Uvaženi poslanici, nadam se da mi čitamo iste informacije i ja ću sada da vam pročitam veoma pažljivo rast u elektroenergetskom sektoru ove godine i pogotovo rast koji se odnosi na delatnosti eksplotacije uglja i proizvodnje struje, gde smo čuli da postoji pad.
Dakle, ukupna industrija je u avgustu ostvarila međugodišnji rast fizičkog obima proizvodnje za 0,5%, gospodine Mirčiću. Rast je uglavnom determinisan kretanjem rudarstva ali i elektroenergetskog sektora koji su u odnosu avgust prethodne godine zabeležili rast od 17,5% i 4,5% respektivno. Značajan rast proizvodnje u delatnosti eksploatacije uglja i solidno povećanje proizvodnje struje opredelili su pozitivan doprinos elektroenergetskog sektora od 1,9% poena, avgust na avgust prošle godine.
Tako da ja stvarno ne znam o kojim vi brojkama i kom smanjenju govorite, ali neka bude da se možda vi u pravu po pitanju indeksacije penzija, ja mislim da ste bili prošle godine negde u ovo vreme kada smo usvajali budžet za 2019. godinu, pa ste valjda videli da smo indeksaciju penzija za 2019. godinu i uradili na pravi način, a da smo ove godine obećali za sledeću novu formulu. Dakle, penzioneri nisu zakinuti povećanjem iz novembra, odnosno decembra 2018. godine za 2019. godinu, i sad smo, a govorimo, ne sada nego ćemo u budžetu za 2020. godinu govoriti i o indeksaciji penzija, odnosno povećanju od 1. januara 2020. godine. Dakle, lep, normalan, logičan sled koraka. Obećanje jedno koje smo ispunili i obećanje drugo koje sada ispunjavamo. Hvala puno.
(Milorad Mirčić: Replika.)

Nemate pravo na repliku, kolega Mirčiću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ne bih hteo nikome da uzurpiram pravo na repliku, ali mislim da smo otprilike čuli, a i predstavnici Vlade moraju biti naviknuti da poslanici, iako je ovde relativno malo opozicije iz različitih razloga, da neće biti oduševljeni svakim pokazateljem i svakim podatkom koji se iznese, da će imati neko drugačije viđenje i neku zamerku, nekada ispravnu, nekada možda manje ispravnu.

U svakom slučaju, ja ću se u ovom mom izlaganju ograničiti na par stvari kojima se sama Vlada, odnosno ministar ovde ponosi i koji su istaknuti kao najvažniji doprinos ekonomske politike ove Vlade.

U suštini priča o rebalansu jeste prilika da se prodiskutuje o ekonomskoj politici Vlade i ne bi bilo ovog rebalansa da Vlada nije smatrala da ima čime da se pohvali i da je smatrala da je sada dobar trenutak i ovde, i pred javnošću, i pred narodnim poslanicima te svoje bilanse i te stvari kojima se ponosi iznese.

Zato ću ja poći upravo od toga čime se ova Vlada i svi ministri u svoj izvešaju ponose da bi se delom složio sa time, a delom i problematizovao neke od tih stavki. Posle toga ću izneti nekoliko mojih glavnih primedbi na ovaj rebalans budžeta. Inače, kažem, to je kao novi budžet i trebalo bi nam sati, ali o detaljne rasprave da bismo sve mogli pomenuti, zato idem na najvažnije.

Tri su stvari koje ja vidim kao nešto zbog čega bi se Vlada mogla pohvaliti i Ministarstvo finansija i što su pozitivno i uslovno rečeno, stvari u ekonomskim bilansima ove Vlade.

Znači, ja ne mislim da vas treba sve kritikovati, niti smatram da je sve što uradite loše, a sve što kaže opozicija dobro, samo sam siguran da nije ni obrnuto, da neće biti baš da je sve što kaže opozicija loše, a sve što radi vlast ili Vlada da je dobro. Ali, mi patimo od te jednostranosti i od te crno bele slike i nije to samo od ovog sada perioda i ove sadašnje vlasti, mada mislim da su sada te podele i ta proizacija postaje sve nepodnošljivija i sve više ugrožava normalan dijalog nad dobrobit društva i države i normalan dijalog među nama i ne samo kada je reč o ovom budžetu, čak najmanje kada je reč o ovom rebalansu budžeta.

Prva stvar, pohvala fiskalnoj stabilizaciji. Tačno, fiskalna stabilizacija jeste nešto sa čime se Vlada može ponositi, odnosno ova vlast, to je izvršeno i ja to konstatujem, ali posle svake ove pohvale sledi jedno ali.

Druga stvar, povećan je kreditni rejting zemlje. Tačno. U nekoliko navrata vodeće kreditne agencije su iznele i dale pozitivan sud o kreditnom rejtingu Srbije i uglavnom ga preokreću i percipiraju kao pozitivan.

Treća stvar, nesumnjivo, ali kažem, uvek ima to neko ali, jeste smanjenje nezaposlenosti, nesumnjivo smanjivanje nezaposlenosti, odnosno pad stope nezaposlenosti postoji i to je nešto sa čime se ova Vlada ponosi i za šta ja, uslovno rečeno odajem priznanje, ali. Sad to ali, koje će vam se manje dopasti.

Što se tiče fiskalne stabilizacije, ja mislim da je to pozitivno, ali mislim da ona nije morala uopšte, niti smela da bude ostvarena po ceni smanjivanja plate i penzija. Mislim da je smanjenje plata i penzija bilo zapravo pogrešno, da je tek minimalno doprinelo fiskalnoj stabilizaciji, a mnogo više su doprinele neke druge stvari. To dobro dođe politički ili demagoški, i to stalno zahvaljivanjem najstarijim sugrađanima, predsednika vlasti i vladajuće većine jer su oni podneli najveći teret, itd. Nisu oni podneli najveći teret, svi su podneli veliki teret, svi građani ove zemlje i to ću upravo objasniti, tim pre će me ministar ispraviti ako stigne da obrati pažnju na ono što pričam je da većina penzionera i većini penzionera, zapravo nisu ni smanjene penzije. Od milion i 700 hiljada penzionera to je plata koja se retko pominje, od milion i 700 hiljada penzionera manje od polovine njih su smanjene penzije. Od toga, takođe velikom broju tek minimalno, tek za hiljadu, dve, ili tri hiljade dinara. Znači, ta je mera zapravo ugrozila samo one, neću reći visokim, pristojnim ili osrednjim penzijama. Oko milion penzionera penzije nikada se nisu ni smanjile, a to stalno zahvaljivanje, zapravo služi tome da se sopstveno biračko telo na neki način pohvali, motiviše i mobiliše.

Kažnjeni su oni sa osrednjim ili pristojnim, podnošljivim penzijama. Slično važi i za plate. Bodom preraspodele se mogla izbeći ta mera, ta mera smanjivanja plata i penzija. Dakle, jeste fiskalna stabilizacija postignuta, ali je postignuta tako što je teret njen i to je razlika u odnosu na ono što je rekao ministar u svom uvodnom izlaganju, ne tako što, kako je on rekao, da nismo povećavali namete građana. Naprotiv, gospodine ministre. To je moja poenta. Povećavali ste namete građana, ne mislim samo vašu, nego govorim o vlasti posle 2012. godine. Povećavan je PDV, povećavane su i uvođene akcize i tamo gde ih nikada nije bilo, na proizvode gde nikada nisu postojale akcize, na koje čak u svetu najčešće nema akciza.

Uveli ste akcize na električnu energiju, povećavane su akcize na naftnim derivatima, ja ne govorim sada o vašoj Vladi, govorim o vlati posle 2012. godine, jer vi ovde podnosite na neki način raport i ponosite se ukupnim rezultatima, ekonomskim rezultatima ove vlasti, na bezalkoholna pića, na mnogo toga.

Sada imamo i u Beogradu ovu taksu za električnu energiju, odnosno za spalionicu koja bi trebala da reši problem zagađivanja glavnog grada i deponije, takođe u visini od nekoliko stotina dinara mesečno.

Dakle, hoću da kažem u velikoj meri, vrlo vešto, tehnički i populistički ova vlast je uspela da prebaci na građane najveći deo tereta te fiskalne stabilizacije i oni su podneli taj teret. Ali tako pomalo neosetno, neprimetno, pogotovo kontrolu i dominaciju medijima onda i zamerke ili oni koji su hteli na to da skrenu pažnju, to da kritikuju, zapravo nisu stigli.

Tako na neki način građani su pomali zbunjeni, sa jedne strane osećaju da ne žive dobro, a sa druge strane ne znaju jer čuju stalno u medijima da je sve super i da su svi bilansi ekonomski odlični i dobri i napredujemo u dobrom pravcu.

Povećani kreditni rejtinzi su povećani, vi se sa time ponosite. To može da bude posledica, verovatno i jeste jednim delom fiskalne stabilizacije, ali može da bude i posledica poverenja koju ova vlast, vaši saradnici i vi uživate u tim međunarodnim institucijama. Moguće da oni prosto percipiraju, da imaju zemlju, svoje ljude, odnosno ljude na koje se mogu osloniti i da u tom smislu njihove investicije i njihovi poslovi, njihovi krediti neće biti ugroženi. Zato je možda pozitivan i povoljan kreditni rejting, zato što doživljavaju ovu garnituru blisku sebi, odnosno te finansijske institucije.

Konačno smanjivanje smanjenja nezaposlenosti. Pričalo se tu u anketama da li je promenjena metodologija, da li nije promenjena metodologija. Različitih je tu bilo teorija, ali ja konstatujem, shvatam i prihvatam da je nezaposlenost smanjena. Samo ne znam zašto izbegavate da kažete, i ne samo vi nego i drugi predsednici vlasti, gde nažalost, najveći uzrok tog smanjenja nezaposlenosti je činjenica da je veliki broj građana, i to upravo u radnoj dobi, radno sposobnih, napustilo zemlju i ubrzo napušta zemlju.

Dakle, to smanjivanje nezaposlenosti desetak posto, možda sa … pada ispod deset posto, sa kojim se toliko ponosite, zapravo je u najvećoj meri posledica strahovitog odliva, da ne kažem egzodusa radno sposobnog stanovništva širom sveta, ne samo u Nemačkoj, ne samo EU, nego i u Rusiju i u Kinu, i čak neke azijske, pa i afričke zemlje.

Mnogo mladih ljudi, to svako može da vidi kad se okrene oko sebe, prijatelji moje dece, deca mojih prijatelja, razredi u kojima rade moji prijatelji, odeljenja se desetkuju, masovno odlaze, odnosno njihovi roditelji. Prvi razred koji upiše tridesetak učenika, četvrti razred ili sedmi razred jedva dve trećine njih završi u tom odeljenju, a negde trećina učenika u proseku napusti, ne da promeni mesto boravka u smislu grad, preseli se, nego napusti zemlju. To je ta nevesela, da ne kažem tužna činjenica o tom na izgled pozitivnom trendu smanjivanja nezaposlenosti. Dalek od toga da tog egzodusa nema i u drugim zemljama regiona, da to nije širi problem, ja uopšte ne mislim da je to sada kriva jedino ova aktuelna vlast, ali kada se već ponosite time, kada već pričamo o tim pozitivnim stvarima, onda morate pošteno pogledati i drugu stranu te medalje.

Znači, ogroman odliv stanovništva i to mladih ljudi, radno sposobnih ljudi, zato se manje rađa dece, manje đaka prvaka u našim školama, što je takođe merljivo i vrlo egzaktno se može pokazati koliko je manje prvaka upisano sada ove godine u odnosu na, recimo 2012. godinu, ili čak 2014. 2015. godinu.

Dakle, to je ono što sam hteo da vam kažem povodom ovih stvari kojima se ponosite, koje ja jednim delom ne osporavam, ali, s druge strane, malo problematizujem ono na čemu ti pozitivni ili naizgled pozitivni trendovi počivaju.

Sada samo par kratkih pitanja, želim da ostavim par minuta još na kraju diskusije ako stignem nešto da kažem. Izbegli ste, a vidim da vas je i prethodni kolega pitao da odgovorite na jasno i glasno postavljeno pitanje – šta je sa platnim razredima, gospodine ministre? Zašto se kasni sa uvođenjem platnih razreda? Dva,tri puta ste pitani i svaki put ste nekako preskočili na to da odgovorite.

Obećano su, mi poslanici se ovde sećamo, za prethodnu godinu, pa za ovu godinu, pa sad za 2020. godinu. Sada se o tome ćuti. Dakle, da li će, kao što je inače rečeno i najavljeno, 1. januara 2020. godine biti uvedeni platni razredi ili, kao što ja verujem, neće biti?

Zašto je to važno i zašto na to izbegavate odgovor? Zato što jednim delom ovi problemi i primedbe koje se mogu staviti na ovaj rebalans budžeta bi bili otklonjeni da imamo uvedene platne razrede. Time bi se obezbedila pravednija raspodela prihoda među građanima na osnovu nekog jasnog i merljivog kriterijuma.

Drugo pitanje koje, takođe, u vezi sa tim hoću da postavim je – šta je sa zabranom, odnosno ukidanjem zabrane zapošljavanja? Iz ovog rebalansa se ne vidi da li se ona sprema, mada je najavljena i obećana.

Naravno da se ta zabrana zapošljavanja krši, često opravdano, iz opravdanih razloga, ali isto tako se ostavlja prostor diskrecionoj mogućnosti da se ona zaobilazi u skladu sa nekim interesima opet vlasti ili vlasti bliskih organizacija ili preduzeća pod kontrolom vlasti ili vladajuće stranke.

Bilo kako bilo, Fiskalni savet je na račun ovog vašeg predloga rebalansa izneo primedbe koje su još oštrije od onih koje smo ja ili kolega maločas izneli. Fiskalni savet je ovaj predlog rebalansa ocenio, odnosno povećanje plata u njemu, kao neutemeljeno u privrednom rastu, te je stoga preveliko, fiskalno neodrživo i neodgovorno. Dakle, neutemeljeno u privrednom rastu, preveliko, fiskalno neodrživo i neodgovorno, a posebno su se okomili na novčanu pomoć za penzionere od 5.000 dinara, smatrajući da to nije dobra mera socijalne politike.

Ja ne mislim da je, to će vam biti drago da čujete sada, ono što se kaže Fiskalni savet je sveta krava, Sveto pismo i da sad moramo da se toga pobožno držimo, ali su to neki stručnjaci, stručnjaci koje, ja se nadam, i vi uvažavate, i njihove primedbe moraju da se uzmu u obzir.

Konkretno, kada je reč o ovoj primedbi i kritici Fiskalnog saveta za ovu novčanu pomoć penzionerima od 5.000 dinara, ja mislim da je to preterana briga i kritika. Ja podržavam tu meru, iako ona jeste, samim tim što je jednokratna, pa onda iz nekih drugih razloga pomalo sporna i malo miriše na predizborni marketing, pomalo miriše na predizbornu atmosferu, kao neka vrsta deda mraza, Vlada koja pred novu godinu, pred božićne praznike ide i deli svim penzionerima paušalno, linearno po 5.000 dinara. Dakle, to na to malo liči, ali, uprkos tome, ja mislim da je dobro. Ljudi vole da dobiju tako neki bonus i ne samo penzioneri, nego sećam se i kako su moje kolege u školama, zaposleni u školama, isto se radovali kada su prekovremeno dobili, mislim da je sličan iznos finansijski.

Dakle, nije to problem i neće to srušiti budžet ta mera, samo molim, podsećam i pozivam, a i vi sami u tom pravcu ste govorili da konačno se te penzije urede na jedan sistemski način. Vi ste sad obećali taj švajcarski model i švajcarsku formulu i ja mislim da je to u redu.

Podsetio bih da su prethodnih godinu-dve dana neke od kolega iz opozicije koji su sedeli ovde desno od mene takođe predlagali nešto slično, pominjali upravo taj švajcarski model, ali to je bilo ignorisano. Sada ste to uvažili i mislim da je dobro, ali, kažem, ovo malo nalikuje, ovaj sistem da se Vlada jednokratno vadi, nekim kategorijama daje određene bonuse, to malo nalikuje na onog dobrog sultana Sulejmana ili Harun el Rašida koji ide sa kesom blaga i vadi i deli svojim podanicima koji su bili dobri.

Zašto ja, uprkos primedbama Fiskalnog saveta, smatram da nije problem u ovih 5.000 dinara koje će dobiti penzioneri? Zbog toga što u rebalansu ovog budžeta se vidi da je ukupan efekat, odnosno trošak od te pomoći, oko devet milijardi dinara, a isto toliko, devet milijardi dinara, iznose subvencije za kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Dakle, ovim rebalansom se predviđa da se bankama, odnosno zakonom koji smo usvojili ovde proletos predviđeno je da država participira u rešavanju problema zaduženih u kreditima u švajcarcima i da se na taj način oni rasterete. Ja sam to podržao, kao i najveći deo kolega ovde, ali sam tada, to je bio april ove godine, podneo amandman kojim se tražilo da troškovi konverzije i umanjenja duga iz člana 4. ovog zakona padaju na teret banke koja vrši konverziju u skladu sa tim članom. Dakle da ti troškovi konverzije padaju na teret banke.

Naravno, i neke druge kolege su podnosile slične amandmane. Ti amandmani nisu uvaženi. Šta to u prevodu znači? Zapravo, niste usvojili predlog da teret te konverzije kredita u švajcarcima padne na banke, nego je država preuzela na sebe i sada vidimo u ovom rebalansu devet milijardi dinara, upravo onoliko koliko će koštati ovaj bonus ili jednokratna pomoć penzionerima, će se izdvojiti samo za rešavanje, odnosno za pomoć bankama u rešavanju problema u švajcarcima.

Kada se ova vlast, na kraju krajeva i predsednik, toliko dobro slažu i druže sa Orbanom, premijerom Mađarske, zašto niste od njega, od Mađarske preuzeli model kako se razgovara i pregovara sa bankama. On je na vrlo efikasan način, uz dosta negodovanja finansijskih institucija, rešavao svoj problem sa vodećim evropskim bankama i na kraju uspeo. Zato ima, između ostalog, i toliku podršku među građanima Mađarske.

Dakle, koliko se izdvaja sredstava za penzije, toliko ćemo potrošiti na švajcarce. S tim u vezi da kažem i poslednju najvažniju moju generalnu primedbu u vezi sa ovim rebalansom budžeta. Ovo sa švajcarcima je samo jedna ilustracija. Pitao sam za platne razrede. Zašto su oni bitni i zašto sada tu prelazim na poslednju i ključnu zamerku? Zbog toga što i ovaj rebalans i čitava ekonomska politika ove Vlade, ja to tako doživljavam i mislim da ne grešim, na neki način su usmereni na jedan loš način, na jedan loš pravac koji na izgled deluje pravedno, a u suštini je vrlo nepravedan i to upravo prema najaktivnijim, najvrednijim predstavnicima ovog društva.

Ne mislim ni na kakvu elitu. Mislim na obične ljude i građane koji su radili, učili škole, pošteno radili svoj posao, bilo da je reč da su otišli u penziju ili da rade u javnom, državnom sektoru. Naime, kao što i kaže Fiskalni savet, i tu se sa njim slažem, suviše je sabijen, odnosno smanjen, neprekidno se smanjuje ovaj prostor između minimalne zarade i onih najaktivnijih društvenih slojeva, poput lekara, poput profesora, poput onih koji su na neki način uložili i vreme i godine i život, ili državnih službenika, na kraju krajeva, da privrženo i profesionalno rade svoj posao.

Platni razredima bi to bilo uklonjeno - koliko imate škole, plus složenost posla koju obavljate. Od toga bi vam zavisila plata, a ne od dobre volje vlasti koja se na neki način prilagođava i podilazi svojim biračima. To je ključna primedba. Zato vam mladi odlaze, gospodine ministre, i pored povećanja koje ste predvideli, nažalost, plašim se neće mnogo pomoći. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno uvaženi poslanici.
Najpre drago mi je da se slažemo oko toga da je fiskalna stabilnost i konsolidacija koju smo završili veoma važna. Takođe, iz vašeg izlaganja stekao sam utisak da je i švajcarska formula koju smo predložili, koja će biti iskorišćena za indeksaciju penzija takođe dobra stvar, tako da očigledno imamo konsenzus oko tih par stvari.
Po pitanju platnih razreda ja se u načelu slažem sa vama da je to veoma važna oblast koju treba urediti na pravi način, ali takođe ću vam postaviti pitanje. Znate li nekoga ko je za uvođenje platnih razreda? Ko je za to da se uvedu platni razredi? Evo pitajte zaposlene u javnoj upravi pošto razgovaramo s njima. Samo mi recite ko je za? Ako su svi za onda pretpostavljamo da nećemo imati problema prilikom uvođenja tih platnih razreda. Evo da ne bude da se kladimo, videćemo kako će to da prođe. U svakom slučaju da znate vi, Ministarstvo finansija do kraja godine završava u potpunosti bazu podataka. Dogovor koji imamo i koji je u sporazumu sa MMF da ćemo do polovine naredne godine uvesti platne razrede u javnu upravu tako da s te strane nemojte da brinete. I to ćemo da uredimo, ali ćemo razgovarati u međuvremenu da vidimo ko je za ko nije za to.
Po pitanju zabrane zapošljavanja. Vi ste iskoristili jedan izraz, zaobilazi se zabrana, zabrana se ne zaobilazi zato što i ne postoji zabrana, postoji samo kontrola zapošljavanja. Malopre sam dao podatak da smo u proteklih pet godina 12.000 novih medicinskih radnika zaposlili samo u zdravstvenom sektoru. Dakle ne postoji zabrana zapošljavanja, postoji kontrola zapošljavanja. Ali, ono što je važno, evo i građani Srbije da čuju, pošto sam danas pre dolaska u Skupštinu Srbije imao sastanak sa predstavnicima Svetske banke. Mi zajedno sa njima i sa predstavnicima MMF radimo na metodologiji koja kao što znate Zakon o maksimalnom broju zaposlenih se prestaje da važi ove godine.
Dakle, ostaje samo ta, da kažem, kontrola zapošljavanja koju smo dogovorili da sprovodimo i da ćemo sprovoditi u narednih 12 meseci, dokle, do kog perioda, izvinjavam se, se ne usvoji odgovarajuća metodologija koja treba konačno na sistemski način da reguliše proces zapošljavanja u javnoj upravi koju podrazumeva i definisanje strategije za svako pojedinačno ministarstvo, definisanje kadrovskog plana, načina motivacije, načina ocene rada zaposlenih i svega ostalog. Dakle, po dogovoru sa Svetskom bankom i MMF radimo to u narednih par meseci. Nemam problem da to podelim sa vama, sa obavezom koju imamo da do kraja sledeće godine tu izmenjenu metodologiju, koncept ili okvir zapošljavanja usvojimo i bude de fakto ideja vodilja i smernica za dalje zapošljavanje.
Po pitanju vaše ocene da je nešto bilo paušalno oko 5.000 dinara jednokratne pomoći za penzionere. Ništa nije paušalno po pitanju naše ekonomske politike. Ono što je naš cilj je s jedne strane da podignemo kvalitet životnog standarda građana Srbije. Tu uključujemo i ljude koji rade u javnoj upravi i penzionere i kroz podizanje minimalne cene rada, sve one koji su zaposleni u našoj zemlji. Imamo toliko bilansnog prostora za tih 5.000 dinara a da ne ugrozimo finansijsku stabilnost naše ekonomije. U potpunosti radimo odgovorno i na odgovoran način pristupamo tom problemu.
Po pitanju vašeg komentara koji je vezan za smanjenje nezaposlenosti. Rekli ste da je posledica u najvećoj meri odlaska ljudi iz Srbije. Ja se ne bih složio sa tim sa vama. Evo podatak koji ću vam pročitati. Zaposlena lica od 15 do 64 godine, dakle broj zaposlenih u Republici Srbije, ne broj nezaposlenih, jel taj pokazatelj vam govori u prilog tome koliko se ljudi iz godine u godine zapošljava više.
Samim tim stoga je i stopa nezaposlenosti manja, pri čemu ne kažem da ne postoji odlazak ljudi iz Srbije.
Malopre ste i vi sami rekli u velikom broju drugih zemalja. Mi imamo zdrav rast zaposlenih koji jeste osnova za onaj privredni rast koji ostvarujemo već par godina unazad. Dakle 2014. godine ukupno zaposlenih lica od 15 do 64 godine 2.487.400, 2016. godine 2.595.000, 2018. godine 2.675.800, a 2019. godine u drugom kvartalu 2.746.300. Dakle, vrlo precizno raste nam broj zaposlenih. Automatski pada i broj nezaposlenih, ali ne zbog odlaska ljudi iz naše zemlje jer imamo, još jedanput ponavljam, zdrav porast zaposlenih sa 2.487.400 godine 2014. na 2.746.300 u drugom kvartalu ove godine. Naravno, naš cilj je da se borimo za svako novo radno mesto, za svakog novog investitora, da broj zaposlenih povećavamo iz meseca u mesec, sa time ćemo nastaviti uz takođe odgovornu politiku koja je prevashodno usmerena ka tome da broj nezaposlenih među mladima smanjinom kako bi oni našli razlog i bili motivisani da ostanu u Srbiji.
Zato idemo, i čuli ste pre desetak dana predsednicu Vlade, bio sam na toj konferenciji za štampu kada smo pokazali i doneli odluku o novim poreskim olakšicama i za pokretanje svog biznisa, pogotovo za one mlade, ako se sećate još od oktobra prošle godine, ukoliko ste završili fakultet ili školu, započinjete svoj biznis, godinu dana ne plaćate ni poreze ni doprinose državi Srbiji. To je naš način da ih motivišemo da započnu svoj biznis i da ostanu.
Ja sada iz glave, ne mogu da se setim tačne cifre, ali 2013. godine nama je ukupna nezaposlenost bila 25,9%, sada je 10,3%. Ukupna nezaposlenost među mladima bila je preko 50%. Sada je negde oko 20 i nešto %. Dakle, i dalje je ogromna, izuzetno visoka, ali opet duplo niža nego pre samo pet godina i moramo da se borimo za te mlade i za one starije, naravno, da ostanu ovde, da svoje snove ostvaruju u Srbiji, a ne u Australiji, Kanadi, Americi ili ne znam gde drugde.
Upravo to radimo kroz ovu odgovornu ekonomsku politiku, kroz postepeno povećanje plata, povećanje penzija, kroz mogućnost zapošljavanja, kroz privlačenje stranih i domaćih, naravno, direktnih investicija, kroz izgradnju novih auto-puteva, novih tehnoloških parkova, novih bolnica, novih vrtića, novih škola i time ćemo nastaviti da se bavimo. Hvala.

Zahvaljujem, ministre.
Kolega Vukadinoviću, želite repliku?
(Đorđe Vukadinović: Da.)
Izvolite.

Dobro, da smo ovako od početka mandata razgovarali, možda bi smo se oko nekih stvari složili.

Kao što rekoh, ne poričem ja rezultate fiskalne stabilizacije, ali sporim ovo smanjenje plata i penzija. Ne sporim povećan kreditni rejting, ali sporim na osnovu čega je to postignuto. Kada je reč o smanjenju nezaposlenosti, tu se očito ne slažemo. Ja mislim da je tu primarna stvar ipak, nažalost, odliv i to mladih ljudi.

Dakle, ako iz ovog procenta oko 24-5% kolika je sada nezaposlenost među mladima, kada bi ste na to dodali procenat onih koji su otišli, mada je tu mladih dosta relativno, odlaze malte ne i moji vršnjaci ili nešto mlađi od mene, ljudi sa 40 pa i 50 godina. Ipak najviše odlaze mladi ljudi.

Dakle, vi ste dobili taj broj ljudi koji je otišao prethodnih godina iz Srbije na ovaj procenat koliko je i sada nezaposlenih među njima, videli ste da je procenat, nažalost, vrlo sličan gornjem procentu nezaposlenosti.

Što se tiče švajcarskih, nema nikakav problem, samo kažem zašto ih niste uveli ranije. Inače, podržavam i znam da je dobar, znam da je dobar deo udruženja penzionera to podržao.

Platni razredi. Vi rekoste ko je protiv. To je možda zanimljivo, ali teško da se sada možemo time baviti. Dakle, ponovo će biti odlaganja, neće biti od 1. januara, to ste mi zapravo rekli. Kažete biće od sredine sledeće godine. Sredinom sledeće godine, znači posle izbora i ja sam tačno znao, čak sam se i kladio neformalno sa nekim prijateljima da nema šanse da će pre izbora zapravo Vlada preći na platne razrede. Zbog čega? Zbog toga što najveći deo glasača ili biračkog tela SNS bi bio ugrožen ili bar delimično bio ugrožen uvođenjem platnih razreda.

Dakle, zato sam znao da tog uvođenja biti neće.

Neki se bune, vi kažete, da, ali ja odgovorno tvrdim evo i ovde su kolege dobacivale, većina ljudi jeste za to. Bune se oni koji su se našli priligovani u javnim preduzećima, u agencijama, Vladinim ili paravladinim ili nezavisnim ili tako reći ili kvaz-inezavinsim koji imaju strahovite plate sa srednjom školom, sa osnovnom školom, čistačice u NIS u odnosu na čistačicu, ne znam, u Vladi ili ne znam službenik ili daktilograf u Vladi, odnosno daktilograf u nekom javnom preduzeću.

Dakle, zato su nam potrebni platni razredi da bi smo izbegli arbitrarnost i nepravdu, u suštini koja je posledica toga ko se gde zadesio i ko je koga gde zaposlio. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, šta kaže "Fajnenšel Tajms", zašto je Srbija napredovala toliko po pitanju privlačenja stranih direktnih investicija i zašto nam sledi povećanje kreditnog rejtinga? Ne zbog razloga koji ste vi naveli, a citiraću još jedanput - Razlog tome vide u pametnoj i podsticajnoj poreskoj politici, ekonomskim reformama i povoljnim trgovinskim ugovorima sa istokom i zapadom. To vam je, dakle, razlog što i "Fajnenšel Tajms" i kreditne rejting agencije vide Srbiju kao bolju, atraktivniju, konkurentniju, i naravno, i ocenjuju je kao takvu.
Po pitanju platnih razreda, ne postoji nikakva politika u ovome, postoji samo želja da kada se već nešto uvodi, nešto što je revolucionarno, što menja način na koji javna uprava radi, mora da se uradi temeljito i mora da se uradi na pravi način.
Upravo zbog toga nam je i trebalo više vremena, da analiziramo svako radno mesto svakog zaposlenog u javnoj upravi, a to su stotine hiljada zaposlenih, kako bismo na pravi način ocenili efekte uvođenja platnih razreda, a s druge strane to primenili na odgovarajući način.
Dakle, kao i ekonomsku politiku, sve vodimo veoma pažljivo i na pravi način gledamo da se neke odluke donesu, kako ne bi bilo negativnih efekata ni po zaposlene, a naravno, ni po građane koji koriste usluge zaposlenih u javnoj upravi. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Kolega Vukadinoviću, želite repliku? Izvolite.