Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje.
Vladimir Orlić, izvolite.
Povreda Poslovnika.

Samo da ja malo pripomognem, član 108. pošto je bilo reči o doslednoj primeni mera. Tim članom 108. su regulisane te mere. Ne tražim da se oko toga dodatno izjasnite, samo sam želeo da budem konstruktivan u ovoj raspravi, a uzgred i da napomenem.

Što se tiče tih primanja koja zaista danas realno kada pogledate već jesu značajno bolja, jer znate današnjih 470 evra prosečne plate u Srbiji jeste značajno bolje u odnosu na 320 i nešto evra, što je bio rezultat tih Đilasa, Jeremića, Tadića i ostalih pripadnika žutog preduzeća.

To je nešto na čemu čovek može da čestita već sada, ne mora ništa da čeka. To je vredan rezultat i svako ko ima dobru nameru hoće da kaže – to je dobro i na ovome čestitam jer znam koliko je teško bilo napraviti, ali za 500 evra neće morati da se čeka toliko dugo, koliko neki možda misle. Za tih 500 evra imali smo obećanje baš iz ovih klupa. Pripadnici bivšeg režima rekli su, nije to bilo tako davno, – neće biti nikad. Toliko su bili ubeđeni da neće biti nikad da su ovde izjavili, to je u stenogramu zabeleženo – ako se ikad to desi, zaslužili ste vi naprednjaci, zaslužio je Vučić da svi glasaju za njega. Na to ćemo mi da podsetimo svakoga, njih pre svega.

Dakle, to su stvari koje su danas činjenice, kao što je činjenica da ako pričamo o minimalnoj zaradi, jeste, dvostruko je veća nego pre neku godinu unazad. To je tačno, ali pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom, pa evo svako može da izračuna sam, jer 37.000 naspram 30.000 pokrivenost je od preko 80%. Jel ikada bilo tako nešto? Nije bilo. Nije bilo i ako hoće svako pošten da bude, videće da je bilo sedamdesetak posto u najboljem slučaju.

Dakle, to je takođe jedna vrsta rezultata, ali za koju mi kažemo i oko toga će svako moći da nam konkuriše u bilo kojoj kampanji, nikakav problem nemamo. Mi kažemo nije dovoljno, jer nismo zadovoljni time da postignemo nešto čime smo nadmašili sebe juče. Bićemo zadovoljni onog trenutka kada zaista sve od posla što imamo pred sobom bude u toj meri zadovoljeno i na taj način ostvareno da mi ne možemo da smislimo šta bi smo još mogli da postignemo novo i dobro, a ne verujem da će taj dan doći. Sigurno ćemo svakog dana nastaviti da sebi postavljamo nove ciljeve, pa i vezano za ovo kažemo cilj jeste i videćete i oko toga će biti prilike da se čestita, da minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada budu izjednačeni, da ta pokrivenost dostigne 100%. Da li će tada biti spremni da na tome čestitaju? Da li će tada biti spremni da čestitaju na ovim platama od 500 evra ili na tome što će biti još veće. To je i onda i danas pitanje pre svega za neke druge, ali stoji jedna stvar kao nesporna činjenica. Onaj ko ove rezultate uvažava, onaj ko hoće pošten da bude i kaže Aleksandar Vučić i SNS jesu napravili dobre stvari za Srbiju, taj može da konkuriše za poverenje kod naroda. Onaj ko te stvari negira, samo rizikuje da ljudi rašire ruke i kažu kako da ovom čoveku verujem bilo šta, ako mi traži da ne verujem sopstvenim očima. Hvala najlepše.

Hvala dr Orliću.
Milorad Mirčić se javio, po kom osnovu?
(Milorad Mirčić: Predsednik poslaničke grupe.)
Nemate mogućnost. Nije pomenuo ni poslaničku grupu.
Stvarno nije, a toliko smo se udaljili od ove teme. Govorimo o autentičnom tumačenju, a mi smo sada otišli u ekonomiju. Nije ništa sporno, ali ovde se radi potpuno o nekim drugim stvarima, a koliko vidim ne možete da približite stavove ni oko „Behtela“, ni oko auto-puteva, ni oko čega.
Samo me čudi što koleginica Vjerica Radeta nije tražila repliku. Nije bilo potrebe za povredama Poslovnika, ali dobro, nastavljamo dalje.
Izvinite, ali biće prilike.
Reč ima Milimir Vujadinović.
(Vjerica Radeta: Traži reč kao ovlašćeni posle svih povreda Poslovnika, jel to redosled?)

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, činjenica je da EIB je jedan ozbiljan partner Srbije, a u prilog toj tezi govori podatak da EIB tj. da je preko EIB do danas u Srbiju investirano blizu 10 milijardi evra. Mislim da je čitavom društvu u interesu da se ovakav trend nastavi i da u cilju nastavka jednog takvog trenda otklonimo sve ove eventualne nejasnoće koje se javljaju u praktičnoj primeni ovih ugovora o kojima danas govorimo.

Ako me pitate za konkretne razloge, mislim da je o njima danas najbolje govorila opozicija, i to pozivajući nas da prođemo kroz auto-puteve u Srbiji. Naime, lako je danas proći kroz auto-puteve u Srbiji bilo da o njima govorimo kao tematici u ovom uvaženom domu, bilo da vozilima prolazimo kroz auto-puteve u Srbiji.

Ono što je tačno, što je opozicija danas rekla je činjenica da nikada više putarina nismo plaćali u Republici Srbiji. Jedna tačna činjenica, ali nikada ni više auto-puteva nismo imali u Republici Srbiji i daj Bože da još više putarina, odnosno na više mesta možemo da plaćamo u narednom periodu u Srbiji. To bi značilo i više auto-puteva.

Podsetiću vas zašto je ta činjenica koju je danas opozicija iznela tačna. U Srbiji od 2014. godine je izgrađeno više od 300 km auto-puteva i u potpunosti je obnovljeno ili izgrađeno 2500 km magistralnih puteva. To je samo početak, jer imajte u vidu da je u toku izgradnja auto-puta od Obrenovca do Surčina, da je u toku izgradnja auto-puta od Preljine do Požege i da je u planu izgradnja auto-puta i od Preljine do Pojata i kratke deonice, ali veoma značajne od Novog Beograda do Surčina. U planu je i povezivanje tj. novi auto-put Karađorđe Veliki koji će povezati Šumadiju i istočnu Srbiju.

Šta su konačni efekti cele ove priče? Veće investicije, manja stopa nezaposlenosti, veća prosečna zarada, nizak nivo inflacije i to je verovatno ono što najdirektnije danas utiče na život svakog čoveka u Srbiji. Ne treba zaboraviti ni ove ozbiljne političke efekte koji iz toga proizilaze, a tiču se pre svega direktnog putnog odnosno infrastrukturnog povezivanja Republike Srbije sa našim narodom u okruženju. Pre svega sa našim narodom u Republici Srpskoj i Crnoj gori, što priznaćete je vekovni san našeg naroda da se poveže ma u kojim državama, odnosno administrativnim celinama oni danas žive.

Za sve ovo što sam rekao je zaslužna pre svega politika onoga ko je ovu politiku započeo, današnjeg predsednika Aleksandra Vučića, ali ako hoćete na kraju krajeva i Vlade resornog ministarstva, kada već o njemu govorim. Da bi ovi trendovi bili nastavljeni i da bi ove činjenice, odnosno ovi konkretni efekti na kraju bili nešto bolji i u budućnosti da kažem, konkretniji i kvalitetniji za život građana Republike Srbije, mi ćemo podržati i ovo autentično mišljenje koje je danas u raspravi u ovom uvaženom domu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imali smo prilike danas da čujemo ovde u debati da je u sklopu dnevnog reda, a to Predlog za donošenje autentičnog tumačenja, da nam se zamera što se mi upoređujemo sa evropskim zemljama u tome što smo napredovali. Zar treba da se ne upoređujemo? Zar treba da budemo u bankrotu, kao što je bilo 2012. godine i sreća što nismo doživeli taj bankrot? Zar je to nešto loše što se upoređujemo sa evropskim zemljama? Rast BDP, kada se upoređujemo sa evropskim zemljama, je treći, zar je to za potcenjivanje?

Stvarno ne razumem ljude koji hoće na svaki način ovde da degradiraju uspehe ove Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića. Kažu da krademo, da je korupcija najveća do sada. Pa zar bi strani investitori ulagali u ovu zemlju? Uloženo je 2,32 milijarde evra za prvih sedam meseci direktnih inostranih investicija. To je za 43% više nego u istom periodu prošle godine. Zar bi neko ulagao u zemlju gde je korupcija na najvišem nivou i gde narod, odnosno Vlada krade? Zar bi IKEA ovde postojala kao preduzeće koje stvarno godinama ispitivalo ovo tržište? Ne bi sigurno. Ali, dobro, to je njima na čast, a nama je da radimo da ostvarujemo bolje uslove za građane Srbije da žive ovde i da ostanu ovde.

Svakako da ovo i suficit koji smo ostvarili u budžetu Republike Srbije, to je 46,4 milijardi dinara, govori o tome koliko dobro radi ova Vlada. Nikada u istoriji moderne Srbije nije bilo da se rebalans budžeta radi zbog suficita, uvek je bio deficit. Zar je to za zanemarivanje? Zar i o tome ne treba danas da se priča? Treba svakako. Ali, svakako zaslužni su i ovi ugovori, finansijski ugovori sa Evropskom investicionom bankom ili se podigao životni standard Srba i građana Srbije.

O tome koliko se ulaže u ovu zemlju treba da istaknemo i to da je posebno u zdravstvu, jedan od tih ugovora sa Evropskom investicionom bankom jeste i za rekonstrukciju zdravstvenih centara. Postavljen je kamen temeljac za Dedinje 2. Uloženo je 43 miliona evra. Samo da podsetim građane Srbije, Dedinje je bilo i ostalo magnet za privlačenje stranih pacijenata zato što imamo veoma kvalitetan kadar u toj klinici.

Zatim Klinika za infektivne bolesti u KC Srbije se rekonstruiše sa 20 miliona dinara. Rekonstrukcija KC Srbije koja od 1987. godine nije rekonstruisana se rekonstruiše sada i to na 86.000 kvadratnih metara. Vrednost ovih investicionih radova je 110 miliona evra. Zar i to treba da se sada potcenjuje ovde od strane pojedinaca? Ne, baš treba da se naglasi koliko ova Vlada radi i koliko je naš predsednik Aleksandar Vučić doprineo da se Srbija otvori prema svim zemljama u svetu, a ne samo prema Evropi, kao što nam neki danas ovde zameraju.

Svakako da će ovo autentično tumačenje ovog člana 2. Ugovora između Evropske investicione banke i Republike Srbije unaprediti da se dobavljači koji se javljaju za izvođenje ovih krupnih investicionih radova više ne žale i da Republička komisija za zaštitu prava u postupku javnih nabavki ima svoje nadležnosti, a ne kao do sada, s obzirom da Evropska investiciona banka nije prepoznavala naše zakonodavstvo. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Kostić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, u jednom trenutku poradovao sam se da će ova diskusija se odužiti i da ćemo duboko u noć završiti ovu raspravu o autentičnom tumačenju. Jer, krenuli smo o autoputevima Srbije i to mi je baš bilo izuzetno zadovoljstvo. Krenuli smo o autoputevima koji za vreme Vlade predsednikove i Aleksandra Vučića i ove skupštinske većine je urađeno baš mnogo. Nažalost, dođosmo smo tamo negde do Jagodine, preskočili smo Batočinu. Tačno je, 420 dinara do Batočine i tu smo stali. Idemo dalje.

Posle predsednika skupštinskog Odbora za finansije i ovlašćenog ispred SNS, gospođe Aleksandre Tomić, stvarno je teško govoriti, jer ona je to studiozno, dosta dobro i profesionalno objasnila sve, sve ono što mi kao članovi odbora radimo evo već četiri godine, biće hvala bogu, tamo negde zime u punom kapacitetu, a oni svi silni materijali koji vas čekaju tamo u skupštinskoj, u vašim poslaničkim grupama govore da radimo dobro i da radimo kvalitetno.

Čim je ovakav Predlog autentičnog tumačenja ovde došao, nije on došao zato što je kako smo čuli ovde, tražio neko iz Evropske investicione banke, baš ih briga za to, ili iz EU. Tražilo je određeno ministarstvo. Tražilo je zato što je kontrola leta Srbije i Crne Gore tražilo to od svog resornog ministarstva. Resorno ministarstvo se obratilo nadležnom odboru i to je odmah ušlo u skupštinsku proceduru. Zašto treba tako i zašto to treba usvojiti? Upravo zato što sam i ja životno zainteresovan da se i aerodrom „Lađevci“ kod Kraljeva opremi i da sa zimskim redom letenja počnu letovi sa tog aerodroma, a ne kao što je do sada jedanput nedeljno. Isto to važi i za aerodrom Niš i nadam se za budući aerodrom tamo na „Ponikvama“, jer alternativa „Nikoli Tesli“ mogu samo da budu „Lađevci“ ili Niš, ja mislim pre svega „Lađevci“, jer tamo su meteorološki uslovi mnogo bolji.

Takođe, više puta izrečena neistina da su iz Evropske investicione banke tražili da postoji drugostepeno odlučivanje. Lepo piše u našem zakonu da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za rešavanje u drugom stepenu. Upravo zato što je naše zakonsko rešenje i ono na koje se poziva EIB i koja se zastupa u EU nisu konzistentna, nisu ista, došli smo i tražili smo ovo autentično tumačenje.

Šta dalje reći, sve je baš rečeno i o tome da su izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, gde smo imali sesije prethodnih dana, u proceduri. Mislim da je Zakon o računovodstvu ušao, mislim i taj Zakon o javnim nabavkama. U svakom slučaju, ne govorimo mi iz SNS da smo najpametniji, da sve znamo i da je sve idealno. Nije. Zatekli smo mnogo lošeg i trudimo se da to bude bolje i da ispravljamo korak po korak. Za razliku od onih koji kampuju, koji letuju i nemaju ideja, koji ne žele da ovde suprotstave mišljenja svima nama, i vama koji ste tu iz opozicija i nama iz vlasti, da kažu da nešto ne radimo dobro i da nam ponude rešenje. Nažalost, njih nema.

Hvala vama koji učestvujete u radu. E, sad, da li se vi borite za svoje političke poene, sasvim je normalno da se borite, ali ne može niko pobediti one koji rade i koji stvaraju za budućnost. Mislim da ćemo ostati na tom putu. Hvala vam.

Hvala, kolega Bojaniću.
Reč ima Studenka Kovačević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, razvoj naše zemlje kao temelj politike koju vodi SNS se ogleda kroz mnogo projekata koji su sprovedeni, kroz one koji su u toku i svakako kroz mnoge koji se planiraju.

Politička stabilnost koju je naš predsednik doneo sa sobom je donela i velike prilike za našu zemlju koju smo iskoristili i pretvorili u bolju budućnost Srbije. Jedan od partnera na ovom putu razvoja Srbije nam je svakako i Evropska investiciona banka kao najveća multilateralna kreditna institucija na svetu koja ima mogućnost da se zaduži na tržištu kapitala po veoma povoljnim uslovima.

Protekle godine EIB potpisala je najviše ugovora za nova investiranja ikada u našem regionu u visini od 1,1 milijardi evra, od čega više od 40% u Srbiji. Novi investicioni ciklus u infrastrukturne i druge projekte u Srbiji vredan je više od pola milijarde evra.

Da bismo povukli sva planirana sredstva, danas ovim autentičnim tumačenjem stvaramo zakonski okvir koji za cilj ima završetak vrlo važnih projekata za Srbiju.

Najveći korisnici u ovom ciklusu su lokalne samouprave, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo zdravlja. Dakle, ulaže se u opštinsku infrastrukturu, u škole, u bolnice, u puteve.

Prednost zaduživanja kod Evropske investicione banke u odnosu na druge finansijske institucije, to što sredstvima koja daje ova banka upravlja zajmoprimac, u ovom slučaju država Srbija. Osim toga, tu je i mogućnost da na ovim projektima rade sve kompanije koje su zainteresovane, što znači da i domaće kompanije koje imaju kapaciteta mogu učestvovati u procesima izgradnje ili rekonstrukcije.

Pokazalo se, a pokazuje se i dalje da našim građanima osim novih, daleko boljih uslova rada, obezbeđujemo i bolji privredni ambijent koji je svakako vrlo privlačan za investiranje. Srbija ima najveći priliv direktnih stranih investicija u regionu uprkos negativnom trendu u celom svetu. Britanski „Fajnenšl Tajms“ je objavio izveštaj o investicijama u svetu 2019. godine u kome stoji da je Srbija na prvom mestu sa prilivom direktnih stranih investicija od 4,1 milijarde dolara. Najznačajnije od svega je što ulažemo u projekte koji su profitabilni što znači da može novac da se vrati državi.

I uz sva ulaganja u projekte sledi i novo povećanje zarada. Plate i penzije će ponovo biti povećane, i to između 8 i 15%. Verujem da ova vest najviše raduje medicinske radnike, čija će primanja najviše i biti povećana. Kao što smo i obećali radimo vredno. Rezultati su vidljivi i sa ponosom danas ovde o njima govorimo. Nismo zaboravili gde je Srbija bila, a gde je sada i koliko danas Srbija ima prijatelja i partnera kako u Evropi, tako i u svetu. Zahvaljujem.