Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Ovaj član, član 8. je inače veoma važan član u celom zakonu koji se odnosi na pomoć male vrednosti. Dakle, pomoć male vrednosti je definisana kao pomoć koja nema efekat na konkurenciju, zato se i zove mala vrednost, ili de minimis pomoć, i koja može da se dodeli u iznosu do 200.000 evra u trogodišnjem periodu. Upravo zbog toga što nema efekat na konkurenciju, dakle, ne podleže kontroli državne pomoći, nego sam onaj ko je dao tu pomoć, kao recimo lokalna samouprava, samo o tome i izveštava komisiju koja prati dodelu državne pomoći. Mislim da je to veoma važno, jer onda imate mogućnost da kroz te manje projekte i manju pomoć podržite neke projekte koji bi inače u suprotnom prošli kroz malo komplikovaniju proceduru i bili predmet kontrole za davanje državne pomoći.
Po pitanju samih izraza, najpre, ovaj izraz se pominje još prvi put i 2010. godine u uredbi o kojoj sam malopre i govorio, dakle, Uredbi o pravilima za dodelu državne pomoći, i označava pojam male vrednosti. S druge strane, u skladu je i sa Glavom IV Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, koje je upravo definisala Skupština Srbije.
Recimo, imate i neke druge izraze, kao što je gudvil, koji je računovodstvenom sistemu prihvaćen izraz za tzv. nematerijalnu imovinu, takođe se koristi u podzakonskim propisima koji su vezani za Zakon o računovodstvu. Na neki način neki izrazi su standardni, međunarodno priznati i mislim da je ovo potpuno jasno da, s obzirom na to da je naziv člana – pomoć male vrednost, a tek u zagradi se odnosi na de minimis pomoć, jasno je definisano na šta se odnosi. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, zbog javnosti, vrlo je važno reći da u stvari kada uzimate pojam i definiciju državne pomoći, ona se odnosi na svaki vid davanja od strane države zarad određenih pokretanja privrednih aktivnosti koja u potencijalnom slučaju ima rušenje konkurencije. Zbog toga, u stvari, mi sada govorimo o razdvajanju pojmova šta je malo davanje, šta je ono što se računa kao državna pomoć, a šta je ono što su javna ulaganja.

Recimo, ako pogledate ono što je Republika Srbija uradila sa subvencijama koja seo odnosi na strane i domaće investicije, šta je uradila sa javnim ulaganjima u infrastrukturu, a šta je uradila sa određenim davanjima koja se odnose na lokalne samouprave, onda je jasno da EU može da je kvalifikuje podjednako kao državna pomoć, zato je nama bilo potrebno da ovim zakonom definišemo tačno na šta se odnosi državna pomoć. Pa, tako u ovom predlogu zakona, naravno i kontrolu, i tako u predlogu ovog zakona zato imamo ovaj član 8. koji govori o tzv. malim vrednostima državne pomoći, koje ne remete konkurenciju.

Stoga je vrlo važno da građani Srbije znaju uopšte zašto ovo radimo. Ne govorimo mi ni o kakvim novim agencijama, ni o kakvim novim komisijama. Ova Komisija je do sada postojala u okviru rada Ministarstva finansija, ona sada prelazi, praktično, u nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije. To je jako važno reći da je ta transparentnost obezbeđena upravo prelaskom nadležnosti, a na kraju krajeva, saradnja sa Ministarstvom finansija, će biti mnogo veća i kontrola mnogo veća. Zato što Ministarstvo finansija inače, ima svoje mehanizme kontrole kroz budžetsku inspekciju, kroz izveštaje o radu, kroz saradnju sa internom revizijom, i na kraju krajeva sa saradnjom sa Narodnom skupštinom Republike Srbije i DRI.

Zato nam je važno da ovakav jedan zakon postoji, da kad nas bilo koja članica EU, na kraju krajeva, i sama EU pita koliko je to sredstava koliko vi stimulišete, odnosno potencijalno rušite konkurenciju na tržištu, mi kažemo to su ta sredstva, ona se odnose u tom obimu, njihova struktura ovako izgleda, pa, čak, i taj deo koji se odnosi na male vrednosti, do 200 hiljada evra lokalnim samoupravama, tačno će biti na transparentan način prezentirana, i na kraju krajeva, bila dostupna građanima preko svojih izveštaja Narodne skupštine Republike Srbije i prema sajtu parlamenta koji, na kraju krajeva, imaju pristup svi građani kada izveštaji na sednicama odbora.

Zato ovaj amandman ne treba prihvatiti, možda s političke strane je potpuno razumljivo zašto poslanici određenih poslaničkih grupa koji se ne zalažu za ulazak u Srbije u EU, ne prihvataju, jednostavno, ni ovaj zakon, ni ove amandmane, ali mislim da građani Srbije mora da znaju zbog čega je bilo potrebno da se ovakav zakon donese. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Dubravko Bojić. Samo kolega zatražite reč. Izvolite.

Tačno je gospodine ministre da ste naveli od kog datuma datira ovaj izraz u pravnom sistemu Republike Srbije, ali ja sam govorio o ugroženosti našeg maternjeg jezika, gde naši prevremeni Evropljani, u svojoj prepisivačkoj praksi evropskih direktiva i usaglašavanja sa evropskim zakonodavstvom su spremni da idu toliko daleko da se odreknu i ćirilice, možda i našeg maternjeg jezika.

Ako pak, preuzimate direktive iz EU morate ih prilagođavati pravnom sistemu Republike Srbije uz maksimalnu zaštitu naših interesa. Imali smo slučajeva da u svojoj bespogovornoj prepisivačkoj praksi prepisujete cele pasuse sa sve štamparskim greškama, jezičkim i štamparskim greškama, čak i interpunkcijom. Hvala.

Pravo na repliku, ministar Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Nisam razumeo ton zbog prepisivačke prakse, ne znam šta smo mi prepisali i na osnovu čega se bazira vaš komentar.
Dakle, ovaj Zakon o državnoj pomoći jedna i generalno državna pomoć, jedna tekovina koja je veoma, veoma važna za podsticaja rasta i razvoja onih preduzeća ili onih privrednih grana koji treba da budu nosioci našeg razvoja, a sa druge strane mogu da imaju problem prilikom reakcije, odnosno od strane EU. Mislim da sa te strane ništa prepisano nije. Ako postoje neki standardni izrazi koji se koriste u međunarodnoj praksi, takođe ne vidim razlog da te izraze ne koristimo. Inače, sam zakon kao što znate i vidite, je na ćirilici, tako da i taj komentar s vaše strane nisam razumeo.
Još jednom, dakle, veoma važan zakon, zakon koji nam daje mogućnost da nam preduzeća i industrijske grane, privredne grane, budu konkurentne i da država Srbija ima pravo i mogućnost da pomogne onima za koje smatra da je pomoć najpotrebnija, kako bi bili još jači u tržišnoj utakmici, a da sa druge strane nema nikakav problem prilikom reakcije od strane EU. Hvala puno.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite.

Ovo prepisivačke prakse se nije konkretno odnosilo na ovaj predlog zakona, tako da sam ja bio jasan, rekao sam, da u svojoj praksi usaglašavanje, prepisivanje direktiva EU ide se toliko daleko.