Zahvaljujem, koleginice Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani kolega.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, pred nama su predlozi zakona koji se odnose, pre svega, na poštanske usluge i na potvrđivanje akata Svetskog poštanskog saveza.

Na putu ka digitalizaciji Srbije koja podrazumeva maksimalno korišćenje informacionih tehnologija u svim oblastima života i rada našeg društva, a posebno u svim oblastima poslovanja, neophodno je usvajanje novih zakonskih rešenja u oblasti pružanja poštanskih usluga sa ciljem ostvarenja većih stepena zaštite, prava korisnika poštanskih usluga i poštanskih operatera, koliko god da ih ima, podizanja bezbednosti poštanskih pošiljki, podsticanju konkurencije na tržištu i, na kraju, usklađivanje sa EU regulativom.

Najznačajnije, po meni, promene odnose se na oblast slanja i prijema pošiljaka i obaveza pošiljaoca, pružaoca poštanskih usluga i primaoca pošiljki. Ovo je veoma važno, ako imamo u vidu vrtoglavi rast i razvoj trgovine elektronskim putem, to jest elektronske trgovine u celom svetu i u Srbiji.

Navešću vam nekoliko činjenica koje govore o tome. Više od 1,8 miliona ljudi u Srbiji prošle godine kupovalo je ili poručivalo robu i usluge elektronskim putem, dok je 73,4% građana koristilo internet. U 2018. godini u Srbiji je 30,9% ljudi koristilo elektronsku trgovinu u odnosu na 2011. godinu kada je bilo 18%. To je veliki pomak. Međutim, oko 45% korisnika interneta nikada nije kupovalo robu na taj način, što govori o tome da, iako elektronska trgovina u Srbiji poslednjih godina beleži rast, ona još nije dovoljno razvijena.

U međunarodnom indeksu digitalne ekonomije i društva Srbija je sa 45 mesta, koje smo zauzimali u 2013. godini, uspela da se popne na 34 mesto. Pored toga, u kategoriji korišćenja interneta naša zemlja je ispred mnogih zemalja u okruženju.

Elektronska trgovina je osvojila svet i pretpostavlja se da će do 2030. godine oko 85% biznisa da se odvija u obliku elektronske trgovine. Recimo, Kina je trenutno najveće tržište kupovine i prodaje elektronskim putem. Više od 40% svetskih transakcija u elektronskom obliku odvija se u toj zemlji. Bitno nam je da u narednom periodu uklonimo sve prepreke koje otežavaju razvoj elektronske trgovine u Srbiji kako bi srpsku privredu uspeli da razvijemo u skladu sa trendovima najvećih svetskih elektronskih tržišta, kao što su, na primer, kinesko ili američko.

Širom sveta onlajn prodavnice svakim danom sve više zamenjuju tradicionalne trgovine. Najbolji pokazatelj uspeha elektronskih prodavnica su posebni trgovački dani, poput tzv. verujem da ste čuli „Dana samaca“ koji je kineskom gigantu „Alibabi“, u samo 24 sata, u jednom danu, doneo promet veći od 30 milijardi dolara.

Međutim, elektronska kupovina u Srbiji još uvek nije usklađena sa zakonima i standardima EU, što pokazuju i česte žalbe na kvalitet isporučenih proizvoda, ali i na prevare. Brojni su slučajevi kada potrošači poruče proizvod koji im nikad ne stigne, kada im nisu saopštena njihova prava, kada ne mogu da reklamiraju proizvod i kada dobiju nešto sasvim drugačije od onoga što su putem onlajn prodavnica ili društvenih mreža poručili. Zato je bitno što ćemo donošenjem ovog Zakona o poštanskim uslugama i usklađivanjem sa evropskim direktivama usaglasiti zakonska rešenja sa zakonodavstvom EU, a poštanske usluge ćemo podići na viši nivo kvaliteta.

Smatram da su ovi predlozi zakona prihvatljivi i da ih možemo i trebamo usvojiti. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas je na dnevnom Predlog zakona o poštanskim uslugama, ali i Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti. Predloženi zakoni imaju za cilj da poboljšaju poštanske usluge, a pre svega bezbednost.

Svetski poštanski savez, par rečenica ću o ovome, jer zaista čitav dan slušamo o zakonima, čine 192 države članice, i to 29 industrijski razvijenih i 163 zemalja u razvoju. Sve ove države članice su udružene u cilju jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnih poštanskih usluga. Svetski poštanski savez je nepolitička organizacija i ne bavi se unutrašnjim pitanjima organizovanja i funkcionisanja poštanskog saobraćaja država članica. Države članice prihvataju obavezu da primenjuju regulativu Svetskog poštanskog saveza u međunarodnom poštanskom saobraćaju. Cilj svetskog poštanskog saveza je obezbeđenje stalno održivog razvoja, kvalitetne, efikasnije, dostupne, univerzalne poštanske usluge.

Da više ne nabrajam, ja bih nešto sada malo drugačije, a to je šta sve možete dobiti preko pošte u paketima. U Pošti Beograd, a u pošiljci sa suvim voćem nađeno je 435 grama tečnog kokaina, izvor „Tanjug“ 2015. godine. U maju iste godine carinici su sprečili krijumčarenje 90 grama kokaina iz Brazila, koji je otkriven u poštanskoj pošiljci iz Sao Paola. Pošiljka je bila upućena srpskom državljaninu iz Beograda, a u paketu su se nalazile tri tube koje su u dokumentaciji bile prijavljene kao kozmetičke kreme. Zamislite, molim vas, kozmetička krema.

Carinici, naši carinici, jer to 2012. godine izgleda potpuno drugačije, MUP Srbije radi svoj posao, policija i carinici, tako da je zaplenjena enormno velika količina droge.

Idemo dalje. Carinici su 11. aprila na carinskoj ispostavi Pošta Beograd, kontrolom poštanskih pošiljaka koje su stigle iz inostranstva, otkrili manju količinu opojne droge kanabis, odnosno marihuane. U pošiljci koja je pristigla iz Holandije za srpskog državljanina otkrivene su dve kese kanabis tea ili kanabis čaja, dve posude kanabidola, mints kanabisa i špric, tvrdi Uprava carine.

Slična situacija se dogodila početkom januara 2014. godine, kada je u poštanskoj pošiljci iz Perua zaplenjen kokain u tečnom stanju, skriven u 126 plastičnih loptica, kamufliranih u suvo voće, zamislite.

Policija i Uprava carina, na sreću, u prethodnom periodu sprečavali su krijumčarenje, ali ne kao 2012. godine, narkotika posredstvom poštanskih pošiljki iz inostranstva, iz Brazila, Perua i Holandije, ali i sa drugih destinacija. Svaka čast za MUP, za policiju i carinu. Svaka čast gospodinu ministru, gospodinu Stefanoviću.

U avgustu 2018. godine, presečen je kanal kojim je kokain u poštanskoj pošiljci krijumčareni iz Južne Amerike u države EU i Srbiju. Tada su dve osobe iz Beograda i uhapšeni u akciji smederevske policije zbog sumnje da su organizovali krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike. Strašno.

Sada ćete videti još nešto jako čudno. Inspektori za poštanske usluge u saradnji sa predstavnicima policijske uprave i inspektorima zaštite životne sredine sproveli su vanredni terenski nadzor u Jagodini nakon što je u oštećenom poštanskom paketu poslatom iz Jagodine u Novi Sad pronađene živa zmija. U oštećenom poštanskom paketu zmija je pronađena, a prema aktuelnom Zakonu o poštanskim uslugama predstavlja zabranjen sadržaj poštanske pošiljke. To je u redu. Ali, zamislite onog čoveka koji je primio a to da možda nije znao, pa taj bi verovatno bio mrtav.

Imajući u vidu brojne opasnosti koja mogu nastati usled slanja pošiljaka sa nedozvoljenim sadržajem, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je unapredilo postojeću regulativu kako bi dodatno zaštitilo građane od ovakvih situacija. S tim u vezi sačinjen je Predlog zakona o poštanskim uslugama, o njemu upravo govorimo, koji će svojim zakonskim rešenjima doprineti uvođenju obavezne identifikacije pošiljalaca otkupnih, vrednosnih i pošiljaka sa ličnim uručenjem i evidentiranje registarskog broja ličnih isprava pošiljalaca, odnosno primalaca navedenih.

Zbog svega navedenog SNS će u danu za glasanje izglasati sve ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite koleginice.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, informaciona bezbednost je deo opšte bezbednosti svake zemlje. Bezbednost, sigurnost, mir i stabilnost su preduslov ekonomskog napretka i razvoja svake zemlje. To je politika SNS, to je politika Aleksandra Vučić i to je ono na čemu SNS i Aleksandar Vučić svakog dana rade i na čemu streme.

Ja ću se osvrnuti na izmeni i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti, pre svega, sa aspekta zaštite dece na internetu. Pre toga, hoću da kažem da je Srbija još od 2015. godine krupnim koracima u stvari ušla u četvrtu industrijsku revoluciju, a četvrta industrijska revolucija odnosi se na digitalizaciju i na korišćenje novih informacionih tehnologija, pre svega, sa aspekta unapređenja kvaliteta života svakog našeg građanina i činjenjem da svakom našem građaninu usluge koje on traži budu na brz i efikasan način dostupne bez mnogo procedura i bez obilaženja šalterskih radnika i nošenja sa sobom hrpe predmeta.

Međutim, informatički napredak, digitalizacija sa sobom naravno nose i neke rizike. Zato je obaveza svake uređene države, a Srbija jeste i uređena i demokratska država, da sačini procenu rizika kao i plan zaštite od mogućih šteta koje mogu nastati korišćenjem društvenih mreža, pre svega mislim na internet.

Moram da istaknem da od 2017. godine Ministarstvo trgovine je uspostavilo Nacionalni centar za prijem obaveštenja koja se odnose na ugrožavanje bezbednosti dece. Sem prijema obaveštenja i sem davanja saveta, ono je nadležnim organima prosleđivalo sve te pozive kako bi u skladu sa svojim nadležnostima drugi nadležni organi preduzimali mere i aktivnosti za zaštitu dece.

Moram da istaknem da od 2017. godine Nacionalni centar je dobio oko osam hiljada poziva. Ali i ono što moram da istaknem i što je svakako za pohvalu to je prepoznavanje da samo kroz edukaciju, samo kroz podizanje svesti i samo kroz odlazak u domove zdravlja, samo kroz odlazak u škole, samo kroz razgovor sa učenicima i nastavnicima možemo da povećamo stepen zaštite dece od rizika koji im vrebaju na internetu. U tom smislu želim da istaknem da je kroz taj program obišlo se 150 domova zdravlja, da su izvršene edukacije direktora domova zdravlja, psihologa domova zdravlja, pedijatara, da je obavljen razgovor sa preko 12 hiljada dece, sa oko pet hiljada roditelja i to u 112 škola.

Takođe moram da istaknem da je IT karavan obišao 58 škola, da su oni takođe radili na interaktivnoj komunikaciji sa decom, da su radili kreativne radionice i da je kroz jednu prezentaciju iz Niša i Novog Pazara bilo uključeno 800 škola.

Naravno da želim da istaknem i MUP zato što u MUP-u postoji Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala. Moram da istaknem da je za prvih šest meseci u MUP-u registrovano, uhapšeno i procesuirano 23 lica koja su delila pornografske sadržaje deci. Nadamo se, odnosno znamo da je policija i procesuirala i uhapsila počinioce ovog krivičnog dela, ali se nadamo i da ovim počiniocima nije sudio sudija Miodrag Majić jer on ima posebnu empatiju prema njima, pa pedofile uglavnom oslobađa kazne zatvora.

Takođe moram da istaknem da je u okviru MUP-a, sem Odeljenja za visokotehnološki kriminal, ove godine otvoren i Sektor za suzbijanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu i da MUP u saradnji sa Ministarstvom prosvete itekako radi na zaštiti dece od štetnih sadržaja na internetu i to kroz tematska predavanja u četvrtom i šestom razredu i kroz saradnju kako sa nastavnicima, tako i sa učiteljima, đacima i roditeljima.

Na kraju, SNS podržaće predložene zakone i još jednom da podvučem da je bezbednost, sigurnost i mir svakog građanina, a posebno onih najosetljivijih, dece, itekako važno za SNS i sve ćemo učiniti da, mi kao narodni poslanici, zakonodavni okvir odgovara njima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite kolega.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštanska delatnost predstavlja oblast čiji razvoj je pratio razvoj društva i predstavlja ključni deo savremenog sektora komunikacije.

Ova grana saobraćaja je i dalje jedan od pokretača sveukupnog razvoja i od vitalnog je značaja pa se zbog toga ubraja u usluge od opšteg ekonomskog interesa. Razlog za donošenje novog zakona je podizanje kvaliteta poštanskih usluga, efikasnije funkcionisanje poštanske mreže i razvoj tržišta poštanskih usluga. Suština je da će novim rešenjima se doprineti većem stepenu zaštite korisnika, većoj bezbednosti poštanskih pošiljaka i pristupačnijim cenama usluga.

U cilju daljeg usklađivanja propisa preciznije i detaljnije su definisane procedure. Imajući u vidu promene na tržištu, povećanje broja usluga kao i stalne promene u zahtevima usluga bilo je neophodno stvoriti uslove u obezbeđivanju većeg stepena zaštite korisnika usluga i podizanje nivoa bezbednosti pošiljaka.

Novim zakonskim rešenjima, kao što je propisana odgovornost i obaveza određenog postupanja poštanskih operatera, ali i odgovornost pošiljaoca za izbor usluge i opremanja pošiljke u adekvatno pakovanje svakako će doprineti daljem povećanju bezbednosti pošiljaka i postizanju nivoa standarda kvaliteta i bezbednosti.

Razvoj sektora poštanskih usluga može značajno uticati na poslovanje svih privrednih subjekata. Uz nove vrste poštanskih usluga, ali i snižene poštarine kao posledica veće i zdrave konkurencije, omogućiće da građani od toga imaju višestruku korist uz povećanje brzine i smanjenja cena usluga. Uz veću produktivnost, stabilnosti i održiv rast imaćemo veće ostvarene prihode, ali i veće investicije u ovom sektoru što je značajno.

Na ovaj način biće omogućene kvalitetnije i pristupačnije usluge koje će biti obogaćene novim elektronskim poštanskim uslugama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas govorimo o Predlogu zakona o poštanskim uslugama, o informacionoj bezbednosti, o potvrđivanju akta Svetskog poštanskog saveza.

Predloženim rešenjem između ostalog, borimo se i protiv sive ekonomije. Sigurno se svakome od nas desilo da smo nekada nešto naručivali preko interneta, na primer.

Zbog sigurnosti prodavaca i kupaca, ono što sam ja još u nacrtu ovog zakona videla, jeste predlog da se lični podaci ostave kuriru prilikom slanja i prilikom prijema pošiljke i da se čuvaju najmanje godinu dana. Poštanski operateri bi, ako ovo bude usvojeno, bili u obavezi da izvrše uvid u ličnu ispravu korisnika sa fotografijom i da evidentiraju broj lične isprave. Ovi podaci bi se čuvali minimalno godinu dana i tretirali bi se kao poslovna tajna, naravno moralo bi sve to da bude i u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Smatram da, pošto se i naša država modernizuje i pošto sve više ljudi naručuje stvari preko interneta ili elektronskim putem, da je ovo dobro rešenje.

Vlada Srbije je kao jedan od prioriteta postavila smanjenje obima sive ekonomije, pa su 2017. i 2018. godina proglašene za godine borbe protiv sive ekonomije. Ta borba se nastavlja i dalje i Vlada Srbije je usvojila Akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Reč je o jednom sveobuhvatnom planu koji bi trebao da napravi još bolji privredni ambijent u Srbiji.

Sa jedne strane, suzbijanje sive ekonomije daće benefite za građane, ali sa druge strane, svi građani bi morali da se uključe i da uzmu aktivno učešće u toj borbi protiv sive ekonomije, zajedno sa svim državnim organima sa institucijama, sa organizacijama i sa privredom.

Aktivno učešće privrede i građana predstavljaće dalje i podsticaj organima javne uprave da efikasnije obavljaju svoje poslove, ali i da u okviru svojih nadležnosti propagiraju mehanizme koji bi podigli nivo svesti o posledicama koje izaziva siva ekonomija.

Dakle, ono na čemu moramo da radimo jeste bolje razumevanje građana o tome šta je zaista siva ekonomija, koje su njene posledice po životni standard građana. Dalje, tu je njihova edukacija kako da prepoznaju i kako da prijave sivu ekonomiju i na kraju, moramo da radimo i na jačanju poverenja u državu na način raspolaganja budžetskim sredstvima.

Kada smo kod budžeta, koji može biti oštećen, na primer utajom poreza, u medijima smo mogli da vidimo da postoje i oni koji za budžet Republike Srbije ranije nisu mnogo marili. Moram da kažem, „Informer“ je preneo informaciju koju je objavio malteški list „Malta today“ da je Dragan Šolak kupio državljanstvo Malte, kako bi izbegao plaćanje poreza u Srbiji. Navodno Šolak i Đilas su na Malti osnovali firmu „Gaming services“ što je bila jedna od stvari koje je mogla da im omogući potencijalnu utaju poreza.

Ovo sam samo navela kao jedan loš primer da bi građani znali koliko je važna tema o kojoj govorimo, kada kažem da govorimo o sivoj ekonomiji i da ovakvo ponašanje nikako nije način na koji se pomaže da država bude uređena, finansijski stabilna i razvijena zemlja.

Pošto se sa svakim predlaganjem zakona ovde u Narodnoj skupštini vidi da to jesu intencije Vlade Srbije, ja ću se pridružiti svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS i u danu za glasanje podržati ove predloge. Hvala.