Zahvaljujem.

Na član 10.amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 12.amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 13.amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Mi kroz ovaj amandman možemo da objedinimo celu ovu priču u tri rečenice.

Rekli smo ko je autor ovih predloga. Rekli smo da je i ovo jedan od zakona koji donosite zbog EU, i to na tako nakaradan način da je zaista neprihvatljivo da ovako nešto ostane u našem pravnom sistemu.

Vi ste u ovom 2. stavu člana 13. rekli – ukupna vrednost imovine pod upravljanjem utvrđuje se u skladu sa propisima EU, koji u vezi sa alternativnim investicionim fondovima bliže uređuju izuzetke, opšte uslove poslovanja, depozitare itd.

Mi smo rekli da ovo treba menjati i da treba da stoji – ukupna vrednost imovine pod upravljanjem utvrđuje se u skladu sa zakonima Republike Srbije. Ljudi moji ima li išta normalnije u Republici Srbiji nego da se primenjuju zakoni Republike Srbije?

Sada gledajte zašto Vlada neće ovo da prihvati, a i skupštinska većina. Amandman se ne prihvata iz razloga što bi se menjanjem predmetne odredbe odstupilo od ispunjenja obaveza predviđenih članom 91. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji nas je u ceno zavio, zavija i dalje, odnosno odstupilo bi se od usklađivanja sa Direktivom 2011/61 EU.

Dokle više kupite sve ove direktive? Kome god padne na pamet da vam nešto diriguje, da vam nešto naređuje, vi to prihvatate. Dajte bar formalno da napišete da će se primenjivati zakoni Republike Srbije. Dosta više naloga sa zapada. Vi sada, gospodo, požurite, pa na poklonjenje kod Mekalistera. Čeka vas.

Zahvaljujem koleginice Radeta.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite kolega Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je bio oslonac svake vlasti od 5. oktobra do današnjeg dana, put evrointegracija, koliko god to možemo danas da posmatramo kao besmisleno, kao nešto nemoguće, što se nikad neće ostvariti, sve ono što smo mi mogli da vidimo u Srbiji, a ministri razni govorili o tome da ne bi ništa bilo bez Evropske banke za obnovu i razvoj, bez SSP, predpristupnih fondova i ostalih laži i besmislica koje smo imali prilike da vidimo, to nas je sve dovelo u ovo stanje u kojem smo danas i ozbiljno ograničilo naše mogućnosti pre svega kada se radi o saradnji sa nekim drugim zemljama, sa nekim drugim uspešnijim privredama, koje možemo da privučemo ovde i njihove investicije, a da se to sve desi bez ikakvih političkih pritisaka, bez ikakvog uslovljavanja, pre svega kad se tiče o pitanju svih pitanja, a to je teritorijalni integritet Srbije i pitanje Kosova i Metohije.

Ovako smo uvek pod pretnjom da ništa neće biti od investicija, da će nam opet plate pasti, da će nam nezaposlenost porasti ukoliko odustanemo od evrointegracija zato što smo sami sebe doveli u taj položaj da smo previše zavisni od EU i stranih investitora koji dolaze ovde u Srbiju pretežno sa zapada i dobijaju sve na tacni kod nas.

Ukoliko zaista postoji razlika između SNS i DS, a ja tvrdim da ne postoji i da postoji po ovom pitanju očigledan kontinuitet, valjda treba da neko uradi nešto da se takvo stanje promeni, a ne da se sve radi, kao što se tiče i ovog zakona i svakog drugog, samo što je u skladu sa evropskim direktivama, sa diktatima iz inostranstva, koji se posle predstavljaju kao veliki uspesi naše privrede, a to sa realnošću nema veza. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Koleginice Čarapić želite po amandmanu ili repliku?
Po amandmanu. Izvolite.

Po amandmanu. Želim da mi skinete vreme od ovlašćenog predstavnika.

Pošto se često u poslednje vreme u plenumu provlači tema kako strani investitori nisu dobri, kako strani investitori imaju neke posebne subvencije u odnosu na domaće investitore, evo par reči na tu temu.

Zaista bih želela kao narodni poslanik da vidim podzakonski akt, uredbu ili zakon u kom je predviđeno da strani investitori imaju neke subvencije i benefite od domaćih investitora.

Da li su investitori strani ili domaći, to je nebitno. Oni svakako dobri za našu ekonomiju. Inače i strani investitori posluju po važećim zakonima u Republici Srbiji.

Dakle, nemački investitori ne posluju u Republici Srbiji po nemačkim zakonima, niti austrijski investitori posluju kod nas po austrijskim zakonima, već po važećim zakonima u Republici Srbiji.

Tako da svi investitori i domaći i strani se registruju u APR, plaćaju poreze i doprinose na zarade, izmiruju obaveze koje imaju prema Republici Srbiji. Kapital može da bude domaći ili strani, ali kada se ulaže u Srbiji podleže pravnom sistemu Republike Srbije.

Poenta je da u tim kompanijama, da li one bile strane ili domaće, rade naši radnici koji primaju zarade i plate u tim kompanijama. Na te zarade, na plate se obračunavaju porezi koji se slivaju u budžet Republike Srbije i doprinosi koji se slivaju u naše fondove, u RFZO i u Republički fond za penziono osiguranje. Radnici primaju plate, a to utiče na rast lične potrošnje, a svi mi znamo da je lična potrošnja i njen rast jedan od faktora privrednog razvoja. Dakle, lična potrošnja gura privrednu aktivnost u svakoj državi, pa naravno i u našoj.

Da li mi trebamo da se odreknemo 25 hiljada radnih mesta, koliko zapošljavaju turske kompanije, ili treba da se odreknemo 35 hiljada radnih mesta, koliko ima u slovenačkim kompanijama, ili pak preko 60 hiljada radnih mesta, koliko je zaposleno u nemačkim kompanijama? Naravno da ne treba da se odreknemo ni tih radnih mesta, niti trebaju radnici da se odreknu zarada, niti država treba da se odrekne svojih prihoda po osnovu poreza na zarade, niti republički fondovi prihoda po osnovu doprinosa na zarade.

Dakle, za svaku ekonomiju su podjednako dobri strani i domaći investitori i još jednom ponavljam da ne postoji nijedan zakon, niti podzakonski akt koji precizira ili koji predviđa da strani investitori imaju veće benefite od domaćih investitora.

Svakako je dobro što je stopa nezaposlenosti u Srbiji u ovom momentu 10,3%, a setimo se 2012. godine bila 27%. Dakle, sve što radi Vlada Republike Srbije ima punu podršku predsednika i sve što radi Vlada i svi članovi Vlade je dobro za nas građane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Čarapić.

Kolega Šešelj, vi želite kao predlagač amandmana repliku?

Izvolite.

Prvo, vlada takva atmosfera i sve je umereno na to da je po prirodi stvari strani investitor bolji, lepši, pametniji, uspešniji i šta sve ne od domaćeg, a sijaset je primera gde Republika Srbija može da izvuče jedno zaista loše iskustvo i da pokaže kako to u stvari nije tačno.

Pre svega, postoji očigledna diskriminacija kada se dođe do pitanja subvencija. Te pare koje stranci dobijaju kod nas od Vlade Srbije ne može da dobije nijedan domaći privrednik i to je realnost, a to da li je u podzakonskom aktu ili nije, to je na terenu.

Šta se desilo na primer sa jednim nemačkim investitorom „Tenisom“ za preradu svinjetine? On je dobio sve unapred i zemljište i novac i sve i već je bilo gotovo da je „Tenis“ sada u „Mitrosu“, je li tako, nova fabrika koja pospešuje našu privredu, jedan od najvećih svetskih proizvođača itd.

Šta je bio ishod svega toga? Gde je „Tenis“? Kada je mogao neki klaničar, domaći privrednik da dobije ono što je dobio „Tenis“? Nikada i neće nikada ni dobiti. To je zato što je to politika.

Shvatanje da je stranac zato što je stranac bolji od domaćeg privrednika je pogrešno i nijedna zemlja ne postoji ni u Evropi, ni u svetu. Pogledajte samo Južnu Ameriku. To su zemlje koje imaju mnogo više stanovnika od Srbije i mnogo su veće. Koja se to zemlja razvila oslonjena na strane investicije pre svega i MMF? Nije nijedna. Nije nikada. Samo je izašla iz toga još gora i siromašnija zato što oni gledaju ovde sopstvene interese, a njihov interes je jeftina radna snaga i da mogu da pokupe sav novac koji im stoji na raspolaganju i koji im se daje na tacni. To je ono što je interes svih stranih investitora, a niko ne kaže da su strane investicije loše. Naravno, sve su investicije dobre.

Kada Vlada Srbije ne finansira od a do š poslovanje tog investitora u Srbiji, postavlja se pitanje – što ne bi onda Vlada Srbije sama mogla kada ulaže toliki novac da se bavi tim poslovanjem? Šta će nam stranac?

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Pravo na repliku ima narodna poslanica Ana Čarapić.
Izvolite.

Još jednom ponavljam da ne postoji nikakav zakon koji predviđa da strani investitori imaju veće subvencije od domaćih investitora. Ukoliko postoji, ja bih želela da nam se isto i pokaže.

Kada su u pitanju i strani i domaći investitori, bitno je da naša ekonomija raste i da su svi makroekonomski pokazatelji bolji nego što su bili pre sedam godina. To je najbitnije.

Kada je u pitanju privredni rast, setimo se da smo u 2018. godini ostvarili privredni rast od 4,2% BDP-a, zatim za prvih osam meseci 4,4% i kada je u pitanju stopa nezaposlenosti i kada je u pitanju stabilnost domaće valute i kada je u pitanju stopa inflacije, ona je na rekordno niskom nivou od 2,2%, a pre sedam godina se kretala i do 11, 12%. Dakle, svi makroekonomski pokazatelji govore da smo ostvarili boljitak u svakom pogledu.

Tako da, bilo domaći, bilo strani investitori, to je dobro i za građane, dobro i za našu ekonomiju, ali nikako ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je do 2012. godine bilo aktivnih samo 1.500 gradilišta, danas je u Srbiji aktivno preko 40.000 gradilišta. Nedavno smo u Skupštini usvojili Zakon o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti i u tom zakonu se predviđa da su za izgradnju istih stanova angažovana naša domaća pravna lica, odnosno naši domaći privredni subjekti.

Dakle, članovi Vlade se podjednako brinu da svi naši poslodavci, odnosno privredni subjekti budu uključeni u realizaciju infrastrukturnih projekata, što je i cilj i posao Vlade Republike Srbije. Hvala.