Ovo je još jedan zakon za koji sam tražio da se uvrsti u dnevni red ove sednice kako bi se izvršile njegove izmene i dopune.

Naime, za razliku od prethodnog zakona koji sam obrazlagao i koji je ozbiljnije prirode, ovde se radi o nečemu drugom, o tehničkim stvarima, o nedorečenostima u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Naime, radi se o regulisanju saobraćaja na raskrsnicama, o tome ko ima prvenstvo na raskrsnicama i pojedini članovi tog zakona su nedorečeni, tako da je veliki broj saobraćajnih nezgoda izazvan baš zbog nedorečenosti ovog zakona, a stručnjaci nisu mogli da ustanove zbog čega i ko je krivac i vinovnik te nezgode.

Zato smatram da ovaj zakon treba izmeniti. Ovo je jedna tehnička stvar. Ovde nema nikakve ideologije. Ovde ne treba da se mnogo mudruje. Jednostavno se pogleda zakon, pogledaju propisi, izmeni se stvar i ovo pod hitno treba promeniti.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138 od ukupno prisutnih 148.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. marta 2019. godine.
Da li narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić, želi reč?
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U ime SRS podnela sam Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Svake godine Republika Srbija izgubi od 35 do 38 hiljada stanovnika i, ako se ovako nastavi, za pedesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas. Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300 hiljada parova ima problema sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izuzetno važan, a problem nataliteta jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu medicinsku dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za ulazak u proces. Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces, mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni, da se osećaju usamljeno i bespomoćno. Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna, što trenutno apsolutno nije slučaj. Neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu. Treba omogućiti svakoj ženi, koja ispunjava medicinske uslove, da pokuša da se ostvari kao majka.

Takođe, treba zakonom regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku RFZO. Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje od strane RFZO, kao i omogućiti proces biomedicinski potpomognute oplodnje sa zamrznutim materijalom parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova za zamrzavanje i odmrzavanje materijala. Omogućiti biomedicinski potpomognutu oplodnju i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji prirodnim putem ili putem biomedicinske potpomognute oplodnje. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se pojavio neki problem ili ukoliko je jedini način da se opet ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo?

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije članom 63. Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga. Predlažem da podržite ovaj predlog izmene zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 134 od ukupno prisutnih 148.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Aleksandar Šešelj, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju, koji su Narodnoj skupštini podnela 22 narodna poslanika poslaničke grupe SRS 17. septembra 2019. godine.

Da li narodni poslanik Aleksandar Šešelj, želi reč?

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne samo 22 poslanika SRS, već i peticija koju je potpisalo više od 100.000 građana Republike Srbije.

Dakle, od 2011. godine kada je uvedena ova institucija u naš pravni sistem – javni izvršitelji, traje brutalno pljačkanje, iskorišćavanje i stvaranje jednog mafijaškog klana oko tih javnih izvršitelja koji, videli smo, u proteklih nekoliko godina imaju potpunu podršku države u tome što rade. Dakle, ta se institucija izrodila u jedan kartel koji lovi plen, a plen je imovina zaduženih građana Srbije, država u tome pomaže, a dužnici, osim što bivaju prevareni, bivaju izbačeni iz svojih kuća, stanova i ostalih nekretnina.

Ovim predlogom zakona, koji je podnela SRS, sprečava se takva mogućnost, ukidaju se javni izvršitelji i apelujemo da se pokrene istraga o tome na koji način se tih 200 i nešto ljudi obogatilo do 2019. godine.

Podsetiću Narodnu skupštinu da SNS, dok je bila u opoziciji, je bila protiv, glasala protiv i kritikovala javne izvršitelje, a videli smo da ih danas podržava.

Javni izvršitelji su nova kategorija u Srbiji koja izvlači ekstra profit, otima prezaduženim građanima nekretnine i posle ih na izmišljenim licitacijama prodaju između sebe za sitan novac, nemaju nikakvog morala, ne prezaju ni od čega, ne poštuju ljudska prava građana Srbije, ne poštuju ljudsko dostojanstvo, u stanju su i nemoćne, i samohrane roditelje, i penzionere na brutalan način, uz podršku policije, da izbacuju na ulicu. U svemu tome im pomaže vlast u Srbiji.

Ovo je najveći problem svakog građanina Srbije. Ovu peticiju je potpisalo za manje od dva i po meseca više od 100.000 građana Srbije. Ne stavljanjem ovoga na dnevni red, vladajuća većina u Skupštini Srbije ne poštuje građane koji su tu peticiju potpisali, a ako SNS i vladajuća većina odbija da se o ovim stvarima razgovara, da se ovo stanje popravi, da se javni izvršitelji ukunu, preuzima potpunu odgovornost za katastrofalne posledice njihovog rada koje osećaju, nažalost, svi građani Srbije.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138 od ukupno prisutnih 145.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima i proizvodima od GMO, koji je podneo Narodnoj skupštini 5. maja 2017. godine.
Da li narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, želi reč?
Izvolite.

Hvala lepo, gospodine potpredsedniče.

Poštovani poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, po ko zna koji put podsećam vas da je oko 7.000 odbornika jednoglasno u skupština 136 opština i gradova usvojilo Deklaraciju protiv genetički modifikovanih organizama.

Prošli put mi je prebačeno da je Deklaracije formalni akt, a da postoji zakon. Potrudio sam se, u međuvremenu, da pogledam kako to izgleda u praksi i molim kamermana da ovo zumira. Dakle, u periodu od 2013. do 2017. godine, od ukupnog broja uvoznih pošiljki u Srbiju, kontrolisano je 4,3% do 7,2%. To znači da oko 95% pošiljki koje ulaze u Srbiju nije predmet kontrole na uzorke uzete po Zakonu o GMO. Broj rešenja o zabrani uvoza po Zakonu o GMO je bio između jedan i šest godišnje, svega.

Dalje, imamo fitosanitarne inspektore koji pronalaze 20, 30 parcela pod genetički modifikovanim organizmima godišnje, a rezultati su mnogo katastrofalniji jer ljudi koji poznaju prilike na terenu kažu da, recimo, u Mačvanskom okrugu ima oko jedne petine površina pod sojom koje su genetički modifikovane.

Istovremeno, želim da vam kažem da je izašla i prva knjiga naših autora, koleginice Tatjane Brankov i kolege Koviljka Lovreta sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, objavljena u Londonu, verifikovana od njihovih recezenata o generički modifikovanom prehrambenom sistemu i njihovom ekonomskom uticaju. To je dovoljan razlog da shvatite da smo istovremeno, u međuvremenu, bili i prihvaćeni na Evropskoj konferenciji regiona bez GMO i naša prezentacija koleginice Tatjane Brankov i moja je stavljena u plenarnu sesiju na početku skupa. To je dovoljan razlog i tako je Srbija ušla među 64 teritorije na kojima je zabranjen uzgoj genetički modifikovanih organizama.

Istovremeno vas podsećam samo na sledeće podatke - da je u Nemačkoj 33% mleka označeno da ne sadrži GMO, 27% mesa i prerađevina, 21% jaja, 9% testenina itd. U Austriji je to daleko više jer je Austrija daleko pre prihvatila „Dunav soju grupu“ i Srbija ima jedina dovoljno sirovina da obezbedi ishranu životinja na bazi stočne hrane koja nije genetički modifikovana. Ne vidim razloga zašto Srbija ne koristi tu šansu.

Zahvaljujem profesore Ševarliću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 141 od ukupno prisutnih 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković, želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković, želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za poslovanje kablovskih operatera, emitovanja prekograničnih kanala, emitovanja domaćih reklama u sadržajima prekograničnih kanala i ostalih nepravilnosti vezanih za elektronske medije i kablovske operatere koje kontroliše Dragan Đilas, Dragan Šolak i Dejvid Petreus, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. aprila 2019. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević, želi reč? (Da.)
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo sam dobio, dostavom. Ovo je pasoš države N1. Verujem da je imitacija, ali ta država postoji. Verovatno pasoši ne postoje, ali država N1 televizija postoji. To je država u državi, u državi. Znači, to je država nastala u Luksemburgu, a osamostalila se na Novom Beogradu. Ovo je šef te države. Kako beše, kako se zvala država tamo između Srbije i Hrvatske? Ono je neka šala, ali ovo nije šala. Ovo je šef države, Jugoslav Ćosić. Verovatno oni smatraju da je ovo diplomatski pasoš. Meni je dostavljen. Jugoslav Ćosić, država N1, koja ima vize Luksemburga. Te države su počele da se razmnožavaju. Danas imate i „Novu S“, takođe neregistrovanu luksemburšku televiziju koja nije registrovana u Srbiji.

Vas i sebe pitam – da li ova država, odnosno Televizija N1, ima registraciju u Srbiji? Da li je registrovana u APR-u? Da li je registrovana kao elektronski medij, kao pružalac medijske usluge u REM-u? Nije. Da li ima matični broj? Nema. Najvažnije je da građani razumeju, da li N1 ima poreski broj, tzv. PIB? Nema.

Ako neko pravno lice, koje je na divlje osnovano u Srbiji, koje nema osnivača u Srbiji, koje ima neku registraciju u Luksemburgu, koje navodno ovde reemituje luksemburški program, koji se u Luksemburgu ne emituje, pa nema reemitovanja bez emitovanja, neko ko ne plaća nikakve obaveze ni REM-u, ni RATEL-u, ni bilo kom dobavljaču, kad nemaš PIB ne možeš ništa regularno da platiš… To što oni imaju neku firmu kojom pokrivaju plate da šef države Jugoslav Ćosić ima četiri hiljade evra platu, pitanje je – ko isplaćuje ako N1 televizija nema matični broj, PIB, ako nije registrovana, ako nema rešenje u APR?

Zato, dame i gospodo, tražim da se ove Šolakove lažne države, lažne prekogranične televizije koje služe da se ispumpa pretplata od 500 miliona evra sa teritorije Srbije na lažne prekogranične kanale u Luksemburgu i Malti, da se anketni odbor pozabavi ovime, a bogami, preporučujem i poreskim organima. Hvala.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 poslanika od ukupno prisutnih 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za posete Narodnoj skupštini Republike Srbije određenih ekstremističkih organizacija i pojedinaca, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da.)
Izvolite kolega Rističeviću.