Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani potpredsedniče, samo nekoliko rečenica.

Nije tačno da smo često razgovarali, oni koji mene znaju kao čoveka i drugog narodnog poslanika. Vrlo malo smo razgovarali o tome i moj je odgovor uvek bio, kao i studentima, možete proveriti i mejl odgovore, prva adresa je ministarstvo, a onda Vlada itd.

Međutim, kada su lične stvari u pitanju, tačno je da sam 1974. godine, proverljivo, završio Filozofski fakultet, istoriju i pedagogiju i 1976. godine već sam radio odmah. Godine 1976. sam upisao postdiplomske studije. Gospodin ministar to zna i ovi koji su stariji malo, on je trajao dve godine, predavanje. Godine 1976. upisao i 1981. godine završio, odnosno magistrirao postdiplomske studije. Dve godine se moralo ispite polagati. Za vašu informaciju, 21 ispit na postdiplomskom.

Nikada to sebi nisam govorio, bio sam jedan od najboljih studenata, doneću i indeks ovde, proverite, vidite, na Filozofskom fakultetu u Zadru.

U međuvremenu, po onom sistemu, ministar zna, ako ste pisali mnogo radova, a pošto sam i pedagogiju već tada pisao, mnogo radova. Za one koji ne znaju, prihvaćena doktorska disertacija u Zagrebu na Filozofskom fakultetu, slušaju gospoda iz Zagreba, i tema doktorska prihvaćena. Dakle, tema za doktorat.

Prilike su bile kakve jesu. Čak sam bio predavač vanjski na Filozofskom fakultetu u Zadru u trećinskom odnosu, a primljen na stalno zbog nesretnih okolnosti o kojima ja ne bih želeo. Završilo se to kako se završilo.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Atlagiću.)

Prema tome, gospodo, sve je proverljivo. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima gospođa Maja Gojković, a zatim narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala lepo na mogućnosti da učestvujem u ovoj raspravi.

Naravno, želim da podržim predlog ministra, iako verujem da se i on duboko ne slaže sa ovim predlogom. Mi svi znamo kako smo pomalo i podlegli pritisku ljudi koji se nazivaju u društvu stari studenti po starom sistemu, a opet želja da se ne pravi problem tamo gde očigledno ne mora ni da ga bude.

Ono što ćemo mi uraditi svojim glasanjem je jedan gest dobre volje da izbijemo taj argument večito starim studentima da ih je nešto sprečilo da završe fakultet.

U razgovoru sa kolegom Martinovićem, treba dobro razmisliti i o tome koliko godina imaju ti stari studenti. Ovde je neko rekao – koliko god da imaju godina, koliko god mogu da izdrže treba da studiraju, mislim da je prof. Stojmirović, pa nije baš tako. U svetu postoje za to fakulteti za treće doba i to ne govorim ništa pežorativno, to govorim vrlo pozitivno. Mislim da treba da se razmisli i oj tome. Ne mislim da država treba da stane iza toga, ali neki privatni sektor, kao što postoje i privatne škole i privatni univerziteti. Treba da razmišljaju o tome da postoji način studiranja i za treće doba ili za ljude koje je nešto sprečilo u životu da studiraju kao većina populacije, da upisuje fakultete sa 19 i 20 godina. To se tako rešava u nekom svetu kome teže oni koji pričaju o tome da završiš ovde fakultet, pa pališ, kako je bila reklama, nažalost, za upis na jedan fakultet, pa onda da znaju da tamo postoje fakulteti i škole za treće doba ili za one koji iz nekog razloga ne mogu redovno da studiraju.

Ali, ovi ljudi, rekli ste ministre u jednom trenutku - deco, sedite i učite, malo je to relevantno da su to deca. Oni poslednji koji su upisali, kaže Martinović, bilo je 2005. godine pa unazad i ta deca su sada nešto starija od mene. Tako da, hvala na komplimentu, ministre, što ste mi dali poruku da mogu da studiram po starom i da upišem još neki fakultet. Ali, ne brinite, nemam ambicije, barem ne pre penzije, a onda bih volela da se ostvari mogućnost studiranja za treće doba, čisto da ostvarim neke svoje snove koje nisam mogla da ostvarim, malo zbog života, malo zbog uticaja roditelja. Jer, u naše vreme su roditelji imali presudan uticaj na to i šta ćemo mi završavati i kakvi ćemo postati ljudi. Apsolutno se slažem sa vama.

Naše društvo je utonulo u jedan veliki populizam, da popuštamo svuda gde se mi duboko ne slažemo da treba da popustimo, pa smo prestali da razgovaramo glasno. Svi smo nešto politički korektni i ne smemo da kažemo ono što nas zaista boli, a to je što porodice, jedan deo u našem društvu, okreće glavu od svoje dece i smatraju da oni ne treba da učestvuju u stvaranju discipline kod mladog čoveka, kao nešto što je poželjno da budeš onda dobar i odgovoran čovek kasnije, kada se ta mladost završi i kada trebaš da budeš deo, odgovoran pojedinac našeg društva. Znači, ovi mladi roditelji moraju da shvate da imaju presudnu ulogu na to kako će jedan mladi čovek da odgovara, pa onda, naravno, i vaspitno-obrazovne ustanove, iako je to nekako vaspitno izašlo iz našeg školskog sistema i to je strašno, jer mi svi intimno komentarišemo pojedine pojave u našem društvu koje su sada zaista već i drastične, ali kada razgovaramo međusobno, svi se slažemo da smo postali jedno društvo koje potpuno povlađuje mladima, povlađuje deci i tražimo stalno krivce na nekom drugom mestu, umesto da kažemo da nešto što je crno jeste crno, ako je crveno, jeste crveno i da neko dete nije vaspitano. Tačka. Nije vaspitano.

Dete na koje porodica obraća pažnju, u krugu porodice, ono ne dolazi da tuče drugu devojčicu u drugoj školi. Ja nemam u svojoj okolini, među roditeljima moje generacije, u mom okruženju, niko nema dete koje je išlo da tuče drugo dete u drugu školu ili u svojoj školi, niti je pribeglo nasilju, niti psuje, niti gleda neke skaradne programe. To se sve rešava u okviru porodice. I ne mogu roditelji da okrivljuju škole, vaspitače, učitelje, profesore, za to što njihova deca psuju, pribegavaju nasilju i snimaju to nasilje. Treba da se zabrinu roditelji devojčica koje su pre neki dan stajale, smejale se, cerile na onaj skaradni prizor koji smo svi kasnije imali priliku da pogledamo. Elem, mnogo je široka tema i imaćemo sigurno prilike da razgovaramo i o tome.

Neka ovo bude zaista poslednji put da produžavamo bilo kakve rokove. Martinović je apsolutno u pravu. Ko je od nas ovde u sali lako, evo, tu nema baš mnogo dece, ko je lako završio fakultet? Hajde, ko od nas nije imao porodičnih problema, neprospavanih noći, jer su bolesni roditelji, braća, sestre, ili vi imate neke unutrašnje probleme? Ali smo učili, dan i noć. I kad nam zakažu, retko kada su oni u sekretarijatu mogli nešto malo da nam pomognu pa da ispit ne bude zalepljen jedan do drugog u razmaku od dva-tri dana, nego molimo i kukamo za bar pet dana i onda one dobre tetke u sekretarijatima nam izlaze u susret i nešto nam malo pomažu. Nije društvo oko nas padalo u nesvest zato što mi ne možemo da izađemo na sledeći ispit jer nemamo dovoljno vremena, zato što smo bolesni, zato što nam roditelji nemaju dovoljno para, zato što, ne znam, mi je otac bio bolestan, pa je bio u bolnici, ali, baš zbog toga sam ja morala da izlazim na ispite, da što pre završim svoju školu. Ili generacije naših očeva, gde je moj otac zbog nemaštine u junu davao godinu da bi mogao svojoj porodici da pomaže i u oktobru da se vrati na sledeću godinu, koju je redovno upisivao.

Šta je to teže danas u današnjem društvu mladim generacijama nego što je bilo teško u našoj generaciji ili u generacijama naših roditelja, posle Drugog svetskog rata? Nemojte molim vas da mi kažete da onda baš nikakvih problema nije bilo, oni su se protezali, zatezali, ne znam šta su radili, svi smo padali u nesvest, čitali na naslovnim stranicama kako neko ne može baš da završi fakultet jer ima neke probleme i radi. Jel hoćete da vam navedem i iz moje porodice primere gde su uz rad završili, po jednom programu im je ostalo dva ispita, propustili su par godina zbog stvaranja porodice, dece, a onda su morali da završe fakultet i najednom od dva ispita su imali 13. Nisu kukali, niko nije padao u nesvest zbog toga, nego su noću, kad završe svoj posao, završe posao u okviru porodice, noću učili i izlazili na ispit. Imam primer osobe iz moje porodice koja je za četiri meseca završila 13 ispita. Niko je nije pitao jel ti lako ili ti je teško.

I da završimo sa tom bajkovitom pričom i sa padanjem u nesvest. Neko je ovde govorio - pa, to će biti korisni članovi društva. Pa, korisni su članovi društva i oni koji nemaju fakultetsku diplomu. Kod nas je postala moda da moraš da imaš fakultet. Zašto? Ako ne možeš da ga završiš, ti ga nećeš završiti. Šta da radiš sa fakultetom u 60-oj godini? To me baš interesuje. Šta ćeš da radiš sa tim? Teško je naći posao posle 50. godine ako ostanete bez posla, a kamoli da u 60-oj zablistaš sa diplomom posle fakulteta koji si završavao preko 20 godina. Budimo realni.

Mi ćemo ovo da podržimo sada, ali to nas ne sprečava da otvoreno govorimo o problemima. To nema veze. Glasanje i podrška Vladi Republike Srbije i ministru koji se sam duboko ne slaže sa tim i prelomio je da reši jedan problem, da im omogući, to je neka manja grupa ljudi, do 10 hiljada, ne znam ni da li ih ima toliko, ali, to je neka poruka koju mi onda ovima koji redovno završavaju fakultete, ne znam šta im time poručujemo.

Samo da dodam, pošto, kažem, počeću da govorim sve što mi je na srcu i neću da budem politički korektna više, nego hoću da kažem baš zato što to nije popularno i baš zato što će da nas napadaju zbog ovoga, autonomija univerziteta je narušena. Narušena je. Tačka. Evo ja ću to da potpišem, neka me stave na stub srama, gde god hoće u medijima. To je skandal to što se desilo pre nekoliko dana, da grupa studenata koja pripada političkoj grupaciji „Jedan od pet miliona“ upadne u Rektorat i zauzme Rektorat i ucenjuje državu, ucenjuje Vladu Republike Srbije da im ispuni nešto što im je palo na pamet da Vlada ispuni. To se sigurno podrazumeva pod narušavanjem autonomije univerziteta. Flagrantan primer, drugog ne može da bude.

Država mora da bude mudra u ovom slučaju, da se prati šta se tamo dešava, ali „Jedan od pet miliona“ imaju jednu posebnu taktiku kako da zadaju udarac svojoj državi, a to je da napadaju meko tkivo, tamo gde su svi osetljivi, a to je obrazovanje. Najlakše je manipulisati punoletnim ljudima koji studiraju, znači obrazovanje, da napadaju nauku, da napadaju taj resor. Nažalost, vi pokrivate oba resora pa vam zaista nije lako, ali računajte na podršku parlamenta.

Mi smo ti koji predstavljaju građane Srbije koji ne upadaju u Rektorat i koji nauku shvataju na ozbiljan način, a ne na ono što imamo prilike da čitamo povremeno u nekim medijima.

Tu stvaraju one neke svoje nukleuse koji se nekada, kad smo formirali stranke, zvao mesni odbor. Oni stvaraju mesne odbore u okviru obrazovnih ustanova, u okviru naučnih ustanova i, naravno, kultura kao nešto što bez obzira ko god da vodi resor kulture, oni koji su protiv Aleksandra Vučića, koji su protiv Vlade Republike Srbije, oni napadaju ta tri meka resora, a to su obrazovanje, nauku i kulturu.

Pratite samo šta se u isto vreme dešava u „Ateljeu 212“, jer je postavljen novi upravnik, zaboravljajući da je upravo Dragan Đilas smenio Kokana Mladenovića kao upravnika pozorišta „Atelje 212“ zato što je nešto zamerio članovima ansambla koji glume u „Ateljeu 212“. To zaboravljaju, a isto jednako spočitavaju osnivača „Ateljea 212“ zbog postavljanja nekog novog upravnika.

Znači, pratite Vladu Republike Srbije, politiku Vlade Republike Srbije koja je odlučila da produži rok starim studentima, ali, molim vas, zapamtite i naše diskusije koji duboko smatramo da sa ovakvom praksom treba da prekinemo. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Mihailo Jokić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Tu je ministar i mislim da će se ministar složiti sa mnom da je osnovni zadatak vaspitno-obrazovnog procesa omogućiti svakom učeniku, svakom studentu da napreduje prema svojim mogućnostima.

Mi imamo frontalni oblik nastave, grupni oblik nastave i individualni oblik nastave. Mi smo imali situaciju da smo u odeljenjima imali po 45 učenika, a vi znate da je optimalno 25 da bi bio taj, što kaže, frontalni oblik rada, ali smo težili, ovo sve što vi radite, uvođenju nove tehnologije, nove organizacije, udžbenici, itd. Sve je to sa jednim ciljem da se omogući da učenik, odnosno student napreduje prema svojim mogućnostima, a da se učitelj, nastavnik, profesor, mentor pojavi samo u onom trenutku kad on dođe do prepreke koju ne može sam da savlada. Kad to postignemo, mi smo onda postigli ono što smo želeli, vaspitno-obrazovni proces.

Ova komponenta vaspitno se izgubila 2000. godine, kada je donet novi Zakon o osnovama osnovnog, srednjeg, višeg i visokog obrazovanja. Da se ne vraćamo na to što je bilo.

Svi koji ste diskutovali ste u pravu, da se razumemo. Ovaj amandman je u redu. Svakome treba omogućiti. To se nikome ne može zabraniti, ali u ovom trenutku, znači, svaki trenutak ima svoje rešenje, najbolje je rešenje ovo – predložiti da se to produži za dve godine. Svako uopštavanje, svaki student, svaki đak je priča za sebe. Koliko ima đaka, koliko ima studenata, toliko ima priča.

U ovom trenutku ja podržavam predlog Vlade. Zašto? Zato što će ove dve godine biti motivacija mnogima od njih da to urade i treba taj problem, koji nije sagledan, ministre, sagledati i videti efekte posle godinu dana, posle dve godine šta je urađeno na tom planu. Kažem, još jednom, mi moramo u vaspitno-obrazovnom procesu omogućiti svakom da napreduje prema svojim mogućnostima, prema svojim sposobnostima i onda je taj vaspitno-obrazovni proces postigao svoj cilj. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.

Mladen Šarčević

| Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Poštovani narodni poslaniče, baš da se i vama lično obratim, naravno da treba taj pristup negovati. Mi smo imali jedan dobar obrazovni sistem i bili smo zadovoljni njime, gde je sve bilo na svom mestu, pa se svašta izdešavalo. Postoji ona potreba da svaki kandidat, bio učenik ili student, ima razvijenu samosvest o učenju. Tek onda ćemo biti ozbiljno razvijeno društvo, a to mora da usadi i škola i porodica.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Kolega Šešelj, izvolite.

...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala, gospodine Arsiću.

Pre svega, slušajući danas sve ovo, možemo da izvedemo iz toga razne zaključke.

Postavlja se ovde kao problem, šalju se upozorenja svim studentima koji su, dakle, upisali pre 2005. godine, jel tako, da je sad ovo poslednji rok, da treba što pre da se završi, da više država neće da izlazi u susret, itd.

Meni nekoliko stvari nije jasno. Pre svega, argumente koje smo čuli, pre svega, od profesora Atlagića, kaže – ne uči se za školu, nego se uči za život. Valjda svako studira zbog sebe, ne zbog ni te škole, ni zbog nečega drugog, samo zbog sebe. On zbog sebe može da ne studira ili da studira ili da završili ili da ne završi. Kakve to ima veze i kako to studiranje ima uticaj na bilo šta oko njega? Kakve ima veze? Baš se uči za život, pa pustite onda svakog da živi svoj život i da studira koliko god hoće i da li hoće ili neće. Šta to državu uopšte košta?

Ovde gospođa Malušić kaže – da, da može svako, ali postavlja se pitanje koliko je ko produktivan u 65 godina ili u 60 godina, student. Mene sad zanima jedan apsurd da se objasni, molim vas, ukoliko, zaista, niko u 60 ili 65 godina nije produktivan, da taj argument dolazi od strane SNS i njihovih poslanika čiji je bivši predsednik stranke završio fakultet u 60 godina. Dakle, Tomislav Nikolić. Kako je on bio produktivan? Da li može da se objasni koliko je bio produktivan gospodin Tomislav Nikolić da on završi fakultet u 60 godina?

(Aleksandar Martinović: I tebi bi bilo bolje da završiš fakultet.)

Zašto niste, gospodine Šarčeviću, nešto rekli o tome možda? Evo, da pitamo profesora Ljubišu Stojmirovića. Nešto dobacuje Martinović, ništa ne razumem…

(Aleksandar Martinović: Bolje i ti da završiš fakultet.)

…ali da li može da se objasni to kako je stigao Tomislav Nikolić do diplome?

Gospodine Martinoviću, ja imam 25 godina, ja nemam 60. Svaka vam čast, ali za razliku od vas, gospodine Martinoviću, ja nikad nisam uradio ništa što bi bilo akademski možda nečasno. Za 25 godina objavio sam tri naučna rada u časopisima u Srbiji, ozbiljnim časopisima i svi se jedan od drugog razliku, za razliku od vaših naučnih radova koji su svi isti, a ne razlikuju se samo naslovi. Tako da, molim vas, gospodine Martinoviću, možda vi niste prava osoba sad za ovu raspravu, ali argument glavni mi je ovde zaista veoma sporan, pogotovo što u celom ovom apsurdu, gde svi kažu – svaka vama čast, gospodine ministre, za vaš stav i mi to podržavamo, ali glasaćemo drugačije… Šta to znači onda? Šta znači da mi slušamo ovde pojedinačna iskustva narodnih poslanika, ja znam ovog, ja znam onoga ko je završio? Apsolutno mi nije jasno.

Dakle, pravi se od ovoga sada jedno pitanje koje ne treba da bude uopšte od tolike važnosti. To treba da bude potpuno individualna stvar, bez ikakvog propisivanja od strane države, apsolutno ne košta ni jednog dinara državu, čak ti studenti doprinose. Pustite svakog da živi svoj život. Nemojte da izmišljamo ovde razna ograničenja i da pređemo dalje.