Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnji set zakona pokazuje da se Vlada Republike Srbije nije zadovoljila postignutim rezultatima u oblasti finansija, već da postavlja nove visoke lestvice koje treba dostići. Upravo ovim setom zakona koji govori o državnoj pomoći i uvođenjem profesionalizacije u oblasti računovodstva i revizije mi danas imamo prilike da vidimo koji su to ciljevi koje Srbija treba dostići i na tom putu suštinski da postaje rame uz rame razvijena ekonomija, kao i neke države koje su članice EU. To je za svaku pohvalu, bez obzira što mnogi u društvu žele da minimiziraju te rezultate. Mislim da je važno da mi uvek sebi postavljamo nove ciljeve, jer je to jedan proces i jednostavno građani Srbije mora da se navikavaju na te procese.

Danas ovi predlozi zakona, kao što je kontrola državne pomoći, kao što je nov Zakon o računovodstvu i o reviziji, ne znam da li ste primetili kolege poslanici, ali daje veću težinu nadzornoj ulozi Narodne skupštine Republike Srbije.

Prvo, kad govorimo o državnoj pomoći, ona je zakonom iz 2009. godine sastavni deo rada Ministarstva finansija. Kao takva, jednostavno je morala da funkcioniše u okvirima koji su bili mogući, pogotovo u vreme 2012. godine kad ste imali problem sa budžetom, kada ste morali jednostavno iz budžeta da dotirate firme u restrukturiranju, one gde nije završena privatizacija, gde ste imali veliki broj zaposlenih ljudi, a čije su mesečne plate iznosile 10.000 dinara i takve firme koje još nisu dobile nove vlasnike, kao što je Smederevska Železara tada, kao što je Bor, gde ste imali veliki broj ljudi koji su ostvarivali određena prava iz radnog odnosa, država je morala da dotira.

To je negde EU u svojim pregovorima sa Srbijom prepoznala kao državnu pomoć koju, kad postanete punopravna članica EU, jednostavno nemate pravo da radite, jer rušite princip konkurencije na tržištu i time se uče, ne samo srpska ekonomija, već sve zemlje zapadnog Balkana, odnosno sve zemlje koje pretenduju da budu članice EU. Mi to inače ne radimo zbog EU, nego da bi podstakli konkurentnost privrede, čime smo u stvari pokazali od 2012. godine do danas da samo tom tržišnom utakmicom možete jednostavno… Pospešivanjem investicionog ambijenta kojim smo u stvari doneli nove zakone i sprovedenom fiskalnom konsolidacijom danas imamo veliki broj otvorenih fabrika. Zato što su investitori prepoznali da je ovo ovde tržište mesto gde mogu da se takmiče, a na zadovoljstvo potrošača, gde bi cene gotovih proizvoda u stvari trebale da padaju, i potrošači, odnosno građani Srbije imaju benefite od svega toga.

Ideja EU je da Komisija za zaštitu konkurencije spoji sa određenim delom kadrova koji bi prešli na određeni način izborom, a koji se odnosi na deo državne pomoći. Međutim, Republika Srbija je i u pregovorima sa EU u Poglavlju 8. dala konkretne predloge koji su sada prihvatljivi, a to je, kada je već i Komisija za zaštitu konkurencije u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, kao jedna od svojih nadzornih uloga i nezavisnih od izvršne vlasti… Predlog Ministarstva finansija kroz ovaj zakon je da i novoformirana Komisija o kontroli državne pomoći, koja bi bila u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, da bi imala svoj savet, svog predsednika, da bi se izbor vršio na jedan transparentan način uz pomoć konkursa koji sprovodimo već sada, kada je u pitanju, recimo, Komisija zaštite konkurencije. Oni instrumenti koji su važni, kada je u pitanju uopšte kontrola državne pomoći, su sada definisani ovim zakonom, prihvatljivi za EU, a najprihvatljiviji za Republiku Srbiju.

Zašto? Zato što mi jednostavno ovom kontrolom još uvek želimo da mnoge stvari i mnoge procese, ekonomske procese u Republici Srbiji dajemo iz budžeta, odnosno finansiramo kroz ta svoja tzv. javna ulaganja, i to se negde definiše kao državna pomoć. Velika kontrola se postiže formiranjem Komisije koja će biti u nadležnosti rada Skupštine Republike Srbije. Visok princip transparentnosti uspostavlja se tako. Drugo, Registar koji se uspostavlja je od velikog značaja za sve građane Srbije, jer na potpuno jedinstven način možemo da vidimo koja je to državna pomoć, u kom obimu i na koji način se vrši kod određenih korisnika sa svojim imenom i prezimenom.

Na kraju krajeva, time suštinski mi otvaramo na jedan potpuno nov način ovu oblast, čime na jedan način prihvatamo evropske direktive, a sa druge strane i pospešujemo našu privredu.

Kada govorimo o Zakonu o računovodstvu, rekla bih da je vrlo važno što uvodimo profesionalizaciju u ovu oblast. Ono što smo primetili u javnosti, kada smo počeli da razgovaramo o ovom zakonu i o ovakvim rešenjima, kao što ste predložili za to licenciranje, negde ankete koje su rađene kroz medije, gde su novinske kuće pokušavale da ispitaju građane šta misle o tome. Pre dve nedelje kada je rađena anketa na RTS ti procenti su daleko nadmašivali 60%, da bi došli do toga da sada jednostavno građani Srbije prepoznaju to kao potrebu u budućnosti u ovoj oblasti, gde je podrška preko 70%, čak i sad poslednja koja se juče sprovela na 75%. Građani prepoznaju da ova oblast mora da bude uređena na ovakav način, da članice međunarodne organizacije koje poštuju visoke standarde u ovoj oblasti treba da obučavaju naše ljude koji u ovoj struci žele da se bave zaista ozbiljno ovim poslom, i to je ono zbog čega svako fizičko lice koje dostigne mogućnost, odnosno polaže određeni ispit i stiče pravo da bude ovlašćeni računovođa, ima mogućnosti da radi nezavisno u pravnom licu u kom se on nalazi. To znači da vi, kao neko ko ima takvo znanje, ekspertsko, imate pravo da menjate agenciju u kojoj ćete raditi, što je od velikog značaja, pogotovo kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, jer do sada su uglavnom firme tražile da polažu ovakve sertifikate, pa onda zaposleni ne mogu da menjaju ili moraju ponovo da stiču znanja kada je to bilo u mogućnosti kada je postojao ovakav vid sertifikata.

Važno je reći za Zakon o računovodstvu predviđa da ove dve članice međunarodne organizacije su ovlašćene kada je u pitanju dostizanje licence, odnosno rad, da nadzor radi Komora ovlašćenih revizora, a ono što je važno jeste da će Registar imati Agencija za privredne registre koja inače ima veliki deo registara, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, pa zbog toga će biti mnogo lakše na jednom mestu za korisnike da dođu do informacije ko kako radi, na koji način i da li to radi na određen i profesionalan način.

Kada je u pitanju Zakon o reviziji, mi smo imali prilike ovde u Narodnoj skupštini da imamo sednice sa DRI. Ona nije predmet ovoga zakona, jer Zakon o DRI definiše oblast rada DRI.

Inače smo u svojim zaključcima Odbora za finansije dali da je jako važno da postoji interna revizija i tu smo se svi kao narodni poslanici složili bez obzira na opoziciju ili poziciju. Zašto? Zato što interni revizori jako mnogo pomažu menadžmentu da donosi pravilne odluke u skladu sa zakonom, u skladu sa standardima i kada dođe eksterna revizija, odnosno, ili DRI onda je sve mnogo lakše zato što jednostavno znate da se nalazite u zakonskim okvirima kao ovlašćeno lice koje zastupa određeno pravno lice i pravni subjekt i zbog toga je tu mnogo olakšan posao.

Ono što je važno reći da je to jedan postupak kojima se svi uče danas i bez obzira da li pričamo o preduzećima sa privatnim ili državnim kapitalom, institucijama koje su u delu javnih finansija jednostavno je jako važno da revizori takođe budu sertifikovani, da imaju dozvolu za rad, da Komisija za hartije od vrednosti, koja je takođe u nadležnosti rada Skupštine, vrši nadzor nad javnim finansijama. Znači, svi ovi zakoni pokazuju da ovim glasanjem mi jačamo nadzornu funkciju uopšte parlamenta.

Prema tome, mislim da je od velikog značaja donošenje ovih zakona, da treba da se podrže i da će sigurno u nekim od izveštaja Evropske komisije biti prepoznat ovaj iskorak koji je i Vlada Srbije napravila i parlament koji će usvojiti ovakve zakone.

Ono što mogu da kažem da je i kada je gospodin Vučić bio premijer prvo poglavlje koje je otvoreno u pregovorima sa EU bilo Poglavlje 32 koje se inače odnosi na kontrolu i taj vid, u stvari, pokazuje da su finansije i tada bile u fokusu, kad je država Srbija sprovodila ekonomske reforme, a i sada kada jednostavno imamo rezultate. To znači da sebi postavljamo visoke ciljeve kada je u pitanju ekonomija.

Zahvaljujem se na ovako predloženim zakonima, zato što mnogi nisu možda u javnosti razumeli kada su ovi zakoni došli jednostavno na dnevni red Skupštine. Zbog toga smo mi i kao Odbor i napravili jednu sednicu van sedišta potpuno otvorenu za javnost, gde smo razgovarali o predlozima nacrta i Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji. Svako od nas je izneo neka svoja lična mišljenja i zapažanja, ali ste imali razumevanja za sve to i napravili zaista jedan dobar predlog koji se pokazao, mislim da je i kod građana Srbije, potpuno prihvatljiv.

U danu za glasanje, naravno, prihvatićemo ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Tomić.

Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice, kao što je naša predsednica Odbora za finansije rekla, veoma dobri predlozi zakona danas na dnevnom redu i mi kao članovi Odbora za finansije već smo upoznati, ali prosto zbog građana i onih koji se tiče ovaj zakon malo opširnije od nas.

Više ću se bazirati na zakon o računovodstvu, s obzirom da on doprinosi transparentnosti i javnost poslovne evidencije. Ovim zakonom usklađujemo srpsko računovodstvo sa naravno evropskom praksom i međunarodnim standardima. Znamo svi da se računovodstvo vremenom menjalo. Kako je tehnologija napredovala računovodstvo je prvo prihvatilo ta nova tehnološka istraživanja, a i rešenja.

Elektronska formula je svakako računovodstveni iskorak i plaćanje savremenim tehnološkim iskorakom i rešenjima. Učinićemo da srpsko računovodstvo bude jednostavnije i stručnije. Imaćemo desetine prednosti i očekujemo da će veoma veoma uticati na mikro preduzeća. Samim tim, ne može se očekivati napredak mikro preduzeća a da ne pratimo svetska rešenja u oblasti računovodstva.

Od izuzetnog je značaja i objedinjavanje podnošenjem izveštaja finansijskih i statističkih. Praktično, umesto dva izveštaja sada ćemo imati jedan krajnji konsolidovan račun.

Prosto ću pohvaliti i Zakon o reviziji i naravno Zakon o kontroli države pomoći. Kao što sam rekla, od izuzetnog značaja su za ekonomiju, gde se u stvari i samim tim novim Predlogom zakona povećava nadzorna funkcija parlamenta, a i Odbora za finansije. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Vlahović.
Reč ima narodna poslanica Olivera Pešić.
Izvolite koleginice Pešić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedno od merila za zatvaranje Poglavlja 6. je usklađivanje našeg zakonodavstva sa propisima EU u oblasti korporativnog izveštavanja i upravo je to samo jedan od razloga u stvari za usvajanje ovog zakona, obzirom na to da postojeći zakon je samo delimično usklađen sa propisima u EU.

Usvajanjem ovog zakona će se pre svega podići nivo kvaliteta finansijskog izveštavanja u Srbiji, a ovaj zakon je važan zato što će on regulisati pružanje računovodstvenih usluga.

Komora ovlašćenih revizora će izdavati dozvole za rad pravnim licima i preduzetnicima, dok će registra voditi Agencija za privredne registre. Uslov je da se dobije dozvola za rad, a najmanje jedno lice ispunjava uslov, da ima profesionalno znanje iz oblasti računovodstva i revizije stečeno kod članice Međunarodne federacije računovođa.

Novina u ovom zakonu je da će pravna lica, odnosno preduzetnici fakture, odnosno račune izdavati isključivo u elektronskom obliku. Znači, imaćemo pre svega jednu pojednostavljenu proceduru, nema više pečata, nema potpisa, štedi se vreme kao što je to u svim razvijenim zemljama i zbog toga sa pravom možemo reći da će ovaj zakon, koji treba da usvojimo, omogućiti da Srbija bude jedna modernija zemlja.

Ovim zakonom se daje mogućnost malim pravnim licima da mogu da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja priliko sastavljanja finansijskih izveštaja. Do sada to nije bilo moguće. Po važećem zakonu samo srednja preduzeća su mogla da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja.

Takođe se zakonom uvodi zabrana da krivično osuđivana pravna lica i lica povezana sa njima mogu da budu osnivači, vlasnici pravnih lica i preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.

Ono što je na kraju važno je da se ostavlja dovoljno prostora. To je prostor od tri godine da pravna lica i preduzetnici koji sada posluju u Srbiji usklade svoje poslovanje sa ovim zakonom, tako da nas uvođenje elektronske fakture očekuje, odnosno primena elektronske fakture od 1. januara 2022. godine i to su negde te najznačajnije novine.

U svakom slučaju, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu jer će oni svakako doprineti da Srbija bude modernija zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Pešić.
Reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, osvrnuću se na Predlog zakona o kontroli državne pomoći.

Ovaj zakon se usklađuje sa pravnim tekovinama EU, a praktično se omogućava jasnija kontrola dodele javnih sredstava kroz umanjenje javnih prihoda, odnosno povećanjem javnih rashoda, koja se mogu okarakterisati kao državna pomoć.

Veća transparentnost, adekvatnije planiranje dodele sredstava, ali i jasno propisani kriterijumi po kojima se ostvaruje pravo na dodelu državne pomoći.

Predviđeno je uspostavljanje odgovarajućeg nadzora nad ovim aktivnosti, što praktično znači da će se formirati jedno nezavisno telo, odnosno Komisija za kontrolu državne pomoći, koja će imati ulogu nadzora nad ovim aktivnosti, a osim toga razviće se i informatička baza za vođenje evidencije o dodeljenoj državnoj pomoći.

Državna pomoć se može dodeliti za unapređenje ekonomskog razvoja područja na teritoriji Republike Srbije sa izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti, zatim radi otklanjanja nekog ozbiljnog poremećaja u privredi Republike Srbije, u tim slučajevima država može intervenisati, zatim kada se izvodi određeni projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju, zatim za unapređenje razvoja privrednih područja u onoj meri u kojoj se ne narušava konkurencija na tržištu.

Ovaj zakon se ne primenjuje na podsticaje u poljoprivredi, što znači da se neće kontrolisati dodela državnih podsticaja u poljoprivredi sve do dana pristupanja Srbije EU. Kao instrumenti državne pomoć prepoznaju se subvencije, ali i mnoge druge fiskalne olakšice kada se korisniku pomoći oprašta deo ili ceo iznos poreza dobit, ili druge dažbine, zatim garancije države, koju mogu i ne moraju biti iskorišćene, odricanje od dobiti države u korist privrednoj subjekta koji se u vlasništvu ili u delimičnom vlasništvu države, ili otpis duga. Tu spadaju i prodaja i davanje na korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni koja je niža od tržišne, ali i bez naknade.

Davaoci državne pomoći mogu biti organi Republike Srbije, npr, određena ministarstva, ali i svako pravno lice koje raspolaže javnim sredstvima kao što je Fond za razvoj. Razvoj je ključna reč ovde jer će se upravo na tome bazirati bolji rad ove Vlade, kao što se bazirao i do sada, a najveći uspeh će biti kada dostignemo ravnomeran razvoj, na teritoriji cele države da svaki deo Srbije oseti i napravi još po jedan korak napred. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo pri kraju smo današnjeg zasedanja o setu ekonomskih zakona i zaista možemo reći da smo u ovoj raspravi čuli sve moguće razloge, ali i argumente koji idu u prilog tome zašto bi trebali da usvojimo predložene zakone. Neki su imali i neke konkretne zamerke, neke konkretne predloge i inicijative. Nešto od toga je bilo opravdano, nešto malo manje, ali to je ono što je normalno u parlamentarnom životu i parlamentarnoj praksi.

Jedino od koga nismo čuli ništa to je od onih poslanika, onog dela opozicije koji se nalaze u tzv. bojkotu, a koji ni danas, a ni juče kada smo raspravljali o rebalansu budžeta nisu našli za shodno da dođu na sednicu Narodne skupštine i time poslali poruku građanima Srbije da ih apsolutno ne zanima ni jedna tema od važnosti za građane Srbije. Ali, šta bi i mogli da kažu, šta bi i mogli da zamere, eventualno, ako imamo u vidu sve one rezultate u pogledu stanja javnih finansija, u pogledu ekonomskog rasta i ukupne privredne slike Srbije.

Šta bi mogli da kažu, ako znamo da je nezaposlenost u ovom trenutku 10,3%, a u njihovo vreme je bila veća od 25%? Šta bi mogli da kažu ako znamo da je stopa privrednog rasta za prvu polovinu ove godine 4,4%? Šta bi mogli da zamere ako znamo da je inflacija niža nego ikada, a u vreme njihove vlasti je bila dvocifrena, i to za sve vreme njihove vlasti, za svaku godinu? Šta bi mogli da zamere, ako znamo da je javni dug smanjen na oko 50% BDP, a u njihovo vreme je bio viši od 70%? Šta da kažu na priliv stranih direktnih investicija? Šta da kažu na rekordnu naplatu poreza? I sve ostalo što oni nisu hteli, mogli ili znali da urade, a ova Vlada hoće, može i zna uradi.

Ono što je važno istaći to su dobre vesti za građane Srbije, kako smo i čuli, povećanje plata u javnom sektoru od 8 do 15%, u proseku 9,6% od 1. novembra ove godine, zatim jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od 5.000 dinara od 1. decembra ove godine, i najavljeno povećanje penzija od 1. januara sledeće godine, koje će biti više od 5%. Zatim povećanje, odnosno podizanje minimalne zarade sa 27.000 na preko 30.000 dinara. Da li je dovoljno? Naravno da nije. Da li smo zadovoljni? Naravno da nismo u potpunosti, ali i to je skoro duplo više nego što je bilo za vreme dok su oni vršili vlast u Srbiji.

Zatim pomoć građanima zaduženima u švajcarskim francima, ali i nastavak ulaganja u kapitalne investicije, autoputeve, saobraćajnu, putnu, železničku infrastrukturu, mostove, škole, bolnice, vrtiće i sve ostalo. Sve su to dobre vesti za građane Srbije, ali ono što je najvažnije sve je to iz realnih osnova. Dakle, sve je iz ušteda i prihoda. Nema zaduživanja, skupih kredita, nema previsokih kamata. I to je ta suštinska i ključna razlika između nas i njih.

Njihova politika je bila idu izbori povećavaj penzije. Nema para u budžetu, zadužuj se. Ko će to da vrati? Ne zanima nas. Nećemo mi. Tako su oni doživljavali vršenje vlasti. Stotine hiljada građana je ostalo bez posla za vreme njihove vlasti. Stotine preduzeća uništeno, stotine fabrika zatvoreno.

Zahvaljujući prvenstveno Aleksandru Vučiću, kao i Vladi Republike Srbije koja vodi odgovornu i racionalnu ekonomsku politiku, mi smo danas u situaciji da praktično anuliramo sve one posledice štetočinske politike koja je vođena do 2012. godine, a što ima za cilj dalje jačanje ekonomske slike Srbije i podizanja životnog standarda građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega Markoviću.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničke grupe ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz član 96. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije?

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, Nemanja Šarović. Izvolite.