Kada su se prvi put pojavili zakoni za, prvi Zakon o investicionim fondovima u Srbiji, SRS, ima tome 10 godina, bila je opoziciona, kao i sada, politička stranka, i pompezno su tada najavljivane velike promene na tržištu hartija od vrednosti i na berzi.
Ne možemo da kažemo da nije osnovan određeni broj fondova u proteklih 10 godina, ali kao što i sami priznajete sada vi 10 godina posle u nekom većem razvojnom obimu privrede Srbije nije imala od toga koristi.
Fondovi i to sami znaju, pa evo i ovde kolege koje su radile i u privredi, u bankarskom sektoru su veoma oprezni kada su u pitanju određena ulaganja. To nije tako jednostavno, najpre zato što odluku o tome na koji način će da plasiraju svoja sredstva i gde da ulažu je odluka ne samo menadžera i tog portfilija koji on ima, već celog upravljačkog društva koje o tome donosi odluku.
Sada ovde razgovaramo o otvorenom investicionom fondu sa javnom ponudom. U zemljama EU kada odluče da izađu na neku berzu takođe veoma gledaju šta je to što je profitabilno, kakav je rizik ulaganja, koliki se eventualno gubici. Tako da ne možete sa takvim hvalospevima, da govorite, ovo je samo zakonski okvir, da će to nešto da bude odlično, da će privreda, mala, srednja preduzeća, pojedine privredne grane odmah od toga da imaju koristi.
Odkud vi to znate? Odkud znate kakva je upravljačka politika tih društava i onih koji su članovi tih fondova? Vi se samo nadate da će ova mogućnost Srbiji da donese to da imamo nove startapove, da se ulaže u taj IT sektor itd.
Međutim, sam način kontrole tih fondova, predviđeni ovim zakonom, koji je koncipirao USD po SRS nije dobar. Mi smatramo da umesto Komisije za hartije od vrednosti koja izdaje dozvolu, koja prati rad fondova i društva za upravljanje, to treba da radi isključivo Ministarstvo finansija, kako bi se sprečila mogućnost, jer vi ćete da usvojite, imate skupštinsku većinu ovde, ali da nam obeća ministar da će on da bude taj koji će da kontroliše upliv na srpsko tržište kapitala koje dolazi iz ovih zemalja, da li je to novac, odnosno da li su to privredna društva koja ulažu u te fondove, koji imaju jasne namere, koji žele dobro našoj privredi, a ne tako – usvojićemo zakon i neka dođe ovde svako ko ne može ni da posluje na tim tržištima, pa je Srbija meka za sve i svašta, kao za jeftinu radnu snagu, za minimalno plaćanje radnika. Tako ćemo sad širokogrudo da nastupamo i prema onima koji hoće ulažu taj svoj novac u ove fondove, naročito kada bude reči o ovim alternativnim investicionim fondovima.
U načelnoj raspravi smo govoreći o ovim zakonima smo rekli da pre svega treba da se baziramo, ako hoćemo da pomognemo našoj domaćoj privredi i tim malim i srednjim preduzećima, na onaj akumulisani kapital kao višak koji vi imate u budžetu da se drugačije napravi struktura budžeta za sledeću godinu, da sav novac koji se troši na razno razne agencije, a njih je preko 130, usmerite u Fond za razvoj i u druge konkretne projekte po Srbiji, jer složićete se, tu je i kolega Milija rekao, zaista se slažem sa njim, poznajući taj kraj, kao i Zapadnu Srbiju, kao i jug Srbije, kao i potencijale koje Srbija ima i u turizmu, i u poljoprivredi, i u svim segmentima, šta je to što treba da bude strategija privrednog razvoja.
Završićemo ovaj mandat Skupštine Srbije a da po mnogim granama privrede uopšte niste izašli sa nekim strateškim projektima, već onako ad hod, od prilike do prilike. Sada će da dođe „Fosfvagen“. Nije došao. „Mercedes“ je puta želja. Pa je došao „Fosfvagen“ pa se gurali u „Ikarbusu“. Ne možete tako.
Šta će onaj tamo što živi u nekom selu na Zlataru. Verujte, tokom leta sam išla u jedno udaljeno selo, inače je poznata kao turistička destinacija, selo Štitkovo. Ne verujem ni da ste čuli za to. Samo ovi što su iz tog kraja su išli tamo. Kada sam prošla kroz ceo taj predeo, onakva lepota Zlatara, onakvi pašnjaci, onakva mogućnosti, verujte mi, videli smo četiri krave, možda jedno malo stado ovaca. Isto vam je i na Pešteru. Nema tamo ni razvijenog stočarstva.
Mnogo još treba da se ulaže u sve te krajeve, a da ne govorim o ovome što se desilo sa Kuršumlijskom banjom. Jeste ona sada prodata, ali dela infrastruktura okolo treba da se uradi. Jeste li videli onog poštara gde se probija i gde ide da odnese ljudima osnovne namirnice u selima oko Kuršumlijske banje. Nije to tako baš sve jednostavno.
Sada će da dođu ti neki. Samo ponavljate kao neka, bože sačuvaj, mantra ovde - pravilnik EU, direktiva, biće dobro, najvažnije je da mi donesemo pravni okvir da uskladimo zakone. Čekajte ljudi, šta od toga ima konkretno taj neki čovek tamo? Pogledah u Ivanu sa Uba. Oni su tamo započeli te neke, a voleli bi da imaju još više investicija. Je li tako?
Svako normalan hoće da ulaže jer uloženi dinar u sve to, u zdravu proizvodnju hrane – vratiće se, u turizma – tri puta će se vratiti. Nije to problem. I infrastruktura i autoputevi, ali sve to prateće pored toga.
Budite sigurni da ako gledate, a ima vas koji možda i to pratite, interesuje vas iz ekonomske struke, pa čitate te časopise, kako domaće, tako i strane, nije tako baš laka situacija sa tim fondovima. Ako hoćete ili neki privredni subjekti iz vaše opštine pa obratite se nekom fondu iz bilo koje zemlje EU i kažete – evo, mi ovde imamo odlično podneblje, zdravu zemlju, klimu, sve, imate neku propalu fabriku, možete li vi da prihvatite da to pogledate i da vaš novac i kapital uložite da se to oživi ovde. Garantujete i kažete – ovo je nekada dobro radilo, ovi žuti i svi petooktorbaši su to uništili, pre toga su tu ljudi radili, bila je sigurna zarada, siguran plasman, znate li koliki je to put do toga da oni uopšte dođu i da investiraju u to vaše mesto i da daju novac iz ovih fondova?
Ovo je samo pravni okvir koji i nije dobro urađen, koji je isključivo po direktivi EU. Nemamo ništa protiv, ali brisali smo svuda gde se isključivo govori o zemljama EU. Stavili smo apsolutno da su sve zemlje dobrodošle sa svojim kapitalom, pre svega kapital za direktne investicije iz Kine i iz Rusije, jer njihovi nacionalni fondovi i zajednički fond koji je formirala kinesko-ruska vlada 2014. godine napravio je i te kako veliki bum na svetskom tržištu i mi samo od takvih zemalja možemo da očekujemo, koje imaju ogroman kapital, i dobro je da smo na ovoj mapi, je li tako, profesore Obradoviću, kineskog novog puta svile i da očekujemo te direktne strane investicije da dođu.
Mi smo, dame i gospodo poslanici, ja mislim još 2005. godine u Skupštini doneli zakonski okvir da se naprave ove slobodne industrijske zone po Srbiji i kasnije je to prošireno sa sedam gradova, izmenama i dopunama zakona na još nekoliko. Ti industrijski parkovi koji treba da niču širom cele Srbije, gde su napuštene hale, gde su nekada ljudi radili, to i vi znate, gospodine Marinkoviću, da to može kroz te male proizvodnje, da podigne privredu Srbije.
Kako su to uradili Kinezi? Ako pogledate, napravili su jedan, mi smo bili tamo kao delegacija, potpuno novi grad kako što je Sudžo, jedan od najvećih industrijskih parkova na svetu. I lepo da se usmerimo na to, da sa takvim strateškim partnerima iz tih zemalja pravimo te industrijske parkove, a ne da dovodite ove pojedine fabrike sa zapada koje će da vam traže ovde od šest do 11 hiljada po radnom mestu, sa kratkim ciklusom proizvodnje, neizvesnim koliko će to da traje, sa oročenim. Uglavnom traže jeftinu i niskokvalifikovanu radnu snagu, a nama su potrebni novi tehnološki razvoj i procesi koji će da daju Srbiji podstreka i pre svega da povećaju BDP.
Koristila sam vreme ovlašćenog predstavnika. Ako sam malo produžila, ja se izvinjavam. Hvala.
