Zahvaljujem.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, stigli smo do člana 9. Govorimo danas o ravnopravnosti u trgovini, govorimo o uslovima za obavljanje trgovine, o sprečavanju narušavanja ravnopravnosti na jedinstvenom tržištu u Republici Srbiji.

Uvek su zanimljive diskusije kolege Rističevića, posebno je meni uvek interesantno to poređenje koje se pravi između vlasti od i do 2012. godine, pa čak i pre 2012. godine.

Sećamo se da je Centar za istraživačko novinarstvo objavio platformu na kojoj se nalaze informacije od 24 sporne privatizacije i kakve je to posledice izazvalo za naše tržište. Dakle, radi se o periodu između 2001. i 2003. godine, pa i kasnije do 2005. godine, o periodu kada je premijer bio i Zoran Živković, kada je ministar za privatizaciju bio Aleksandar Vlahović. Tada je oko 1400 preduzeća privatizovano. Zloupotrebe položaja dovele su do velikih posledica po naše javne finansije.

Nad železarom „Sartid“, ako je samo uzmemo kao jedan do primera je 2002. godine pokrenut stečaj zbog prezaduženosti, da bi je 2003. godine prodali. Ono što je bilo sporno je da je prvo bilo potpisano pismo o namerama sa kupcem, pa je tek onda pokrenut stečaj i postupak prodaje. Preduzeće je prodato za oko 20 miliona dolara iako je procenjena vrednost bila mnogo veća i kretala se čak od 28-50 miliona dolara.

Dakle železara „Smederevo“ je bila bez ikakve perspektive, a danas imamo potpuno drugačiju situaciju, danas doprinosi stabilnosti budžeta, zapošljava mnogo ljudi. Kineski partneri su sačuvali posao za više od 5.000 ljudi i sa proizvodnjom koja je u prošloj godini išla i do dva miliona tona, železara puni i budžet Smedereva.

Od 2016. godine, kada je železaru preuzela HBIS grupa investirano je više od 160 miliona evra. Naravno, oni koji su učestvovali u spornim privatizacijama, sada prvi kritikuju i to neka njima služi na čast što na očigled građana koji se dobro sećaju svega, vode prljavu kampanju služeći se lažima, čak i napadima lične prirode na članove Vlade. Zoran Živković pričom o diplomi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, samo zapravo želi da skrene pažnju sa afera i sa spornih privatizacija, a odgovor na pitanje koje je i kolega Marijan Rističević postavio ovde u Skupštini, pošto govorimo o njegovom amandmanu – odakle njemu diploma, ja ću dodati, ako je uopšte Zoran Živković i ima, još uvek nismo dobili.

Tako da bih podržala diskusije i amandmane gospodina Rističevića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite kolega Šešelj.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već tri dana mi raspravljamo u Narodnoj skupštini o zakonima o trgovini bez ministra koji je zadužen za taj resor. Šta je to bilo toliko važno i šta je važnije od skupštinske rasprave, da li ima nešto preče da ministar ne bude u Narodnoj skupštini? Valjda ministar za taj resor treba da prati izmene i dopune i da objašnjava narodnim poslanicima.

Ja cenim i poštujem što je gospodin Đorđević tu predan i prisutan svaki dan, mogao bih samo da zaključim da je verovatno to tako zato što se sprema da preuzme taj resor u sledećem mandatu. To bi možda bio dobar potez. Ali, sada imajući u vidu da je gospodin Đorđević tu svaki put kada ostali ministri neće da dođu u Skupštinu, već je prozvan kao ministar opšte prakse, ovo o čemu mi danas razgovaramo i to opšte neprisustvo ministra Ljajića pokazuje i odnos vlasti prema Narodnoj skupštini i pokazuje da mi sa ovim zakonima samo ispunjavamo formu, a ništa ne radimo vezano za suštinu naših problema, što bi Englezi rekli – ne pričamo o slonu u prostoriji.

Izvor svih naših problema vezanih za trgovinu jeste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sve dok se taj sporazum ne stavi van snage, mi ćemo i dalje stvarati sve nepovoljniju i nepovoljniju situaciju za našu privredu. To je činjenica. A sada da li ćemo uvesti ovaj metod ili onaj tamo ili nešto drugo ili ćemo promeniti nešto u terminologiji, apsolutno je nevažno.

Dakle, trebalo bi da raspravljamo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i trebalo bi da ono što govori većina predstavnika vladajuće većine u Narodnoj skupštini, a to je da se nešto epohalno desilo 2012. godine, to je konačno svanulo jutro za Srbiju, i šta se već tu desilo, trebalo bi onda da vidimo i na delu da se to pokaže, a ne da bude kao što je sada situacija već sedam godina, da mi faktički imamo kontinuitet sa vladama DS i bivšeg DOS-a, jer sve dok bude izgovor – znate, nismo to mi uradili nego neko drugi, nismo to mi izmislili nego neko drugi, a ništa se ne radi da se problem reši, evo, sada imate većinu, hajde promenite, ako ste protiv toga. Mi ćemo i dalje biti u ovom našem bespuću, nadajući se valjda da će nam to imaginarno učlanjene u Evropsku uniju samo po sebi nešto više doneti.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Iako visoko cenim većinu, gotovo sve amandmane kolege Rističevića, moram da kažem da predlažem da se ne prihvati ovaj amandman, zbog onog obrazloženja koje je Vlada Srbije dostavila u svom mišljenju.

Međutim, ovo što mene brine, gospodine predsedavajući, to je jedno narastanje agresije, histerije i nasilja u društvu, što možemo da vidimo ovih dana i po medijima i imamo jedan frapantan primer u tom smislu. Naime, funkcioner Narodne stranke Vladimir Gajić, po nalogu njegovih šefova Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, na najprostačkiji način je izvređao poslanicu DS Natašu Vučković.

Milim vas, pogledajte šta je on rekao za nju: „ti si beda, bedina, ti si impotentna amaterka“. Ja sam stvarno, da kažem, zaista i ljudski ganut i uznemiren ovakvim histeričnim, prostačkim i vulgarnim vređanjem narodne poslanice, iz koje god ona stranke dolazila. Dakle, u pitanju je poslanica DS, koju je taj Vladimir Gajić na najvulgarniji način izvređao na Tviteru, i zaista mislim da mi kao društvo treba da se pozabavimo time da smanjimo ovaj stepen nasilja, govora mržnje koji se pojavljuje u medijima. Znate, ja sam zaista jedan izraziti pacifista i gnušam se nasilja svake vrste, dakle, za mene je ovo zaista neprihvatljivo.

Nataša Vučković je u intervjuu u „Novom magazinu“, ako se ne varam, rekla kako bojkot nije politika i to je jedini greh Nataše Vučković. I zaista bojkot nije politika. Bojkot ni na koji način ne može da bude politika, a zaslužila je ovako divljanje i ovakvo vulgarno ponižavanje od strane ostatka tog Saveza za Srbiju. I nije ovo, da vam kažem, predsedavajući, jedini primer. Danima već traje jedna borba u tom Savezu za Srbiju između Jeremićevih i Đilasovih. Verovatno da je u pitanju borba za prevlast u okviru samog Saveza za Srbiju i imamo svaki dan napade jedne grupacije na drugu grupaciju, verovatno da Đilas, znate, on ne voli konkurenciju, verovatno da je u pitanju borba za prevlast, on želi da bude neprikosnoveni lider, pa sad želi na svaki mogući način da ukloni svakog onoga ko mu je na neki način konkurencija.

Ja zaista opet ponavljam da mi kao društvo treba da nađemo načine i modele da se izborimo sa ovakvim vidovima nasilja i govora mržnje koji dolaze od strane ovog Saveza za Srbiju, Đilasa i ostalih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, Zakonom o trgovini sprovedene su značajne izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje trgovine na unutrašnjem tržištu. Uvedena je klasifikacija oblika i načina trgovine, kao i pravni okvir za unapređenje trgovine, a sve u cilju razvoja tržišne utakmice i ravnopravnosti trgovaca. Sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora koji vrši tržišna inspekcija u pravcu efikasnijeg sistema kontrole. Do 2012. godine trgovina u Republici Srbiji razvijala se bez osmišljene i konzistentne trgovinske politike. Maloprodajni sektor je pokretač rasta konkurentnosti i zapošljavanja. On predstavlja stub ekonomije. Maloprodajne usluge su ključne za modernu ekonomiju.

Naš cilj je izgradnja moderne tržišne privrede, a time i moderne trgovine. Trgovina sve više postaje ključni motor razvoja tržišne privrede. Adekvatna informatička baza je osnova za razvoj poslova i kreiranja trgovinske politike. Na taj način resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije će voditi aktivnu politiku planiranja i sprovoditi konkretne mere u procesu izgradnje strukture tržišta i trgovine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite, kolega Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj zakon o trgovini trebalo je doneti ranije i početi sa otklanjanjem posledica ranijeg režima koji je u trgovini bio pre svega najveći, da kažem, štetni po državu Republike Srbije, da su kriminalci imali priliku da se bave trgovinom i špekulacijama, a da nadležni državni organi nisu reagovali u smislu odredaba zakona.

Ono što želim da kažem je da je u Srbiji problem najveći sa inspekcijama. Inspektori ne obavljaju svoju dužnost u skladu sa zakonom, bio onaj koji je na snazi i ovaj koji se priprema i treba da stupi na snagu. Pre svega, pitanje je kada se vrše inspekcije, ko vrši inspekciju, kod koga odlaze inspektori da vrše inspekciju i inspekcijski nadzor. Imamo inspekcija jako puno.

Međutim, uzmite u obzir opštinu Čajetina i Zlatibor, selo Jablanicu, Semegnjevo, Dobroselicu, Negbinu, Kućane, Jasenovo itd. i ovim zakonom se predviđa da isključivo trgovinom mogu da se bave trgovci. A šta ćemo da radimo kad iz ovih dvadesetak sela na Zlatiboru iznesu svoju robu poljoprivrednici i stočari na pijacu, a dođe inspekcija i kaže – a, vi niste trgovac, trgovac je Zlatiborac. I Zlatiborac koji nema kožu, e, on će imati pravo da se bavi trgovinom.