Ovaj član o kojem sada govorimo treba da zaštiti autorska dela u koja spadaju i zbirke narodnih, književnih i umetničkih dela.

Ovo rešenje nije dobro, već je bolje ovo koje je postojeće u zakonu. obrazložiću i zbog čega.

Moram da se vratim na taj period kada je još prve sistematizovane zbirke narodne poezije i umotvorina sistematizovao Vuk Stefanović Karadžić i mi svi imamo te, pretpostavljam, zbirke u svojim kućama i ako pažljivo pogledate, kao i druge zbirke pesama i narodnog stvaralaštva koje imate u svojoj kućnoj biblioteci, još lektire iz osnovnih škola, videćete da sve te zbirke i sve te knjige imaju svoje delove, tako da je prihvatljivije bilo ovo što je postojalo u zakonu, da ta zbirka ima svoje delove i kao celokupni takav sistematizovani deo po deo predstavlja jednu knjigu sa zaštićenim autorskim pravima.

Ovo što ste vi napisali, pretpostavljam zaista da ste integralno preveli sa engleskog jezika, jer oni to tako kažu, njene sadržine, je prvo neprihvatljivo i gramatički, a drugo, nije ni svrsishodno. Znate, gospodine ministre, u svim tim udžbenicima narodnih pesama imate zbirku koja sadrži pretkosovski ciklus sa pesmama, kosovski ciklus, pokosovski ciklus, hajdučke pesme itd.

Sad vi stavljate nešto što postoji u EU i u njihovom zakonodavstvu u kontekst našeg stvaralaštva, koje ima svoje etape i svoje delove.

Mi smo tražili brisanje celog ovog člana zato što smatramo da zakon treba da se povuče iz procedure. Ali, verujte, i godinama je bilo ovako, da je bolje ovo rešenje koje je bilo u postojećem zakonu, nego ovo što ste predvideli da se brišu delovi, a da se stavi ovaj izraz njene sadržine.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Kada slušamo ministra Šarčevića, a i ne samo njega, često ministri kada razgovaraju sa narodnim poslanicima nekako u dobrom delu se saglase sa onim što narodni poslanici, govorim sada o poslanicima SRS, kažu, ali uvek ima i objašnjenje zašto to ne može da bude prihvaćeno.

Ovaj amandman konkretno nije prihvaćen zato što bi se prihvatanjem tog amandmana, ne daj bože, dirnulo u Direktivu 96/9 Evropske komisije. Dakle, ovo je sačuvaj bože.

Nešto drugo bi ovde bilo dobro da se kaže. Pominjao je ministar i bolonju i kaže – to moramo da nastavimo, rodilo se pa moramo da ljuljamo. To jednostavno nije tako. Vi ljuljate bolonju, ljuljate izvršitelje, ljuljate notare, pa što ste onda došli na vlast, kad ljuljate sve što ste zatekli. Suština je da moraju neke stvari da se menjaju, da se menjaju iz temelja.

Konkretno kada su u pitanju autorska i srodna prava, pa ne postoji neki autor, naučnik, pre svega, i na samo naučnik, koji se bavi naukom, koji napiše svoje delo da ne želi da to delo bude što je moguće više čitano, citirano, izučavano itd, ali mora biti zaštićen da niko ne sme ni jednu rečenicu da mu ukrade, nego da kaže, tu jednu prosto proširenu rečenicu počinje sa navodnicima, završava sa navodnicima i kaže ovo je citat iz knjige te i te, autora tog i tog. Naravno, zašto se neko bavi tim poslom ako ne želi da to bude što je moguće više u javnosti i sada i onda kada je to delo nastalo i da računa na to da će to delo biti citirano i posle njegove smrti itd.

(Predsedavajući: Hvala.)

Samo da završim jednim zahtevom ministru, da stvarno jednom posluša, očigledno je prilično saglasan sa nama, da povuče ovaj zakon i da jednom ovde sednemo i raspravljamo o zakonu koji zaista ima smisla.

Hvala, gospođo Radeta.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, gospodine Despotoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o autorskim i srodnim pravima treba da ojača stvaralaštvo, da kroz razvoj i istraživanje nadareni umovi ostvare svoje vizije, bilo samostalno ili u radnom odnosu. Treba načiniti takav obrt da se naše znanje prizna najpre kod nas, da se potvrdi kroz međunarodno priznanje i da postane svojina sveta i da autori imaju zato i profesionalnu i materijalnu sertifikaciju i satisfakciju.

Ovaj predlog zakona u nekoliko izlazi u susret, ne samo da pooštrava, nego pojednostavljuje i precizira uslove za sertifikate. Za licence, drugim rečima, ide na ruku stvaraocima, tj. svima onima za koje stvaralački čin ima prvenstvo nad svemu ostalom.

Stvaralaštvo, u krajnjem slučaju, promoviše kako pojedinca tako i državu. Autorska dela tj. pronalasci ne treba da čekaju u redu za priznavanje, izvođenje, licenciranje. Podrazumevam da se određena procedura mora poštovati. Država treba da bude servis, kao i prirodni saveznik, pa i pomoćnik pri ostvarivanju autorskih misija.

Za većinu autora njihovo delo nije samo sebi svrha, što se, po meni, u državi ne shvata ozbiljno. To delo ima neku ljudsku pouku, ima poruku, korist, potrebu, duhovno zadovoljstvo, kako za profesije, tako i za korisnike. Hvala.

Hvala, gospodine Despotoviću.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite, kolega Šaroviću.

Dame i gospodo, gospodine Šarčeviću, pre svega da vam kažem da se slažem u potpunosti sa vama u vezi svih vaših kritika koje ste izneli vezano za bolonju i to što su uradili sa sistemom studiranja u Srbiji. Tu jeste, vi znate, naneta jedna ogromna šteta i šteta koja je nenadoknadiva za ove generacije koje su prošle i upliv velikog broja privatnih fakulteta je bio razlog i da se na državnim fakultetima značajno snizi način na koji se ocene dodeljuju, da kažem da se poveća ta tolerancija i da propusnost bude neuporedivo veća.

U vreme kada sam studirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, znate, neki studenti su odustajali na trećoj i četvrtoj godini, jer pojedine predmete nisu mogli da polože. Čini se da je sada mnogo bitnija upornost i da ko god dovoljno vremena provede i dovoljno puta prijavi ispit da će ga na kraju i položiti, bez obzira na to o kom ispitu se radi.

Drugo jedno pitanje sam hteo da vam postavim. Vi ovde navodite u obrazloženju zakona da je, naravno, cilj usaglašavanje sa evropskim direktivama. Kakav je, gospodine ministre, vaš stav povodom saopštenja zemalja Višegradske grupe, a to su, podsećam, prijateljske zemlje, radi se o Mađarskoj, sa kojom izuzetan odnos imamo, Češka, Poljska, Slovačka, koje su rekle da u idealnoj situaciji Srbija pre 2027. godine neće ući u EU? Do danas je taj neki datum, koji je idealni scenario predviđao, bio 2025. godina. Dakle, potpuno je jasno, i to znate i vi i mi, da idealnog scenarija za Srbiju nema, mada je idealan scenario, i to da kažem, za SRS da nikada ne uđemo u EU, ali da se državno rukovodstvo Republike Srbije što pre opredeli za saradnju sa prijateljskim državama, završavam, u prvom redu Ruskom Federacijom, Kinom i svim drugim zemljama sveta koje od nas ne traže da priznamo nezavisno Kosovo i koje žele saradnju na ravnopravnim osnovama.

Hvala, gospodine Šaroviću.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite, kolega Jojiću.

Hvala.

Gospodine ministre sa saradnicima, Srbiji je potreban ozbiljan pravni sistem. Stalne izmene zakona ili donošenje novih zakona karakterišu srpsko zakonodavstvo. Opadanje ugleda prava u Republici Srbiji je za poslednjih godina primećeno i vidljivo.

Čuvenom kodifikatoru profesoru Mihajlu Konstantinoviću komunisti su rekli – bavite se čime hoćete, osim svojine, to nije vaša tema. Ovde se mislilo i na temu koja je u pitanju na današnjem zasedanju. Ni autorsko pravo u to vreme nije moglo da se primenjuje, jer je tadašnja vlast smatrala da ne mora profesor da se bavi tim pitanjima, pa ni svojinom. Tako je Mihajlo Konstantinović, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, izradio Zakon o obligacionim odnosima koji je jedini preživeo raspad i primenjuje se u svim zemljama bivše Jugoslavije.

Smatram da u oblasti obrazovanja, gde spada i ovaj zakon koji je na dnevnom redu, treba posvetiti posebnu pažnju autorima udžbenika u srednjem, višeg i visokom obrazovanju. Takmiče se pojedini profesori i autori šta će da napišu i koliko stranica da napišu, a ima besmislenih sadržaja da ne treba time opterećivati učenike i studente.

(Predsedavajući: Hvala, gospodine Jojiću.)

Jednu rečenicu.

(Predsedavajući: Naravno, izvolite.)

Poznato je na beogradskoj Univerzitetu Pravnog fakulteta da je jedan profesor, inače na četvrtoj godini se polaže njegov predmet, da je po pet puta obarao studente, a imao je sporedno zakonodavstvo, sporedan udžbenik, sporedna grana prava, da su studenti na klinici završavali zbog toga što se iživljavao na tim studentima i digao svoj predmet iznad svih profesora i iznad svih drugih udžbenika i grana prava.

Hvala gospodine Jojiću.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite gospodine Mirčiću.