Zahvaljujem.

Predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti je odavno dostupan javnosti na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije. On se odavno nalazi kao predlog i mogao je svako da ga vidi.

Dakle, taj zakon koji se odnosi na projekat izgradnje stanova pripadnika snaga bezbednosti donosi dve veoma značajne novine. Veoma značajne posebno za onaj deo javnosti koji je direktno ili indirektno zainteresovan za taj projekat tj. za izgradnju i za kupovinu stanova.

Dve stvari su izazvale posebno interesovanje, a to je sledeće. Pored dosadašnjih pripadnika snaga bezbednosti, a to su bili pripadnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP, BIA i Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, ovim predlogom zakona krug onih koji imaju pravo da kupe stan iz ovog projekta proširen je na borce, porodice palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide. Ovo proširenje je prihvaćeno u javnosti kao veoma dobro i na taj deo gotovo da niko nema nikakvih primedbi.

Druga značajna stvar, koju je doneo ovaj Predlog zakona, je prioritet za kupovinu stana na teritoriji grada Beograda. U Predlogu zakona u članu 3. Predloga zakona koji se odnosi na član 5. Unet je jedan novi treći stav koji kaže – prioritet za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima na teritoriji grada Beograda ima zaposleni pripadnik snaga bezbednosti kome je mesto zaposlenja na teritoriji grada Beograda. Ovaj stav je izazvao veliko interesovanje, posebno kod onih pripadnika snaga bezbednosti koji su penziju stekli u organima snaga bezbednosti i jednu nedoumicu zato što tek u članu 9. ovog Predloga zakona stoji sledeće – drugi pripadnici snaga bezbednosti u smislu ovog zakona prioritet za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima ostvaruju ukoliko imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Mnogima od njih, a neku su me pozvali lično telefonom, razgovarali smo o ovome, nije bilo potpuno jasno, nisu bili potpuno sigurni da li se prioritet, koji je naveden u stavu 3. trećeg člana Predloga ovog zakona, a odnosi se na član 5. zakona, dakle, prioritet za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima na teritoriji grada Beograda, ima zaposleni pripadnik snaga bezbednosti kome je mesto zaposlenja na teritoriji grada Beograda. Pitali su me - u odnosu na koga je taj prioritet? Nije im bilo jasno da li se prioritet odnosi na nekoga posebno, npr. prioritet zaposlenih u odnosu na penzionisane ili nešto drugo.

Zbog toga sam ja, da bi razjasnili ovu situaciju, podneo amandman gde sam u amandmanu napisao sledeće i predložio – u članu 3. Predloga zakona stav 3. menja se i glasi, ja sam faktički spojio ovo što stoji u stavu 3. i ono što stoji u članu 9. Predloga zakona, pa sam napisao – prioritet za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima na teritoriji grada Beograda ima zaposleni pripadnik snaga bezbednosti kome je mesto zaposlenja na teritoriji grada Beograda, kao i drugi pripadnik snaga bezbednosti u smislu ovog zakona, to je ovaj deo koji dođe u članu 9, koji ima prebivalište na teritoriji grada Beograda na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Cilj ovog mog amandmana je bio da se omogući jednak tretman ili bar da se razjasni, potpuno jednak tretman svih pripadnika snaga bezbednosti u smislu ovog zakona, bez obzira da li su zaposleni ili penzioneri, čime bi se izbeglo da penzionisani pripadnici snaga bezbednosti sa višegodišnjim, pa i višedecenijskim stažom čekanja na trajno rešenje stambene potrebe budu u podređenom položaju u odnosu na zaposlene pripadnike snaga bezbednosti koji imaju minimalni radni staž i minimalni staž čekanja na rešavanje stambene potrebe.

Sve je ovo, normalno, kako ne bismo došli u situaciju da lice koje je tek zaposleno kao pripadnik snaga bezbednosti sa minimalnim radnim stažom, pa čak i odmah nakon zaposlenja bude u prednosti, u prioritetu u odnosu na sve koji su u penziju otišli bez trajno rešene stambene potrebe iako su na to čekali više godina, pa čak i nekoliko decenija.

Ne bi bilo u redu da svaki novozaposleni pripadnik snaga bezbednosti bude u prednosti u odnosu na one koji su čitav radni vek proveli čekajući da reše stambene potrebe.

Odgovor na ovaj moj amandman me je, mogu reći, zadovoljio. Od Vlade sam dobio sledeći odgovor – amandman se ne prihvata budući da je članom 9. Predloga zakona već propisano da drugi pripadnik snaga bezbednosti, u smislu ovog zakona, prioritet za kupovinu stana pod povoljnim uslovima ostvaruje ukoliko ima prebivalište na teritoriji grada Beograda na dan stupanja na snagu ovog zakona. Evo objašnjenja - zbog potrebe poštovanja metodoloških pravila za izradu zakona i podzakonskih akata ova odredba je normirana kao prelazna odredba. Znači, to je stavljeno u posebno u članu 9. Ovo je meni, a i ostalim pripadnicima snaga bezbednosti, penzionisanim pre svega, bilo važno zbog, eventualnog, budućeg zahteva da se izvrši autentično tumačenje koje će, možda, biti potrebno sutra, ako dođe do nekog spora.

Sada je i meni potpuno jasno da ne postoji prioritet zaposlenih u odnosu na penzionisane pripadnike snaga bezbednosti, već zaposlih u odnosu na mesto zaposlenja. Pošto se radi o stanovima ne teritoriji grada Beograda, normalno je i u redu je da prioritet imaju oni koji rade u Beogradu. Ako se radi o stanovima koji su u Nišu, prioritet će imati oni koji rade u Nišu. U Kraljevu itd. Znači, tamo gde pripadnik snaga bezbednosti radi, tu treba i da kupuje stan i to je sasvim u redu.

Što se tiče penzionisanih, za njih je bitno da im je mesto prebivališta na dan donošenja ovog zakona u Beogradu, tj. u gradu gde će konkurisati za stanove.

Ovo je, na kraju ću reći, veoma bitno i ovakvo objašnjenje otklanja sve nedoumice i meni je u suštini to i bio cilj kada sam podneo amandman. Hvala vam na pažnji.

Hvala.

Na član 5. amandman, sa ispravkom, podnela je poslanica Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Hvala gospođo Gojković.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatrali smo da ovaj zakon treba da obuhvati i sve zaposlene u državnoj upravi. I sami ste govorili više puta o tome od izbora do izbora da zaposleni u državnoj upravi treba da imaju plate koje će biti usklađene sa novim zakonom, gde će se odrediti platni razredi i gde će svako znati apsolutno kada dolazi i kada završi određenu školu da radi u državnoj upravi, kakav će biti njegov status, a mi nažalost, i to je problem naše Skupštine, gde ne može ništa ni predsednik Skupštine, gde ne može ništa ni Administrativni odbor, mi možemo samo da izađemo sa predlogom našeg budžeta, jel tako, koji svake godine na vreme dostavljamo, ali sistematizacija koju mi radimo, takođe, ovde, kao što se radi u Vladi, je ono što je u tom moguće.

Znate, mi moramo da podstaknemo mlade ljudi koji rade u državnoj upravi, da ih motivišemo ako rade odgovoran posao za državu da pored plata, koje svakako treba da budu više za njih, imaju i mogućnosti, ima tu dosta koji rade kao mladi bračni parovi, upoznaju se, pa tu se rodi neka ljubav, dobiju i potomke, a nemaju svoje stambeno obezbeđen prostor. Nije to samo slučaj u Beogradu, ovde u ovoj instituciji, u Vladi, već širom Srbije, gde zaista postoje i drugi načini, gospodine ministre.

Vi verovatno u vašem ministarstvu znate kada je u pitanju to ministarstvo šta vi imate i čime raspolažete od stanova, ali vi imate gradove u Srbiji gde još nije na pravi način izvršen popis tih stanova. I oni bi takođe mogli da se iskoriste.

Čak, što se tiče Inspektorata, što se tiče određenih drugih instituta, svi oni naravno da potražuju tu mogućnost, ali imaju stanove koje je možda neko i uzurpirao. Konkretno, znam za grad iz kojeg dolazim, jer je i prethodni direktor, pre nekoliko godina, pokušao da reši to pitanje, ali uvek nešto nedostaje, jer u međuvremenu se promenio i načelnik Uprave za imovinu grada Kragujevca, verovatno te smene učine svoje. Tako da je sigurno da u svakom gradu, i u Beogradu, i u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu postoje stanovi gde je neko uzurpirao to pravo. Pa, vi znate da ne može ni poslovni prostor koji se dobije na korišćenje od jednog grada ili neka parcela da se ustupa trećem licu.

Ko zna čega sve tu ima, ali to treba sistematski da se uradi. Dakle, ne samo da se gradi, već i da se iskoristi ova mogućnost gde postoje takvi stanovi i da to bude po povoljnim cenama i da oni mogu da kupe i da reše svoje stambeno pitanje.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, ja ću po ovom amandmanu iskoristiti priliku da odgovorim i na amandman kolege Filipa Stojanovića. Iako sam se javio za reč po tom amandmanu, nisam dobio pravo da govorim, pa sad koristim tu priliku.

Ovde se pokazuje, kroz ovu molbu, odnosno amandman, pokazuje se ono što sam ja i malopre govorio, da ima mnogo različitih kategorija koje žele da konkurišu za ovakve stanove i da ima mnogo ljudi kod nas koji žele da reše taj problem.

Ovaj drugi deo, vezan za zaposlene u organima uprave, na koji je ukazao kolega Filip Stojanović, je da ćemo se mi u budućnosti suočiti sa time da nećemo imati kvalitetne ljude, odnosno da nećemo imati dovoljno kadrova u državnim organima, odnosno upravi. To je tačno, ali ko treba da reši taj problem? Treba da reše oni koji rukovode tim organima, odnosno da imaju ispravnu kadrovsku politiku, a u okviru te kadrovske politike postoji jedna oblast koja se zove planiranje karijere. E, tu moramo da naučimo i zaposlene, a i ljude koji rade u toj kadrovskoj službi, ili kako danas to vole da zovu, ljudski resursi ili tako nešto slično, da moraju da vode računa o planiranju karijere od onog trenutka kada završe škole, fakultete ili kurseve neke i dođu na radno mesto, pa sve do penzije.

Kod nas se to sad radi stihijski i tu je veliki problem. Mi moramo da pripremimo one ljude koji dođu posle završene škole ili fakulteta, da se upoznaju sa tehnologijom rada i da postepeno ovladavaju svim znanjima, da napreduju kako bi zbilja imali kvalitetnu službu u organima državne uprave. Ukoliko se nastavi sa praksom, da ljudi koji su završili neke škole ili fakultete, direktno dolaze na bitna, odnosno rukovodeća mesta, napravićemo tu veliku zbrku i tu će nam biti problem, jer nećemo imati kvalitetne kadrove koji trebaju da obave te poslove. Hvala.

Reč ima Danijela Stojadinović.

Hvala predsedavajuća.

Javljam se po amandmanu na član 5. Predloga zakona kojom se traži da se kupovinom stana pod posebnim uslovima, kojim bi trajno bila rešena stambena potreba pripadnika snaga bezbednosti, budu obuhvaćene i porodice sa više dece. Problem stambenog zbrinjavanja porodica sa više dece ne sme biti zaboravljen, niti na bilo koji način zanemaren. Shodno težini ovog problema, država je ovo pitanje već regulisala posebnim Zakonom o socijalnom stanovanju.

Imajući u vidu da se izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti odnose na određenu kategoriju lica, odnosno pripadnike snaga bezbednosti, uz izuzetak članova porodice palog borca, smatram da pitanje stambenog zbrinjavanja porodica sa više dece nema potrebe da bude obuhvaćeno i regulisano ovim predlogom zakona. Zahvaljujem se.

Na član 5. amandman je podneo Marijan Rističević.
Da li želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje apelujem da sem stambenog zbrinjavanja za snage bezbednosti za borce, za rodbinu palih boraca, i dalje apelujem da što je moguće bolje opremimo i naoružamo našu vojsku.

Srpski običaj je opisan sledećim rečima - kada nevolja dođe, Bog i vojnik se priziva u pomoć. Kad nevolja prođe, Bog se zaboravlja, vojnik ne poštuje.

Mi nemamo pravo na takvu grešku. Iz poštovanja prema vojnicima koji su iskazali svoju hrabrost protiv jačeg, bolje naoružanog protivnika, naša je obaveza da za eventualne buduće borce u nekim što, ne dao Bog, budućim sukobima, šansu našim vojnicima izjednačimo sa onima, najmanje sa onima protiv kojih se možda budu borili. Ali, ja bih želeo da oni budu bolje opremljeni od mogućih napadača. Moja je želja da mi, koji u ovom trenutku uređujemo državu, pokušamo da dignemo privrednu aktivnost i iz te privrede izvučemo novac, ne samo za egzistenciju naših zaposlenih, naših vojnika, već i za opremu i naoružanje i na takav način sebe dovedemo u položaj da nas u buduće niko ne može napasti, što je bio slučaj pre samo dvadesetak godina. Hvala.

Na član 5. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman sa ispravkom je podnela Vjerica Radeta.
Izvolite.