Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Gospodine ministre, u tom zanosu, u tom poletu kada objašnjavate politiku, finansijsku politiku koju vodi Vlada, ne smete se odricati, bar vi lično, ne smete se ranijih perioda odricati. Vi ste na neki način, sa još nekim kolegama, kontinuitet te vlasti od 2000. godine naovamo. Sada nama pričate šta je bilo 2008. godine. Pa vaš ideolog koji se zove Mlađan Dinkić je vodio kompletnu ekonomsku i finansijsku politiku, pa vi nama sada objašnjavate šta je bilo 2008. godine.

Vi ste došli, narod vam je dao poverenje, u stvari, da budem precizan, narod je dao poverenje Aleksandru Vučiću. On vam je i u budućnosti neko ko će vam donositi pobede i na lokalnom i na pokrajinskom i na republičkom. Nikada vi nećete stati da budete na tim listama i nema nikakvih problema, on snosi najveću odgovornost. Ali, gospodine ministre, u tom zanosu morali ste da objasnite i jednu činjenicu – jeste prošle godine BDP bio rekordan, kako kažete, najbolji u regionu. Za vas ništa ne postoji na lokalnom nivou, u okvirima Republike Srbije, za vas je samo region. Toliko imate te aspiracije da budete dominantni, ali niste rekli da je to u poređenju sa 2017. godinom, kada je bila katastrofalna situacija po pitanju poljoprivrede, ministre, nemojte da preskačete neke podatke.

Naravno, treba pohvaliti to da ste uveli disciplinu, naplata poreza, punjenje budžeta u odnosu na ranije periode. Ali, devet milijardi razlike u kreditu je, ministre, značajan zamajac. Gospodine Mali, uvek imajte u vidu, od 15 do 24, to je devet milijardi evra. Sa devet milijardi evra budžet kompletan vam je, gospodine ministre, 10 milijardi evra, odnosno rashodna strana je 11 milijardi evra. To je godišnji budžet. Toliko ste zadužili Srbiju dodatno kada je u pitanju javni dug.

I treba da se smanji javni dug, mi smo za to. Ima tu i promene metodologije obračuna, gospodine ministre, kada je u pitanju smanjenje javnog duga, kada je u pitanju vezivanje za dolar ili za evro, ima tu svega, ali činjenica je da je smanjen za 500.000 evra. Sada je 23 milijarde i 500 hiljada evra javni dug, a 24 je bio. Treba ga smanjivati radi svih nas u Srbiji, daleko od toga, ali nemojte i vi da preskačete. Ja pretpostavljam da nije zbog neznanja, nego zbog neinformisanosti.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Uvaženi poslanici, ne znam da li je neinformisanost ili neznanje, evo, mogu ja vas da pitam, ako mi dozvolite. Dakle, ako je učešće našeg javnog duga sada u BDP-u 51%, 2013. godine je bilo 79%, 78%, pa jel se onda javni dug povećao manje ili više u odnosu na rast BDP-a? Valjda manje. Dakle, vi sve vreme na neki način zaboravljate da i novac koji pozajmljujete investirate u one projekte koji donose rast vaše ekonomije. Pa upravo ste sami odgovorili na pitanje - da, u proteklom periodu mi smo se zaduživali i razduživali, na način na koji smo investirali u projekte koji su nam omogućili da nam ekonomija raste, pa je BDP naš, bruto društveni proizvod, sada 45,7 milijardi evra. Koliki je bio 2013. godine? Dakle, raste nam BDP i to je najvažnije. Odnos između javnog duga i BDP-a, a ne apsolutni iznos. Pa šta će da kažu ovi u Americi onda sa hiljadu milijardi duga, da kažu da su prezaduženi? Ne, oni kažu - naš rast nosi to. Dakle, apsolutni iznos javnog duga nema apsolutno nikakve veze sa stanjem u vašoj ekonomiji, osim ukoliko niste prezaduženi, što mi nismo, a indikator toga je učešće javnog duga u BDP-u.
Na kraju, stopa rasta za prošlu godinu od 4,3%, inače, revidirana je na 4,4%, ali nije važno, ni to niste znali. Nije delimično ili nije samo zbog poljoprivredne proizvodnje. A šta kažete za ovu godinu onda, odakle 3,5% stopa rasta? Pa evo, opet imate i rast prehrambene industrije i rast građevinske industrije i rast poljoprivrede i svih ostalih delatnosti, i pored negativnog eksternog okruženja sa kojim se suočavamo zbog tih trgovinskih ratova i sve ostalo.
Molim vas, još jedanput, apsolutno je Aleksandar Vučić dobio poverenje naroda Srbije, ja sam ponosan što sam deo njegovog tima. Nikakve veze nemam sa ideologom koga ste pomenuli i na svu sreću nikad nisam ni imao, niti ću imati. Po pitanju kontinuiteta, postoji jasan diskontinuitet između politike prethodne vlasti i ove koju je vodio Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade i sada kao predsednik države. Dakle, ne može se uporediti ekonomska politika ni rezultati. Samo onaj ko ne želi to da vidi - ne vidi.
Pre smo pričali o deficitu, o javnom dugu, o negativnim stopama rasta. Mi danas pričamo o pozitivnim stopama rasta. Bio sam ponosan kada smo probili onu Grdeličku klisuru konačno, pa smo se spojili auto-putem sa Severnom Makedonijom. Pa što to neko pre nije uradio? Pa što se neko pre nije setio pozitivnog rebalansa, pa da ima i za plate i za penzije i da ima za investicije?
Pa, što neko pre nije imao suficit u budžetu za prvih osam meseci i 46,6 milijardi dinara, već treću godinu za redom, ako je sve isto i ako ne postoji diskonuitet. Dakle, mi u oktobru mesecu otvaramo istočni krak prema Bugarskoj, oktobar ili novembar. Ljudi, završili smo Koridor 11, autoput Miloš Veliki, 74 godine smo čekali na završetak tog Koridora, evo za nedelju, dve, tri dana krećemo sa Moravskim koridorom. Dakle, snovi koji smo sanjali sada možemo da ih dosanjamo, možemo da ih ostvarimo, imamo stabilne finansije, investiramo u Klinički centar u Beogradu, završen onaj u Nišu, kreće u Vojvodini i Novom Sadu. Gradimo i radimo na svakom koraku ove naše zemlje. Vi mi govorite o lokalnom razvoju, pa imate fabrike i u Nišu, imate i u Loznici, imate i u Subotici, u Novom Sadu i Beogradu, imate i u Kraljevu, imate svugde.
Stopa nezaposlenosti 10,3 je stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji. Suficit koji smo ostvarili, suficit republičkog budžeta, ako ima više novca i veći budžet, pa naravno proporcijalno imate i veći budžet lokalnih samouprava za njihove investicije i na to dodajte nacionalni investicioni program od preko 12 milijarde, da završimo i kanalizacionu mrežu nedostajuću i vodovodnu mrežu i fabrike za pročišćavanje otpadnih voda i lokalne puteve ponovo da asfaltiramo i regionalni i sve ostalo. To se zove ekonomski razvoj. Ne možete da pravite bilo kakve odluke po pitanje ekonomije ako nemate refleksiju istih u stopi rasta vaše ekonomije, a sigurno je kada gledam ove negativne 2,7% 2009. godine, itd. naša 4,3% iz bilo kog razloga da je veća. Pa, ove godine 3,5% opet je veća, pa je bilo 2017. godine 2,0% veća od minus koma 2,7%, pa 2016. godine 3,3%, opet veća od minus 2,7%, 2009. godine.
Dakle, nema tu slučajnosti, ekonomija ponekad može da se desi da nađete naftu negde, pa da vam izleti crno zlato, pa da zaradite neki novac, ali to se retko dešava. Ekonomija se gradi postepeno i kao slagalica svaki deo treba da se ukomponuje u jednu celinu koja se zove uspešna privreda. Da li se tu radi o merama fiskalne konsolidacije, o fiskalnoj politici, o monetarnoj politici, malopre sam pričao, dakle, setite se 2011/2012. godine, svi su privrednici pričali o kućnim razlikama, sada niko o tome ne priča. Pričali su o inflaciji, niko o tome ne priča. Sada govorimo o tome, hajmo da vidimo samo da država može da pomogne još više kroz povećanje svog kreditnog rejtinga, jer ćemo tako mi imati jeftinije izvore finansiranja. Jeftiniji izvora finansiranja za nas kao firmu znače i bolje i više šansi za investicije, više ćemo novca investirati na kraju, brže ćemo rasti, zapošljavati ljude, nama kao državi to odgovara, više novca u budžet i lepo pravite ceo krug koji se zove razvoj jedne privrede.
Imamo negativne eksterne faktore, Nemačka usporava, Italiju usporava, trgovinski rat hoće li ili neće, Kina, Amerika, Nemačka, kako će, šta će, a mi gledamo sebe. Mi gledamo da naša ekonomska politika ostvari najveće moguće efekte na naš rast, kroz rast tražnje, odnosno potrošnje, dakle, rast penzija, rast plata, i kroz naše investicije naše ulaganje. U šta se ulaže? U ono što je najveći multiplikator, to je dva, dakle, na jedan dinar ulaganja u građevinu, u infrastrukturu imate još dinar koji vam raste BDP, zbog ostalih industrija koje se na to nadovežu. Dakle, idemo sa autoputevima Preljina – Požega, Moravski koridor i sve ostalo, apsolutno jedna odgovorna politika koja se uklapa u strategiju razvoja naše zemlje. Održiv razvoj, pozitivni bilansi, stabilne javne finansije, stabilna monetarna politika i veća zaposlenost i životni standard građana Srbije. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik, Milorad Mirčić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala vam ministre za ovih nekoliko trenutaka što ste me odveli lično u neki drugi svet, mislio sam da živim u nekoj drugoj državi, ali suština je sledeća. Čitava polemika je među nama kada je u pitanju predlog SRS i njeno programsko opredeljenje, kada se ulaže u investicije, što u svakom slučaju donosi i doprinosi rastu BDP, tu se postiže višestruki efekat. To ste u pravu, kao što je u građevini, tako je i kada je u pitanju izgradnja puteva, mi smo insistirali i insistiramo i nećemo odustati od toga da u izgradnju puteva treba uključiti domaće putare. Te priče da je to eminentna kompanija koja to radi, te priče ostavite za neka druga vremena.

Kada je u pitanju BDP, gospodine ministre, vi ste izneli podatak da je BDP pao na 2,8 zato što je zabeležen pad kada je u pitanju elektroprivreda, kada su u pitanju rudnici. Vi ste ovde u svom materijalu naveli, pogledajte gospodine ministre, ja pretpostavljam da je suština u neinformisanosti, nemate vi puno vremena, MMF je tu, vi ste tu naveli da je prerađivački kompleks u remontu i da je zato zabeležen pad. To su vaši podaci. Elektroprivreda beleži maltene konstantno pad. To je veoma bitno gospodine Mali.

Kada je u pitanju podela, kada su u pitanju plate i penzije, mi samo insistiramo, mogli ste to da uradite, da donesemo odluku o platnim razredima i ništa više. Mogli ste po hitnom postupku da donesete, da ovde usvojimo taj švajcarski model i ništa više, gospodine ministre. Zašto toliko jeda? Zašto nama spočitavate kada vi iznosite podatke. Vi iznosite podatke da je uzrok pada PDV zato što elektroprivreda ne radi kako je planirano. Zato što rudnici uglja ne rade kako je planirano. Nećete valjda reći za ugalj da je sada kriva poplava iz 2014. godine, nije valjda da ćemo o tome da pričamo. Nećete valjda da kažete da je u prerađivačkoj industriji, da se očekuje u poslednjem kvartalu da će se povećati toliko, da će doći BDP na 3,5%. Nemojte, gospodine ministre.

Što se tiče apsolutne vrednosti duga, on je bio 24 milijarde, sada je 23 i mi želimo da naglasimo, rast BDP donosi dobro Srbiji, ali realni rast.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Uvaženi poslanici, nadam se da mi čitamo iste informacije i ja ću sada da vam pročitam veoma pažljivo rast u elektroenergetskom sektoru ove godine i pogotovo rast koji se odnosi na delatnosti eksplotacije uglja i proizvodnje struje, gde smo čuli da postoji pad.
Dakle, ukupna industrija je u avgustu ostvarila međugodišnji rast fizičkog obima proizvodnje za 0,5%, gospodine Mirčiću. Rast je uglavnom determinisan kretanjem rudarstva ali i elektroenergetskog sektora koji su u odnosu avgust prethodne godine zabeležili rast od 17,5% i 4,5% respektivno. Značajan rast proizvodnje u delatnosti eksploatacije uglja i solidno povećanje proizvodnje struje opredelili su pozitivan doprinos elektroenergetskog sektora od 1,9% poena, avgust na avgust prošle godine.
Tako da ja stvarno ne znam o kojim vi brojkama i kom smanjenju govorite, ali neka bude da se možda vi u pravu po pitanju indeksacije penzija, ja mislim da ste bili prošle godine negde u ovo vreme kada smo usvajali budžet za 2019. godinu, pa ste valjda videli da smo indeksaciju penzija za 2019. godinu i uradili na pravi način, a da smo ove godine obećali za sledeću novu formulu. Dakle, penzioneri nisu zakinuti povećanjem iz novembra, odnosno decembra 2018. godine za 2019. godinu, i sad smo, a govorimo, ne sada nego ćemo u budžetu za 2020. godinu govoriti i o indeksaciji penzija, odnosno povećanju od 1. januara 2020. godine. Dakle, lep, normalan, logičan sled koraka. Obećanje jedno koje smo ispunili i obećanje drugo koje sada ispunjavamo. Hvala puno.
(Milorad Mirčić: Replika.)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Nemate pravo na repliku, kolega Mirčiću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem predsedavajući.

Ne bih hteo nikome da uzurpiram pravo na repliku, ali mislim da smo otprilike čuli, a i predstavnici Vlade moraju biti naviknuti da poslanici, iako je ovde relativno malo opozicije iz različitih razloga, da neće biti oduševljeni svakim pokazateljem i svakim podatkom koji se iznese, da će imati neko drugačije viđenje i neku zamerku, nekada ispravnu, nekada možda manje ispravnu.

U svakom slučaju, ja ću se u ovom mom izlaganju ograničiti na par stvari kojima se sama Vlada, odnosno ministar ovde ponosi i koji su istaknuti kao najvažniji doprinos ekonomske politike ove Vlade.

U suštini priča o rebalansu jeste prilika da se prodiskutuje o ekonomskoj politici Vlade i ne bi bilo ovog rebalansa da Vlada nije smatrala da ima čime da se pohvali i da je smatrala da je sada dobar trenutak i ovde, i pred javnošću, i pred narodnim poslanicima te svoje bilanse i te stvari kojima se ponosi iznese.

Zato ću ja poći upravo od toga čime se ova Vlada i svi ministri u svoj izvešaju ponose da bi se delom složio sa time, a delom i problematizovao neke od tih stavki. Posle toga ću izneti nekoliko mojih glavnih primedbi na ovaj rebalans budžeta. Inače, kažem, to je kao novi budžet i trebalo bi nam sati, ali o detaljne rasprave da bismo sve mogli pomenuti, zato idem na najvažnije.

Tri su stvari koje ja vidim kao nešto zbog čega bi se Vlada mogla pohvaliti i Ministarstvo finansija i što su pozitivno i uslovno rečeno, stvari u ekonomskim bilansima ove Vlade.

Znači, ja ne mislim da vas treba sve kritikovati, niti smatram da je sve što uradite loše, a sve što kaže opozicija dobro, samo sam siguran da nije ni obrnuto, da neće biti baš da je sve što kaže opozicija loše, a sve što radi vlast ili Vlada da je dobro. Ali, mi patimo od te jednostranosti i od te crno bele slike i nije to samo od ovog sada perioda i ove sadašnje vlasti, mada mislim da su sada te podele i ta proizacija postaje sve nepodnošljivija i sve više ugrožava normalan dijalog nad dobrobit društva i države i normalan dijalog među nama i ne samo kada je reč o ovom budžetu, čak najmanje kada je reč o ovom rebalansu budžeta.

Prva stvar, pohvala fiskalnoj stabilizaciji. Tačno, fiskalna stabilizacija jeste nešto sa čime se Vlada može ponositi, odnosno ova vlast, to je izvršeno i ja to konstatujem, ali posle svake ove pohvale sledi jedno ali.

Druga stvar, povećan je kreditni rejting zemlje. Tačno. U nekoliko navrata vodeće kreditne agencije su iznele i dale pozitivan sud o kreditnom rejtingu Srbije i uglavnom ga preokreću i percipiraju kao pozitivan.

Treća stvar, nesumnjivo, ali kažem, uvek ima to neko ali, jeste smanjenje nezaposlenosti, nesumnjivo smanjivanje nezaposlenosti, odnosno pad stope nezaposlenosti postoji i to je nešto sa čime se ova Vlada ponosi i za šta ja, uslovno rečeno odajem priznanje, ali. Sad to ali, koje će vam se manje dopasti.

Što se tiče fiskalne stabilizacije, ja mislim da je to pozitivno, ali mislim da ona nije morala uopšte, niti smela da bude ostvarena po ceni smanjivanja plate i penzija. Mislim da je smanjenje plata i penzija bilo zapravo pogrešno, da je tek minimalno doprinelo fiskalnoj stabilizaciji, a mnogo više su doprinele neke druge stvari. To dobro dođe politički ili demagoški, i to stalno zahvaljivanjem najstarijim sugrađanima, predsednika vlasti i vladajuće većine jer su oni podneli najveći teret, itd. Nisu oni podneli najveći teret, svi su podneli veliki teret, svi građani ove zemlje i to ću upravo objasniti, tim pre će me ministar ispraviti ako stigne da obrati pažnju na ono što pričam je da većina penzionera i većini penzionera, zapravo nisu ni smanjene penzije. Od milion i 700 hiljada penzionera to je plata koja se retko pominje, od milion i 700 hiljada penzionera manje od polovine njih su smanjene penzije. Od toga, takođe velikom broju tek minimalno, tek za hiljadu, dve, ili tri hiljade dinara. Znači, ta je mera zapravo ugrozila samo one, neću reći visokim, pristojnim ili osrednjim penzijama. Oko milion penzionera penzije nikada se nisu ni smanjile, a to stalno zahvaljivanje, zapravo služi tome da se sopstveno biračko telo na neki način pohvali, motiviše i mobiliše.

Kažnjeni su oni sa osrednjim ili pristojnim, podnošljivim penzijama. Slično važi i za plate. Bodom preraspodele se mogla izbeći ta mera, ta mera smanjivanja plata i penzija. Dakle, jeste fiskalna stabilizacija postignuta, ali je postignuta tako što je teret njen i to je razlika u odnosu na ono što je rekao ministar u svom uvodnom izlaganju, ne tako što, kako je on rekao, da nismo povećavali namete građana. Naprotiv, gospodine ministre. To je moja poenta. Povećavali ste namete građana, ne mislim samo vašu, nego govorim o vlasti posle 2012. godine. Povećavan je PDV, povećavane su i uvođene akcize i tamo gde ih nikada nije bilo, na proizvode gde nikada nisu postojale akcize, na koje čak u svetu najčešće nema akciza.

Uveli ste akcize na električnu energiju, povećavane su akcize na naftnim derivatima, ja ne govorim sada o vašoj Vladi, govorim o vlati posle 2012. godine, jer vi ovde podnosite na neki način raport i ponosite se ukupnim rezultatima, ekonomskim rezultatima ove vlasti, na bezalkoholna pića, na mnogo toga.

Sada imamo i u Beogradu ovu taksu za električnu energiju, odnosno za spalionicu koja bi trebala da reši problem zagađivanja glavnog grada i deponije, takođe u visini od nekoliko stotina dinara mesečno.

Dakle, hoću da kažem u velikoj meri, vrlo vešto, tehnički i populistički ova vlast je uspela da prebaci na građane najveći deo tereta te fiskalne stabilizacije i oni su podneli taj teret. Ali tako pomalo neosetno, neprimetno, pogotovo kontrolu i dominaciju medijima onda i zamerke ili oni koji su hteli na to da skrenu pažnju, to da kritikuju, zapravo nisu stigli.

Tako na neki način građani su pomali zbunjeni, sa jedne strane osećaju da ne žive dobro, a sa druge strane ne znaju jer čuju stalno u medijima da je sve super i da su svi bilansi ekonomski odlični i dobri i napredujemo u dobrom pravcu.

Povećani kreditni rejtinzi su povećani, vi se sa time ponosite. To može da bude posledica, verovatno i jeste jednim delom fiskalne stabilizacije, ali može da bude i posledica poverenja koju ova vlast, vaši saradnici i vi uživate u tim međunarodnim institucijama. Moguće da oni prosto percipiraju, da imaju zemlju, svoje ljude, odnosno ljude na koje se mogu osloniti i da u tom smislu njihove investicije i njihovi poslovi, njihovi krediti neće biti ugroženi. Zato je možda pozitivan i povoljan kreditni rejting, zato što doživljavaju ovu garnituru blisku sebi, odnosno te finansijske institucije.

Konačno smanjivanje smanjenja nezaposlenosti. Pričalo se tu u anketama da li je promenjena metodologija, da li nije promenjena metodologija. Različitih je tu bilo teorija, ali ja konstatujem, shvatam i prihvatam da je nezaposlenost smanjena. Samo ne znam zašto izbegavate da kažete, i ne samo vi nego i drugi predsednici vlasti, gde nažalost, najveći uzrok tog smanjenja nezaposlenosti je činjenica da je veliki broj građana, i to upravo u radnoj dobi, radno sposobnih, napustilo zemlju i ubrzo napušta zemlju.

Dakle, to smanjivanje nezaposlenosti desetak posto, možda sa … pada ispod deset posto, sa kojim se toliko ponosite, zapravo je u najvećoj meri posledica strahovitog odliva, da ne kažem egzodusa radno sposobnog stanovništva širom sveta, ne samo u Nemačkoj, ne samo EU, nego i u Rusiju i u Kinu, i čak neke azijske, pa i afričke zemlje.

Mnogo mladih ljudi, to svako može da vidi kad se okrene oko sebe, prijatelji moje dece, deca mojih prijatelja, razredi u kojima rade moji prijatelji, odeljenja se desetkuju, masovno odlaze, odnosno njihovi roditelji. Prvi razred koji upiše tridesetak učenika, četvrti razred ili sedmi razred jedva dve trećine njih završi u tom odeljenju, a negde trećina učenika u proseku napusti, ne da promeni mesto boravka u smislu grad, preseli se, nego napusti zemlju. To je ta nevesela, da ne kažem tužna činjenica o tom na izgled pozitivnom trendu smanjivanja nezaposlenosti. Dalek od toga da tog egzodusa nema i u drugim zemljama regiona, da to nije širi problem, ja uopšte ne mislim da je to sada kriva jedino ova aktuelna vlast, ali kada se već ponosite time, kada već pričamo o tim pozitivnim stvarima, onda morate pošteno pogledati i drugu stranu te medalje.

Znači, ogroman odliv stanovništva i to mladih ljudi, radno sposobnih ljudi, zato se manje rađa dece, manje đaka prvaka u našim školama, što je takođe merljivo i vrlo egzaktno se može pokazati koliko je manje prvaka upisano sada ove godine u odnosu na, recimo 2012. godinu, ili čak 2014. 2015. godinu.

Dakle, to je ono što sam hteo da vam kažem povodom ovih stvari kojima se ponosite, koje ja jednim delom ne osporavam, ali, s druge strane, malo problematizujem ono na čemu ti pozitivni ili naizgled pozitivni trendovi počivaju.

Sada samo par kratkih pitanja, želim da ostavim par minuta još na kraju diskusije ako stignem nešto da kažem. Izbegli ste, a vidim da vas je i prethodni kolega pitao da odgovorite na jasno i glasno postavljeno pitanje – šta je sa platnim razredima, gospodine ministre? Zašto se kasni sa uvođenjem platnih razreda? Dva,tri puta ste pitani i svaki put ste nekako preskočili na to da odgovorite.

Obećano su, mi poslanici se ovde sećamo, za prethodnu godinu, pa za ovu godinu, pa sad za 2020. godinu. Sada se o tome ćuti. Dakle, da li će, kao što je inače rečeno i najavljeno, 1. januara 2020. godine biti uvedeni platni razredi ili, kao što ja verujem, neće biti?

Zašto je to važno i zašto na to izbegavate odgovor? Zato što jednim delom ovi problemi i primedbe koje se mogu staviti na ovaj rebalans budžeta bi bili otklonjeni da imamo uvedene platne razrede. Time bi se obezbedila pravednija raspodela prihoda među građanima na osnovu nekog jasnog i merljivog kriterijuma.

Drugo pitanje koje, takođe, u vezi sa tim hoću da postavim je – šta je sa zabranom, odnosno ukidanjem zabrane zapošljavanja? Iz ovog rebalansa se ne vidi da li se ona sprema, mada je najavljena i obećana.

Naravno da se ta zabrana zapošljavanja krši, često opravdano, iz opravdanih razloga, ali isto tako se ostavlja prostor diskrecionoj mogućnosti da se ona zaobilazi u skladu sa nekim interesima opet vlasti ili vlasti bliskih organizacija ili preduzeća pod kontrolom vlasti ili vladajuće stranke.

Bilo kako bilo, Fiskalni savet je na račun ovog vašeg predloga rebalansa izneo primedbe koje su još oštrije od onih koje smo ja ili kolega maločas izneli. Fiskalni savet je ovaj predlog rebalansa ocenio, odnosno povećanje plata u njemu, kao neutemeljeno u privrednom rastu, te je stoga preveliko, fiskalno neodrživo i neodgovorno. Dakle, neutemeljeno u privrednom rastu, preveliko, fiskalno neodrživo i neodgovorno, a posebno su se okomili na novčanu pomoć za penzionere od 5.000 dinara, smatrajući da to nije dobra mera socijalne politike.

Ja ne mislim da je, to će vam biti drago da čujete sada, ono što se kaže Fiskalni savet je sveta krava, Sveto pismo i da sad moramo da se toga pobožno držimo, ali su to neki stručnjaci, stručnjaci koje, ja se nadam, i vi uvažavate, i njihove primedbe moraju da se uzmu u obzir.

Konkretno, kada je reč o ovoj primedbi i kritici Fiskalnog saveta za ovu novčanu pomoć penzionerima od 5.000 dinara, ja mislim da je to preterana briga i kritika. Ja podržavam tu meru, iako ona jeste, samim tim što je jednokratna, pa onda iz nekih drugih razloga pomalo sporna i malo miriše na predizborni marketing, pomalo miriše na predizbornu atmosferu, kao neka vrsta deda mraza, Vlada koja pred novu godinu, pred božićne praznike ide i deli svim penzionerima paušalno, linearno po 5.000 dinara. Dakle, to na to malo liči, ali, uprkos tome, ja mislim da je dobro. Ljudi vole da dobiju tako neki bonus i ne samo penzioneri, nego sećam se i kako su moje kolege u školama, zaposleni u školama, isto se radovali kada su prekovremeno dobili, mislim da je sličan iznos finansijski.

Dakle, nije to problem i neće to srušiti budžet ta mera, samo molim, podsećam i pozivam, a i vi sami u tom pravcu ste govorili da konačno se te penzije urede na jedan sistemski način. Vi ste sad obećali taj švajcarski model i švajcarsku formulu i ja mislim da je to u redu.

Podsetio bih da su prethodnih godinu-dve dana neke od kolega iz opozicije koji su sedeli ovde desno od mene takođe predlagali nešto slično, pominjali upravo taj švajcarski model, ali to je bilo ignorisano. Sada ste to uvažili i mislim da je dobro, ali, kažem, ovo malo nalikuje, ovaj sistem da se Vlada jednokratno vadi, nekim kategorijama daje određene bonuse, to malo nalikuje na onog dobrog sultana Sulejmana ili Harun el Rašida koji ide sa kesom blaga i vadi i deli svojim podanicima koji su bili dobri.

Zašto ja, uprkos primedbama Fiskalnog saveta, smatram da nije problem u ovih 5.000 dinara koje će dobiti penzioneri? Zbog toga što u rebalansu ovog budžeta se vidi da je ukupan efekat, odnosno trošak od te pomoći, oko devet milijardi dinara, a isto toliko, devet milijardi dinara, iznose subvencije za kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Dakle, ovim rebalansom se predviđa da se bankama, odnosno zakonom koji smo usvojili ovde proletos predviđeno je da država participira u rešavanju problema zaduženih u kreditima u švajcarcima i da se na taj način oni rasterete. Ja sam to podržao, kao i najveći deo kolega ovde, ali sam tada, to je bio april ove godine, podneo amandman kojim se tražilo da troškovi konverzije i umanjenja duga iz člana 4. ovog zakona padaju na teret banke koja vrši konverziju u skladu sa tim članom. Dakle da ti troškovi konverzije padaju na teret banke.

Naravno, i neke druge kolege su podnosile slične amandmane. Ti amandmani nisu uvaženi. Šta to u prevodu znači? Zapravo, niste usvojili predlog da teret te konverzije kredita u švajcarcima padne na banke, nego je država preuzela na sebe i sada vidimo u ovom rebalansu devet milijardi dinara, upravo onoliko koliko će koštati ovaj bonus ili jednokratna pomoć penzionerima, će se izdvojiti samo za rešavanje, odnosno za pomoć bankama u rešavanju problema u švajcarcima.

Kada se ova vlast, na kraju krajeva i predsednik, toliko dobro slažu i druže sa Orbanom, premijerom Mađarske, zašto niste od njega, od Mađarske preuzeli model kako se razgovara i pregovara sa bankama. On je na vrlo efikasan način, uz dosta negodovanja finansijskih institucija, rešavao svoj problem sa vodećim evropskim bankama i na kraju uspeo. Zato ima, između ostalog, i toliku podršku među građanima Mađarske.

Dakle, koliko se izdvaja sredstava za penzije, toliko ćemo potrošiti na švajcarce. S tim u vezi da kažem i poslednju najvažniju moju generalnu primedbu u vezi sa ovim rebalansom budžeta. Ovo sa švajcarcima je samo jedna ilustracija. Pitao sam za platne razrede. Zašto su oni bitni i zašto sada tu prelazim na poslednju i ključnu zamerku? Zbog toga što i ovaj rebalans i čitava ekonomska politika ove Vlade, ja to tako doživljavam i mislim da ne grešim, na neki način su usmereni na jedan loš način, na jedan loš pravac koji na izgled deluje pravedno, a u suštini je vrlo nepravedan i to upravo prema najaktivnijim, najvrednijim predstavnicima ovog društva.

Ne mislim ni na kakvu elitu. Mislim na obične ljude i građane koji su radili, učili škole, pošteno radili svoj posao, bilo da je reč da su otišli u penziju ili da rade u javnom, državnom sektoru. Naime, kao što i kaže Fiskalni savet, i tu se sa njim slažem, suviše je sabijen, odnosno smanjen, neprekidno se smanjuje ovaj prostor između minimalne zarade i onih najaktivnijih društvenih slojeva, poput lekara, poput profesora, poput onih koji su na neki način uložili i vreme i godine i život, ili državnih službenika, na kraju krajeva, da privrženo i profesionalno rade svoj posao.

Platni razredima bi to bilo uklonjeno - koliko imate škole, plus složenost posla koju obavljate. Od toga bi vam zavisila plata, a ne od dobre volje vlasti koja se na neki način prilagođava i podilazi svojim biračima. To je ključna primedba. Zato vam mladi odlaze, gospodine ministre, i pored povećanja koje ste predvideli, nažalost, plašim se neće mnogo pomoći. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali. Izvolite.