Imajući u vidu da, ne znam kome sada da odgovaram, pošto ovi što su postavljali neka pitanja nisu prisutni. Imajući u vidu da treba da obavite i glasanje, zahvaljujem se na ovoj raspravi.
Želim samo da navedem nekoliko stvari koje nisu vezane za ovu temu. Naravno da je tema ukidanje viza. Kada već govorimo o tome, zanimljivo je na primer kakvi sve paradoksi postoje. Evo videli ste i ovih dana da mnogi govore o tome da Srbija i Kosovo tzv. treba međusobno da se priznaju, što je neviđena glupost, jer Srbija je međunarodno priznata država već 141 godinu.
Zašto je Srbiji uopšte potrebno priznanje, kada je Srbija članica, ne samo članica nego i osnivač najvažnijih međunarodnih organizacija? Ali, zanimljivo je da na spisku zemalja kojima ne treba viza za ulazak na Kosovo jeste i Srbija. Ali, da vam kažem jednu drugu stvar, građani KiM, ali ajde da kažem građani Kosova, pošto pod time kada to kažemo podrazumevamo privremene institucije, oni mogu da idu bez viza svega u pet zemalja, u Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Tursku i Maldive.
Tu se jasno vidi kolika je velika razlika pre svega u statusu, međunarodnom položaju i svemu onome što svih ovih godina mi i govorimo, a to je da smo mi spremni za dogovore, za kompromise, ali da zaista ni po koju cenu, kao što je i predsednik Vučić više puta rekao nećemo prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer ta nezavisnost ne može da bude međunarodno pravno verifikovana bez saglasnosti Beograda.
A, Beograd nikada neće dati saglasnost na taj jednostrani akt. I to je potpuno jasno i mislim da sve te priče koje postoje od nekih opozicionih stranaka su potpuno promašile cilj.
Evo želim samo, Veljko mi je ovde dodao, pošto je Đorđe to pitao, kada je već otvorena ta tema, ja sam bio predsednik Vlade u tom vremenu i ovde smo na sednici Skupštine razmatrali izveštaj o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga. To je bilo u aprilu, čini mi se 2013. godine, apropo toga kada je šta prihvaćeno ranije, pošto oni često izbegavaju odgovornost za to.
Proces dijaloga između Beograda i Prištine uz posredovanje EU, pokrenut je na osnovu Rezolucije Generalne skupštine UN od 9. septembra 2010. godine. U dijalogu uz posredovanje EU koji je vodio tadašnji šef pregovaračkog tima za dijalog sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, Borislav Stefanović, do sada su postignuti dogovori u sledećim oblastima, od jedan do osam.
Matične knjige;
Sloboda kretanja;
Carinski pečat;
Katastar;
Funkcionisanje CEFTE, tokom predsedavanja UMNIKA;
Prihvatanje univerzitetskih diploma;
Integrisana kontrola administrativne linije; to je ovo što se sada govori kao Jarinje, znači uspostavljanje, punkta
Regionalno predstavljanje i saradnja.
Sve te dogovore potpisao je i prihvatio u ime Republike Srbije, Borislav Stefanović.
Kada je reč o ovom dogovoru, pošto oni optužuju našu Vladu, posle 2012. godine da smo mi implementirali ono što su oni potpisali, pa čekajte on je parafirao od 21. do 24. februara 2012. godine. Bila je deveta runda. Postignut je dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji, uključujući i parafiranje tehničkog protokola za implementaciju dogovorenih rešenja u oblasti integrisane kontrole administrativne linije.
Znači toliko o tome ko je kada potpisao one sporazume i dogovore koji su praktično uspostavili na neki način te punktove, zajedničke. Tada se prvi put desilo, spomenuto je prvi put da će to biti zajednički punktovi, pominju se i carina i policija. Prvi put i sećate se da su tada bile blokade na Jarinju i da je to tada na neki način bilo u prvom planu političke borbe.
Kada je reč o građanima sa KiM koji nemaju pravo na viznu liberalizaciju, tu se misli na građane Kosova i Metohije koji imaju srpske pasoše, nemaju pravo na viznu liberalizaciju pasoši koji su izdati od tzv. Koordinacione uprave za Kosovo u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. To je zbog toga što EU je tražila, nije htela da da viznu liberalizaciju za Kosovo i apsolutno ni Srbi, ni Albanci sa Kosova nemaju viznu liberalizaciju. Znate ko ima? Imaju Albanci koji uzimaju pasoše srpske u našim ambasadama i konzulatima. Što se nas tiče, naravno to je za nas pokazatelj da su oni i dalje građani Srbije. To što oni imaju hrabrosti da to rade u inostranstvu, a nemaju hrabrosti da to govore na Kosovu, to je sada drugo pitanje.
Kada je reč o Evroazijskoj uniji, prvo da se razumemo, Srbija nije ušla u Evroazijsku uniju. Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa pojedinim zemljama van EU. To su zemlje CEFTE, to je Rusija, Kazahstan čini mi se, Belorusija, Turska itd. Pošto Evroazijsku uniju čini nekoliko zemalja i oni sada imaju na nivou Evroazijske unije jedinstvene carinske stope i da bi došlo do bilo kakve spoljne trgovine mora da se usaglasi. Mi moramo da potpišemo sporazum sa Evroazijskom unijom o slobodnoj trgovini. To je suština ovog sporazuma. Potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskoj uniji, a ne o članstvu u Evroazijskoj uniji. To je ogromna razlika.
Sa druge strane, ono što sam rekao, a to se zna. Znate, ne možete biti u režimu slobodne trgovine sa svima bez ikakvih posledica, jer oni sa kojima ste u odnosu slobodne trgovine to ne dozvoljavaju. Na primer, ako Srbija uđe u EU ni Rusiji se neće svideti to, da ostane sistem slobodne trgovine. Znači, ulazak u EU. Tako je Hrvatska morala da izađe iz CEFTE, jer mora da prihvati pravilo da je ona sada deo jednog evropskog prostora.
Ali ljudi, o čemu mi pričamo, to je tema koja će biti aktuelna kada ulazimo u EU. To je šest meseci pre ulaska u EU. Daj Bože da ćemo mi biti živi u to vreme. Nadam se, pošto pregovarač Turske mislim da je umro, od kada su počeli pregovori. Nisam evroskeptik i moram da vam kažem da ne delim uvek mišljenje kod nas ljudi koji su zaduženi za evropske integracije.
Ja se slažem da su evropske integracije spoljno politički prioritet, ali isto tako mi imamo i druge spoljnopolitičke prioritete koje je ponekad veoma teško balansirano voditi. Vi ne možete sada, imamo Interpol, vi ne možete sada da imate da prihvatite rezoluciju. Albanija je prihvatila 100% deklaracije rezolucija EU. Opet nije dobila ništa. Oni uopšte nemaju referenta i ne treba im referent za to, treba im samo jedan tehnički radnik koji će sve mejlove da skida i da samo stavlja zaglavlje Albanije, a mi moramo da vodimo računa o našim državnim i nacionalnim interesima, odnosno da li ćemo mi danas da napadnemo Rusiju ili Kinu, ili ne znam ni ja, Venecuelu ili neku drugu zemlju koja nas podržava u međunarodnim forumima kada je reč o našim problemima i pitanjima.
To je veoma ozbiljno pitanje i to svi u EU znaju, svi oni znaju da mi moramo da štitimo naše nacionalne i državne interese. Prema tome, mislim da bez veze gubimo vreme i raspravljamo o nečemu što je proces, nažalost, koji se neće brzo desiti, a ne zato što Srbija nije za to spremna, nego zato što ne postoji politička volja, a kada kažem neće brzo da se desi, 2025. godina je godina kada se priča o tome da ćemo ući u EU. Ako neko želi da mi uđemo u EU, to je politička odluka, to je kao kada Saudijska Arabija postane član Saveta za ljudska prava UN. Sigurno nije postala zbog toga što je šampion u oblasti ljudskih prava, nego što postoje politički interesi da to bude. U ovom trenutku na nivou EU, nažalost ne postoji taj konsenzus oko proširenje, ali na nama je da radimo dalje i da radimo, da mi ispunjavamo svoj deo posla, mi znamo svoj put, znači, to su, zato i nema kod nas nikakvih dilema oko toga, idemo ka EU, ali vodimo računa i o našim državnim i nacionalnim interesima.
Na kraju samo da dodam još, da ovih 15 zemalja koje su povukle priznanje. Reč je o zemljama koje imaju ukupno dva miliona i 135 hiljada kvadratnih kilometara i oko 70 miliona stanovnika. To je 25 puta veća od Srbije površina, a sigurno osam, devet, 10 puta veća od Srbije po broju stanovnika. Ali, ono što je još važnije, to je 8% ukupnog broja glasova UN i biće toga još. Oni kažu, mi moramo da stanemo da oni ukinu takse, pa to nema nikakve veze, u pravu ste vi kada kažete da oni moraju prvo da formiraju zajednicu srpskih opština. Predsednik Vučić je rekao da neće da nastavi dijalog dok se ne ukinu takse, a ne, oni kažu sada mi da prestanemo sa lobiranjem, a oni da nastave da lobiraju. Sada smo imali sastanak taj u Helsinkiju i sada oni kažu da trebamo mi da prestanemo, a ja pitam njih - hoćete i vi da prestanete, ovi iz EU, hoćete vi da prestanete da lobirate za Kosovo? Oni ćute. Pitam Pacolija - hoćeš ti da prestaneš da lobiraš za Kosovo i da se učlanjuješ u međunarodnoj zajednici? Ćute. Pa, onda nećemo ni mi da prestanemo. Prema tome, to je naš nacionalni državni interes.
Želim samo još na kraju da kažem, imajući u vidu sve ono što, ja znam da politička borba je ponekad, i svako ima i neku svoju partijsku filozofiju i partijski pristup, tako da i ovde verovatno ima tu stalno tonova. Želim samo da vam kažem sledeću stvar, ja podržavam Aleksandra Vučića zato što mislim da je to dobro za Srbiju. Isto tako, mislim da je on mene predložio na ovo mesto zato što misli da i ja radim dobro za Srbiju. Prema tome, mi smo zajedno i nemojte da nas delite ovde.
Što se mene tiče, vi ne morate mnogo da me spominjete, ali ovi moji moraju. Mislim da me malo spominju i mislim da treba, izvršiću analizu ko me koliko spominje i ko je prisutan na ovim sednicama, jer danas sam im poslao poruku da sam ja ovde došao, a njih ovde nema.
Prema tome, bilo je danas tu malo nekih polemika. Slušajte, sve što radim na nivou spoljne politike za koju sam zadužen, radim u konsultaciji, u dogovoru sa predsednikom Vučićem i to je valjda jasno. Što se toga tiče, meni je samo žao što ne dolaze ovi iz opozicije, u stvari, izvinjavam se, dolaze, iz opozicije mislim na, ne znam kako da nazovem deo te opozicije. Ja sam inače u ovoj sali od 1992. godine i Maja Gojković je bila zajedno sa mnom, bili smo nekada najmlađi poslanici, sad smo već, hvala Bogu, u godinama. Ali, mnogo sam se ja nagledao tih koji bojkotuju, samo, znate gde su oni, a gde smo mi. Ovde je najvažnija stvar, ja sam siguran da ako nastavimo da radimo ovako u interesu Srbije zajedno, jedinstveno, bez toga da se međusobno nešto svađamo, da imamo u vidu interese Srbije, siguran sam, i da učestvuju na izborima i da bojkotuju, rezultat bi bio sličan.
Zato vas sve pozdravljam. Nemam dileme da ćete da usvojite ove zakone, ali budite ubeđeni da ti zakoni jesu, da ćemo mi nastaviti, da su ovi zakoni pokazatelj političke promene u pogledu na Srbiju. Ta promena je vidljiva u odnosu najvažnijih političkih zemalja. Imali smo posetu predsednika Francuske, imali smo posetu predsednika Rusije. Nadamo se da će i te SAD i Velika Britanija promeniti taj pristup i da će i predsednik Amerike doći u posetu, jer je poslednji put bio Džimi Karter, a poslednji put je bila Margaret Tačer kao premijerka Velike Britanije. Očekuje se i poseta iz Rusije, premijera, turskog predsednika.
Srbija je postala mesto gde se dolazi, ne da bi neko naređivao šta ćemo mi da radimo, ranije je to bio telefon bez mikrofona, samo sa slušalicom, a to je da vam narede šta ćete da radite. Sada je situacija znatno drugačija. Naravno, predsednik Kine je bio u poseti, doći će sigurno ponovo i premijer Kine i sve ostalo.
Nama je cilj, i da vam još samo ovo kažem, da stvorimo našu što bolju poziciju u razgovorima oko budućnosti Kosova. Nama je cilj da spustimo broj zemalja koje su priznale Kosovo, ispod polovine članica UN, a to će biti veoma brzo, do kraja godine. Nama je cilj, budite ubeđeni i sigurni, sad bi predsednik Vučić rekao – nemoj tako da pričaš, da se ne opuštamo, ali sigurno nema šanse da oni uđu u Interpol. Zato nemoj da se brukaju, to sam im na vreme rekao, jer neće moći ni da uđu, jer neće da im daju vize u pasoše koje ne priznaju. Hvala vam puno.
