Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/200-19

2. dan rada

10.09.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:35 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Milan Ljubić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovim izmenama i dopunama propisuje se u kom obimu topografija može biti predmet zaštite, kao rezultat intelektualnog rada stvaraoca, uslovljavanje prava na zaštitu, kao i legitimno pravo da zabrani trećim licima da bez njegovog ovlašćenja umnožavaju topografiju.

Informacione tehnologije su od strane države prepoznate kao strateški segment za razvoj društva i ekonomije. Topografija poluprovodničkih proizvoda ima primenu u informacionim tehnologijama. Zakonska rešenja će uticati na privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, kao i dizajnom, izradom gotovih štampanih ploča, zatim, za sva fizička i pravna lica koja ostvaruju prava zaštite ovog vida prava industrijske svojine, u skladu sa zakonom.

Ovakvim rešenjima se usklađujemo sa pravnim propisima EU. Tako se stvara ujednačeniji pravni sistem na nivou više država. To predstavlja signal za strane investitore da slobodno ulažu u našu zemlju i da mogu da računaju na sigurnost kao i zaštitu svojih prava. Stimuliše se tržišna konkurencija. Pravna zaštita topografije doprinosi tržišnom razvoju. Primena topografije poluprovodničkih proizvoda nalazi svoje mesto od proizvodnje kućnih aparata do najsavremenije telekomunikacione opreme.

Republika Srbija ima značajan potencijal za proizvodnju ovih proizvoda. Poluprovodnici čine osnov savremene elektronike. Predstavljaju tržište budućnosti. Strukture koje predstavljaju ključnu tehnologiju u današnjem modernom svetu jesu osnovne komponente električnih sistema. Svake godine se u tržište poluprovodničkih tehnologija pumpaju desetine milijardi dolara.

Danas se nalazimo u dobu linearnog rasta vrednosti ovog segmenta tržišta što je značajano. Taj rast garantuje nova radna mesta, nove tehnologije u industriji poluprovodničkih komponenti. Tako će grad Niš, iz kog dolazim, u saradnji sa kineskim gigantom „Huavej“, biti prvi pametni grad. Izgradnjom naučno-tehnološkog parka u Nišu, na površini 14.000 kvadrata, stvoriće se uslovi za dalji razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i transfer znanja kao najvrednijeg proizvoda. Reč je o investiciji vrednoj 10 miliona evra. Zahvaljujući ovoj vladi i našem predsedniku Aleksandru Vučiću, Niš ponovo postaje centar regionalne industrije i grad naprednih tehnologija.

Intencija ove Vlade je da pored ulaganja u informacione tehnologije nastoji da naše stručnjake zadrži u zemlji, da privuče razne kompanije koje će ulagati u istraživanje i razvoj, da zaštiti intelektualni rad stvaraoca, da podstakne domaće istraživače u ovoj oblasti, kao i da uspostavi sistem proizvodnje koji će omogućiti nadmetanje na svim poljima ove industrije. Uvođenjem ovakve tehnologije u radu, ulaganjem u podizanje kvaliteta obrazovanja i školovanjem stručnjaka iz te oblasti, ova Vlada je posvećena najsavremenijem pristupu i razvoju zemlje. Sve ovo je važno za celokupni privredni razvoj Srbije. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Studenka Kovačević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Studenka Stojanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, Zakon o patentima uređuje materiju zaštite pronalazaka i ovim zakonom su uređeni i međusobni odnosi poslodavca i zaposlenog ukoliko pronalazak nastane u radnom odnosu.

Obzirom da u ovoj oblasti broj podnetih prijava za zaštitu pronalazaka prati Zavod za intelektualnu svojinu, imamo ovde podatke o broju prijava po godinama, pa je tako u 2016. godini podneta 191 prijava, u 2017. godini 173 prijave, u 2018. godini 162, s tim što je od ukupnog broja prijava manje onih od strane privrednih društava. Upravo iz razloga pravne nesigurnosti.

Ovom izmenom se otklanja taj jaz, stvara se pravni okvir koji uređuje te međusobne odnose zaposlenog i poslodavca u vezi sa raspolaganjem i iskorišćavanjem patenta koji je nastao u radnom odnosu. Krajnji ishod biće povećanje broja prijava od strane privrednika.

Predložene izmene Zakona o patentima tiču se, pre svega, načina na koji nastaje pronalazak u radnom odnosu, a članom 60. propisano je da se zaposleni i poslodavac dogovaraju u vezi sa visinom i načinom isplate naknade zaposlenom, pa tek ako ugovor izostane, onda se primenjuju kriterijumi koji su propisani ovim zakonom.

Izmena ovog zakona direktno će uticati na sve privredne subjekte koji stvaraju inovacije i ulažu u istraživanje i razvoj, a zaposleni koji u tome učestvuju dobijaće naknadu što dovodi do ostvarivanja opšteg cilja.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima, kao i kod prethodnog, cilj je uspostavljanje efikasnijeg sistema pravne zaštite koji će uticati na zaštitu ekonomskih interesa stvaralaca. Ovo je posebno važno za oblast kulture i sve umetnike koji stvaraju i kreiraju kulturno dobro, bilo da su interpretatori muzike, glumci i svi drugi koji kreativni doprinos društvu daju putem svojim kreacija.

U Srbiji trenutno postoji šest organizacija koje imaju dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, a od kojih je Sokoj organizacija sa najdužom tradicijom postojanja, a broji i najviše članova, što domaćih, što stranih autora. Svih ovih šest organizacija okupljaju i ostvaruju prava velikog broja autora i nosilaca autorskog i srodnih prava iz mnogobrojnih društvenih grupa, kao što su autori muzike, scenaristi, pisci, prevodioci, izdavači, muzički i filmski producenti, autori fotografije, novinarske i tv kuće, glumci, pevači, ilustratori i drugi.

Stoga, predložene izmene ovog zakona uticaće na veliki deo našeg društva, a pre svega će uticati na ekonomske interese glumaca koji će imati pravo na naknadu u slučaju emitovanja ili reemitovanja njihovih filmova i tv serija, što do sada nije bio slučaj. Iz svega ovoga vidimo da napredak Srbije postaje sve osetniji i doseže maltene do svih kategorija društva na šta je SNS izuzetno ponosna. Želim uspešno implementaciju zakona i zahvaljujem na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.

Reč ima Olivera Ognjanović. Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Olivera Ognjanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ove nedelje, između ostalih tačaka koje su na dnevnom redu, treba da usvojimo izmene i dopune Zakona o patentima čiji je cilj da se uspostavi efikasniji sistem zaštite pronalazaka, odnosno unapređivanje dobre prakse zaštite pronalazaka u Srbiji.

Dopunom je navedeno i efikasnije uređivanje odnosa zaposlenog i poslodavca kada pronalazak nastane u radnom odnosu, što je neophodno kada pronalazak utiče na povećanje vrednosti preduzeća, na povećanje dobiti ili uštedu.

Svake godine u Srbiji se zaštiti gotovo 200 novih patenata. Inovacije prijavljuju kompanije i pojedinci. Najviše je pronalazaka iz oblasti elektrotehnike, informacione tehnologije, poljoprivrede i medicine i sve je veći broj patenata mlađih naučnika, što su pokazatelji da nauka u Srbiji ide uzlaznom putanjom.

Od ukupnog broja novih tehničkih rešenja, 38% su rezultati u ovoj oblasti, od kojih je 98% već komercijalizovano na domaćem ili međunarodnom tržištu. Biotehnologija i poljoprivreda je najuspešnija oblast po broju patenata. Od ukupnog broja patenata u projektima tehnološkog razvoja 57% pripada ovoj oblasti.

Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za 2018. godinu Srbija je u proteklih nekoliko godina unapredila svoj naučno-istraživački potencijal. U prilog tome govori da Srbija u ukupnoj svetskoj produkciji naučnih radova učestvuje sa 0,3% i rangirana je na 47. mestu na listi od preko 140 zemalja. Istraživanja u Srbiji su koncentrisana u javnom sektoru, univerzitetima i 63 akreditovana instituta.

U prvoj polovini prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupno učešće izdvajanja za istraživanje i razvoj u BDP Srbije je bilo ispod 10%, što je još uvek bilo znatno ispod evropskog proseka. Zato će veliku ulogu imati Zakon o fondu za nauku, koji je usvojen krajem prošle godine, a kojim su obezbeđene mere za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja Srbije, jer osnovna uloga Fonda jeste finansiranje naučno-istraživačkih projekata.

Omogućena je efikasnija podrška naučnim istraživanjima i primena njihovih rezultata radi bržeg društvenog, tehnološkog i ekonomskog razvoja Srbije. Veliki je broj naučno-tehnoloških parkova širom Srbije. Namenjeni su inovativnim tehnološkim razvojima kompanijama iz različitih oblasti. Spajaju nauku i prirodu i pružaju mladim stručnjacima mogućnost da svoje projekte, proizvode i usluge plasiraju na domaćem i stranom tržištu.

Jedan od njih je naučno-tehnološki park Zvezdara, koji posluje sa 65 visoko tehnoloških kompanija. Takođe, Republika Srbija je već nekoliko godina pridružena članica Evropske laboratorije za nuklearna istraživanja CERN i po tome je jedinstvena u regionu. Sedište se nalazi kod švajcarskog grada Ženeve i tu se na sto metara pod zemljom u tunelu dugom 27 kilometara nalazi najveća mašina na svetu CERN-ov akcelerator čestica, gde je angažovano oko 20.000 fizičara iz celog sveta, gde su i naši srpski fizičari.

Što se tiče izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima, regulišu se odnosi između samih nosilaca autorskog i srodnih prava i unapređuje se ostvarivanje prava intelektualne svojine. Krajnji cilj regulisanja prava intelektualne svojine jeste da donosioci ovih prava imaju adekvatnu naknadu za iskorišćavanje svojih dela i stvara se balans sa interesima korisnika.

Na kraju, sve ove pozitivne novine su rezultati napora Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, koji na svim poljima pronalazi rešenja kako bi se najbrže poboljšao život u Srbiji, kako bi građanima i budućim generacijama obezbedili temelje za mirnu, sigurnu i pristojnu budućnost. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Ognjanović.

Reč ima dr Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Ljubica Mrdaković Todorović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, već smo pri kraju današnje diskusije o zakonima koji govore o intelektualnoj svojini i saglasna sam sa svojim kolegama da su u pitanju izuzetno važni i kvalitetni zakonski predlozi, tako da ću se ja u svom izlaganju nakratko zadržati na izmenama i dopunama Zakona o patentima.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima želimo stvaranje boljeg poslovnog okruženja i pravne sigurnosti za strane i za domaće privredne subjekte koji posluju na teritoriji naše zemlje. Takođe, izmenama i dopunama zakona, mislim da će se podstaći i sigurna sam u to i pronalazaštvo i inovacije koje doprinose razvoju nauke i tehnike, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života naših građana.

Podsticanje pronalazaštva i inovacija doprineće i povećanju konkurentnosti privrednih subjekata i u zemlji i u inostranstvu, tako što će poboljšati svoju poslovnu, marketingšku i izvoznu poziciju.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima, kao što smo već čuli i od vas u uvodnom izlaganju i od mojih kolega, uređuje se međusobni odnos poslodavca i zaposlenog kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu. To će podstaći ulaganja u inovativne aktivnosti koje se ostvaruju kroz sticanje zaštite za pronalazak koji je nastao u radnom odnosu na strani poslodavca i stimulisanje zaposlenog za inovativnost kroz dobijanje pravične naknade za to.

Zaposleni će biti motivisani da u radnom odnosu doprinose unapređenju procesa rada, jer će za svoj rad dobiti, kao što sam rekla, pravičnu naknadu, što je takođe precizirano u predloženim izmenama i dopunama ovog zakona.

Sa druge strane, poslodavac će imati pravo isključivog ekonomskog iskorišćavanja pronalaska i raspolaganja pronalaskom ako je on zaštićen patentom i na taj način ostvariti i uvećati dobit i imovinu preduzeća.

Shodno tome, poslodavac stavlja na raspolaganje zaposlenom i materijalno-tehnička sredstva i informacije i obuku i sve druge potrebne resurse za to, kako bi stimulisao svoje zaposlene stvaranjem inovativnog radnog okruženja. Stimuliše se kreativnost, a sve u cilju novih tehničkih rešenja koja će unaprediti proces rada ili ponuditi novo tehničko rešenje problema.

U uslovima žestoke konkurencije i zasićenosti tržišta, nama je potreban veći broj patenata iz radnog odnosa kako bismo podstakli inovativne procese, jer je to siguran put ka jačanju konkurentnosti preduzeća.

Inovativnost se zasniva na znanju, ali naravno i na podršci okoline i države i mi to i radimo, jer želimo da unapredimo Srbiju, da osnažimo našu privredu i ekonomiju i to uspešno radimo od 2012. godine, kada je SNS preuzela vršenje vlasti i radićemo u interesu građana i naše Srbije i nadalje. U danu za glasanje podržaćemo ove predloge zakona. Zahvaljujem se.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala dr Mrdaković Todorović.
Sada reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre Šarčeviću, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi danas imamo jedan veoma važan Predlog zakona, izmene i dopune Zakona o patentima.

Ovo je veoma važna materija, ne samo onih koji žive od patenata, nego i za društvo u celini, pogotovo za naše društvo koje provodi ubrzani proces modernizacije, a vi gospodine ministre i vaše ministarstvo ubrzani proces modernizacije prosvete, pa i visokog obrazovanja, a onda i ovu oblast ćete vrlo dobro urediti, kao što ste i ove druge uredili.

Pošto su moje kolege vrlo kvalitetno govorile o ovom zakonu, ja ću samo dve rečenice, bit, koje ste vi već u uvodnom delu rekli. Ono što je važno ovim zakonom, regulišu se odnosi, međusobna prava i obaveze poslodavaca i zaposlenog u slučaju kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu. Ovo je ključ problema, to mi nismo imali do sada, ovaj zakon to reguliše. Gospodine ministre, stvaramo red i u ovom području, hvala vam za to. Znam da ćete biti napadnuti zbog ovoga, jer to mnoge pogađa, ali vi ste borac, istrpeli ste mnoge stvari, pa ćete i ove.

Na ovaj način, ovo je važno, zaposleni će pri stvaranju i pri pronalasku u radnom odnosu znati kakva su njegova prava i obaveze u vezi sa konkretnim pronalaskom. Do sada to nisu znali, jel tačno? Nisu znali. Poslodavac će stimulisati svoje zaposlene stvaranjem inovativnog radnog okruženja, stavljajući svoje resurse na uslugu. To je suština problema. Jel smo to do sada imali? Nismo.

Sada, poštovani gospodine ministre, juče moj govor u Narodnoj skupštini izazvao je polemike, verovatno i vaš. Meni je drago, vrlo drago da su se javili opet nepotpisana imena gospode profesora 1 od 5 miliona sa Filozofskog fakulteta, čudno pa nemaju ime i prezime, kao što ja svoje ovde stavljam na uvid ne samo srpskoj, nego evropskoj i svetskoj javnosti.

Što se tiče govora mržnje, svi oni koji me znaju, profesori, studenti, kolege, obični građani pod navodnicima, komšije, to nije u mom dometu i ja političke protivnike nikad nisam u životu mrzeo. To ne može jedan prosvetni radnik, ali ću biti vrlo, vrlo oštar političkim protivnicima koji ruše ovu zemlju. Ja ću ponoviti neke stvari od juče i pozivam gospodu bez potpisa da kažu da li je tačno ili ne, neka dođu ovde, ko god hoće da sučelimo stavove.

E, sada, što se tiče danas što je gospodin Rističević govorio o prof. dr Danici Popović. Ja neću govoriti, vi ste rekli vrlo kvalifikovano i tačno je ono što je gospodin Rističević rekao, proces je još u toku, videćemo.

Šta bi bilo gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, da sam ja to napravio svom studentu kao pedagog? Pojeli bi me, ovi što šetaju, ali to nikada neću, borim se za svakog studenta kao pedagog, borim se i za njih nesretnike kojih nema ovde.

E, sada pošto je proces, neću da komentarišem i jedino ovo, pošto sam danas pročitao portal „N1 CIA“. Profesorka Danica Popović nije napravila autor tog udžbenika, nego profesor iz Italije. Ona je prevodilac dela tog udžbenika. Šta bi bili vi koji meni prigovarate za nauku, gospodo profesori bez imena i prezimena, da sam ja to napravio u svom udžbeniku, koji vi nikada citirati nećete? Ali, citiraju zemlje u okruženju i neke zemlje EU.

Pođimo sada redom. Sada pitam gospodu profesore, da li je tačno ili ne, neću ponavljati jučerašnju diskusiju, mislim da sam vrlo afirmativno govorio o Beogradskom univerzitetu i doprinosu evropskoj i svetskoj nauci i fakultetima, ali za pojedine ličnosti hoću ponoviti da ih pitam, neka kažu naučnoj političkoj javnosti da li je tačno, da se razumemo ono što ste vi rekli. Gospodo profesori, hoćete se baviti politikom? U političke stranke, nema politike na univerzitetu. Šta bi bilo da sam ja na svom fakultetu rekao - SNS? Pojeli bi me, bre, ali ne možete bre. Imam veće snage nego vi da se borim. Niste mogli ni kada sam išao braniti državu u Hag, nećete ni sada to moći.

Idemo dalje. Samo da kažem, pošto brane prof. dr po treći put docenta Jovu Bakića, postao je vanredni profesor, znate kada? Kada je rekao da ćemo plivati po Savi i Dunavu. Dobio nagradu. E, pođimo redom.

Pitam ih – da li je tačno, verovali ili ne, ali je istina još jedanput, neka kaže, neka izađe da li je tačno da je studentu masterantu dao na Filozofskom fakultetu u Beogradu temu, pitam ga, neka izađe i neka kaže – uloga Pinka i Hepija u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“, završen citat.

Pitam, gospodina Bakića i njegove sledbenike – je li ovo mešanje politike u nastavu? Pitam ga, neka odgovori javno, to je broj jedan.

To je isto, ponoviću ponovo, kada bi dao ja svom studentu temu – uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma, slučaj po treći put docent Jovo Bakić. Meni zamerate kada ovo kažem, a ne zamerate kolegi da se meša u politiku. Ja to na svom fakultetu ne radim, niti sam to ikada radio, znaju kolege profesori koji sa mnom rade.

Ali, gospodo, šta rade nevladine organizacije? Šta radite kolege profesori, vi drugi, što ga ne ukorite? Koja je sociološke izvore preporučio masterantu, neka mi kažu kolege? Koje istorijske izvore? Koje je koristio? Evo, baš bi voleo da kaže koje je koristio.

Doktor Jovo Bakić, po treći put docent, interesantno da je po treći put docent, dana 17. januara 2014. godine, pazite, 2014. godine je izjavio, citiram: „Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel“, završen citat. Pa, meni prigovarate kada ja, shodno tome, kažem šta je Jovo Bakić, a ne prigovarate šta je on predsedniku države rekao. Sram vas bilo gospodo profesori.

Ja znam šta ćete vi meni odgovoriti, izmećar nije ono što vi mislite, poslušnik, a nije ni govnar ono što vi mislite, čovek zaljubljen u sebe kao što je Jovo Bakić. Pogledajte rečnik, ako se već igramo nauke, onda ćemo se igrati. To je isto kao da sam ja rekao – doktor po treći put docent Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Meni prigovarate govor mržnje, a ne njemu. Koja on prava ima bolja nego što ja imam? On se bavio politikom, bio je u četiri političke stranke, najurili su ga. On je pun mržnje, pa pogledajte ga šta radi.

Idemo dalje. Pitam ga, da li je tačno ili ne, ovo. Da li je tačno da dr Jovo Bakić, po treći put docent, izjavio juna 2019. godine, misli da za vreme letnjih praznika niko ne pazi šta on radi, pa neće bre, on mora sa mnom i kolegama iz SNS i gospoda, takmiče u radu, redu i disciplini i u naučnim radovima, tek ćemo doći na to.

On je tada pozivao na upad u RTS dugim cevima. Je li tačno ili ne? Pitam vas gospodo, „jedan od pet miliona“, citiram, pazite, da su imali duge cevi, pa ako upadnete tamo, šta ćete bez dugih cevi? Idete lepo tamo, a onda vašem kolegi uperite dugu cev u glavu i kažete – čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast, inače ako nemate duge cevi, a upali ste u RTS, ništa niste uradili ako niste vodeće političare povezali, završen citat 13. juna, njihov list objavio 2019. godine.

Gospodo iz „jedan od pet miliona“, je li tačno ili ne ovo, profesori koji me prozivate, je li tačno ili ne, dođite bre ovde, izađite pa recite je li tačno, je li ja govorim istinu, jel ja blatim nekog ili dr Jovo Bakić blati nekog?

Po treći put docent, Jovo Bakić preti silom. Pa kaže, citat: „Bez sile ova vlast neće otići, neće zato što je mafijaška“, završen citat, njihov list 13. juna 2019. godine. Da li je tačno gospodine Bakiću da ste to rekli vi koji stojite, samo vas trojica ima iza njega, ja znam koji su to? O nauci ćemo posebno.

Po treći put docent, dr Jovo Bakić je 13. juna 2019. godine izjavio da je srpski parlament štala, a poslanici ono što stoji u štali. On kaže, citat: „Od parlamenta napravili su štalu, ne od parlamenta, od ove ustanove napravili su štalu, kaže, to je štala, nisu to poslanici. Njihov intelektualni nivo ravan je nuli“, završen citat i dodaje – ja bi voleo da ih jurimo ulicama, završen citat. Kada je neko to rekao iz SNS? Je li to ikad iko rekao? Recite mi, gospodo, „jedan od pet miliona“ profesori koji se bavite, tobože bavite politikom?

Po treći put docent, Jovo Bakić svakodnevno, bez imalo srama, bez stida blati predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Tako je 19. marta 2019. godine izneo gnusne laži, citiram: „Vučić ima prijatelje koji trguju drogom i on njima namešta državne poslove“. Sram da ga bilo, je li to ikad Haradinaju rekao koji je to radio? Dabome da nije. Je li to ikada Tačiju rekao? Dabome da nije.

Doktor po treći put docent, Jovo Bakić svakodnevno ponižava žene. Pogledajte, drage gospođe Srbije, on je 30. marta 2018. godine rekao, citiram: „Problem sa kojima se susreću sindikati jeste feminizacija“, završen citat. Je li to profesor univerziteta? Je li to govor mržnje? Je li ja govorim ili on to govori?

Idemo dalje. Doktor po treći put, docent Jovo Bakić je pozivao oružanom silom, na oružanu silu i prolivanje krvi. On je rekao, citiram: „Oružana sila je jedini način smene vlasti, a ključno je pitanje da bude što manje krvi“, završen citat, njihov list 18. jula, gospodnje, 2019. godine. Poštovani građani Srbije, pa on je to radio i 2000. godine, tako je došao na fakultet, tako su i došli na vlast, jer nisu dobili izbore, jer drugog kruga izbora nije ni bilo i to je najveći udarac parlamentarizma, jedan od dva najveća udarca u novijoj istoriji Srbije.

Idemo dalje. Doktor, po treći put, docent Jovo Bakić je, jedan od učesnika protesta, pozivao sve ulične saborce da okupiraju zgradu RTS-a dugim cevima. Zamislite, šta kaže u "Utisku nedelje", citiram: "Pobeda opozicije će biti kada predstavnici vlasti budu plivali po Dunavu i Savi", završen citat. Ko poziva na mržnju i ubistva? Pa, zna li on ko je plivao po Dunavu i Savi? Košare pune dečjih glava, na kojima je pisalo „Putuj za Jovanovu pijacu u Beogradu“. Sram da te bilo, Jovo Bakiću. Seti se, Jovo Bakiću, Stojana Novakovića divnog, seti se Radovana Samardžića divnog, istoričara, patriote, i mnogih drugih, Milana Budimira, koji su radili na tom uglednom fakultetu.

Pođimo dalje, DOS je organizovao i Gorana Markovića, u narodu zvanog "bumbar", verovali ili ne, a on je 4. jula 2019. godine rekao da je Aleksandar Vučić, citiram: "primitivna ličnost, a rulja je njegovo prirodno okruženje", završen citat. Sram vas bilo, profesore. Jesam sam ja rekao vama ikada da ste rulje? Ali ću vam uvek citirati ono što radite protiv institucija sistema u ovoj državi.

Taj isti Goran Marković, zvani "bumbar", je 30. avgusta 2019. godine rekao: "Naša vlast je teroristička, a izbore organizuje grupa bandita", završen citat. Ko širi govor mržnje? Ko koga naziva teroristom? Jesam li ja, Gorane Markoviću, terorista? Gorane Markoviću, jeste li to ikada rekli Tačiju? Jeste li to ikada rekli Haradinaju? Jeste li to ikada rekli Franji Tuđmanu, koji je proterao 500.000 Srba iz Hrvatske? Dabome da niste.

Idemo dalje. Preporučujem takozvanom redatelju, tačno se potpisuje tako, da sve izgovorene gadosti o Aleksandru Vučiću i SNS sakupi, uokviri i postavi na zid svoje dnevne sobe i da se svakodnevno podseća na svoj najviši umetnički domet i visoki stepen svoje lične kulture. Gospodo, ovako ćemo bitke voditi, autentičnim dokumentima. Nek kažu da nije ovo istina. Svako jutro kada se probudi, ustane, umije, neka pogleda u ogledalo, videće jednog nabubrelog bumbara, punog mržnje prema Srbima i predsedniku Vučiću, koja se taloži u njemu zadnjih 20 godina. Bojim se, poštovani građani i kolege profesori, kada spozna da je Aleksandar Vučić i njegov predsednik, a tvrdi da nije, što ja nikada nisam rekao da moj predsednik nije bio Boris Tadić, da će mržnja u njemu da eksplodira i njega samog da uništi. Neka mu je Bog na pomoći.

Profesor doktor Rada Trajković koju brane danas, prof. doktor Rada Trajković, i oni meni kažu da ja lažem, ona laže. Da li je tačno da je prof. doktor Rada Trajković lagala da je Republika Srpska ubacila grupu ljudi kako bi vršili pritisak na Srbe na Kosovu i Metohiji da glasaju za Srpsku listu? To je izjavila 7. septembra 2019. godine. Da li je tačno ili ne, vi koji je branite, jel to ikada Tačiju rekla? Dabome da nije.

Idemo dalje. Pazite, profesor univerziteta kaže, citiram: "Najveće zlo što nas je snašlo je od srpske države, sopstvenog predsednika i Srba", završen citat. Jel tačno, gospodo "Jedan od pet miliona" i gospođo Trajković, da ste to izgovorili? Može da vas stid bude. To nijedan profesor u istoriji univerziteta nije izgovorio, dakle, svojoj vlastitoj državi i svom vlastitom narodu. Dakle, ona Srbima na Kosovu i Metohiji kaže: "Nisu krivi šiptarski teroristi, nego Srbija". Neverovatno da to profesor univerziteta govori.

Zašto se ona zalaže otvoreno za ukidanje predloga za kompromisno rešenje po pitanju Kosova i Metohije između Beograda i Prištine? Znate zbog čega, poštovani građani? Pa ona je totalno za nezavisno Kosovo, pa vidite njene izjave. Jel tako, gospodo univerzitetski profesori? Dabome da jeste. Profesor doktor Rada Trajković zalaže se da čitavo Kosovo i Metohija bude šiptarska država. Optužila je predsednika države za paljenje američke ambasade. Nikada, nikada u istoriji Srbije laži nisu tako izrečene kao što je ona izrekla, pa makar bilo u žaru političke borbe. Jel tako, gospodo "Jedan od pet miliona", ili nije? Nije poverovala Srbima kada su govorili o "žutoj kući" i trgovini drogom i otetim Srbima. Je li tačno da nije nikad o tome govorila? Nikada nije brinula što su šiptarske vlasti držale u zatvoru Olivera Ivanovića. Jel se ikada oglasila? Šta vam to govori, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici?

Da li je tačno da je Rada Trajković, profesor doktor, 2016. godine Kušneru, ministru ondašnjem inostranih poslova Francuske, postavila pitanje u vezi trgovine organa otetih Srba? Pitaju ga novinari je li umešan on u to, uz prisustvo Rade Trajković, neka kaže je li ili ne. Odgovorio je, citiram: "Ne verujte šta piše. Šta to znači da smo ja i Rada uzimali leševe da krademo organe?" Njoj je prijatelj Kušner bio, to mi vrlo dobro znamo, njoj je prijatelj Kušner bio. Taj Kušner je bio među 17 generala pre bombardovanja Srbije koji su se dogovorili da sve medicinske sestre i naše lekare transportuju u Albaniju i nema povratka. Hoće li da joj ja kažem datum kada se to zbilo i gde se zbilo? Sram da je bude!

Idemo dalje. Šta je izgovorila Rada Trajković za naše "Kobre"? Nazivala je najpogrdnijim rečima, citiram: "Ono ispred Predsedništva Srbije su samo neke cicke koje prave budalu od sebe zarad diktatora u silasku", završen citat, 19. avgusta 2019. godine.

E, moja profesorko draga, setite se Stojana Novakovića, setite se Radovana Samardžića, divnog profesora i patriote, setite se sedam profesora Beogradskog univerziteta koji su dali živote u Prvom svetskom ratu, 35% studenata je išlo u Prvi svetski rat. A znate zbog čega, gospodo profesori, vi koji mene kritikujete za nauku, a trebali bi to znati? Zato što su gajili u udžbenicima ljubav prema svom narodu i otadžbini i zato smo dobili Prvi svetski rat. Godine 1903. već idemo učiti da su Srbi nastali od Slovena, do tada je bilo obrnuto i do tada se govorilo da postoji jedan narod srpski sa tri vere. O tom potom, to oni vrlo dobro znaju.

Pripadnice "Kobri" su 17. avgusta gospodnje 2019. godine samo radile svoj posao. Ponavljam, gospođa Rada Trajković ima kćerku, a nije mislila o njoj kada je vređala pripadnice "Kobri". Kako bi se osećala prof. dr Rada Trajković da njenu kćerku neko nazove "cicka", dok radi samo svoj posao? Evo, neka odgovori na to. A Rada Trajković nikada, nikada nije uvredila pripadnike šiptarske policije. Je li tako, gospodo "Jedan od pet miliona"? Citirajte mi jedan podatak da li je tačno ili ne.

E sad idemo dalje. Meni su prigovorili za naučne radove. Vrlo mi je teško o sebi govoriti, nikada to u životu nisam, govore oni koji me znaju. Ali, gospodo, u Enciklopediji Jugoslavije, 1986. godine, svezak IV, prvi put govorim u životu svom, moja knjiga za jednu delatnost stoji. A vaša, gospodo, da sam vam to rekao nazad 25 godina, ne bih živ ostao. Uništavali ste sve što je vredelo ovoj državi.

Profesori dragi i profesorko Stojanović, ja vas zaista molim da postupate kao pravi istoričari. Danas su "Večernje novosti" objavile o Povelji bana Kulina. Gde ste, gospodo profesori, da branite tu povelju? Pa kako ćete braniti kad ne znate latinski jezik, jedan veliki deo? Znate li latinsku paleografiju? Dabome da ne znate. Znate li beneventanu čitati? Ne znate, većina. Znate li uncijalu, semiuncijalu, znate li vizigotku? Pa ne znate, bre, kad govorite o nauci. A u mom udžbeniku stoji čija je to povelja, na ćirilskom, ali i na latinskom, doduše, iz 13. veka. Pa to i Hrvati govore da je istina.

Tako je na primer objavio jedan Srbin, a katolik, Tadija Smičiklas, „Codec diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae“, knjiga broj 2. 1904. godine na 237. strani pisana kaže – ćirilskim pismom, a zamislite šta profesor iz Hrvatske kaže, najveći diplomatičar, ne, diplomata, nego diplomatičar, to je nauka o poveljama, kaže – nema sačuvana niti jedna falsifikovana ćirilska povelja, završen citat, prof. dr Stjepan Antoljak, pomoćne istorijske nauke. Da li vi to znate gospodo profesori? A ne branite danas povelju tu ćirilsku. Gde vam je patriotizam, gde je znanje, gde je nauka?

Dalje, da o sebi ne govorim, samo da vas obavestim. Vi nemate udžbenike iz svog predmeta, recite, koliko vas ima iz istorije, a sad vam saopštavam, po mom udžbeniku se radi u četiri zemlje, čak i u EU, nikad to nisam saopštio. Vi to nikada nećete citirati ni ovu povelju. Ta mržnja koju gajite, koju ja gledam između sebe 20 godina, uništiće nas.

Tako, poštovani ministre, i ova gospođa Danica Popović uništava Jakšića sa prosekom 10. Da li je ona propagirala nekome demokratiju? Pa, kad bih ja ono rekao svom studentu, gde bi mi kraj bio? Pa, tu si gospođo Popović i da student ima pravo na mišljenje, a tvoje je da mu skreneš pažnju, a može on ostati do kraja po svom mišljenju. To je rešeno čak i u komunističkom uređenju, a kamoli sada, a onom što ona blati, gospodine ministre, vlast, vas, predsednika države, neka sakupi u svoje naučne radove i neka se podseti na nivo naučne kulture. O tom potom.

Što se tiče liste Tompson, tačno je da ima dva rada. To je više gospodine ministre, nego 27 profesora jednog fakulteta svih istoričara. Ja sam srećan što sam svojoj zemlji pridoneo malo na toj listi, da je svaki profesor po dva, bili bi prvaci. Tačno je profesor matematičar dobro rekao – mnogi radimo i crnčimo, pare su dizali drugi, nema više džabe para, moraćete gospodo, ne projekte pisati, nego radove objavljivati i ne ja tebi, ti meni sistemom, nego će svet i Evropa proceniti.

Prekjuče su dvojica na RTS došli, pa ono je sramota. Učenici osnovne škole znali su odgovoriti, novinara je stid bilo. O kojoj oni nauci govore, ovi što stoje, što ime i prezime neće da kažu? O kojoj nauci govore? Znam ja šta njih boli u mom udžbeniku, oni to nikada neće napisati, jer ne znaju što je heraldika, ne znaju šta je svragistika, šta je latinska paleografija, šta je slavenska paleografija, masu ih ne zna. Šta je beneventana? Ne znaju to. Boli ih gospodine ministre posveta, jer sam posvetio haškim zatvorenicima, srpskim mučenicima sa slikama i nikada se neću stideti toga.

Srećan što mi ovi koji ne vole državu daju snage da sam jači od njih 100 puta, da istražujem još dublje za interese svog naroda i svoje države i nema te sile koja će me kupiti. Da sam ja nečija ulizica, vi koji me znate, vrlo dobro znate, oni su ulizica Bilu Klintonu, inostranom elementu, nisam se ja sastajao u čačanskoj kafani za rušenje predsednika države i Kosova i Metohije, nego oni. O kojoj oni nauci, Jovo Bakić govori? Pa, mene je stid da moji studenti tamo idu kod njega. To je mrzitelj svega što stoji, ili Goran Marković 20 godina protiv Srba govori iz Srbije.

Poštovani ministre, ja ću završiti jednim citatom Nikole Tesle. Prvog i 2. juna, gospodnje 1892. godine prilikom drugog dana posete Beogradu rekao je studentima, citiram – ja sam, kao što znate i vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu. Završen citat.

Gospodo profesori, to treba da radite. Po mom se udžbeniku radi u susednim zemljama, čak u zemljama u koje ne smem da dođem, a vi sakrivate to od studenata. Nema nauke tako. Ja hoću da se takmičim sa vama. U politici, u političke stanke, u nauci, u naučne časopise. E, ali, mudri Teodorović, akademik, bajni pobegulja, ne nego glavoters. Zašto glavotres? Videli ste, jer kad spomenete predsednika države, od mržnje, pa ja to ne radim, nego on to radi, taj mudri Teodorović, negde oko četiri, pet stranaka je promenio i sad ga niko neće. Zamislite da on vodi Odbor za obrazovanje, kakav je on pedagog, a bio na toj tribini, a nije reagovao. Da li mu je to demokratija onu koju je doneo iz Amerike, a pobegao kada je bombardovanje naša zemlja. Pobegao si Dušane Todoroviću u Ameriku, završio svoj posao i vratio se, a mi smo branili ovu zemlju. Da li je to Nikola Tesla radio tako? Da li sam ja mogao pobeći iz ove zemlje, a ne ići na Prištinski univerzitet i nikada nisam zakasnio na nastavu, neka kažu dekani. Da li sam ovde zakasnio? Vi morate doći ovde i voditi bitku sa nama, gospodo opozicioni u radu, u redu, disciplini i ljubavi prema studentima i prema našoj deci. Cilj je ne da uništavate, kao što radite, nego da pomognete, izvučete svakog studenta i da mu otvorite vidike.

Šta radi ona profesorka koja 400 drži iz jednog predmeta i pusti samo jednog, ko je ona, bre? Da li to radi pedagog? To može svaki uličar.

Evo, poštovani narodni poslanici, toliko sam dobio snage i energije danas kad mogu ovim iz „Jedan od pet miliona“, da odgovorim samo delimično, ali imam toga još, ali ipak neću, ostaviću nešto i za drugi put. Neka pročitaju ono što sam juče rekao i završiću sa ovim, naučiti dete broj, složiti slova u reč, čitati i pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste, gospodine Bakiću, gospođo Stojanović.

Kolega sa mog fakulteta, koji ideš, bunu dižeš dole, gospodine Olivere Toškoviću, namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao, biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti, a vi to niste, gospodo. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, profesore Atlagiću.
Sada reč ima doktor Vladimir Orlić. Izvolite.