetimo se ko je izvršio tu privatizaciju, tu kriminalnu privatizaciju. Ko je uništio „Srbijanku“ iz Valjeva, „Šapčanku“ iz Šapca, „Crvenu Zvezdu“ iz Kragujevca, „Budimku“ iz Požege, „Borac“ iz Petrovca na Mlavi itd? Upravo oni koji su danas ljuti protivnici svih uspeha koje postiže ova vlasti.

Trgovina je samostalna privredna delatnost koja se bavi prometom robe, posredovanjem između proizvođača i potrošača i bez obzira da li su trgovinska preduzeća vlasnici robe koju distribuiraju ili ne. Trgovina nije jedini učesnik robnog prometa, pored nje u tom robnom prometu su i proizvođači i potrošači. Međutim, tu ne postoje dobri i loši momci kao u nekim vestern filmovima, već svako štiti svoje interese.

Trgovina ima zadatak da obezbedi robu pravim korisnicima, u pravo vreme, na pravom mestu, po prihvatljivoj ceni i u pravoj količini. Ona proizvođačima omogućava ili olakšava prodaju, a potrošačima obezbeđuje zadovoljenje potreba. Trgovina je veština razmene robe u novac. Trgovina je umetnost zadovoljenja potreba obe strane i proizvođača i potrošača.

Trgovina, međutim, obavlja i niz dodatnih funkcija, kao što su ekspedicija robe, transport, skladištenje te robe, čuvanje, sortiranje, oplemenjivanje, pakovanje, uvećanje vrednosti te robe itd.

Srpska napredna stranka, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, kao neko ko se domaćinski i odgovorno odnosi prema svim problemima, želi da u ovoj oblasti, u oblasti trgovine, uvede red i stvori uslove za eliminisanje sive ekonomije i unapređenje poslovanja svih učesnika robnog prometa i proizvođača i potrošača, ali i trgovaca. Zato vas pozivam da usvojimo predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite, koleginice.

Hvala, predsedavajući.

Gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o trgovini. Danas sa ponosom i punim srcem mogu da govorim o trgovini, a bilo bi me sramota da bilo šta pričam 2012. godine. Zašto? Zato što je danas prosečna plata 460 evra i, ljudi, potrošačka korpa je mnogo veća, pa ljudi mogu sebi da priušte, možda ne mnogo, ne svetske brendove, ali mogu da priušte elementarne uslove za život, a te 2012. godine apsolutno ništa. Sa 330 evra ništa, sa 16.000 dinara minimalca apsolutno ništa. Danas je minimalac skoro duplo veći, 27.200 dinara, sigurna sam, za par meseci mnogo više.

Kada govorimo o elektronskoj trgovini, jako je bitno naglasiti da je za Republiku Srbiju od izuzetnog značaja. To je veliki potencijal ne samo za Srbiju, nego uvedemo li to, mi ulazimo u taj voz koji ide prema Evropi, bićemo razvijena zemlja. Ukoliko ne, mi smo na zapećku.

Bogu hvala, mi smo ušli u to i mi danas imamo BDP, što znači ekonomski razvoj, plus 4,5. Te 2012. godine minus 3,1. Nema razvoja, nema ničega. Zašto vam ovo govorim? Zato što je vrlo važno, jer digitalizacijom Srbija će biti moćna, biće savremena, biće razvijena. To je vrlo bitno za digitalizaciju kompletnog društva.

Baš zato Ministarstvo turizma, telekomunikacije, pre svega, trgovine, ali i USAID su napravili zajednički projekat koji se bavi jačanjem malih i srednjih preduzeća, ali i vraćanjem poverenja potrošača. Otprilike oko 60 i nešto procenata je uradilo elektronsku trgovinu, i to uglavnom mladih ljudi. Njih je otprilike možda čak 1,8 miliona, što je dobro. Starija populacija nekako nema poverenja u ovo i baš na osnovu ovih edukacija, ovim projektima će doći do značajnog pomaka, jer je vrlo bitno, pre svega, zbog platnog prometa. Mi smo ostvarili u 2017. godini platni promet u vrednosti od 317 miliona dolara. Ove godine se predviđa 9% više, što će otprilike biti 350 miliona. Jako dobro za Republiku Srbiju.

Šta je novina u ovome? Novine su dva instituta. Pre svega, institut prikrivene kupovine ili misteri šoper kojim se daju ovlašćenja inspektoru da ukoliko bilo šta posumnja, može da prikupi dokaze i da procesuira.

Šta je još novina? Pojmovi elektronske prodavnice. Šta to znači? To znači da će od proizvođača direktno stići kupcu, skraćujemo postupak, mnogo manje para ide na posrednika, odnosno na trgovine.

Danas u trgovini otprilike radi oko 19% od ukupnog broja zaposlenog, a udeo trgovine u BDP kreće se negde oko 10%.

Šta je još vrlo validno za ovaj zakon? On povlači i promenu nekih drugih zakona – Zakon o inspekcijskom nadzoru i Zakon o opštem upravnom postupku.

Nadam se da će Republika Srbija, čiji je prioritet upravo digitalizacija… Mi upravo u parlamentu imamo e-upravu, sve je transparentno, sve je vidljivo, imamo sada elektronske trgovine. Zahvaljujući e-upravi, reče uvaženi kolega Orlić, nekada smo bili na Duing biznis listi 179, dobijamo dokumentaciju, odnosno dokumenta sva važnija za otvaranje firmi, za četiri do pet dana. Tako se radi. Tako radi odgovorna vlast. Sigurna sam da će Srbija nastaviti u korak sa digitalizacijom. Ja ću, kao i sve moje kolege, podržati sve predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, trgovina je privredna delatnost koja predstavlja skup poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe, kao i pružanje usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti. Razvoj tržišta i trgovine ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore. Modernizacija i napredak trgovine mogu pomoći razvoju industrije i poljoprivrede.

U cilju izvršenja nadležnosti neophodni su precizni podaci o trgovini i trgovinskoj mreži. Iako se jedan deo podataka može obezbediti, neki važni podaci se ne prikupljaju, a značajni su sa aspekta vođenja trgovinske politike. Zato su potrebni podaci o trgovinskoj mreži Republike Srbije do nivoa prodajnog objekta u dubini. Oni su neophodni za potrebu upravljanja trgovinom i njenim planiranjem na teritoriji cele zemlje. Pribavljeni podaci se daju na zahtev državnih organa radi oblikovanja ekonomske politike, i to popunjavanjem obrazaca koji se šalju elektronskim putem.

Treba dati podsticaj razvoju malih trgovinskih preduzeća i preduzetnika. Unapređenje pravnog okvira je važno radi pravne sigurnosti. Suština zakona je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanje države. Cilj je efikasnija tržišna privreda. Zakon o trgovini urediće celokupan promet, nabavku i prodaju i na taj način smanjiti nivo sive ekonomije.

Jedan od oblika trgovine je i elektronska trgovina. Internet je savremeno sredstvo komunikacije. Međutim, veliki deo sive ekonomije obavlja se preko interneta. Novinu u ovom delu zakona predstavlja uvođenje ovlašćenja inspektora da obavi prikrivenu kupovinu. U transparentnim uslovima poslovanja omogući ćemo dolazak novih međunarodnih trgovinskih lanaca. Za dolazak novih firmi je neophodno omogućiti lak pristup, fer i jednake uslove poslovanja. Ovim zakonom će naše područje predstavljati pogodno tlo za razvoj novih oblika poslovanja.

Ako želimo da jačamo preduzetničku kulturu, elektronska trgovina se čini kao jedan od lakših načina za ulazak u preduzetništvo. Na ovaj način, preko ličnog sajta prodavnice ili elektronske platforme, pružaju se usluge povezivanja krajnjih kupaca sa proizvođačem ili dobavljačem. Takva vrsta trgovca ne mora da ima fizičku prodavnicu, niti magacin, niti da roba bude u sopstvenom posedu ni jednog jedinog trenutku. Ovo je moderan zakon koji je u skladu sa trendovima u svetu, gde sve postaje digitalno.

Novim zakonom o trgovini tačno se definiše period sezonskih sniženja od maksimalno dva puta godišnje. Zimska i letnja sniženja u trajanju od 60 dana, tako će se izbeći da se u isto vreme ista roba u jednim radnjama prodaje po nižim cenama, a u drugim po redovnim cenama.

Kada je u pitanju rasprodaja, mora se istaći redovna i snižena cena, ali i da se fizički roba izdvoji koja ne na rasprodaji, umanjujućom posebnom praksom će se smatrati roba koja je imala jednu cenu samo nekoliko dana, pa je onda navodno snižena. Kupci će osetiti efekte, jer će na sniženjima moći da kupe šta im treba.

Propisi kojima se uređuje tržište treba da budu takvi da omogućavaju lak pristup tržištu i fer jednake uslove poslovanja. Vlada Republike Srbije sa predsednikom Aleksandrom Vučićem je puno radila na otvaranju novih radnih mesta i razvoju trgovine, ekonomije i privrede. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, biću jako kratak zbog ograničenog vremena poslaničke grupe.

Svaki put kada raspravljamo o nekom predlogu zakona, moramo da imamo na umu koje će benefite građani imati od tih zakona i mi smo od ministra ali i od ostalih učesnika u današnjoj raspravi čuli sve one razloge zbog kojih treba da usvojimo ove predloge zakona.

Prvenstveno mislim na Zakon o trgovini i kada je reč o razvoju elektronske trgovine u Srbiji i kada je reč o modernizaciji maloprodajnog sektora i kada je reč o mnogim drugim novinama koje ovaj zakon donosi. Ako uzmemo u obzir ono što je i malopređašnja koleginica Malušić rekla, da je u sektoru trgovine zaposleno gotovo 20% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, onda je potpuno jasno kolika je važnost ovog predloga zakona za građane.

Ono što mislim da je jako važno, to je da uvedemo obavezujuće standarde i naročito kontrolu u ovoj oblasti, da nam se ne desi više da neko poput Dragana Đilasa zaradi milione trgujući sekundama, preprodajući sekunde i minute reklamnog prostora na televizijama i onda kada neko najavi istragu o tome, kada neko najavi istragu o sumnjivoj kupoprodaji minuta u televizijskim emisijama na RTS, onda počinje čitava histerija i kampanja protiv tog koji je najavio istragu.

U ovom slučaju reč je o Nebojši Stefanoviću, kreće odmah iznošenje izmišljotina, kreće fabrikovanje afera, kreće čitava kampanja, onda se tu uključuju Đilasovi i Šolakovi mediji „N1“ i svi ostali i onda danima trpimo histeriju u medijskom prostoru, a sve to da bi se izbegao odgovor na pitanje – kako si prijatelju zaradio onolike milione?

Kako si zaradio onoliki novac, ako znamo da je u Češkoj zaradio 74.000 evra, a danas ima 25 miliona evra, logično pitanje se nameće odakle, kako, na koji način? On uporno izbegava da nam da odgovor na to pitanje i kako je nekada trgovao sekundama i minutama, tako danas kupuje stranke. Kupio je stranku, ovu stranku u kojoj je predsednik, to je bila nekakva Zelena stranka, onda je došao Đilas i kupio je, što da se muči? Možda je i elektronski kupio tu stranku, što da gradi odbore, što da gradi stranačku infrastrukturu, što da obilazi Srbiju, evo poslanici koji se dugo bave politikom znaju o čemu pričam, koliko je to mukotrpan posao. Dođe lepo čovek i kupi gotovo i on i onaj Vuk Jeremić. I Vuk Jeremić isto tako na gotovo došao i kupio stranku od onoga, nije sad tu, poslanik je ovde u Skupštini, Aleksić onaj iz Trstenika.

Vidimo da ovih dana sprema i onog nesrećnika iz Šapca Zelenovića o kome je pričao i kolega Knežević, sprema ga za predsednika DS, te DS koju je isto tako kupio nešto malo ranije. Morate da ga razumete, prosto Đilas ne voli konkurenciju. Nikada je nije ni voleo. Uvek je voleo monopol i obogatio se pomoću monopola.

Zato se nadam da će ovi zakoni i s time završavam, onemogućiti ovakve pojave u budućnosti. Iz svih ovih razloga želim da pozovem da usvojimo ova predložena zakonska akta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dalibor Radičević. Izvolite.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, svi smo svedoci ubrzanog razvoja tehnologija, informacionog društva. Ono što je pre deset ili dvadeset godina bilo bauk za većinu naših građana, danas je postalo deo svakodnevnih aktivnosti. Razvoj informacionog društva je nametnuo i neka nova pravila, zato mi danas, između ostalog, razmatramo i Predlog zakona o trgovini, kao i Predlog izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini.

Ubrzani razvoj elektronske trgovine u našoj zemlji, kao i modernizacija maloprodajnog sektora uslovile su da i Zakon o trgovini mora da pretrpi značajne izmene i da se prilagodi novom načinu trgovine i poslovanja. Na ovaj način mi nastavljamo prilagođavanje naših zakonskih okvira, u trgovini se direktivom EU o elektronskoj trgovini.

Na potrebu za izmene i dopune postojećih zakonskih rešenja uticao je i ubrzani rast elektronske trgovine, E trgovina je u prošloj godini dostigla promet od 317 miliona dolara, a prognoze su da će ove godine prebaciti 350 miliona dolara. O tome koliki značaj ima sektor trgovine govori podatak da ovaj sektor upošljava oko 20% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji a udeo koji ima trgovina u BDP je oko 10%.

Pred nama su dobra zakonska rešenja, osvrnuću se u obraćanju samo na par stavki koje su mi privukle pažnju. Jedna od bitnih novina u Zakonu o elektronskoj trgovini je ta što se uvodi mehanizam uklanjanja nedopuštenih i nezakonitih sadržaja sa interneta. Ovo konkretno znači da će nadležni organi imati mogućnost da izdaju akt kojim se nalaže pružaocu usluga informacionog društva, tj. vlasnicima internet sajtova da uklone neprimereni sadržaj pod pretnjom da će biti prekršajno sankcionisani. Na ovaj način se uvodi reč u ovoj oblasti, a i štite se korisnici interneta, pogotovo deca od raznoraznih opasnosti. Unapređenje i razvoj e-trgovine uslovio je da se uvede institut prikrivene trgovine, tj. kupovine kojom se daje ovlašćenje inspektoru da u slučaju osnovane sumnje da je trgovina ne registrovana, da obavi kupovinu radi pribavljanja dokaza radi daljeg postupanja. Ova odredba direktno utiče na smanjenje sive ekonomije i vraćanje trgovine u legalne tokove.

Ono što me posebno raduje u novom zakonskom rešenju je odredba da će se urediti oblast slanja komercijalnih poruka u vidu SMS i e-mejl poruka. Ovakav vid promovisanja roba i usluga će biti moguć samo uz prethodni pristanak potrošača kome je takva poruka i namenjena.

Imajući u vidu da su predložena zakonska rešenja dobra i kvalitetna i da unapređuju sektor trgovine, kao i da se usklađuju sa savremenim trendovima u društvu, u danu za glasanje imaće moju podršku. Hvala.