Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 45 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Ljiljana Malušić, prof. dr Žarko Obradović, Stefana Miladinović, Snežana Paunović.
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres o 7. tački dnevnog reda – Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za PIO za 2019. godinu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Siniša Mali, ministar finansija, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Jelena Tanasković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Darko Komnenić, v.d. pomoćnika ministra finansija, prof. dr Saša Trandafilović i Zoran Milošević, v.d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Dragana Kalinović, direktor Republičkog fonda za PIO, Milesa Marjanović, načelnik odeljenja u Ministarstvu finansija, Olivera Ružić Popović, viši savetnik u Ministarstvu finansija i Luka Tomić, šef Kabinete ministra finansija.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IZMENAMA I DOPUNAMA FINANSIJSKOG PLANA REPUBLIČKOG FONDA ZA PIO ZA 2019. GODINU.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 199. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za PIO za 2019. godinu, koji je podnela Vlada.
Pitam da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, pred vama se nalazi Predlog odluke o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za PIO za 2019. godinu.
Polazeći od toga da su teške mere fiskalne konsolidacije dale pozitivne rezultate i da je postignut osnovni cilj, finansijska stabilnost javnih finansija, kao i unapređena situacija u pogledu finansiranja i isplate penzija, stvoreni su realni uslovi za dalje unapređenje položaja korisnika penzija i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
U cilju obezbeđivanja normativnih uslova i odgovarajućeg finansijskog prostora za isplatu novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, kao i sprovođenje Zaključka Vlade Republike Srbije, neophodno je usvojiti izmene i dopune Finansijskog plana Republičkog fonda za PIO za 2019. godinu.
Ukupni prihodi i primanja Fonda, odnosno rashodi i izdaci Predlogom odluke o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za 2019. godinu utvrđeni su u iznosu od 668,14 milijardi dinara, što je za 8,04 milijardi dinara više od iznosa predviđenog Finansijskim planom Fonda za 2019. godinu.
Navedena dodatna sredstva koja se obezbeđuju odlukom, odnose se na isplatu novčane pomoći korisnicima penzija i sprovođenje Zaključka Vlade Republike Srbije.
Pod jedan, isplata novčane pomoći korisnicima penzija uređena je članom 171. stav 3. i 4. Zakona o PIO, kojim je predviđeno da se sredstva Fonda mogu izuzetno koristiti za isplatu novčane pomoći korisnicima penzija kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika i da se ta isplata novčane pomoći vrši u iznosi koji je utvrdila Vlada, vodeći računa o bilansnim mogućnostima Fonda.
Rebalansom finansijskog plana omogućuje se da se svim korisnicima penzija, privremenih naknada invalidima rada druge i treće kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti u skladu sa članom 223. i 225. Zakona o PIO i invalidskoj deci i korisnicima privremene naknade kod Fonda izvrši isplata novčane pomoći u iznosu od 5.000 dinara.
Rebalansom plana za isplatu novčane pomoći sa pratećim troškovima isplate obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 8,7 milijardi dinara.
Sprovođenje Zaključka Vlade Republike Srbije odnosi se na zaključke kojima se, u skladu sa članom 77. Zakona o privatizaciji, konverzijom potraživanja Fonda po osnovu neplaćenih doprinosa za PIO u trajni ulog učešće u kapitalu subjekta privatizacije vrši povezivanje staža zaposlenima.
Prvobitna planirana vrednost konverzije iznosi šest milijardi dinara. U periodu januar – avgust tekuće godine izvršene su konverzije u vrednosti od 2,9 milijardi dinara, a do kraja godine očekuje se realizacija zaključka ukupne vrednosti 7,06 milijardi dinara, pa se rebalansom plana vrednosti konverzije na strani prihoda i izdataka u 2019. godini povećava za 3,96 milijardi dinara na ukupno 9,96 milijardi dinara.
Isplata novčane pomoći obezbeđena je u skladu sa bilansnim mogućnostima Fonda, zahvaljujući ostvarenju prihoda od doprinosa za PIO u višem iznosu od planiranih u periodu januar – avgust tekuće godine, kao i nižem izvršenju rashoda, pre svega po osnovu prinudnih naplata po sudskim sporovima.
Sredstva konverzije sadržana su u istom iznosu na strani prihoda i primanja i izdatka Fonda. Ono što je vidljivo na strani prihoda Republičkog fonda PIO je promenjena struktura finansiranja Fonda. Naime, zbog bolje naplate doprinosa za PIO i ostalih prihoda, smanjen je iznos potrebnih dotacija iz budžeta za finansiranje rashoda.
Prihodi od doprinosa za PIO planirani su u ukupnom iznosu od 475,59 milijardi dinara i viši su za 2,41%, odnosno 11,19 milijardi dinara u odnosu na prvobitno planiran iznos, u skladu sa ostvarenjem u prvih osam meseci tekuće godine.
Planiranim izvornim prihodima od doprinosa za PIO pokriva se 71,18% planiranih rashoda i izdataka u 2019. godine. Pored toga, ostali prihodi i primanja su u skladu sa ostvarenjem za prvih osam meseci povećani za 311,1 milion dinara.
Na pozitivna kretanja ukazuju i planirani transferi iz budžeta, dotacije za nedostajuća sredstva za redovnu isplatu penzija i drugih prava iznose 173,72 milijarde dinara i smanjeni su u odnosu na prvobitno planirane za 7,42 milijarde dinara zbog boljeg ostvarivanja prihoda od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u odnosu na prvobitno planirane.
Predloženim izmenama učešće transfera iz budžeta u ukupnom prihodima i primanjima smanjuje se sa 27,44% na 26%. Poznato je da iz ranijih diskusija na temu nedostajućih sredstava za isplatu penzija i drugih prava, da je u određenom periodu bilo neophodno transferisati u budžetu i više od 40% sredstava za prikrivanje navedenih rashoda. Pad na 26% je značajan pomak, koji neposredno se odražava i stabilizaciju stanja u budžetu Republike Srbije.
Ovakvi pozitivni rezultati su dali potreban prostor da se svim korisnicima penzija izvrši isplata novčane pomoći u iznosu od 5.000, 00 dinara. Ovo je jako značajno, jer pokazuje da sve mere koje je Vlada preduzela u borbi protiv sive ekonomije i povećanju zaposlenosti daju pozitivne rezultate.
Takođe, očekuje se da će u narednom periodu još više se unaprediti funkcija kontrole i naplate doprinosa za socijalno osiguranje koje je u nadležnosti Poreske uprave, tako što će se još više stabilizovati poslovanje Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U okviru rashoda Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje prvobitno planirani iznos za isplatu penzija i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja smanjen je za 2,3 milijarde dinara, pre svega zbog pada broja korisnika u periodu januar-avgust tekuće godine. U okviru tih sredstava procena izvršenja rashoda za neto penzije iznosi 548,8 milijardi dinara, smanjenje od 2,1 milijarde dinara, odnosno 0,4% u odnosu na prvobitni plan, tako da nam i to daje dodatni fiskalni prostog.
Kao što je navedeno u okviru ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su uvećana sredstva za isplatu pomoći svim korisnicima za ukupno 8,7 milijardi dinara. Na kraju, smanjen je i planirani iznos na ime rashoda za podršku u sprovođenju poslova iz nadležnosti fonda za 2,3 milijarde dinara, od toga najviše su smanjeni rashodi za prinudne naplate za dve milijarde dinara zbog nižeg izvršenja u prvih osam meseci.
Moram da iskažem svoje zadovoljstvo što predlažem Narodnoj skupštini odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koji će se pozitivno odraziti na unapređenje standarda naših penzionera.
Posebno me raduje što je to rezultat pozitivnih kretanja u ekonomiji zemlje i ja sam siguran da će uslediti i druge mere koje će se neposredno odraziti na poboljšanje standarda penzionera i šire, celokupnog stanovništva naše zemlje.
Iz navedenog razloga, predlažem da u danu za glasanje podržite predlog navedene odluke. Hvala.

Zahvaljujem, ministre Đorđeviću.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Izvolite, kolega Mijatoviću.

Očekivao sam da će se drugi prijaviti, a da ja kasnije govorim, ali evo, iskoristiću priliku da kažem nekoliko reči o ovome što je ovde govoreno.

Govorimo o ozbiljnoj temi. Tema je penzije, sigurnost i stabilnost našeg Penzionog fonda. To je vrlo značajna tema jer se radi o 1,7 miliona penzionera koji žive u našoj zemlji i koji očekuju konkretne rezultate od nas narodnih poslanika. Te konkretne rezultate upravo sada dajemo i upravo u Skupštini govorimo o njima.

Pre svega, kada smo govorili o rebalansu budžeta, budite uvereni da je tada SDPS jasno stavila do znanja da će podržati ove aktivnosti oko dodele pomoći penzionerima u visini od pet hiljada.

Tu pomoć ne potcenjujemo. Smatramo da je vrlo značajna i da je u ovom trenutku vrlo bitna, jer je to znak da je naš PIO fond jedan stabilan fond, da penzioneri ne treba da brinu šta će biti sa penzijama. One će sigurno biti isplaćivane kao i do sada na vreme.

Ono što je ovog trenutka najvažnije, to je da je Vlada juče usvojila tzv. "švajcarsku formulu". Ta formula znači jedan dugoročan projekat, znači da će penzije ići u skladu sa rastom koji se dešava u ekonomiji naše zemlje i da će penzioneri osetiti boljitak u tom rastu naše ekonomije.

Da naša ekonomija raste, da imamo pozitivne efekte, posebno u prikupljanju doprinosa, poreza i stabilnosti ukupnog budžeta, to pokazuju ovi rezultati koje je izneo ministar Đorđević u svom izlaganju, govoreći kako se penzioni fond puni.

Naime, ja znam vreme, a bio sam dugo u upravnom oboru penzionog fonda i znam kakve su situacije bile. Penzije su tada, dodaci za penzije su bili negde iznad 40%, 48% je davano iz budžeta, a sada smo stigli na 26%. To je veliki rezultat.

Zašto je veliki rezultat? Znači da zapošljavanje ide visokim stopama, da ona stopa zaposlenosti od 10% je jedna značajna stopa. I dalje smanjivanje ispod 10% značiće da naš PIO fond ima dodatnu stabilnost, a da će se iz budžeta Republike Srbije davati manje dotacije za penzije.

Sama ta činjenica da su stigli do 26% izdvajanja iz budžeta je vrlo značajna. U većini evropskih zemalja dotacije negde idu na 25% iz budžeta za penzione fondove. Da bi građani Srbije znali, mi nemamo izdvojena sredstva unapred na nekakvom fondu pa da se odjednom mogu isplatiti penzije. Građani koji rade izdvajaju svoje doprinose i na osnovu tih izdvajanja penzioneri dobijaju svoje zaslužene penzije, jer su u datom trenutku dok su bili u radnom odnosu i sami izlagali, sami davali, izdvajali sredstva za penzije koje sada treba da imaju.

Ono što je veoma važno, usklađivanje penzija koje će biti sada na osnovu švajcarske formule, a ja se nadam da ćemo mi taj zakon imati već na sledećem zasedanju, značiće dugoročno da penzioneri više neće zavisti od nekakvih odluka bilo koje Vlade, već će biti jedan vrlo značajan instrument koji će omogućiti da se penzije usklađuju u skladu sa rastom naše ekonomije.

Naša ekonomija raste, prema tome penzioneri će moći da budu u situaciji da zaista budu sigurni za svoja primanja, a znate, iako će neko reći to da pet hiljada nije neka velika suma, ipak izdvajamo devet milijardi dinara iz sredstava koje smo zaradili.

Dakle, ne zadužujemo se, ne dižemo kredite, izdvajamo devet milijardi sredstava koje je naša privreda zaradila u ovom periodu u 2019. godini . To je bila i osnova naše finansijske konsolidacije, jer smo upravo rekli da ćemo učiniti sve da imamo stabilne državne finansije, a ovog trenutka ih imamo.

Ja ću iskoristiti ovu priliku da nešto kažem i uopšte o PIO fondu. Zašto? Često se smatra da je to samo administracija, čiji je osnovni zadatak da deli rešenja i da raspoređuje sredstva. Ne.

Penzijsko i invalidsko osiguranje je vrlo značajano, fond koji postoji veoma dobro radi i to je ono što treba naglasiti. Dobro radi, dobro upravlja sa sredstvima i mislimo da se tu mogu učiniti dalji koraci što se tiče Zakona o PIO.

Zašto se može učiniti? Naime, iz tog fonda se isplaćuju i doprinosi za zdravstvo i za zdravstveno osiguranje penzionera. Tu negde ide oko osam milijardi. Znate, kada bi smo to isključili, kada bi to država davala Fondu za zdravstveno osiguranje direktno iz budžeta, tada ovih 26% dotacija bi bilo smanjeno na negde iza 20%. To je vrlo značajna stvar.

Druga stvar o kojoj je bilo govora, to jeste imovina PIO fonda. Ona se često zapostavlja, često se o njoj govori u vrlo negativnim kontekstima.

Treba da vidimo šta su penzioneri, i kada su fondovi bili puni, kada su se sredstva izdvajala za određenu imovinu, pre svega, tu mislim na banje, da vidimo kako se to može valorizovati i naravno, nakon privatizacije banja, stavljanja u punu funkciju, ta sredstva vratiti penzijsko-invalidskom fondu. To omogućiti da penzije i dalje idu gore, odnosno da se daje manje dotacija iz budžeta Republike Srbije.

Očekujem da u budžetu za 2020. godinu, čiju raspravu očekujemo vrlo brzo, da ćemo imati vrlo jasne i precizne podatke o sredstvima izdvojenim za penzije i mogućnosti da li je moguće da se i u narednom periodu vide nekakve dotacije penzionerima, jer što pre na bolje ide, što se više zarađuje, zaposleni to moraju osetiti, ali i penzioneri, naravno, u skladu sa onim proporcijama koje smo postigli, a to je da izdvajanja iz BDP-a za penzije ne mogu preći 11%, jer to znači dalje poremećenje odnosa.

Naglašavam da će SDPS u danu za glasanje sa zadovoljstvom glasati za ove izmene i dopune Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. hvala.

Zahvaljujem, kolega Mijatoviću.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS Goran Kovačević.
Izvolite, kolega Kovačeviću.

Dame i gospodo, kada Skupština Srbije donosi finansijske odluke, u principu, ona donosi odluke koje se tiču budžeta Republike Srbije.

Ključni mehanizam za funkcionisanje budžeta i fiskalne politike u državi Srbiji, kao i u svakoj državi, je budžet, jer budžet služi da se reše finansijski problemi. Ali, Skupština Srbije donosi odluke koje se tiču ne samo budžeta, već koje se tiču budžeta opšte države.

Skupština Srbije je tu da donese odluke koje se tiču i funkcionisanja opšte države, ali istovremeno, da donese odluke koje se tiču svih javnih rashoda i prihoda, odnosno svih javnih izdavanja i davanja na nivou države Srbije.

Kada danas raspravljamo o zakonu koji se tiče Republičkog fonda za penzijsko osiguranje, onda mi u stvari radimo jednu stvar. Ovaj zakon je strašno povezan sa finansijskom politikom, sa fiskalnom politikom i Republički fond za osiguranje svakako jeste deo tog proces.

On je u korelaciji i sa budžetom Republike i sa javnim rashodima i ne može se zamisliti nikakvo funkcionisanje republičkog penzionog sistema, a da ne postoji korelacija sa finansijskom politikom.

Bez fiskalne stabilnosti nema ni stabilnosti penzijskog sistema. Tako je to zamišljeno u našoj praksi. Prosto, mi imamo penzioni sistem koji se bazira na Bizmarkovom modelu, koji podrazumeva da se penzije ne isplaćuju iz penzionih fondova, već ih tekućih prihoda. Praktično, imamo tekuće prihode koji su osnovni izvor penzija u Srbiji. Ako nemate finansijsku i makroekonomsku stabilnost, onda imate problem sa stabilnošću penzija.

Dva ključna izvora sredstava u državi Srbiji za penzije su svakako – penzioni fond i budžet Republike Srbije. Dakle, mi kao država Srbija, zbog nedostatka finansijskih sredstava, nismo u situaciji da možemo da trpimo da u situaciji u prošlosti isplaćujemo regularne penzije.

Znači, fiskalna politika je podrazumevala da promene koje su se dešavale jesu ostvarene u značajnom segmentu i taj napredak je svakako vidljiv.

Penzioni fondovi u državi Srbiji ne postoje i oni nisu postojali ni sedamdesetih, ni osamdesetih, ni devedesetih. Tamo negde su potrošene. To nije slučaj sa svim zemljama u svetu. Praktično, u svim razvijenim i visoko razvijenim zemljama imate penzione fondove. Ti penzioni fondovi služe da se iz penzionih fondova, pre svega, investira u različite oblike finansiranja, a istovremeno su osnovni izvor prihoda koji se ostvaruje i odakle se isplaćuju penzije. Pored uplata za penzije, prihodi koji se ostvaruju na primarnom, odnosno sekundarnom finansijskom tržištu, su osnovni izvor za isplatu penzija.

Tako nije u državi Srbiji. Javni prihodi, u stvari, su generacijski dogovor, generacijski dogovor između različitih generacija u jednoj državi.

Budžet Republike Srbije, a i svi budžeti, u stvari, sastoje se iz tri dela – iz dela koji se tiče, pre svega, nasleđenih finansijskih sredstava koji potiču iz starijih i ranijih generacija, od onoga što država Srbija stvori u jednom vremenskom periodu i onoga što ćemo pozajmiti i što pozajmimo od budućih generacija.

Penzijski sistem generalno služi da se obezbedi siguran izvor finansijskih sredstava za starije generacije, po Bizmarkovom modelu i po modelu Beveridževom, da se obezbedi sigurna starost, odnosno da se smanji nivo siromaštva za stariju populaciju.

Ali, Srbija, odnosno penzioneri u Srbiji nisu imali tu sreću i nisu delili takve privilegije kakve imaju penzione populacije u drugim zemljama. Praktično, njihova sudbina i isplata penzija bila je vezana za funkcionisanje države Srbije.

U devedesetim godinama praktično teško je govoriti o penzionom sistemu kada su delovi Srbije, odnosno cela Srbija u pojedinim trenucima bili u ratu. Kada nemate nikakve uslove da vodite ekonomsku politiku, makroekonomsku politiku i finansijsku politiku, onda je teško govoriti o sistemu penzija devedesetih godina.

Od 5. oktobra do 2008. godine praktično imate jedno potpuno nerazumevanje penzionog sistema i penzionog problema. Imate niz procesa koji su ekonomski unazadili Srbiju. Imate proces privatizacije, imate proces koji je podrazumevao ostanak stotina hiljada ljudi bez radnog mesta. Praktično se nije stizalo da se zatvore sve ključne ekonomske teme, a samim tim, i penzije i penzioneri su bili ugroženi.

Godine 2003. pokušalo se sa švajcarskim modelom, ali se već 2006. godine odustalo, ne zato što Srbija nije bila sposobna da finansira svoje penzije, već zato što ste imali pogrešnu i lošu ekonomsku politiku.

Godine 2008. doneti su zakoni i promene koji su možda omogućili pojedinim penzionerima da se osećaju bolje, ali te odluke su bile potpuno u suprotnosti sa penzionim sistemom i sa fiskalnim sposobnostima države Srbije. Praktično, država Srbija, njen fiskalni sistem, njena ekonomija, nisu mogli da izdrže taj pritisak.

Od 2008. do 2012. stotine hiljada radnih mesta je ugašeno. Izgubljeno je stotine primanja, izgubljeno je stotine poreza, stotine hiljada osnovnih izvora za isplatu penzije. Zato taj sistem nije bio moguć i nije bio održiv.

Krajem 2012. godine država Srbija se našla u opštem problemu nelikvidnosti. Praktično, došli smo u situaciju ne da vodimo reformu i odlučujemo o penzionim promenama, već nismo bili u situaciji na osnovu finansijskih sredstava ni te penzije da isplaćujemo.

Promenama koje su usledile 2014. godine, pre svega, učinjeni su ključni pomaci. Aleksandar Vući, Vlada Republike Srbije, Skupština Srbije, praktično promenila je ekonomsku politiku i doprinela funkcionisanju države Srbije.

Nije sporno da su svi građani Srbije podneli teret pogrešne ekonomske politike i pogrešnih odluka u prethodnom vremenskom periodu. Ali, 60% penzionera nije imalo nikakve posledice u vezi smanjenja penzija. Veliki broj, gotovo 80% je imao relativno malo smanjenje, od 60 do 80, 20%, ali su penzioneri bili prva populacija koji su praktično osetili koristi i ključne benefite od fiskalne reforme i fiskalnih promena 2014. godine.

Već 2015. godine povećali smo penzije za 1,25%. Vlada Republike Srbije 2016. godine je to učinila u stopi od 1,5%, 2017. godine za 5%, 2018. i 2019. godine penzije su porasle od 5% do 22%.

Vlada Republike Srbije je 2017, 2018. i 2019. godine izdvajala posebna finansijska sredstva koja su predstavljala jednokratnu pomoć penzionerima. Godine 2017. isplaćen je iznos svim penzionerima, njima milion i 700 od 5.000 dinara, 2018. godine 3.000 dinara. Odluka o kojoj danas glasamo i o kojoj danas raspravljamo na tragu je tog procesa.

Kada govorimo o rastu penzija, u stvari, moramo da povežemo sa rastom plata, zato što su to dva procesa socijalne pravde i socijalnog funkcionisanja države Srbije. Minimalna plata u Srbiji porasla je sa 16.000 na 30.000 prethodnih godina. Prosečna plata će krajem novembra iznositi 500 evra u državi Srbiji. To je rezultat porasta plata kako u realnom sektoru, tako i kod najvećeg poslodavca države. Država Srbija, Vlada Srbije čini brojne napore da učini rast plata i socijalnu politiku što prihvatljivijom i što boljom.

Kada pogledate osnovni izvor za rast plata u Srbiji, onda su to strane direktne investicije. Srbija je lider u regionu po stranim direktnim investicijama. I ove godine investicije u Srbiji će preći tri milijarde, kao i prethodnih godina.

To je osnovni uzrok zašto dolazi do povećanja plata u državi Srbiji. Prosto, povećava se konkurencija na tržištu radne snage. Sa otvaranjem desetina hiljada novih radnih mesta, kako u realnom sektoru, tako i u sektoru stranih direktnih investicija, praktično raste cena radne snage, i to najbolje vidimo na pokazateljima koji se tiču, pre svega, prihoda koji se odnose na doprinose koji se izdvajaju iz penzija.

Kao nikada u istoriji, država Srbija sa 71,8% podmiruje obaveze za penzije iz prihoda, koji se ostvaruju po osnovu poreza na rad. Samo 26% su donacije koje idu iz budžeta Republike Srbije, odnosno onoga što su sredstva koja uplaćujemo, a oko 71% su sredstva koja su direktna iz Fonda penzionog osiguranja. Prihodi su povećani za 2,41% ili 11 milijardi u Republičkom fondu penzionog osiguranja i to samo govori da u narednom vremenskom periodu u stvari treba da primenjujemo konzervativan metod planiranja, jer je jasno da i budžet Republike Srbije i penzioni prihodi, kao i drugi porezi rastu zahvaljujući činjenici da nam raste ekonomija.

Od januara meseca 2020. godine država Srbija će uvećati penzije od 5% do 22%. To je novi rast za najstariju populaciju stanovništva u Srbiji. Prosečna stopa kojom će porasti najveći broj penzija jeste 7%. Svako, od milion i 700 hiljada penzionera, dobiće i pet hiljada dinara i dobiće uvećanje penzija od 1. januara 2020. godine. Od 1. januara 2020. godine, kao što su moje kolege rekle, ulazimo u švajcarski model povećanja penzija. Ono što smo počeli negde 2003. godine, a napustili zbog pogrešne ekonomske politike 2006. godine. Penzije će se uvećavati 50%, na osnovu porasta stope inflacije. Drugih 50% uvećavaće se po osnovu povećanja rasta nominalnih plata.

Moram da razočaram penzionere. Zahvaljujući monetarnoj i stabilnoj fiskalnoj politici, inflacija u Srbiji danas je na nivou EU i kreće se oko 2%. Znači, oni u 2020. godini mogu da očekuju rast penzija od 1% po osnovu 50% rasta inflacije, ali svakako država Srbija uvećava plate i rast plata je značajan, pa će povećanje i 2020, 2021, kao i 2022. godine biti veliko.

Naravno da Vlada Republike Srbije, Skupština Srbije utiče i donosi odluke koje pomažu za funkcionisanje celog ekonomskog sistema, pa samim tim i sistema penzija. Kada država Srbija, kada jedna populacija i kada Skupština izdvaja finansijska sredstva, ma koliko izdvajala finansijskih sredstava za najstarije i najmlađe nikada se ne izdvaja dovoljno, ni u Švajcarskoj, ni u Norveškoj koji izdvajaju mnogo više. Nije dovoljno, zato što je ekonomska prošlost suština ekonomije, zato što je budućnost, takođe, suština ekonomije. Koliko god da izdvajamo za osnovne potrebe, za plate i penzije, za Srbiju, u stvari izdvajamo za njen ekonomski rast i razvoj.

Kada Skupština Srbije, kada narodni poslanici, kada moja generacija u Skupštini Srbije glasa da donosimo, nekada nam kažu, teške odluke, nekada nam kažu i lake odluke koje doprinose povećanju lične potrošnje, mi u stvari glasamo da Srbija izgleda drugačije. Zato, dame i gospodo, velika je čast i veliko je zadovoljstvo kada u poslednjih mesec dana prisustvujete i glasate za odluke koje doprinose povećanju životnog standarda građana Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Kovačeviću.
Reč ima predsednik poslaničke grupe PS, NSS, USS, narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite, kolega Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući, drugarice i drugovi, dame i gospodo, poslanička grupa PS, NSS, USS će sa zadovoljstvom podržati i glasati za ovaj predlog odluke.

Naime, moje uvažene kolege, koje su govorile pre mene, a i gospodin ministar Đorđević, su na jedan vrlo precizan način i stručan objasnili i osnov i razloge i iz kojih prostora su obezbeđena ova sredstva koja će biti iskorišćena za jednokratnu pomoć, za od prilike milion i 700 hiljada penzionera.

Ja ću o ovome govoriti iz jednog drugog, meni mnogo bližeg, a i lakšeg ugla za diskusiju, a to je stav PS da ova država zaista mora da vodi računa, prvenstveno, o najranjivijim i najugroženijim kategorijama. To se kroz politiku, od 2012. godine, u kojoj mi onoliko, koliko god možemo doprinosimo, da bude još kvalitetnije i bolja, jasno pokazuje i jasno iskazuje.

Devet milijardi dinara, odnosno više od devet milijardi dinara, uopšte nisu mala sredstva. Kada shvatimo da to nisu sredstva koja su pozajmljena, da to nisu sredstva koja dolaze iz nekog kredita, da to nisu izmišljena sredstva, već su sredstva koja su se pojavila kao višak u odnosu na projektovane prihode, upravo angažovanjem, kako Ministarstva finansija, tako i svih onih stručnih službi republičkih organa i uprave, koji radi na pribiranju sredstava, ali oni su mogli da budu efikasni i dobri i da obezbede ova sredstva samo pod uslovom koji je ispunila Vlada Republike Srbije, a to je da se podigne na nivo finansijske stabilnosti, da se podigne privredni rast i da se podigne obim proizvodnje.

Bilo bi demagoški reći da penzije treba podizati mnogo brže i mnogo više. Naravno da je to tačno i naravno da to treba, ali mislim da je potpuno jasno i penzionerima i svim građanima Republike Srbije da ovaj saziv parlamenta, srećom, nije u poziciji da donosi zakone koje bi predlagala Vlada, a koji bi ugrozili finansijsku stabilnost Republike Srbije. Dovoljno smo se ovih sedam godina odricali koje čega da bi se dostigla jedna ozbiljna stabilnost, jedan ozbiljan način finansiranja budžeta, da bismo dopustili da se tek tako populistički popusti, upropasti ono sve što je urađeno.

Znate, 2012. godine to je ličilo na nemoguću misiju, a bojim se, kada bi se tako nešto ponovilo i kada bi se delila nekakva sredstva koja nisu zarađena i koja nisu realna, onda povratka Srbiji, kada je u pitanju ekonomija, privreda, razvoj, a samim tim jedan normalan život ovoj Republici ne bi bio moguć.

Neko će reći da pet hiljada dinara nije ništa. Ja to tako ne mogu da posmatram. Ako neko prima penziju od 24, 25 hiljada dinara, onda pet hiljada dinara najbolje on zna koliko će mu značiti, a ne samo što će znati koliko mu to znači, što mu to pomaže, već jednostavno to je kategorija stanovništva koja apsolutno razume potrebu za racionalnošću, za jednim ozbiljnim pristupom, za jednim stabilnim načinom finansiranja, i to je upravo ona kategorija građana Republike Srbije koja je morala da plati ceh zajedno sa svima nama ovde, u najvećem delu, a Srbija 2012. godine ne bi bankrotirala.

Najglasniji protivnici ovakve fiskalne politike, ovakvog pristupa rešavanja socijalnih problema, ovakvog načina rešavanja isplate, uredne isplate penzija i njihovog povećanja su upravo oni koji su najmanje osetili ono što su bile mere štednje i stabilizacije koje su sprovođene. Njih je potpuno bilo briga, jer su se do 2012. godine dovoljno napljačkali, završili sve što su hteli i umeli, tako da jednostavno njih mere štednje nisu ni doticale, a oni su nas upravo doveli na ivicu ambisa. Sada su najglasniji protivnici načina na koji se jednim odmerenim i stabilnim korakom poboljšava situacija u Republici Srbiji.

Mi ne možemo da kažemo da je u Srbiji sad sve divno, bajno, da je ovo zemlja u kojoj je svako bez ikakvih briga, ali ono što možemo sa sigurnošću da kažemo, posle ovih sedam godina, jeste da je Srbija zasigurno zemlja u kojoj se mirnije, stabilnije, normalnije živi, zemlja koja je stala na noge, zemlja koja sigurnim korakom kreće napred.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, napraviću sad jednu malu digresiju koja za momenat izgleda da možda i nema veze sa ovom tačkom dnevnog reda, ali vozeći kola pre neki dan kroz Beograd, na jednom semaforu koji dosta dugo traje, jedna osoba je prilazila od automobila do automobila i molila za finansijsku pomoć.

Moram da kažem da sam primetio da su se jedino otvarali prozori kod onih koji su vozili „Juga“, „Zastavu“, neki stari automobil. Na besnim automobilima nisam primetio da je iko otvorio prozor, pokazao solidarnost, pokazao samilost, a verovatno za njega je to bilo daleko bez značajnije u odnosu na one koji su to činili.

Ovo govorim iz jednog prostog razloga, da oni koji se džabe dernjaju, bez razloga tvrdeći da su ovo nekakve populističke mere, da penzije moraju mnogo brže da se uvećavaju i isplaćuju po ne znam kakvom modelu, moraju da razumeju da u Srbiji postoje ljudi koji znaju šta je solidarnost, koji znaju šta je stabilnost, koji su potpuno svesni da su njihove penzije jednim delom danas male zato što do 2012. godine ogroman broj firmi nije uplatio radni staž, jer su mnoge firme bez razloga završile u stečajevima, likvidacijama, pljačkaškim privatizacijama i umesto da su im radni staž i drugi osnovi uplaćeni u onoj meri u kojoj su oni to zaslužili srazmerno svojim platama, mnogi i nemaju kompletno povezan staž, a mnogima je povezivan staž na bazi minimalne zarade.

Sve se to odražava na ove ljude koji su apsolutno uz ovu Vladu, znajući da štedljivost, marljivost, rad i zalaganje su jedini način da se dođe do stabilne države, do stabilnog penzionog fonda i mi ćemo nastaviti da se u nekom budućem periodu apsolutno zalažemo i podržavamo metodologiju kojom će se prvenstveno i postepeno uvećavati ove najniže penzije, da se njima obezbedi način i mogućnost da žive bolje.

Ovi koji imaju velike penzije moraće da budu malo strpljivi, ako mi budemo imali uticaja na sve to, da bi svi u Srbiji jednog dana zaista mogli da živimo dobro i zadovoljno. Hvala.

Zahvaljujem kolega Komlenski.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe PUPS, narodni poslanik Borisav Kovačević.
Izvolite, kolega Kovačeviću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice poslanici, iskreno nisam mislio da govorim i neću objašnjavati zašto, ali mislim da su diskusije koje su usledile pokazale dosta jednostranog prilaza problemu penzija i penzionera uopšte, jednostranu u smislu što povećanje koje sledi, što pomoć od 5.000 dinara koja sledi, posmatramo više sa aspekta znaka i simbolike pokazatelja da je država ekonomski ojačala i da može da čini sada i prema penzionerima u materijalnom smislu to što čini. I tu nema pogovora. To je jasno i to je tačno.

Ali, imamo jedan drugi problem koji se proteže dosta godina unazad. Vi se sećate kada je najavljivana privatizacija, ona široka koju smo kasnije nazvali pljačkaškom, opravdano, a pljačkaškom i pre svega u odnosu na penzionere, jer je bilo mada stidljivo najavljivano, a ništa od toga nije ostvareno da bi u procesu privatizacije morali da učestvuju upravo penzioneri kao stvaraoci i graditelji tih državnih i svakih drugih dobara koja su bila predviđena i trebalo da se privatizuju.

Kao što znate, ništa od toga nije bilo, niti je iko tako nešto pomenuo, ni u toku privatizacije, ni dosta godina posle nje kada se sve i svašta kritikovalo oko takve privatizacije, nikada se nisu pominjali penzioneri kao oštećeni u toj situaciji.

Ovde je danas neko od kolega u diskusiji bio blizu tog pitanja i ja sam očekivao da će to načeti. Ne, nije. Šta to govori? Govori da sa, jedne strane, imamo državu koja poboljšavajući ekonomsku situaciju razmišlja i o penzionerima, nije važno kako i na koji način, da li je sasvim dobro ili može i bolje itd, i imamo mnogo ljudi, pa i ovde u Skupštini, koji ne posmatraju problem milion i 740 hiljada penzionera, što je, ako se ne varam, trećina glasačkog tela, ako ništa drugo, ne posmatraju u kompleksnom ili sveobuhvatnom smislu.

Pokušaću da nabacim neke stvari o kojima treba da razmišljamo. Prvo, pomenuću 2014. godinu, znate zašto, zbog smanjenja i plata i penzija. U toj akciji, u tom programu, ne govorim ništa novo, to su i sam predsednik države i predsednik Vlade 100 puta rekli javno, sasvim opravdano, hvala im na tome, u tom procesu najviše su upravo na svojim leđima izneli penzioneri.

Ovde ću reći usputno još jednu stvar. Želim to da kažem da bih podsetio one koji o tome uopšte ne razmišljaju. Mi smo ovde svi poslanici, predstavnici određenih partija i stranaka. Nisam malo puta razmišljao i razgovarao sa svojim kolegama koliko bi skupštinskih stranaka ili partija da su bile u toj situaciji stale kao rukovodstvo partijsko i kao partija iza tako nečega ili njihovo kompletno članstvo i glasači na koje računaju, stale u tom trenutku iza tako jedne teške odluke da se penzionerima smanje penzije i to tvrdim nepravedno u komparaciji sa smanjenjem plata.

Kako? Reći ću i podsetiti da su plate smanjene 10%, a više od trećine penzionera je doživelo smanjenje penzija i od 22%, pa do 25%, i vi znate da je to prošlo i da nije bilo, druge strukture bi izašle na ulicu ili ne znam šta radile. To je jedna stvar.

Vratili smo se i došli, hvala Bogu, dobrim planom i programom razvoja i inicijativom predsednika države, došli smo do mogućnosti da povećavamo plate i evo sada smo pred takvom jednom odlukom. I šta imate u situaciji? Da neko kome je uzeto od penzije 22% do 25%, kao što rekoh, on će sada dobiti povećanje od 5% i nešto, a onima kojima je uzeto samo 10%, oni će dobiti od 9% do 15%.

Zašto ovo govorim? Molim vas, 2005. godine, kada smo mi formirali partiju i to tvrdim, to je jedina partija koja je nastala iz puke nužde da spasava golu egzistenciju i živote ljudi, penzionera. Zašto? Jer smo 2005. godine imali situaciju da su penzije došle na 42%, prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu i da smo imali širom Srbije sahranjivanje penzionera u najlon vrećama, jer nije bilo novca.

Mi smo sada u ovom trenutku u odnosu prosečne penzije prema prosečnoj plati od 49,1% pre ovog predviđenog povećanja. Ako ostvarimo povećanje ovako kako smo predvideli, mi ćemo imati spuštanje razlike između prosečne penzije i prosečne plate, verovatno do 45%, još ćemo spustiti. Približavamo se i strah me hvata od toga hoćemo li se na taj način ako tako nastavimo, približiti situaciji iz 2005. godine koju sam pomenuo, a i ako se ne približimo ako budemo na 45% od prosečne penzije.

To je ključni problem. Hajde da razmotrimo šta smo to uradili u dugom procesu unapređivanja ekonomije i nastojanja da dalje to radimo. Ovde su neki pomenuli s dobrom namerom da se položaj penzionera popravi. Šta ćemo to uraditi i kakav je to odnos onda dve kategorije društva, prve kategorije u društvu i druge, građana drugog reda, odnosno penzionera, te će onaj imati prosečno više nego duplo od ovog drugorazrednog.

Hajde da razmislimo oko toga i o socijalnom efektu i o pravdi u društvu i o jednakom položaju koji državu treba da pruži u svakom pogledu svim građanima svoje zemlje i o mnogim drugim stvarima. Mislim da dosta jednostrano razmatramo tu stvar, a mislim i da je zbog svega toga i mnogo drugoga, zrela situacija da sednemo na kvalifikovanom nivou i kvalifikovanom društvenom forumu da pokrenemo pitanje ukupnog i materijalno-finansijskog i sveukupnog položaja penzionera u ovom društvu i da o tome konačno kažemo kakva perspektiva i sudbina čeka one koji će za četiri, pet, deset ili petnaest godina, konačno i oni koji se zapošljavaju, koji se mogu nadati samo da je pred njima 40 godina radnog staža, pa će se valjda za 40 godina nešto promeniti. Ali ovi koji idu za nekoliko godina, teško da će moći doći u drugi položaj od onoga u kome smo mi.

Postoje države u svetu, mi smo to i izučili u dobroj meri još 2010. godine, kada smo imali nameru da pokrenemo asocijaciju evropskih penzionerskih organizacija i tada smo došli do podataka da imate, da pomenem samo Austriju, ona nam je najbliža, države čije vlade pored svih drugih svojih saveta, imaju i penzionerski savet i nijedno pitanje koje se posredno ili direktno ne tiče penzionera, ne razmatra nijedna vlada bez tog saveta i pre nego što savet to uradi.

Ali, ne čudim se što to kod nas nije tako, jer mi nismo država kao što imamo neke u svetu, Japan i druge, pa da poštujemo penzionera kada ode u penziju. Za nas je najveći kreativac u jednoj oblasti poznat široko celoj zemlji, danas cenjen kao takav, sutra je potpisao rešenje za penziju, od prekosutra ga niko ne zna, ne poznaje, niti postoji u društvu. Kod Japanaca, da uzmem njih za primer, čovek odlazi u penziju, dobija rešenje o penziji i dobija rešenje po kome može da nastavi rad u procentu toliko i tolikom, u odnosu na ukupni kapacitet radnika u najboljoj snazi.

Dve stvari koje jedna zemlja ne bi trebala da ispusti, a oni to pametno rade. Jedna je što obezbeđujete ljudima da ne postanu ljudi drugog reda u društvu, čiju kreativnost priznajete, a druga je što oni, ako dalje nastavljaju rad sa 50% ili 30% kapaciteta, svejedno je kada uzmete ogroman broj penzionera, doprinose zdravom i kreativnom razvoju zemlje, a mi se tako olako odreknemo. Srećete ljude pa vam kažu da je penzioner, pa mu kažete gde ti penzioner, kako izgledaš itd. a on ništa ne radi, ne zna šta će od sebe.

Dakle, ovim sam proširio stvar hoteći da potvrdim ono što sam predložio potrebu da se oko toga pitanja veoma važnog i veoma značajnog za društvo, ukupno sistema penzionisanja, načina itd, da se sedne i u društvu to dobro izanalizira i stvari postavimo na nove osnove. Hvala vam lepo. Imao bih još mnogo toga, ali da ne oduzimam vreme.