Pa, upravo time što podstičemo konkurenciju i podstičemo razvoj tržišta, mi tu vrstu alternativa i kada je reč o ponudi stimulišemo direktno, dakle, ne samo alternativa u smislu onoga što sam govorio malopre, da ljudi mogu da izaberu čime žele da se bave i na koji način, nego i na šta da troše svoj novac, ali možda još mnogo važnije od toga, da danas „Ikea“, i ne samo „Ikea“, i „Lidl“ je u pitanju i mnogi drugi, ljudi imaju mogućnosti i alternativa kakve nekada da zamisle nisu mogli. Mnogo važnije je da imaju novac koji bi mogli da utroše na taj način.

Sećate se, mi govorimo o tome da se podstiče rast plata i da se obezbeđuju osetno značajno veće plate. I pravimo poređenje, da, onih 337 evra, što jeste bio republički prosek u vreme Đilasa i ostatka žutog preduzeća i oni mogu danas da pričaju do sutra da to nije tako, ali to je zabeleženo, to je evidentirano, to im i MMF kaže, ako im je to važnije od onoga što mi govorimo, kad se uporedi sa današnjih 463 i jasnim planom, iskrenim planom i onom na kom se radi ozbiljno, da to bude i 500 evra o kojima smo govorili, sećate se kako su se smejali. U ovoj su sali rekli – e, kad bude bila prosečna plata u Srbiji 500 evra, svi mi treba da glasamo za vas. Na to ćemo brzo da ih podsetimo, videćete koliko brzo. Ali, i sa te strane da vodimo računa o interesima građana.

Procenti o kojima ste govorili, nije reč, naravno, o procentima na čokoladama, već je ovde reč o mnogo značajnijim procentima, mnogo većim procentima i procentima koji nešto više znače. Zašto je u to vreme bio plafon 337 evra, od istih ovih koji danas mudruju, filozofiraju i kažu – treba minimalna plata u Srbiji da bude 350 evra? E, zamislite, Đilas, u čije vreme prosečna nije bila ni blizu tolika, danas mudruje i kaže – treba minimalna da bude 350. Pa, što je nije obezbedio takvu minimalnu? Što je bila tri puta niža od te o kojoj danas priča? To je pravo pitanje za njega. A, odgovor se krije, ja mislim, u tim procentima, ali njegovim procentima.

Sećate se, čitali smo ovde u ovoj sali finansijski izveštaj komisije koju je formirala DS prošle godine, rekao bih. Prošle godine su oni utvrdili, i to su njihove reči, da vas podsetim, Srbija je propadala, a DS i u njoj njeni Đilasi, Tadići, Jeremići i ostali, zbog toga što su u potpunosti privatizovali državu, to su njihove reči, što su nameštali tendere, što su nameštali konkurse i što su se ugrađivali za procenat, takav procenat o kom pričamo.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

E, kad se na taj način odnosiš prema državi, nema ni modernizacije, ni poslova, ni alternativa, nema ni većih plata, nema ni većih penzija, svega onoga čega danas u Srbiji Aleksandra Vučića i SNS ima. Mislim da je ta stvar potpuno jasna.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić.

Istina je da je minimalna zarada povećana u ovom periodu u odnosu na neko ranije vreme, ali sve druge usluge su takođe promenile cenu, čak i ono gde se država pojavljuje kao izvršilac određenih usluga, a to su ovi neki administrativni troškovi, možda čak i nekoliko puta da je povećana.

Kupovna moć građana je prividno možda bolja nego što je bila. Šta to znači? Banke su u problemima kada je u pitanju plasman njihovog kapitala. Vrlo malo, odnosno manji broj u odnosu na potrebno i moguće, ako je to sve tako kao što vi pričate, domaćih lica koja žele da investiraju, a samim tim i da povlače kreditna sredstva od banaka, i pošto ne mogu u toj meri da plasiraju sredstva, onda odobravaju potrošačke kredite.

Vrlo često, gospodine Orliću, vi to znate verovatno po vašim komšijama, po vašim partijskim drugovima i nekim drugim, vrlo često se pribegava reprogramu svojih obaveza, da ne bi došli pod udar privatnih izvršitelja. Tu treba još mnogo raditi. Ja ne kažem da neki možda početni koraci nisu urađeni, ali oni nisu ni blizu onom što vi sad u ovoj našoj polemici želite da predstavite i znaju građani Srbije bar onoliko koliko vi i ja kako oni žive. Oni to znaju i bolje, ali eto, bar znaju kao vi i ja. Vi se tu potrudite, a možete. Imate apsolutnu vlast i uradite, uradite da oni osete da je bolje.

Nemojte dozvoliti. Vi ćete sada da kažete, pa da to je priča, ma nije priča, nego na ovom mestu, ako nisu ljudi koji bi mogli da odgovore, mi pokušavamo da ih ostavimo imenom po strani. Zašto danas, kada su u pitanju javne nabavke, odlaze određeni ljudi kod onog ko je dobio posao, kažu, a koliko je moje, pa onda traže i čak do 20%, a zbog čega kada sam uspeo, odgovara mu ovaj, zbog čega kada sam uspeo, kada sam imao najpovoljniju ponudu, pa zbog toga što vam nedostaje sva dokumentacija, a koja nedostaje, pita on, a ovaj odgovara, pa prvi dokument koji mi bude kada se vratim u kancelariju. Ima dosta prostora i za neke druge organe, pa tu vi poradite.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku.

Upravo ovo što mi danas radimo i što pokušavam da objasnim, gospodine Periću, je pravi odgovor na bilo kakvu opasnost te vrste o kojoj govorite vi sada. Je li uvođenje elektronskih servisa najbolji mogući način da se očuva transparentnost i da se očuva integritet podataka? Predate dokument, evidentirano je i svi vide da je predat i ko će onda da ga izvuče iz fioke ili skine sa stola. Nema njega ni u fioci, ni na stolu. On je na tom serveru na kom ga vide svi, i onaj koji ga je predao, i svi ostali koji učestvuju u tenderu ili u nabavci, i oni koji se staraju o tome da procedura bude izvršena do kraja.

Zbog toga mi pričamo i ovo jesu pravi odgovori na tu vrstu opasnosti. Baš zbog toga, ja vam tvrdim, nisu primenjivana ovakva rešenja kakva mi sprovodimo danas u vreme ovih koji su po sopstvenim rečima, to sam vam citirao, namešali tendere, nameštali konkurse i živeli od toga da se ugrade u procenat. Znate kako su živeli? Nisu imali ništa, poput Đilasa koji nije imao ništa kada je počeo da se bavi politikom, a završavali teški na desetine i stotine miliona evra. Dakle, to je razlika. Kažem vam, sigurno to nisu radili tada oni zato što ne bi bilo prostora za tu vrstu bogaćenja. To su njihove reči. Dakle, sve sama priznanja koje oni sami iznose ovih dana i ne samo ovih dana.

Odgovoran odnos pravi je pristup i kada je reč o drugim stvarima o kojima ste govorili. Rekli ste pijaca, evo, vidite kako može odgovorno prema pijacama da se odnosi. Pogledajte kako će izgledati, recimo, ova palilulska, a mislim da će sledeće godine objekat moći da se vidi u svom sjaju i veličini.

Pogledajte, recimo, odnos prema pitanju izvršitelja. To vam je isto pitanje odgovornosti, jer su izvršitelje uveli Đilas i njegova kamarila. Nema smisla da pada odgovornost koji smo im ograničili mogućnosti dejstva. Ono što se smatralo bahaćenjem mi smo limitirali. Treba biti pošten pa se toga setiti.

Možda je najvažnije od svega svest o tome da se baviš javnim poslom koji je važan za druge ljude, da se staraš o nečemu što je možda najvažnije na svetu, a to je država, zemlja koju voliš, to je narod kom pripadaš. Kada se tako radi, onda praviš ovakvu vrstu rezultata. Kada se tako ne radi, kada se tako uopšte ne razmišlja, kada čovek tako ne funkcioniše, onda mu bude kao što je danas, ostacima žutog preduzeća, mnogo važnije što je Aleksandar Vučić pogodio suštinu njihove, ne samo političke, nego i ljudske prirode, kada je rekao – umišljenost i lažna elita, ni po čemu niste bolji od naroda. Onda im to bude važnije, kao što je njima važnije i od Srbije u svetu, i od razvoja tržišta, i od novih poslova, od stotina hiljada novih radnih mesta, pa čak i od jednog Emanuela Makrona u Srbiji koji je kad bio u Srbiji u njihovo vreme, ja ne mogu da se setim.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, pravo na repliku.

Gospodine Orliću, samo da vam se zahvalim, prestaću sa ovim replikama, vi ste upravo govorili o nama kada ste rekli da treba da se voli svoja država, da treba da se bude profesionalan, odgovoran, da takva vlast treba da bude. Mi smo upravo to.

Ne kažem da vi niste nešto bolji, ne bih se sada bavio procentima, od ovih koji su bili pre vas. Nije tačno da ste vi ograničili privatne izvršitelje u bilo čemu, a tačno je da su oni uvedeni pre vas. Vi ste imali mogućnost da ih potpuno ukinete ili da predložite zakon o izmenama i dopunama Zakona o obezbeđenju i izvršenju. Postoji sad, da bi građani Srbije bili blagovremeno i istinito informisani, u skupštinskoj proceduri takav predlog zakona koji je samo modifikacija onoga što već jeste na delu, a pomoćnik ministra pravde je sama rekla u 2018. godini da će predložiti, mnogo vremena je prošlo posle toga, izmene i dopune tog zakona gde će, ona konstatuje, ona tvrdi, prestati bahaćenje i divljačko ponašanje, ja sada citiram, privatnih izvršitelja. Možda nisu svi od 230, 217, 300, koliko ih ima, takvi, ali najveći broj jeste takav.

Ako budete još hteli i želeli da pohvalite SRS, mi vam u tome nećemo biti prepreka. Ja vam se u ime SRS zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku.

Pohvale uvek idu kada se zasluže i kada je reč o odgovornom odnosu, nije problem kako god da se neko zove. Mi uopšte nemamo problem sa tim da li se stranka zove ovako ili onako, ali dobro. Pošto ste vi rekli da želite da završimo ovu raspravu po replikama, ja ću je završiti sa stvarima koje smatram važnim.

Dakle, ne samo uvođenjem onih servisa o kojima sam govorio malopre, a koji jesu već sada pokazali jasan efekat i dobar doprinos potrebama Srbije, već i na drugim mestima. Pomenuo sam i pitanje kako se Srbija kotira na Duing biznis listi i pomenuo sam pitanje kako može da se ulaganjem u elektronske servise unapredi jedan veliki sektor, važan sektor. Vi ste ga pomenuli pomenuvši trgovinu na početku, čini mi se, reč je o građevini. Slušajte samo rezultate, odakle ništa nije naše, ništa moje lično, već su ovo rezultati koje međunarodne organizacije publukuju javno.

Te 2011, 2012. godine, Đilasovo doba, Srbija je na Duing biznis listi Svetske banke imala rang 175, 179. Tavorili smo oko te neke brojke oko 180. i tada je građevinskih dozvola, izdatih u Srbiji, bilo po 7.000 i nešto, kako kad, 7.300, 7.500, od godine do godine. Uvođenjem one vrste elektronskih servisa koji su upravo obezbedili da se sve vidi, da se sve obrađuje brzo, da tu više nema prostora za uzimanje papira iz fioka o kojima ste govorili, znate dokle smo stigli? Podaci za poslednje dve godine, 2017, 2018. godina, Srbija je na toj Duing biznis listi Svetske banke deseta, sećate se, 180 i neka u vreme ovih genija, Đilasa i njegove plate 337 evra u proseku, a danas 463 ne valja, i to je izgleda manje od 330, ali tada 180. na listi, a danas deseti, odnosno 11. dve godine za redom.

Makedonija koja je bila, ne samo lider regiona, nego jedna od najuspešnijih u svetu, kada je reč o ovoj vrsti usluga, sada je dva mesta iza nas. Znate kako se to fizički manifestuje u dozvolama? Osamnaest hiljada i 500, odnosno 19.500. Koliko je to puta više u odnosu na onih 7.000 i nešto? To su značajne stvari. To je za Srbiju vredan rezultat. Vi znate to sigurno jako dobro. Znam da znate.

Razvoj ovog sektora direktno razvija mnogo toga drugog što taj sektor prati, i ljude koji su angažovani, ali i mnoge ljude koji su angažovani oko nečega što predstavlja značajne građevinske radove. To su stvari koji podižu Srbiju, ali još jednom, čovek mora da razmišlja o tome da su te stvari važne ako smatra, ako oseća da se bavi nečim što je važno za druge ljude, nečim što je važno za ono što bi trebalo da je najbitnije za sve nas, za našu državu i narod kom pripadamo. Sve suprotno od onih koji su se, još jednom, u vreme Đilasa, žutog preduzeća i ovih koji danas ne mogu da se dogovore ko je među njima nebitniji, brinuli o sopstvenim firmama, sopstvenim džepovima, stanju na deviznim računima, još jednom, po sopstvenim rečima i sopstvenim priznanjima koje daju ovih dana, i to je, složićete se, velika razlika, i to je koren zašto Srbija danas jeste ovoliko uspešnija u odnosu na ono njihovo pljačkaško i razbojničko vreme.

Reč ima ministar Đorđević.