Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti dopunjuje se postojeći zakon koji smo usvojili 2018. godine, a koji se odnosi na izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, odnosno za pripadnike Ministarstva odbrane, Vojske Republike Srbije, MUP, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Ono što je veoma važno jeste da se ovim dopunama zakona proširuju prava na kupovinu stanova pod povoljnim uslovima i na borce, članove domaćinstva palog borca, vojne invalide i penzionere, koji su svoje penzije stekli u jednom od navedenih državnih organa. Time se jasno šalje poruka da ova vlada misli na ove kategorije pripadnika snaga bezbednosti i da ih država nije zaboravila i ne sme to da čini, jer su oni stub odbrane zemlje i podneli su velike žrtve.

Glavni cilj ovog predloga zakona je rešavanje najvećeg broja nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti, ali će njegova realizacija značajno doprineti i rastu BDP u građevinarstvu, zapošljavanje domaće građevinske industrije, samim tim povećanjem zaposlenosti, rast prihoda od PDV, porast prihoda od poreza na imovinu, što će povećati budžete lokalnih samouprava i drugo. Na pripadnike snaga bezbednosti uticaće tako što će svi zainteresovaniji, pod jednakim uslovima, moći da trajno reše svoje stambeno pitanje uz ispunjenje propisanih uslova.

Kratko rečeno, jednostavnije, brže i pod povoljnijim uslovima može se doći do stana. Stanovi će se zidati po najvišim standardima struke i profesije uz punu energetsku efikasnost, a lokalne samouprave su dužne na teritoriji na kojoj se grade ovi stanovi da obezbede da cene budu prihvatljive i daleko niže od tržišnih.

Nažalost, odmah posle 2000. godine krenulo je urušavanje i obezvređivanje značaja i uloge vojske i policije. Trebalo je dosta vremena da se obnovi uloga i ugled bezbednosnih snaga. Sada se i na ovaj način vraća značaj i poštovanje svim službama snaga bezbednosti. Tako se dodatno motivišu pripadnici ovih snaga i stvara još kvalitetniji i zadovoljniji kadar u ovom sektoru, jer čovek koji je zadovoljan i zbrinut, kako on i njegova porodica, da će sve od sebe da brani i sačuva svoju zemlju u kojoj on i njegova porodica mogu da žive jedan kvalitetan život.

Podsećanja radi, projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti započet je, ako se ne varam, još 1998, 1999. godine za vreme Vlade SPS koja je i na taj način pokazala da je briga o pripadnicima snaga odbrane i bezbednosti, koji su se hrabro borili, a mnogi dali i svoje živote za odbranu otadžbine, jedan od prioriteta tog perioda. Pored toga, ideja socijalne pravde i brige o čoveku, kao glavnoj vrednosti, je bilo i ostalo opredeljenje i politika partije kojoj pripadam.

Prva faza izgradnje stanova za ove namene biće završena 2020. godine. U nekim gradovima već su postavljeni kameni temeljci. Prva faza obuhvata gradove Kragujevac, Kraljevo, Niš, Vranje, Sremsku Mitrovicu, Novi Sad i Beograd.

Što se tiče ovog predloga zakona, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati isti.

Moram da dodam i jedan komentar da i druge društvene kategorije, a naročito zdravstveni i prosvetni radnici žele da pod istim i sličnim uslovima reše svoja stambena pitanja, pa se iskreno nadam će u nekom budućem periodu i za njih biti donet zakon da pod povoljnim uslovima mogu rešavati svoje stambene probleme. Tako ćemo zadržati ovde mnoge mlade lekare i profesore koji nažalost sada često odlaze. Rešavanjem stambenih potreba, ali i povećanjem zarada i u zdravstvu i u obrazovanju mnogi mladi i obrazovani će budućnost graditi u svojoj zemlji, a ne van nje.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Severne Makedonije radi se o sporazumu dve države o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovce.

Sporazum je potpisan u Beogradu 12. jula 2019. godine, polazeći od prijateljskih i dobrosusedskih odnosa i potrebe da se još više unapredi dugoročna saradnja između dve države, kao i želja da se unapredi kretanje građana i promet robe između Srbije i Republike Severne Makedonije, jer je poznato da se radi o izuzetno tranzitnom graničnom prelazu.

Sporazum predviđa da se u roku od 90 dana od stupanja na snagu napišu i protokoli o njegovom sprovođenju. Kontrolu za praćenje sprovođenja odredaba ovog sporazuma, vršiće mešovita komisija u čijem će sastavu strane imenovati predsednika svog dela komisije i još četiri člana i njihove zamenike.

Ovaj sporazum je još jedan pokazatelj da Srbija vodi dobrosusedsku politiku i da zaista želi mir i stabilnost u regionu, kao i dobre prijateljske odnose sa svim susedima.

Poslanička grupa SPS će danu za glasanje podržati i ovaj bilateralni sporazum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarsko sa saradnikom, cenjene koleginice i kolege, kao što ste već čuli od akademika Zukorlića, Stranka pravde i pomirenja na svaki način podražava svaku inicijativu koja stiče unapređenja kvaliteta života građana, a ove inicijative graditeljstva su izuzetno važne i višestruko korisne i naravno da nam je važno da se ovo proširi onog trenutka kada se steknu uslovi i nove druge kategorije, naročito zdravstvenih radnika, prosvetara i svih onih koji zaista imaju potrebu za rešavanjem stambenog pitanja, naročito što bi to omogućilo verovatno da se malo ublaži odliv stanovništva, posebno ovih kategorija.

Inače, višeznačajnost ovih projekata nije samo rešavanje statusnog i stambenog pitanja onih koji su potrebni, već pokretanje jedne cele industrije, jednog velikog broja naših ljudi, upošljavanje i time se u stvari jača celokupan standard, naročito ljudi koji su iz branše graditeljstva.

Ono što je meni ponukalo pažnju i što bih voleo da i odavde malo ukažem jeste bitnost zaštite ljudi koji rade na građevini i mogućnost da se njihovi uslovi rada do te mere obezbede da se ne dešavaju nemile scene koje su se dešavale u prošlosti. Naravno, u Beogradu je to mnogo ozbiljnije, mnogo kvalitetnije.

Recimo, danas je postrujala jedna fotografija sa jedne građevine u Novom Pazaru gde je na nekoj desetoj etaži običan građevinski radnik bez ikakvih skela, bez ikakve zaštitne opreme pridržavajući se, samo se naslanjajući na kolegu, pokušava da odradi neki svoj zadatak. Mi smo sretni što je određena građevinska revolucija zahvatila i Novi Pazar i Sandžak i jako nam je drago i to zaista omogućava i poboljšava kvalitet života običnog čoveka, ali su evidentni veliki nedostaci i propusti u zaštiti radnika na gradilištima. Njihova sigurnost nije do te mere obezbeđena kako bi morala biti, kakva je po standardima, kakva je po propisima i koja na koncu ti radnici u građevinarstvu nisu baš svi ni zaštićeni u pogledu ozbiljnih osiguranja zdravstvenih koji bi te povrede u slučaju da se dese mogli do te mere da im pomognu da jednostavno saniraju u najkvalitetnijoj zdravstvenoj instituciji.

Takođe, vrlo bi bilo važno još malo povesti kontrole na tome kada se daju građevinske dozvole za izgradnju, da se moraju ispoštovati svi standardi jer mi, recimo, u manjim mestima imamo problem u tim tesnim ulicama, u tim tesnim sokacima gde se daju građevinske dozvole za izgradnju velikih stambenih objekata i da pri tom se ne vodi računa o zelenilu koje je obavezno propisano zakonom, ne vodi se računa o dovoljnom broju parking mesta, o zaštiti i ne samo radnika koji se bave izgradnjom, već i običnih ljudi koji žive u blizini i to stvara zaista veliki broj problema, a uz to valjda bi svaku ozbiljnu izgradnju trebalo pratiti i dodatna izgradnja infrastrukture, pojačano sa tim da elektromreža se recimo osnažuje za toliki broj stambenih jedinica, kanalizaciona, komunalna, vodovodna mreža.

Mi već živimo u našim mestima, u nekoj vrsti tempirane bombe i zaista je velika ekspanzija izgradnje gradova, a već 10, 15 godina se ne uvećava, ni poboljšava elektromreža, niti se poboljšavaju kapaciteti komunalnih infrastrukturnih objekata, što može dovesti do katastrofalnih posledica.

Zato je moj apel i na ministarku i na ministarstvo da se zaista još malo više i strožije povede računa u pogledu poštovanja svega onoga što je propisano kvalitetno zakonskim rešenjima, ali što recimo na terenima izvođači radova ponekad neispoštuju, a posebno kada je u pitanju zaštita radnika na građevinskim objektima i naravno uticaja tih objekata na okolinu, na životni prostor i na sve ono što zahteva dobijanje jednog novog kvalitetnog građevinskog stambenog prostora, kao što je recimo jedan blok zgrada. Hvala.

Reč ima ministar, gospođa Mihajlović.
Izvolite.

Hvala.
Mislim da ste potpuno u pravu, moramo uvek da maksimalno se trudimo, da vodimo računa o bezbednosti na radu. To se odnosi kako na lokalne gradske inspekcije rada i na građevinske naravno, to se odnosi i na republičku.
Takođe, moram da kažem da je Ministarstvo rada u tom smislu veoma aktivno i mislim da ne postoji gradilište u gradovima gde nisu prisutni. Nažalost, dešavaju se određene situacije i verujem da se iz svega toga uči i da ćemo toga imati što manje, odnosno nadam se da ćemo doći do onog nultog, da se to stvarno ne dešava.
Sa druge strane je činjenica da se u Srbiji i te kako gradi. Podsetiću da 2014. godine je bilo nešto oko hiljadu gradilišta uopšte na teritoriji cele Srbije, a da danas po svim podacima imamo preko 40 hiljada gradilišta. U tom smislu verujem da ćemo razmišljati o tome da povećamo kapacitet samih inspekcija, jer mislim da je to neophodno u tom smislu.
Što se tiče izdavanja građevinskih dozvola, kao i lokacijskih uslova, oni se izdaju elektronski. Tačno postoje jasni uslovi koje svi imaoci javnih ovlašćenja su dužni da daju. Odnosi se i na Elektrodistribuciju i svi oni mogu da daju uslove onda kada su ispunjeni svi drugi tehnički standardi. Drugo, oni su ti koji tačno određuju šta treba da se izgradi dodatno itd. Nema izdavanja građevinske dozvole dok ne postoje svi uslovi. To je apsolutno nemoguće. Ukoliko postoje na u nekim građevinskim projektima potrebe za studijom procene uticaja, ona se takođe radi.
Dakle, nema izdavanja građevinskih dozvola više kao što se to nekada radilo. Prvo se nekada nije ni davala građevinska dozvola nego se čekala godinama i davala se sa neobičnim uslovima.
Ono što je važno za Novi Pazar, zbog čega sam se posebno javila, jeste da kada govorimo o stanovima za policiju, vojsku i bezbednosne snage, po poslednjoj anketi iz 2018. godine postoji 216 zainteresovanih. Tako da će se u Novom Pazaru takođe graditi zgrade, odnosno bavićemo se stanogradnjom i u tom smislu upravo u skladu sa ovim zakonom verujem negde sledeće godine i mislim da je to jednako važno kao infrastruktura koja mora da se radi. U septembru počinju radovi na rekonstrukciji puta Novi Pazar- Tutin na koji se, čini mi se čekalo, dugi niz godina i to je takođe važno za građane ovog dela Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slavica Živković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas govorimo o, po meni, izuzetno važnom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji se današnjim izmenama i dopunama proširuje na borce, porodice palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide.

Rešavanje stambenog pitanja za sve one koji su obuhvaćeni ovim zakonom treba da ostane prioritet i u narednom periodu dok se i poslednji problem ne reši, jer ovi ljudi to zaslužuju, bilo zbog prirode posla kojim se bave ili zbog onoga što su dali našoj zemlji u njenoj odbrani.

Realizacija ovog projekta će pozitivno uticati na rast BDP u oblasti građevinarstva, na upošljavanju domaće građevinske industrije, kao i na povećanje zaposlenosti. S obzirom na to da zakon definiše u članu 14, koji želim posebno da istaknem, da za izgradnju stambene zgrade za kolektivno stanovanje će se koristiti prvenstveno građevinski proizvodi, materijali, oprema, instalacija domaćih proizvođača u učešću od najmanje 80%.

Šta ovo znači za proizvođače građevinskog materijala u Srbiji? Izneću nekoliko podataka za koje smatram da je važno da se čuju, najpre za proizvodnju cementa koji beleži rast u prethodnim godinama. Proizvodnja cementa u prošloj godini je bila na nivou od dva miliona tona, što je 9% u odnosu na prethodnu godinu ili 23% uvećanja u odnosu na 2014. godinu.

Cement proizveden u Srbiji mahom se prodaje na domaćem tržištu. To je materijal koji nije predmet izvoza i cementna industrija trenutno radi sa 60% svojih kapaciteta. Nama je negde 2008. godina cilj kada govorimo o planiranoj proizvodnji i prodaji i nadamo se da će sa ovim investicijama i na ovakav način, kada govorimo uopšte o investicijama u domaću građevinsku industriju, moći da se približimo zacrtanom planu, a to je 2,8 miliona tona na godišnjem nivou.

Za razliku od cementne industrije, opekarska industrija, tj. proizvodnja crepa, blokova i keramičkih pločica radi punim kapacitetom. Više od 50% ove proizvodnje se izvozi sa tendencijom porasta prodaje na domaćem tržištu. Zahvaljujući velikih infrastrukturnim projektima, mislim prvenstveno na putogradnju, pojačana je prodaja i ove vrste građevinskih proizvoda zbog značajno unapređene tj. razvijene građevinske aktivnosti u ovim delovima Srbije.

Samo u prošloj godini u Srbiji je proizvedeno 800T građevinskog bloka za zidanje, od čega je 2/3 prodato na domaćem tržištu. Značajno je povećana tražnja za termo blokom zbog novih zahteva kada govorimo o energetskoj efikasnosti i naravno jednom velikom investicionom trendu, kada govorimo o građevinarstvu, gde je ovaj proizvod našao punu primenu i značajno podigao efikasnost poslovanja fabrika koje se bave proizvodnjom ovog vrsnog proizvoda. Pokrenute su proizvodnje u još dve fabrike u Srbiji. U četiri se planira povećana proizvodnja i naravno investiranje u nove proizvodne procese.

Navela sam ove dve vrste proizvoda, jer se u najvećoj meri koriste za izgradnju i za ovu vrstu proizvoda plasman na inostrano tržište nije rešenje, jer svaki kilometar samo dodatno poskupljuje ovaj proizvod, a samim tim ga čini i manje konkurentnim. Zato su ovakvi projekti u Republici Srbiji od izuzetnog značaja za domaće proizvođače koji proizvode proizvode po evropskim standardima i koji su svoju proizvodnju potpuno doveli na nivo najsavremenije, koja odgovara naravno svim novim zahtevima a i novom zahtevu o građevinskim proizvodima.

U vreme recesije građevinska industrija najviše trpi, naravno u vreme oporavka ona nosi isto najveći teret. Predstavlja bazu za upošljavanje radne snage svih profila i svedoci smo danas da imamo veliki i značajan procenat uposlenosti građevinskih radnika, ali isto tako i nedostatak građevinskih radnika na području Srbije.

Mi smo krajem prošle godine doneli Zakon o građevinskim proizvodima koji je 6. novembra 2018. godine stupio na snagu. Novi propis je imao za cilj dodatni podsticaj razvoja građevinarstva i da se omogući da se objekti koji se grade budu bezbedni, ekološki prihvatljivi, čuvajući život i zdravlje tokom čitavog životnog ciklusa građevinskih objekata.

Novi propis je treba da da i dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i da omogući da objekti koje se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljivi, čuvajući život i zdravlje ljudi tokom čitavog životnog ciklusa građevinskog objekta.

Želim da kažem da je godinu dana bilo predviđeno za donošenje podzakonskih akata u skladu sa novim Zakonom o građevinskim proizvodima i da se ministarstvo u prethodnom periodu jako trudilo da ove rokove ispoštuje. Ono što je značajno, a što je doneto u međuvremenu od podzakonskih akata i naglasiću, jer mislim da je važno, to je Pravilnik o sadržini i načinu izrade deklaracije, performansama, potom Pravilnik o zahtevima za imenovanje tela za ocenjivanje verifikacije ustavnosti performansi i dalje, poslat je na mišljenje Predlog pravilnika o načinu sprovođenja, ocenjivanja i verifikacije ustavnosti performansi građevinskih proizvoda.

Pravilnici koji su do sada bili na snazi, nisu menjani 20 godina i mahom su se pozivali na standarde koji su već povučeni iz primene. Stoga je bilo potrebno izraditi potpuno novim predlozima izmene i dopune postojećih pravilnika i predstavnici proizvođača su u okviru svojih udruženja već u toku donošenja novog Zakona o građevinskim proizvodima formirali radne grupe koje su intenzivno radile na izmeni postojećih pravilnika.

Naravno, podrška proizvođačima je bila velika koju su od strane Instituta za ispitivanje materijala, Instituta za standardizaciju Srbije i ovde želim posebno da naglasim da smo imali veliku podršku od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kad god smo se obratili sa zahtevom za prisustvo predstavnika Ministarstva na našim sastancima, gde je zaista bilo dosta nedoumica koje je trebalo otkloniti u toku donošenja ovih dosta komplikovanih propisa, Ministarstvo se uvek odazvalo našim zahtevima i prisustvovali su sastancima vrlo kompetentni ljudi koji su na adekvatan način zaista dali doprinos u izradi ovih dokumenata. Isto tako i veliku podršku proizvođačima u svakom segmentu donošenja ovih propisa.

Zahvaljujući ovakvoj saradnji, napravljeni su kompletno novi predlozi pravilnika, jer nije moguće bilo uneti određene izmene koje se trenutno nalaze u proceduri kod Ministarstva građevinarstva. Poznato je da su formirane radne grupe, da smo dobili zahteve od strane Ministarstva za delegiranje ispred predstavnika proizvođača. Jako je pohvalno što je Ministarstvo i u ovom delu donošenja ovog zakona posebnu pažnju posvetilo prisustvu proizvođača u donošenju ovih akata i što se reč proizvođača u ovom delu jako uvažava. Mislim da je to zaista važno kada govorimo o donošenju ovih propisa.

Bilo je različitih komentara u toku donošenja Zakona o građevinskim proizvodima, da taj zakon zahteva dodatne investicije, da će uspostavljanje fabričke kontrole zahtevati dosta novca proizvođačima, da će neke proizvođače zatvoriti, međutim, ja sam o tome govorila i u toku skupštinske rasprave. Ova industrija je mahom izvozno orijentisana i uspostavljanjem kontrole u okviru fabrike je već bilo napravljeno. Postojale su neke fabrike koje to nisu imale i one su u međuvremenu to uradile.

Za onaj manji deo, to su obično manji proizvođači koji nisu uložili u formiranje procesa kontrole u fabrici, oni imaju mogućnost podzakupa opreme kod akreditacionog tela i na takav način mogu dobiti adekvatnu ispravu o usaglašenosti koja će njima rešiti problem na domaćem tržištu.

Na ovakav način su svi proizvođači, mahom pripremljeni za potpunu implementaciju novog zakona koji će do novembra meseca biti u punoj primeni u našoj zemlji, jer verujem da su i predlozi određenih podzakonskih akata za koje imam informacije da su u pripremi, biti usvojeni do 8. novembra, kada je krajnji rok za usvajanje podzakonskih akata.

Srbija ima stabilnu proizvodnju građevinskog materijala i imajući u vidu sve ono što sam prethodno iznele, verovatno ćete se složiti sa mnom da je značaj ovakvih investicija jako važan za industriju građevinskog materijala za građevinsku industriju uopšte, za uposlenost radne snage, za uopšte prosperitet zemlje, svake zemlje.

Zemlja koja ima stabilnu proizvodnju građevinskog materijala i stabilnu građevinsku operativu nema razloga za strah. Mi u narednom periodu sigurno moramo uložiti dodatne napore da dodatno ojačamo i postojeće fabrike, i postojeću građevinsku operativu, i stvarati uslove za razvoj strategije za razvoj građevinarstva za naredne periode i stvarati uslove za organizovan nastup domaćeg građevinarstva na inostranom tržištu, jer ćete se složiti sa mnom da je to perspektiva svakog građevinarstva, svake zemlje pa i naše.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite kolega Filipoviću.

Hvala predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste vi gospođo Mihajlović lepo rekli o politici jedne Vlade i ministarstva, najbolje govore rezultati ostvareni u toku mandata ove Vlade i vas kao ministra.

Toliko toga je urađeno iz vašeg resora, vrlo konkretnih stvari, svega onoga što se u decenijama iza nas baziralo samo na idejama i golim pričama, samo na predizbornim obećanjima, pa se kad prođu izbori to rasprsne kao mehur od sapunice, i zaboravi se. Obećavalo se, evo ja bar pamtim nekih dvadesetak godina unazad, sam samo slušao priču o Koridoru 10, pa biće, pa završavamo ga sledeće godine, pa sledeće godine, pa stiže velika investicija, pa nikako ni da se završi Koridor 10, nikako ni da stignu te čarobne, magične investicije koje su nam obećavane.

Godine 2012, dolazi na vlast SNS i počinje se sa realizacijom svega onoga što je neko nazivao idejama. Počinje izgradnja puteva, počinje intenzivno da se razmišlja o tome kako da zbrinemo stambeno one ljude koji to nisu iz objektivnih razloga bili u mogućnosti sebi i svojim porodicama da omoguće, u ovom slučaju pripadnici naših bezbednosnih snaga, oni koji su lepo rečeno žrtvovali mnogi i svoje zdravlje, svoje živote, dali sve ono najvrednije što čovek može da da za ovu zemlju, a neki su samo govorili i dičili se time kroz razne patriotske pesme, kroz guslanja, kroz priče o patriotizmu i mislili da su najveće moguće patriote time što otpevaju neku patriotsku pesmu.

U ovom slučaju mi smo otpevali tu pesmu ali na onaj način tako što tim ljudima omogućavamo da reše svoje stambeno pitanje. Da reše ono što im je možda najteže bilo u životu da urade, jer nisu bili u mogućnosti da finansijski, kako je rečeno minimalna cena kvadrata u Beogradu 1.000 evra ili 1.200, 1.300, da omoguće sebi po tim cenama da skuće svoju porodicu.

Na taj način, kao država pokazujemo zahvalnost tim ljudima, bar tako, ali pokazujemo i odgovornost da oni ljudi koji se reše na to da brane svoju zemlju, da se žrtvuju za nju, da znaju da ta žrtva nije uzaludna, da znaju da se ne žrtvuju za neku zemlju, za neki narod koji će ih zaboraviti sutra, koji će samo da priča o tome i o njihovim podvizima, pobedama, da veliča kroz priče i tekstove, kroz pesme, šta su sve oni uradili za zemlju, a da zemlja njima ni na kakav način pozitivno ne uzvrati. I ovo je dobro. To je dobro rešenje i to je rekao bih dobra stvar za našu zemlju, ne samo sada i ne samo za one ljudi koji će rešiti danas svoje stambeno pitanje, već i oni koji će sutra to učiniti.

Ja vas pozivam kao narodni poslanik da razmotrimo i tu mogućnost da sutra pomognemo i mladim bračnim parovima. Mi govorimo mnogo o natalitetu, govorimo o beloj kugi, o tome da kao narod nestajemo, da nas je sve manje, da mladim bračnim parovima koji možda već imaju dvoje ili troje dece podstaknemo, a nemaju mogućnost da reše stambeno pitanje, da na ovaj način i njima nađemo mogućnost da pomognemo, kako bi rešili taj svoj egzistencijalni problem, i da i oni reše stambeno pitanje. Naravno i onim mladim bračnim parovima koji nemaju dece iz razloga što možda nemaju stan.

Kada su u pitanju integrisani granični prelazi, to je takođe dobra stvar, još jedna stvar koja je nekada bila samo ideja sada se realizuje na predlog predsednika SNS, predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića i naravno uz podršku koju imamo, finansijski, za taj projekat, nekih 40 miliona evra, a ukupno u ovom regionu oko 90 miliona. Trebali bismo takve integrisane prelaze, naravno trebali bi i uveren sam da ćemo ih imati u budućnosti sa svim zemljama sa kojima se graničimo, zato što time smanjujemo i troškove, smanjujemo i vreme čekanja na granicama i olakšavamo protok ljudi, protok kapitala, protok roba. To je dobro za Srbiju, to je dobro za ceo region.

Na taj način pokazujemo ponovo odgovornost, odgovornost u vođenju politike i tu se vraćam na početak svoj izlaganja, gde sam rekao da jednu politiku karakterišu rezultati, a ne ideje. Sa idejama i predlozima izlazite na izbore, sa rezultatima izlazite pred građane, pred kraj svog mandata i kažete, uradili smo za prethodne četiri godine preko 300 kilometara autoputeva, to je dobro, neki ljudi tu rade, tu radi stotine kompanije iz Srbije, tu rade na hiljade radnika iz ove zemlje, tu hiljade porodica prima zarade od toga, živi od toga, omogućavaju se dalja napredovanja naše zemlje, tu se povećava protok vozila kroz našu zemlju sa nekih tridesetak i nešto hiljada na preko 50 miliona vozila koja su u toku 2018. godine prolazila kroz našu zemlju. Time rešavamo sada te infrastrukturne probleme i dolazimo do toga da su sad proceduralni ili granični problemi oni koje ćemo rešavati u budućnosti.

Dakle, više nismo samo na idejama, sada smo na konkretnim rezultatima koje samo oni koji nisu dobronamerni mogu da kažu da to nisu rezultati, mogu da kritikuju to što vi ili što drugi ministri u Vladi Republike Srbije, predsednik Aleksandar Vučić, obilazite, aktivno i gradilišta i radove. Nego, šta treba da obilazite? Pa, ne treba da sedite u kafićima, kao što sedi opozicija, jedan deo opozicije ili samo da se slikate po medijima ili po novinama, već da budete sa tim radnicima, da čujete koji su njihovi problemi i to aktivno činite i to je dobro, da direktno na terenu pokažete ljudima da ste zainteresovani i za uslove rada kakve imaju ti radnici i za to kakvim tempom se realizuju projekti koji su započeti.

Sve pohvale za vaš rad, rad ministarstva koje vodite i uveren sam da ćemo u budućnosti moći da se pohvalimo sa još boljim i još većim rezultatima. Hvala vam.