Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Pokret socijalista

Bojan Torbica

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem poštovani predsedavajući, cenjena Poverenice sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi, ako se ne varam deveti redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o kom načelno mogu reći samo reči hvale.

Ono što bih pre svega želeo da naglasim jeste činjenica da je ovo još jedan u nizu izveštaj nezavisnih regulatornih tela o kome u poslednjih par meseci ovaj visoki dom raspravlja, što je za svaku pohvalu.

Kada govorimo o samom izveštaju moram napomenuti da je izveštaj celovit, detaljan, iscrpan, upravo onakav kakav jedan izveštaj treba i da bude. U potpunosti je obuhvatio sve segmente delatnosti, odnosno nadležnosti u kojima Poverenik za zaštitu ravnopravnosti postupa, tako da on u suštini na najbolji mogući način prikazuje sve kako se to iz njega može i videti, intenzivne aktivnosti koje su poverenice i njeni saradnici preduzimali po pitanju sprečavanja i zaštite od diskriminacije, kao i aktivnosti koje su preduzimali po pitanju unapređenja, poštovanja principa ravnopravnosti.

Ono što je izuzetno bitno da danas kažemo jeste činjenica da je načelo jednakosti i zabrane diskriminacije jedno od osnovnih načela ljudskih prava, koje se ogleda u tome da su svi ljudi jednaki pred zakonom, odnosno da svi mogu na isti način da ostvare zaštitu svojih prava pred državnim organima.

Iz ovog univerzalnog prava proističe i obaveza svih nas da poštujemo načelo jednakosti. S druge strane, postoji opšta obaveza, uzdržavanje od vršenja diskriminacije koja se sama može ispoljiti na mnogo različitih načina i zato je sam pojam diskriminacije teško definisati, ali hajde usudiću se da pojam diskriminacije maksimalno uprostim i kažem da je diskriminacija u suštini pravljenje razlike, tj. nejednako postupanje onih koji se nalaze u istoj ili u sličnoj situaciji.

Realno gledajući, ni jedno društvo i ni jedna država nije u potpunosti otporna na određene vidove diskriminacije, pa tako ni Srbija. S tim što moramo napomenuti da je jedan od osnovnih zadataka svih nas, kako poslanika u parlamentu, tako i vas kao institucije koje se bave ovim problemom, ali svakog građanina ponaosob, kao što rekoh, zadatak svih nas i zadatak svakog od nas je da se u najvećoj mogućoj meri bori protiv svakog oblika diskriminacije, kao i da se bori za što veći stepen ravnopravnosti svakog pojedinca.

Rekoh već da je u izveštaju sveobuhvatno i detaljno prikazano šta ste vi, kao poverenica zajedno sa svojim saradnicima, tokom 2018. godine učinili po pitanju sprečavanja i zaštite od diskriminacije, kao i po pitanju unapređenja poštovanja principa ravnopravnosti, ali isto tako je jasno prikazano i hvala vam na tome, šta su po tom pitanju u istom periodu konkretno učinili Vlada Republike Srbije, pojedinačna ministarstva, kao i ovaj parlament.

Kao što je to nedvosmisleno u izveštaju i konstatovano, tokom prošle godine je donet značajan broj strategija, akcionih planova, pravilnika, uredbi i zakona, kojima je ova oblast značajno unapređena, a čime su, kako ste to i sami rekli i javno pohvalili, jednim dobrim delom ispunjene preporuke iz vašeg prethodnog godišnjeg izveštaja.

Sve ovo pokazuje jasnu opredeljenost Vlade Republike Srbije kao najvišeg organa izvršne vlasti, a naravno i Narodne skupštine, kao i najvišeg organa zakonodavne vlasti, da se kroz pre svega zakonodavnu regulativu, utiče na što potpunije ostvarenje principa ravnopravnosti i zabrane diskriminacije, ali i da se ta regulativa i u buduće unapređuje i usklađuje sa pravnom regulativom razvijenih demokratskih zemalja.

Imali smo priliku da čitajući ovaj izveštaj, ali i slušajući vaše obraćanje saznamo da je prethodne godine najviše pritužbi i to više od polovine od ukupnog broja, podneto zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.

Naša država jeste učinila mnogo da omogući što veći stepen ravnopravnosti osobama sa invaliditetom, ali još mnogo toga naročito u oblasti obrazovanja i zdravstvene zaštite moramo učiniti kako bi naši sugrađani sa invaliditetom bili u najvećoj mogućoj meri ravnopravni članovi ovog društva. To je naša dužnost i naša obaveza, ali ujedno i pravo osoba sa invaliditetom da im sve ono što im je potrebno za normalan život bude u potpunosti dostupno, kao i svakom drugom pojedincu.

Pored diskriminacije na osnovu invaliditeta, najviše pritužbi je bilo zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba, naročito dece, zbog čega je potrebno preuzeti konkretne aktivnosti za uređenje svih vidova podrške, naročito deci sa invaliditetom i smetnjama u intelektualnom razvoju, potom podrške deci koje je život naterao da žive i rade na ulici, kao i što veće podrške svoj deci koja su na bilo koji način predmet eksploatacije, zlostavljanja ili bilo kog drugog oblika diskriminacije.

O potrebi ravnopravnosti muškaraca i žena, kao pre svega ekonomskoj ravnopravnosti, tako i svakoj drugoj, lično sam ja i mnoge moje kolege u ovom domu puno puta do sada govorili i naravno da stojimo na čvrstom stavu da žene moraju u svakom pogledu biti ravnopravne sa muškarcima, kao i da moraju biti u potpunosti zaštićene od svakog mogućeg oblika nasilja koje bi mogle da trpe.

Zato ću se ovaj put osvrnuti na jedan drugi problem, ne samo iz razloga da, eto, to nazovem čak i muškom solidarnošću, već iz razloga što taj problem, tačnije oblik neravnopravnosti, stvarno se i jeste pomalo odomaćio kao stereotip kod nas, a to je činjenica da prilikom razvoda brakova centri za socijalni rad u nesrazmerno većem broju slučajeva daju mišljenje da decu u takvim situacijama treba poveriti majkama, čak i kada je očigledno da takva odluka nije u potpunosti u interesu deteta ili dece. Ali, evidentno prisutna stereotipna podela uloga unutar porodice doprinosi ovakvim stavovima centara za socijalni rad, pa smo često u situaciji da otac prilikom razvoda braka može dobiti dete ili decu takoreći samo u slučajevima kada majka izričito ne želi da deca budu njoj poverena.

Mislim da o ovome kao društvo moramo dobro da razmislimo, jer činjenica da, priznali mi to ili ne, ovaj problem postoji u našem društvu. Još mnogo toga je navedeno u delu izveštaja koji govori o opisu stanja u ostvarivanju i zaštiti ravnopravnosti, kao što je na samom kraju izveštaja dato, koliko mi se čini, 29 preporuka za suzbijanje diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti.

Pošto smo konstatovali kako je jedan deo preporuka iz vašeg prethodnog izveštaja već ispunjen, ubeđen sam, a i apelujem na to, da se kao predstavnici građana potrudimo da baš u interesu tih istih građana koji su nam dali svoje poverenje da ih zastupamo ovde, ispunimo i preporuke iz ovog izveštaja i time Srbiju učinimo lepšim i boljim mestom za život njenih građana.

Na kraju, pre nego što izgovorim ono što se iz moje dosadašnje diskusije može i naslutiti, a to je da će poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj o radu, želim da vam se zahvalim na jednom ovako kvalitetnom izveštaju i da vama i vašim saradnicima poželim još više uspeha u budućem radu. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Torbica.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada reč ima narodna poslanica Marija Jevđić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Janković, na dnevnom redu današnje sednice imamo vaš izveštaj, gospođo Janković, odnosno Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu.

Kada govorimo o ravnopravnosti, uvek nam je fokus na rodnoj ravnopravnosti i mislim da je ona u javnosti najviše propraćena i da se o njoj najviše i govori. Za Jedinstvenu Srbiju su svi oblici ravnopravnosti bitni i podjednako značajni i mislim da se mnogo radilo u proteklih nekoliko godina upravo na tome.

Možemo za jedan od dobrih primera uzeti upravo i ovaj visoki dom, gde je 2012. godine bila 81 poslanica, dok nas sada ima 90. Upravo ovi podaci su Srbiju rangirali na visoko 22. mesto od 190 zemalja po broju poslanica koje se nalaze u parlamentu. I broj poslaničkih mesta koja pripadaju ženama raste sa izbornim ciklusom. Kada pogledamo 1990. godinu, kada je samo 1,6% žena izabran, već 2008. godine imamo 21,6%, a posle 2011. godine, nakon izmene izbornih zakona, kada je ženama zagarantovana trećina poslaničkih mesta, na izborima 2012. godine povećava se na 32,4%.

Danas, kao što sam rekla, u Skupštini nas ima 90 i pokazale smo da nismo samo broj ili procenat, već je svaka od nas svojim angažovanjem doprinela da žene budu vidljivije ne samo u politici nego da se njihov glas, potrebe i problemi čuju i da se konkretno i donošenjem zakona i raznim aktivnostima poboljša položaj žena u Srbiji.

Puno smo doprineli i kroz rad Ženske parlamentarne mreže da rodna ravnopravnost bude tema u koju će se uključiti sve institucije i želim da iskoristim priliku da pohvalim rad vaše kancelarije i vaš rad, gospođo Janković. Uvek ste bili uz svaki poziv Ženske parlamentarne mreže, podržali ste svaku našu akciju i aktivnost. Ostvaren je veliki napredak i kada govorimo o ravnopravnosti, posebno na polju unapređenja položaja žena u Srbiji, a najviše u pogledu zakonodavnog i strateškog okvira.

Vi ste prepoznali važnost uključivanja žena u društveno-politički život i poslali ste niz preporuka za ostvarivanje ravnopravnosti, a u cilju uključivanja žena u politički i javni život gradovima i opštinama i prateći aktivnost mnogih lokalnih samouprava vidi se da su oni ozbiljno pristupili vašim predlozima i da će se u narednom periodu upravo videti i konkretni rezultati tih mera.

Tu svakako ne treba stati. Očekuje nas još dosta posla, naročito na lokalnom nivou i primenu strateških politika sa Republike na lokal, kao i donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim će se, sigurna sam, poboljšati ne samo položaj žena, nego i njihovo učešće u svim sferama društvenog života.

Nisam zagovornik toga da žene treba da dobiju neki posao ili funkciju samo zato što su žene, već zato što svojim radom, iskustvom i znanjem su to zaslužile i to ne sme da im se uskrati samo zato što su žene. Jer, žene predstavljaju osnov za jedno moderno uređeno društvo, odnosno jednu zemlju, a Srbija je upravo takva zemlja.

Treba naglasiti da je Srbija jedina zemlja van Evropske unije koja ima indeks ravnopravnosti i po njemu se Srbija i nalazi na 22. mestu zajedničke liste evropskih zemalja. Srbija je najviše postigla u oblasti uključivanja žena u politički život, ali je i dalje ekonomska ravnopravnost jedan od najvećih problema, odnosno da su žene manje plaćene od muškaraca za isti posao.

Nejednaka primanja između žena i muškaraca je i dalje veliki kamen spoticanja. Na primer, žene u Švedskoj zarađuju 5% manje od muškaraca, dok u Velikoj Britaniji 8%, a kada bi ta primanja bila izjednačena, globalna ekonomija bi mogla biti bogatija za oko 160 milijardi dolara. Zaključak se sam nameće - davanje prostora ženama vodi do bogatijeg društva.

Ohrabrujući je podatak da je Globalni izveštaj o rodnoj ravnopravnosti za 2018. godinu ukazao na sužavanje rodnog jaza i na smanjenje rodne nejednakosti, ti podaci se razlikuju od zemlje do zemlje. Island je zemlja koja je uspela da ukloni 86% razlika između žena i muškaraca. Za mene je iznenađujući podatak bio da Nikaragva i Ruanda spadaju u grupu vodećih zemalja u kojima je najbolje primenjena rodna ravnopravnost i da imaju bolje performanse od mnogih vodećih i razvijenih zemalja.

Posvetila sam dosta pažnje rodnoj ravnopravnosti, ali mislim da je jedan od glavnih problema koji se odnosi na ostvarivanje ravnopravnosti pojedinih društvenih grupa, tu mislim na osobe sa invaliditetom, decu, starije osobe, osobe koje se otežano kreću, a njihova neravnopravnost se ogleda u problemu pristupačnosti objekta, usluga, informacija, zapošljavanja, sporta, kao uslova za ostvarivanje ravnopravnosti sa ostalim građanima. I vi ste u vašem izveštaju, gospođo Janković, ukazali na ovaj vid neravnopravnosti.

Svedoci smo da u svakodnevnom životu vidimo probleme osoba sa invaliditetom. Kada sam spomenula sport, a kao neko ko je ceo svoj život proveo u sportu, želim da ukažem i na tu diskriminaciju i mislim da je tu možda ona čak najviše i izražena. Znamo da sport utiče ne samo na fizičku snagu, nego i na psihičku snagu i koliko znači bavljenje sportom. Uvek sa oduševljenjem pratim i podržavam učešće naših sportista na Paraolimpijskim igrama, jer znam koliko je truda i rada potrebno da bi se pripremilo i učestvovalo na samom takmičenju. Zbog toga su njihovi rezultati još vredniji i značajniji. Ministarstvo za sport radi na ravnopravnosti svih sportista i isto se nagrađuju medalje koje osvajaju naši paraolimpijci kao i ostali sportisti.

Treba raditi na ravnopravnosti kada govorimo i o školskom sportu, omogućiti, odnosno raditi na tome da sport bude ravnopravno dostupan od prvih školskih dana svoj deci. Mislim da to utiče na izgradnju njihove ličnosti i da pomaže da se sutra kroz život i sve ono što život nosi bore lakše, jer imaju izgrađen zdrav takmičarski duh.

Kao društvo moramo da radimo na tome da se osobe sa invaliditetom osećaju kao ravnopravni i jednaki članovi zajednice i smatram da smo dovoljno sazreli, ali kada pročitam Izveštaj imam bojazan da još puno moramo da radimo na osvešćivanju stanovništva i poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom. Njihova volja i, mogu slobodno reći, njihova životna borba da budu ravnopravni članovi zajednice treba da nam bude podstrek da radimo na društvu koje će biti sa jednakim i ravnopravnim šansama za sve.

Kao Poverenik, upravo se susrećete sa najvećim brojem pritužbi koje se odnose na ravnopravnost, a podnete su na osnovu invaliditeta i u Izveštaju ste i naveli koliko je pritužbi bilo. Nadam se da će u vašem sledećem izveštaju, a gledajući koliko Srbija radi na poboljšanju položaja i smanjenju diskriminacije osoba sa invaliditetom, taj broj pritužbi biti manji.

Jedinstvena Srbija će uvek podržavati sve ideje i projekte koji će doprineti ravnopravnosti osoba sa invaliditetom, uopšteno ravnopravnosti u svim segmentima društva. Takođe, za Jedinstvenu Srbiju je bitan položaj svakog čoveka i zato treba ukazati na diskriminaciju na osnovu starosnog doba. U Izveštaju ste naveli da se najveći deo pritužbi, a kada govorimo o starosnoj diskriminaciji, odnosi na lica od 50 do 65 godina i to su najosetljivije kategorije društva, jer tu se najviše i krši ravnopravnost u oblasti rada i zapošljavanja.

Najveći problem se javlja prilikom zapošljavanja, jer zbog godina nisu primamljivi budućim poslodavcima. Ne smemo ih zanemariti i ostaviti da budu prepušteni sami sebi i zato želim da pohvalim vašu inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti, koja se odnosila na lakše uslove za ostvarivanje prava starijih građana na materijalnu podršku, kao i preporuku mera Ministarstvu za rad i Ministarstvu za zdravlje koje se odnose na bolju i kvalitetniju socijalnu i zdravstvenu zaštitu starijih osoba.

U Izveštaju ste naveli i u procentima su izraženi svi oblici diskriminacije sa kojima se susrećete. Naveli ste i da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici postigao određene efekte i unapredio koordinaciju između institucija. Godine 2018. sa radom je počela i nacionalna SOS linija kao jedan vid podrške žrtvama nasilja, ali svakako moramo još puno raditi na jačanju te podrške.

U 2018. godini je zabeležen i manji broj pritužbi po osnovu diskriminacije i neravnopravnosti nacionalnih manjina. Problemi sa kojima se oni susreću su neadekvatni uslovi za život, obrazovanje, zapošljavanje. Država radi na tome da se ti uslovi poboljšaju i da njihovo učešće u svakodnevnom životu bude vidljivije i što veće.

Jedinstvena Srbija će u Danu za glasanje podržati Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu, i želimo da zajedno radimo na tome da Srbija bude zemlja sa ravnopravnim šansama za sve.

Na dnevnom redu imamo i Predlog odluke o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja. Iskoristila bih priliku da pohvalim formiranje ove komisije. Smatram da je od suštinskog značaja da se utvrde posledice koje je ostavilo bombardovanje 1999. godine na živote naših građana. Svakako ne smemo zaboraviti sve žrtve i svo stradanje koje je Srbija podnela tokom bombardovanja. Moramo da sačuvamo istinu, i zbog nas i zbog budućih generacija.

Kao što sam i navela, Jedinstvena Srbija će u Danu za glasanje podržati i glasati za Izveštaj o zaštiti ravnopravnosti za 2018. godinu, kao i za Predlog odluke. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Sada reč ima Marjana Maraš.
Izvolite, koleginice Maraš.
...
Socijalistička partija Srbije

Marjana Maraš

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana poverenice sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama je 9. Izveštaj o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije za 2018. godinu, u skladu sa mandatom i nadležnostima Poverenika koji proizilaze iz Zakona o zabrani diskriminacije.

Institucija Poverenika ustanovljena je Zakonom o zabrani diskriminacije kao inokosni državni organ, samostalan i nezavistan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste postupanje po pritužbama zbog diskriminacija. Važno je istaći i transparentnost u radu Poverenika.

Uprkos proklamovanju načela jednakosti i zabrane diskriminacije, diskriminacija je još uvek rasprostranjena društvena pojava, zastupljena u svim državama sveta, bez obzira na njihova politička uređenja i na demografske strukture.

Tokom 2018. godine, Poverenik je postupao, kako ste naveli, u 1.407 predmeta, što predstavlja povećanja broja predmeta u odnosu na prethodnu godinu. U skladu za zakonskim ovlašćenjima Poverenik je podneo 947 pritužbi, a po pritužbama Poverenik je dao i 300 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Podneo je četiri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tri krivične prijave, jednu tužbu za zaštitu diskriminacije i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

U toku 2018. godine upućeno je devet inicijativa za izmenu propisa. Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u više od jedne četvrtine ukupnih broja podnetih pritužbi.

Na drugom mestu po brojnosti pritužbi je starosno doba, dok se svaka deseta pritužba odnosila na diskriminaciju po osnovu pola.

Slede pritužbe po osnovu rođenja, zdravstvenog stanja, zatim nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, potom bračnog i porodičnog statusa i seksualne orjentacije.

Posmatrajući oblasti diskriminacije u 2018. godini, na prvom mestu se nalazi oblast pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina.

Druga oblast je oblast rada i zapošljavanja, što zahteva potpunije mere za podsticanje ravnopravnosti, ali i mnogo veću društvenu odgovornost poslodavaca.

Sledeća oblast u kojoj se podnose pritužbe zbog diskriminacije jesu postupci pred organima javne vlasti, zatim socijalna zaštita, oblast javnog informisanja i medija, obrazovanja i stručnog osposobljavanja.

Najveći broj pritužbi podnet je protiv državnih organa, kako ste naveli, odnosno organa javne vlasti i protiv pravnih, pa potom protiv pravnih lica i fizički lica.

Najveći broj pritužbi primljen je iz beogradskog regiona, zatim sledi region Šumadije, zapadne Srbije, region Vojvodine, južne i istočne Srbije, region KiM.

Po preporukama Poverenika postupljeno je u 61 slučaju, dok u 17 slučajeva nije postupljeno, a u tri slučaja rok za postupanje po preporuci još uvek nije istekao.

Po preporukama mera za ostvarivanje ravnopravnosti organa javne vlasti i drugim licima postupljeno je, kako ste naveli, u 98,3% slučajeva, dok je po preporukama za otklanjanje posledica povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije po osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva postupljeno u svim slučajevima. Vidi se da se nastavlja trend postupanja po preporukama, što vodi zaključku da diskriminatorno postupanje nije rezultat namere.

Fizička lica su Povereniku podnela više od dve trećine od ukupnog broja podnetih pritužbi. Žene su se obraćale Povereniku češće nego muškarci. Povećan je i broj građana koji su tražili informacije telefonom i elektronskom poštom. Razlozi su potrebe građana, njihova veća informisanost, brojni problemi i problemi koji su se pojavili kod primene pojedinih zakona. Naravno, i rad Poverenika ima povećanu vidljivost.

Iako Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nastavlja sa radom na zaštiti građana i građanki od svih oblika diskriminacije i unapređivanju ravnopravnosti, društvo se ipak i dalje suočava sa brojnim izazovima na planu unapređenja ravnopravnosti.

Postojećim antidiskriminacionim zakonodavstvom u Srbiji postavljen je osnov za unapređenje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije, ali taj pravni okvir potrebno je unapređivati i usklađivati sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima.

U unapređenju ravnopravnosti i suzbijanju diskriminacije izuzetno važnu ulogu imaju i sudovi. Ako nije sudski procesuirano ne znači da nije bilo diskriminacije u svakodnevnom životu. Ljudi trpe različite posledice zbog različitih razloga i nisu spremni da zatraže sudsku zaštitu.

Diskriminacija na osnovu invaliditeta se kao osnov diskriminacije već godinama nalazi u vrhu po broju pritužbi, a tako je bilo i u 2018. godini.

Osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji slično kao i u EU prestavljaju jednu od najugroženijih grupa stanovništva u svim oblastima društvenog života. Oni su najčešće diskriminisani u oblasti pristupačnosti, javnim objektima i površinama, dostupnosti usluga, informacijama i u komunikacijama.

Prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbiji živi 571.780 osoba sa invaliditetom. Njihovi problemi mogu se klasifikovati u sledeće grupe: problem izjednačavanja mogućnosti osoba sa invaliditetom, problem ekonomsko-socijalnog položaja osoba sa invaliditetom i problemi delovanja invalidskih organizacija. Smatra se da ovi problemi nisu nestali ni uspostavljanjem novog antidiskriminacionog zakona.

Na drugom mestu prema broju podnetih pritužbi u 2018. godini, nalazi se starosno doba koje se kao osnov diskriminacije često pojavljuje u kombinaciji sa još nekim ličnim svojstvom poput invaliditeta zdravstvenog stanja.

Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju lica na osnovu starosnog doba i naglašava da stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacija, a posebno pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i javnih usluga.

Položaj starijih osoba regulisan je brojnim međunarodnim dokumentima. Važno je ipak naglasiti da se ovaj vid diskriminacije ne vezuje nužno za starost kao socijalnu kategoriju iako najčešće pogađa ljude u zreloj životnoj dobi.

Upravo danas, 1. oktobra, obeležavamo međunarodni dan starijih osoba. Međunarodni dan starijih osoba uveden je odlukom UN 1990. godine, u nameri da se ukaže na problem sa kojim se stariji suočavaju, ali i na doprinos koji danas imaju u društvu.

U Srbiji, gotovo dva miliona ljudi je starije od 60 godina, tačnije 1,89; skoro 1,3 miliona ljudi je starije od 65 godina; a 106.951 je starije od 85 godina.

Kao i u svetu, i u Srbiji raste procenat starijih i procenjuje se da će 2041. godine, više od četvrtine stanovništva biti starije od 65 godina. Posebno teška situacija biće u seoskim sredinama.

Ovde je dodatni problem što stariji ljudi često ne prijavljuju kada su žrtve diskriminacije jer ih je stid, osećaju se nemoćno, ili nisu dovoljno informisani o tome kako da podnesu zahtev. Prosečna starost stanovnika u Srbiji je 42,7 godina, a po podacima UN tokom protekle decenije stanovništvo u Srbiji ubrajalo se među pet najstarijih na svetu. Stručnjaci podsećaju da sa povećanjem broja starijih lica raste i rizik od njihove socijalne izolacije.

Efikasna borba protiv diskriminacije i nasilja kao i međugeneracijska solidarnost nisu samo obaveza, nego i moralni imperativ u svakom odgovornom društvu. Prema izveštaju Poverenika, osobe između 50 i 60 godina starosti najčešće se susreću sa poteškoćama u postupku zapošljavanja i rada zbog raspoređivanja na niže radno mesto, otkazivanja ili ne zaključivanja ugovora o radu zbog godina života i odnosa prema starim radnicima i predrasuda o njihovoj neefikasnosti i neproduktivnosti.

Pored toga, nepovoljan je i položaj sugrađana starijih od 65 godina života koji se, bez obzira na brojne probleme, prema svim istraživanjima i dalje ređe obraćaju nadležnim organima, tako da nemamo pravi uvid u ovu vrstu diskriminacije. Posebno zabrinjava prognoza daljeg intenzivnog starenja usled niskog nataliteta, fertiliteta i migracije mlađeg stanovništva.

Produžen je životni vek i povećan udeo starijih u stanovništvu, pa se starije osobe suočavaju sa brojnim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim izazovima.

Praksa Poverenika pokazuje potrebu unapređenja palijativnog zbrinjavanja u cilju poboljšanja kvaliteta života pacijenata i očuvanja dostojanstva čoveka u poslednjim danima života.

Svakako, posebno želim da vam se zahvalim za ovo zato što zaista mnogo ljudi ima probleme i neophodno je poraditi kao država na ovom problemu o palijativnom zbrinjavanju pacijenata.

Pol kao osnov diskriminacije zauzima treće mesto. Iako žene i dalje u većem broju podnose pritužbe zbog diskriminacije na osnovu pola, primetno je da sve više muškaraca to čini. Primera radi, oni su podnosioci pritužbe za diskriminaciju bili na osnovu pola u obliku zdravstvene zaštite kada je bilo u pitanju da su bolesna deca i ko od roditelja može da ostane u pratnji u bolnicama.

Radni odnos je jedno od polja u kojima su izuzetno zastupljena neravnopravnost polova, što je posledica duboko ukorenjenog nejednakog vrednovanja rada i društvenih uloga muškarca i žene.

Želim ovde da napomenem da na ovaj problem nejednakog vrednovanja rada muškaraca i žena, ukazao i Ivica Dačić, kao mandatar za sastav Vlade još 2012. godine, u svom ekspozeu. Postoji praksa da su žene diskriminisane prilikom napredovanja zbog činjenice da su odsustvovale sa rada radi nege deteta.

Takođe, primena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, daleko više pogađa žene, imajući u vidu da u javnom sektoru naročito u javnim službama radi neuporedivo više žena nego muškaraca i ne postoji mogućnost da preraste njihov radni odnos iz određenog u neodređeno. Vidi se i dalje da postoji potreba unapređivanja koordinisanog i efikasnog delovanja u svim institucijama sistema u pružanju zaštite od nasilja u porodici, drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.

U cilju ekonomskog osnaživanja žena potrebno je kontinuirano preduzimati mere za podsticanje zapošljavanja i ženskog preduzetništva, kao i za zaštitu žena od diskriminacije na tržištu rada, a posebno radi ostvarivanja ravnopravnosti i pristup radnim mestima, jednakim uslovima za napredovanje i jednakoj zaradi.

Potrebno je preduzimati dalje mere radi usklađivanja ravnoteže između porodičnih, radnih obaveza, odnosno rada i roditeljstva.

Takođe treba podržati i preporuke vaše koje se odnose na preduzimanje mera i aktivnosti kako bi se obezbedilo uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svim sferama političkog i javnog života. Kada je u pitanju vršenje javnih funkcija, imajući u vidu da rodnu ravnopravnost u praksi je teško ostvariti bez srazmernog i neposrednog učešća žena u procesu donošenja odluka u svim sferama javnog života, na svim nivoima.

Iako je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici postigao određene efekte i unapredio sistem pružanja zaštite od nasilja u porodici, drugih oblika rodno-zasnovanog nasilja, problem nasilja i dalje postoji, neophodno je uz jačanje nadležnih institucija i jačanje sistema podrške žrtvama, unapređivanje i SOS linije za žene žrtve nasilja, što ste naveli u izveštaju.

Sumirajući brojne aktivnosti koje ste imali u 2018. godini, vidi se vaša namera da u budućnosti pružite efikasniju zaštitu od diskriminacije i da dalje radite na unapređivanju ravnopravnosti, a sve u cilju da izgradimo društvo na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki, da stvorimo takav kulturni obrazac za društvo u kome diskriminacija se osuđuje, a ravnopravnost poštuje i podržava, ali i podrazumeva.

Na kraju, želim da istaknem da će poslanička grupa SPS podržati vaš izveštaj, kao i sve predloge zaključaka Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Maraš.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je 2015. godine Brankica Janković birana za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, tada se pojavila jedna grupa nevladinih organizacija, koje su iznosile svoj stav da ona nije pogodna za tu funkciju iz nekih njihovih razloga.

U međuvremenu, Brankica Janković je evoluirala do nivoa tih nevladinih organizacija i ona, pogotovo u poslednjih godinu dana i već ranije se dobro primećivalo, ona zapravo se ponaša kao da je predsednik neke nevladine organizacije, tipa Sonje Biserko, Nataše Kandić itd. i takav je njen odnos prema nekim, eventualnim, problemima u državi Srbiji.

Za početak, želim da skrenem pažnju gospođi Janković koja je pravnik, diplomirani, piše u biografiji, da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive itd. Ovo čitam zbog toga što bi trebala gospođa Janković da precizno zna Ustav, član 1. Ustava i da ne može da priča u njenom omiljenom „Danasu“, koji joj redovno objavljuje sva njena saopštenja i intervjue itd, da u Ustavu piše da je država Srbija država srpskog naroda i svih ostalih naroda koji u njoj žive.

Dakle, ne piše tako, nego upravo kako sam pročitala.

Ne piše da su tu i „građanke“, već samo građani. Ne piše da smo mi „narodne poslanice“, već član 100. Ustava Republike Srbije kaže da Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika.

Dakle, te vaše novotarije, nekakve građanske orijentacije, kako volite vi da kažete, ne možete zvanično da koristite, kao što nikako niste smeli da se potpišete da ste Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, jer ste Poverenik. Te nekakve feminističke fraze ostavite, kažem, za taj vaš „Danas“ i ostale medije gde vas rado vide.

Kada se čita ovaj izveštaj koji smo dobili od Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, naravno izveštaj kao izveštaj, izveštaj uvek može da se napiše da deluje da se tu nešto radilo, tu su brojevi, ovoliko zahteva, onoliko odgovora, itd, ali nema konkretnih stvari. Između ostalog kaže da su ispitanici u 81% slučajeva smatrali da predstavnici organa javne vlasti, koji istupaju u javnosti, moraju imati veću odgovornost od građana i građanki. Takođe, predstavnici organa javne vlasti navode da diskriminaciju u najvećoj meri podstiču mediji, zatim političke stranke i nakon toga državne institucije.

Ovde je zaboravila da stavi, ne da doda, nego da stavi na prvo mesto upravo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, jer ono što smo slušali i čitali u izjavama gospođe Brankice Janković upravo govori o tome. Naravno, više detalja ćemo u toku rasprave da iznesemo i konkretnih stvari.

U sklopu novog ciklusa aktivnosti, kaže takođe u ovom izveštaju, na prevenciji diskriminacije na tržištu rada i unapređenju ravnopravnosti, Poverenik je nastavio, ovde piše Poverenik, aktivnosti na promociji kodeksa ravnopravnosti i saradnji sa poslodavcima koji žele da donesu ovaj kodeks. Tako je u 2018. godini i u američkoj privrednoj komori, uz prisustvo predstavnika renomiranih kompanija, članica američke privredne komore, predstavljen kodeks ravnopravnosti itd.

Dakle, kroz ovaj izveštaj uglavnom provejava to da je gospođa Brankica Janković se konsultovala i sa time sa američkom privrednom komorom i sa raznim, britanskim, od ambasadora bivšeg Klifa pa do drugih. Jednostavno, i to ukazuje na ovo što sam rekla na početku ove moje rasprave.

Ovde negde piše da je Brankica Janković, kao Poverenik za ravnopravnost, svojevremeno dodelila godišnju medijsku nagradu. Zamislite ko je dobio tu nagradu od Brankice Janković? Između ostalih, novinarka „Vremena“ Jovana Gligorijević, za naslov, odnosno i tekst „I država siluje, zar ne“. Dobili su i neki novinari produkcijske kuće „Mreža“. Dakle, apsolutno u skladu sa stavovima nevladinih organizacija i zapadnih mentora u Srbiji.

Vrlo često gospođa Janković govori o govoru mržnje, a u stvari, vi, gospođo Janković, ne znate šta je govor mržnje, jer da znate, sigurno ga ne biste upotrebljavali na svakom mestu gde se vama učini da to može da se stavi.

Ja vas podsećam na član 75. Zakona o javnom informisanju, to bar možete da pročitate, gde piše definicija govora mržnje, da je to podsticanje na mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva.

Dakle, ovako nešto se u Srbiji ne dešava, gospođo Janković. Ne možete vi ako neko kaže da narodni poslanik koji menja stranke, koji prodaje poslanički mandat i neko kaže da je politička prostitutka, a jeste, ne možete vi reći da je to govor mržnje. Možda se vama ne sviđa, žao mi je, ali to nije govor mržnje. To je jednostavno stav i činjenica.

Gospođa Janković će ostati upamćena po jednoj rečenici koja je prilično opasna, ali srećom nju niko ne pita ništa, pa može da priča šta hoće. Kaže – migrantima u Srbiji treba ponuditi da ostanu i nasele se u delovima naše države koji su nenaseljeni, i ona očekuje da će do toga doći. Gospođo Brankice Janković, vi možete, ako imate eventualno neku imovinu u rodnom Čačku, da je nudite kome god hoćete, a delove Srbije, naseljene ili nenaseljene, ne možete nikome. Tu su trebali i nadležni državni organi da reaguju na ovakvu izjavu.

Čime se dalje gospođa Brankica Janković bavila? To je sve ovde predstavljeno kroz ove njene brojeve, kako je ona čudo Božije uradila. Osudila kolumnu Bore Đorđevića, baš onako, pa je osudila ministra, čak tražila izvinjenje od ministra Nenada Popovića, zato što je reagovao na gej slikovnice koje su uvezene iz Hrvatske, gde je rekao da je njemu neprihvatljivo da Roko ima dve mama, a Ana da ima dvojicu tata. I četiri meseca nakon tog, kada je to bilo aktuelno, tražila je od ministra Popovića da se izvine. Naravno, čovek je odbio da to uradi. Ali je interesantno da Brankica Janković nije primetila i nije reagovala na činjenicu da se udžbenici za srpsku decu, odnosno za decu u Srbiji, da se štampaju u Hrvatskoj i da ih štampa neko ko je finansijer ustaškog pokreta Franje Tuđmana, HDZ itd. To vam nije smetalo. To niste valjda primetili, ali vam smeta nešto što ne odgovara vašim nevladinim organizacijama, kojima očigledno pripadate.

Niste zadovoljni stanjem ljudskih prava u Srbiji. Slabo to objašnjavate, ali mislim da i tu naginjete upravo onome što pokušavaju neki da nametnu u Srbiji. Činjenica jeste da postoje neki problemi, ali da se to označava kao nekakav problem ovako baš širih razmera, svakako nije tačno.

Onda je Brankica Janković odlučila da brani novinare. Znate li koga? Snežanu Čongradin, ovog Gruhonjića, Dragana Janjića i slične. Branila je Snežanu Čongradin i zašto što je nju, kaže, uvredio Vojislav Šešelj. Ali, interesantno da Brankica Janković nije primetila da je Snežana Čongradin u svojim kolumnama redovno, i danas dan piše da su Srbi genocidni, da se u Srebrenici desio genocid, da u Srbiji mora neko nekome da se izvinjava, da moramo da se negde peremo od tog genocida itd. To Povereniku ne smeta. Ali, Bože, neko je rekao da je Snežana Čongradin ružna. Ju, kakav greh. Još ste to nazvali govorom mržnje. Podsećam vas, ne znate šta je govor mržnje.

Branili ste Dinka Gruhonjića zato što je neko na tviteru napisao da se on ne zove Dinko, nego Sabahudin Gruhonjić, što naravno, nije nikakav problem kako se on zove, ali kako vam nije smetalo, kako se niste setili da njega osudite zato što je rekao da su Srbi genetski škart, napisao? Gruhonjić je napisao – Srbi su genetski škart. I vama to ne smeta, ali vam smeta ako neko na tviteru kaže kako je njegovo pravo ime.

Dalje, da vidimo šta ste još divno rekli? Da, gospođa Brankica Janković brani od srpskih radikala Zoranu Mihajlović, Mariniku Tepić, Aleksandru Jerkov, između ostalih.

Mi, hajde da kažem, napadamo, kritikujemo, bolje je reći, Zoranu Mihajlović zbog raznih malverzacija, između ostalog, zbog ugovora sa „Behtelom“, zbog ukradenih 300 miliona evra. Kako vama kao Povereniku nikada nije palo na pamet da o tome kažete neku reč, nego, Bože, uvredili radikali, Šešelj, Zoranu Mihajlović? I treba, ne znam šta, da se izvinjavaju. Kako da ne, i vama i njima.

Marinika Tepić i Aleksandra Jerkov uporno, i Balša Božović i još neka grupa tih političkih prostitutki, uporno ponavljaju da je prof. dr Vojislav Šešelj ratni zločinac. Koleginice pravniče, da li vi znate, da li ste pogledali presudu Vojislavu Šešelju? Kako vam nije palo na pamet kao nekome ko je Poverenik za ravnopravnost da kažete – Vojislav Šešelj čak ni po presudi Haškog tribunala nije ratni zločinac? Ne, to vam ne smeta, ali kad on kaže šta će uraditi svakome ko ga nazove ratnim zločincem, onda Bože, napada žene. Pustite te fraze žene, muškarci. Ako je neko u politici, nebitno je da li je žena ili muškarac.

Pričate o nekoj ženskoj mreži. Pa, gde vam je u Skupštini ženska mreža? Što ih ne okupite? Šta to znači uopšte? Gde vam je ženska mreža? Nemojte da pravite od Srbije nešto što Srbije nije i što nikada neće biti.

Niste se nijedanput oglasili na temu svih ovih koji pričaju da je u Srebrenici bio genocid, nijedanput, i kao pravnik i kao Poverenik za ravnopravnost, niste stali, barem da stanete u zaštitu ravnopravnosti žrtava. To vam nije tema, to vas ne interesuje. Interesuje vas da li je neka od vaših prijateljica lepa ili ružna i da li će to neko javno da kaže. Vas ne interesuje ni ono, znate li vi šta znači da ostane upisano, da ostane uobičajeno u komunikaciji da se u Srebrenici desio genocid? Znate li vi šta to znači za potomke vaših potomaka? Znate li vi šta to znači uopšte za srpski narod? Ali, vama to ne smeta, baš vas briga za to.

Da li vam je nekada palo na pamet da negde nešto progovorite o tome da predsednik Republike Srpske Krajine, Milan Martić, služi zatvor u Estoniji na način na kojim se krše sva moguća ljudska prava, što nije zabeleženo u svetu?

Da li vam je palo na pamet da pozovete te vaše prijatelje iz belog sveta i da im skrenete pažnju da porodica Ratka Mladića traži da on ide na lečenje u Rusku Federaciju? Što se negde ne pojaviste, pa da li vas poslušali ili ne, što negde ne rekoste neku reč o tome?

Da li vam je palo, odnosno zašto vam nije palo na pamet, a znam da nije, da se oglasite… Već tri godine za redom u Srbiji se održava šiptarski, u Beogradu, pardon, se održava šiptarski festival „Mirdita“. Kako vam nije palo na pamet da ukažete, kao Poverenik za ravnopravnost, da to ne može da se radi? Ne, vi podržavate one koje to organizuju, vi ste isto društvo, vi ste taj nekakav civilni, kako volite da kažete, sektor i vi ste, gospođo, iako ste izabrani u Narodnoj skupštini, deo tog civilnog sektora. To govori ono što vi radite.

Kako vam nikada ne padne na pamet da, kao Poverenik za ravnopravnost kažete neku reč o minimalnim zaradama, o najnižim penzijama? Kako nikada ne rekoste da je nemoguće da minimalna zarada ili najniža penzija bude manja od 37 hiljada dinara u ovom momentu, jer je najniži iznos najniže potrošačke korpe? To je vaš posao. Da li će vas Vlada poslušati ili neće, to nije vaša briga. Vaš posao jeste da kažete – čekajte, u ovoj zemlji Srbiji svi treba da budu ravnopravni, između ostalog ravnopravni da mogu za mesec dana da prežive od onoga što dobiju, kao platu ili penziju, a ovako ne mogu, ali vama to nije tema.

Kako vam nije palo na pamet, kao pravnik, prvo da vidimo da li delite taj pravnički stav, kada vaše prijateljice, poput Snežane Čongradin, ove Jerkov, Marinike itd, kažu da je Narodna skupština nelegitimna zato što u njoj sedi ratni zločinac, da reagujete, da kažete, prvo, da nije ratni zločinac, a drugo da neko ko je osuđen za kakvo god krivično delo ne može biti, kako oni vole da kažu, isključen iz Narodne skupštine zato što je to palo na pamet nekome ko se prodaje na kilo, poput Marinike, poput Jerkov itd, kojima je sve preče osim Srbije i srpskih nacionalnih interesa, a vi ste rame uz rame sa njima?

Da li vam je palo na pamet da progovorite neku, kada se ove godine u Kolarcu držala predstava, kada su došli neki iz Sarajeva da drže predstavu, da promovišu temu da se u Srebrenici desio genocid, i to na dan kada oni u Potočarima prave tamo događaj od toga što se desilo u Srebrenici, a što svakako nije genocid? Ne, vama to i takve stvari ne padaju na pamet.

Da li vam padne na pamet da skrenete pažnju medijima, pre svega vašem „Danas“ i vašem N1, jer ste vi tamo neprikosnoveni, a i ostalima, i RTS, javnom servisu, da im kažete da, kada govore o južnoj srpskoj pokrajini, ne smeju da kažu Kosovo, nego AP Kosovo i Metohija? Da li vam je jasno da na taj način, takođe štitite ravnopravnost svih ljudi na teritoriji države Srbije?

Da li vam je palo na pamet, gospođo Janković, da upitate, evo, danas ste ovde, pitajte sa tog mesta ministre i Vladu Republike Srbije zašto obmanjuju javnost već nekoliko godina i zašto opet u Zakonu o budžetskom sistemu, predlogu, stoji da ni naredne godine neće biti skinuta zabrana zapošljavanja u javnom sektoru? Da li vas uopšte interesuju neke stvari koje su od interesa za državu Srbiju?

Pustite vi te neke vaše moderne fazone, nekakve feminističke budalaštine, nekakvu zaštitu ne znam ni ja čega. Niste vi za to plaćeni, niste za to postavljeni. Kada ste postavljeni drugačiju ste priču pričali. U međuvremenu ste se odbranili od toga. Ove nevladine organizacije, što su rekle tada da niste podobni za ovu funkciju, su vas prozivale da ste funkcioner SNS i vaš suprug itd. Vi ste se u međuvremenu odbranili od toga i postali, kao Poverenik, kog plaća država, deo tzv. civilnog sektora. To ne možete i ne smete da radite. Vama je Ustav nešto u šta morate da gledate, iz čega ne smete da izlazite, čak ni u tom vašem modernističkog govoru.

Dakle, Ustav Republike Srbije, ravnopravnost svih ljudi koji žive u Srbiji, svih ljudi koji žive u Srbiji i uopšte ravnopravnost prava, ljudske slobode itd. svih ljudi i ljudska prava svih ljudi, ne selektivno. Ne možete vi da birate, da vam se sviđa ova Jerkov i vama smeta zato što je Šešelj rekao da je ona ustaška kurva. Šta to vas briga? Ko je vas ovlastio da vi reagujete na način na koji ste reagovali? Završavam. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SDPS, Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajući.

Posle rasprave o izveštajima Zaštitnika građana i Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja u julu, danas je pred nama izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Meni je zanimljiva simbolika da baš danas na svetski Dan starih osoba razmatramo izveštaj Poverenice, imajući u vidu činjenicu da je u izveštajnom periodu diskriminacija na osnovu starosne dobi, po broju prijavljenih slučajeva, na drugom mestu. Dakle, od 1.407 pritužbi, 16,5% odnosilo se na diskriminaciju starih. Simbolika tako nije dovoljno, već je neophodno da zajednički radimo još više i snažnije zato što posao zaštite i unapređenja ravnopravnosti, jednakosti nikada ne prestaje.

Izveštaj o radu Poverenice za ravnopravnost pokazuje i sadrži sve ono što je potrebno da se celovito sagledaju i predstave aktivnosti Kancelarije Poverenice u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti u kojem se, takođe, ocenjuje ostvarivanje i zaštita prava građana pred državnim organima.

Izveštaj Poverenice, kao uostalom i rad ostalih nezavisnih regulatornih tela i institucija, za SDP ima poseban značaj. Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ravnopravnost, jednakost i solidarnost za SDPS su, ne samo programsko, već i vrednosno, i to trajno opredeljenje.

Ovaj, kao i prethodni izveštaj, daje ocenu stanja društva, državne uprave, javnog sektora i ukazuje vrlo precizno na neophodne sistemske promene, izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređenja vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana.

Sa druge strane, iz predloženih zaključaka jasna je i namera, a jasna je i volja da se nadalje jačaju nezavisne institucije, dakle, u narednom periodu.

Zaključci sadrže preporuke Vladi da nastavi kontinuirani nadzor i unapređivanje u svim oblastima, analiziranjem efekata primene zakona u cilju efikasnijeg i zakonitog ostvarivanja prava građana i unapređivanja mehanizama za zaštitu njihovih prava.

Nezavisna regulatorna tela, kao što često to ponavljam, institucije uspostavili smo pre gotovo deceniju i po kako bi kontrolisali sprovođenje zakona u pojedinim oblastima, odnosno štitili i unapređivali poštovanje sloboda i prava građana u postupanju organa javne vlasti. Mi smo saveznici u tom poslu. Izabrali smo Poverenicu da u naše ime obavlja izuzetno važan i odgovoran i nimalo lak posao i time je i naša odgovornost kao narodnih poslanika daleko veća. Koristeći svoju kontrolnu ulogu i funkciju, mi smo ti koji treba pomno da pratimo da li i u kojoj meri Vlada i svi ostali primenjuju preporuke i sprovode zaključke koje ćemo danas, verujem, i usvojiti, kako bismo nadalje, kao što sam rekla i važno je da ponovim još nekoliko puta, jačali i unapređivali demokratiju i vladavinu prava, jer za izgradnju građanskog društva nema ništa važnije od jačanja institucija pravnog sistema, i to na delu, a ne samo deklarativno.

Pažljivo sam, Poverenice, čitala vaš izveštaj. On je sveobuhvatan i daje ne samo presek stanja, već i preporuke o tome šta izvršna, ali i zakonodavna vlast treba da preduzmu kako bih se unapredila ravnopravnost, zaštita i poštovanje ljudskih prava i to naravno svako u okviru svojih ovlašćenja.

Kvalitet izveštaja ukazuje na ozbiljan i posvećen rad institucije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u ostvarivanju ljudskih prava. Vi ste samostalni u svom radu i nezavisni i u tom smislu Vlada ni na koji način ne sme da utiče na vaš rad i rešavanje predmeta, osim neophodne saradnje i pomoći u izvršenju rešenja koja se odnose na postupanje organa državne uprave.

Nadzor na nezavisnim telima imamo mi. Mi smo vas birali, kako što sam već napomenula, da u naše ime obavljate taj izuzetno složen i odgovoran posao. Dakle, mi smo dužni, a na to nas dodatno obavezuju ovi zaključci koje ćemo usvojiti, da pratimo da dužnom pažnjom rad izvršnih organa i da sa vama uspostavimo još bližu saradnju kako bismo i unapred i blagovremeno mogli da reagujemo.

Analizirajući izveštaj čini mi se da je neophodno ojačati tu vrstu saradnje i dodatno unaprediti komunikaciju Kancelarije Poverenice sa Narodnom skupštinom i narodnim poslanicima i da probamo da primenimo jedan proaktivni pristup u rešavanju problema i unapređivanju ravnopravnosti svih građana i građanki u Srbiji.

Čini mi se da u pojedinim segmentima koji se tiču inicijativa i mišljenja koje vaša Kancelarija daje na predloge zakona, nekako se iz izveštaja vidi taj u ovom trenutku reaktivan pristup. Verujem da u vreme kada je to bilo aktuelno da ste vi proaktivno delovali, ali danas mi kao zakonodavno telo, kada to čitamo u izveštaju, za nas je to danas samo jedna konstatacija i u tom smislu reaktivan pristup.

Možda smo da smo bili upućeni u sve ono što nije uvaženo, kao preporuka vaše Kancelarije, da smo kao narodni poslanici bili upućeni u sve te detalje, možda smo mogli zajednički da u razgovoru sa ministrima prilikom donošenja zakona o kojima smo razgovarali u ovom visokom Domu možda smo mogli nešto zajednički da dodatno unapredimo ili ubrzamo usvajanje nekih izuzetno važnih preporuka koje, eto su prošle tako čak i nezapaženo.

Za neke od njih sam, moram vam priznati, saznala tek čitajući izveštaj i u tom smislu još jednom apelujem na Kancelariju da bi bilo dobro da ojačamo u budućem periodu tu saradnju zakonodavnog tela i Kancelarije. Možda ćemo moći još više i još bolje da uradimo na unapređivanju jednakosti i ravnopravnosti i uopšte vladavine prava i demokratije u društvu.

Dakle, nema potrebe da sada objašnjavam šta je sve uočeno u izveštaju, da se propisana procedura u pogledu pribavljanja mišljenja svih nadležnih organa i učešća u javnosti nije baš sprovodila dosledno, što onda kasnije je moglo dovesti i do usvajanja propisa koji međusobno nisu usklađeni i sa tim u vezi treba voditi računa da na taj način ne zbunjujemo dodatno građane jer u nekom trenutku moraćemo da promenimo i prilagodimo kada nas praksa nauči da su neki propisi neprimenjivi moraćemo da ih menjamo.

Zato mislim da je tu i taj odnos prema inicijativama i mišljenjima na predloge zakona Poverenika jedan od pokazatelja i položaja institucije poverenika, ali nekad i odnosa zakonodavne i izvršne vlasti prema problemima sa kojima se suočavaju građani u ostvarivanju svojih prava.

U tom smislu, ponavljam još jednom, neophodno je i bilo bi korisno da intenziviramo zajedničke aktivnosti jer namera da unapređujemo ubuduće jednakost i ravnopravnost i demokratiju i vladavinu prava i ljudska prava u Srbiji nije sporno.

Dakle, to blagovremeno upoznavanje Narodne skupštine i zakonodavne vlasti sa inicijativama mogu višestruko da budu od koristi, da se ne samo uoče problemi sa kojima se građani suočavaju, već da se blagovremeno za njih pronađu rešenja. Proaktivnim pristupom i bližom saradnjom mi možemo da eliminišemo neki problem dok je on još na nivou desetak pritužbi godišnje. Bolje je nego da čekamo da broj pritužbi na neki problem naraste na 300,400 ili više pa da ga onda rešavamo, jer će svakako biti teže rešiti to pitanje, kao što je danas mnogo teže rešavati npr. problem nasilja u školama. Tu govorimo o mladim ljudima koji će vaspitati nove generacije. Danas je teže rešavati taj problem nego da smo počeli da ga rešavamo npr. pre 20 godina. Ne kažem da nismo, ali jedan preventivni pristup je važno unaprediti u rešavanju onih ključnih probleme jer skup nadležnosti kojima raspolaže Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti dovoljan je da, ukoliko se upotrebljavaju na odgovarajući način, da naprave bitan pomak u zaštiti prava građana, sprečavaju diskriminacije i unapređenju rada javne uprave.

Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jeste sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje i ostvarivanje zaštite ravnopravnosti. O pojedinim segmentima iz izveštaja detaljnije ću govoriti, kao i moje kolege iz SDPS, u nastavku rasprave. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Mihajlović Vacić.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Macura.
Izvolite koleginice Macura.