Hvala, profesore Šešelj.

Pa, ti meni skraćuješ vreme u odnosu na moje opomene.

I te kako vam skraćujem.
Doktor Vladimir Orlić. Izvolite.

Dakle, potpuno je suvišno govoriti, samovolja je u pitanju. Mi hoćemo stvar da regulišemo zakonom. Mi zakone donosimo i kao što rekoh maločas te zakone sprovodimo i sa jednakim aršinima prema svakome to radimo, to je sve samo ne samovolja. Jel tako?

Zašto se uopšte bavimo pitanjem Zakonom o poreklu imovine, ako ne zašto to mora da se uradi na način kako država mora da funkcioniše, kako jedino može da funkcioniše ako je država. Za razliku od tih bivših koji su mislili da su oni država i da im sve od Boga pripada, da je postalo njihovo lično tim momentom kada su na vlast stupili, pokazujemo potpuno drugačije ponašanje.

Zna se šta je država i kako se prema njoj odnosi i nikakve tu zabune nema. Kada Vlada formira određeno telo, ono odgovara Vladi. Isto funkcioniše i ovo koje ste pomenuli sada. Kada određeni prostor stavi na raspolaganje tom telu ili nekome ko za državu radi, to opet državi pripada i neće niko od nas ništa u džep da stavi. Nemoguće je staviti auto-put. Ne radimo ga zbog toga da bi ga mi odneli sutra. Ne može niko od nas da pokupi kliničke centre koje smo podizali, sa mukom se starali da ih napravimo, pa da ih ponese u ne znam, svoju stranačku kancelariju. To je napravljeno da traje, to je napravljeno da ovoj zemlji ostane. I ovim mladim ljudima o kojima sam govorio, da njima služi, pa sutra da pokažu da mogu i to da nadograde i naprave da bude i veće i bolje i da ga ima više.

Što se tiče tog čuvenog mosta, velika je enigma koliko je to ukupno para kada se crta podvuče. Evo, ni oni sami da se dogovore ne mogu. Đilas tvrdi 160 miliona i neće nijedan evro da prizna preko toga, ali znate šta kažu ovi pored njega. Na primer Vuk Jeremić, onomad kada ga je Đilas izbacivao iz stranke, pa je Vuk Jeremić dolazio na televiziju da sikće protiv toga, kaže Jeremić - sedam miliona evra budžeta što su dali meni, za 60 godina bi mogli takve budžeta da imamo, pa da opet to bude jeftinije od ovog Đilasovog mosta, bez pristupnih saobraćajnica.

Znači, kada se pomnoži, Jeremić je tada u nastupu rekao Đilasu - 420 miliona si potrošio na to, nemoj da lažeš da je 160 i još nisi uradio pristupne saobraćajnice. Ako to kažu oni sami jedni o drugima, tj. sami o sebi, možete misliti kakva je tek cela istina.

Činjenica jeste da smo mi uradili saobraćajnice koje su nedostajale, pa imamo Bulevar heroja sa Košara, zato što smo ga mi uradili. Nismo se bavili tim šta nije završeno i čija je krivica što nema. Naša je uvek briga da ima, da se napravi, da radi, da služi, da se narodu i državi obezbedi. To je sve što nas zanima, zakon da se poštuje, da bude jedan aršin prema svima, da se zna šta je država i zbog koga je država. A ko je tu, sa kim sme ili ne sme, to je čini mi se bila poslednja tema. To je najmanje važno.

Ako pričamo o državi, o vrednostima govorimo, ako pričamo o narodnom interesu, o vrednostima govorimo i tu nije važno šta ko sme ili ne sme, nego čemu ko pripada. Sa takvima, sa bivšim režimom koji je opljačkao sve što je mogao, koji je hiljade, poput Đilasa imao da prijavi imovine kada je stupao na vlast, a desetine i stotine miliona kada je silazio sa funkcija, pošten čovek nema šta da traži.

Nije pitanje hoće li ili neće zato što sme ili ne sme, nego zato što je na strani istine, pravde, zakona i na kraju, na strani Srbije ili ako je sa njima, onda jasno je, nije. Ti i takvi sa Srbijom nikada ništa nisu imali.

Reč ima prof. dr Vojislav Šešelj, replika.

Prvo, Tomislav Nikolić nije bivši. On je vama sadašnji, on je i sada nosilac visoke državne funkcije. Nije predsednika republike, ali je šef ovog koordinacionog tela za saradnju sa Rusijom i Kinom. To je organ državne uprave.

Ajmo prvo od vas, vi ste mi pri ruci ovde. Morate da priznate da ne štedim ni ove prozapadne, još sam gori prema njima. Vi sami koristite mnoge argumente koje sam prvi potegao protiv njih, jel tako.

Evo vam konkretnog primera, dajte na njemu dokažite principijelnost. Vi još ne smete da mu srušite dve vile na obali Save.

(Vladimir Orlić: Koje vile?)

Koje vile? Da te vodim sada da ti pokažem, jel znaš da plivaš Orliću?

(Aleksandar Martinović: Kada ih je napravio?)

Napravio ih je dok je bio predsednik republike.

(Aleksandar Martinović: I ništa nije imao pre toga? Bio je go i bos?)

Pre toga je imao …

Bio je go i bos dok ja nisam otišao u Hag. Imao je jednu kućiću u predgrađu Kragujevca i imao je stan što je dobio od Vlade Srbije u Beogradu. U Bajčetini nije imao ništa.

Dakle, to je imao dok nisam otišao u Hag, a posle kada su počeli da ga saleću razni, sa gomilama novca, tada se razboleo jadan od pohlepe, a to je najteža bolest. Gora je od raka. Ja rak savladah, ali se pohlepa ne može savladati. E to je vaš osnivač i prvi predsednik, na njemu dokažite principijelnost, pa onda krenite redom. Onda odmah i mene uzmite na tapet, pa ćete naći što i ovi iz Haga što su našli.

Dakle, to je ono što je među vama što morate da čistite, a vi to nećete. Ako hoćete da se dokažete kao borci protiv kriminala prvo počistite kriminalce iz vaših redova. Za Đilasa nađite dokaz o kriminalu, uz dokaz o kriminalu može se izvršiti ogromno oduzimanje imovine. Sve ono što se dokaže da je stečeno kriminalom može se oduzeti po zakonu, a ovako ako će tražiti da on dokazuje, vi ćete doći u situaciju da će vam to sve u Strazburu pasti, ne igrajte se sa tim. Neko vas navlači. Idite, držite se Krivičnog zakonika i gonite kriminalce po Krivičnom zakoniku. Ne izmišljajte vi pravne principe, nije vas Bog stvorio kao pravničke genije. Jeste Vučić bio od mene bolji pravnik, imao je sve desetke, bolji student, ali nije bolji pravnik. E, to imajte u vidu, to je razlika među nama.

Hvala, dr Šešelj.
Sada pravo na repliku, dr Vladimir Orlić.
Izvolite.

Eto, ja lepo kažem, mi zakone usvajali, mi zakone primenjivali, mi možemo da kažemo jednaki aršini primenjivani na sve, pa čak i na ljude koji su možda na bilo koji način pripadali ili pripadaju SNS, postoje već slučajevi kao dokazi.

Kad god se desi da bude neka organizovana akcija u ovoj zemlji, a mi govorimo o tome u ovoj sali, samo, naravno, zna ko je tu. Mi kažemo – evo, vidite, ima ljudi iz raznih stranaka, ima iz ove, iz one, bude poneko i iz naše, mi uopšte nemamo problem sa tim. Dakle, uvek mi o principima pričamo. Ako ćemo da pričamo o principima i da budemo korektni do samog kraja, ja ne mogu da razumem da neko smatra da je greh zbog toga što čovek ima na očevom imanju kuću, a imao ju je u vreme kad je bio i vaš zamenik, jel tako?

(Vojislav Šešelj: Nije imao.)

Imao. Isto selo u pitanju, isto mesto u pitanju, ili kaže – greh je što je čovek napravio vikendicu, a napravio je u vreme kad je bio vaš zamenik, jel tako? Pa, kako onda nije bio problem?

(Vojislav Šešelj: Nije tačno.)

Kako onda nije bio problem? Nije u tome stvar, dakle, rekao sam već, lični odnosi i neka opterećenja iz prethodnih godina, zbog kojih ljudi prosto ne misle dobro jedni drugima, pa onda to često bude tema i ovde. To je jedna stvar. Ali, ako se bavite državom ne možete da budete lični i ne možete nikada nikakvu paralelu da napravite sa slučajevima koji se mere stotinama miliona evra.

Najveći problem je u toj priči, naravno, govorim o Draganu Đilasu ponovo. Ja kad kažem bivši režim ja na te i takve mislim. Najveći problem u toj priči je čiji je to novac i na koji način se do njega došlo, ali na šta je mogao drugo mogao da bude upotrebljen ako je reč o narodnom novcu. Vidite, ako je reč o novcu koji potiče sa javnog servisa RTS ja to već vidim kao narodni novac. Ako je reč o novcu koji potiče od trgovine sa „Telekomom“, koji je državno preuzeće, ja to takođe vidim kao narodni novac. Ako je reč o različitim ustanovama, institucijama, što gradske, što republičke, ja to opet takođe vidim kao narodni novac i to je najveći problem u celoj priči. Šta smo sve mogli da uradimo u ovoj zemlji da se meri milionima, desetinama ili čak stotinama miliona evra, da nismo imali pohlepne ljude na čelu ove države, kao što su, taj Đilas, taj Jeremić, ovi koje kakvi koji su još tada finansirali, pa su nastavili i danas.

Dakle, to je ono što treba da brine svakoga, to je ono što treba građanin da ima u vidu kad se pita. Mi ćemo opet da imamo izbore za nekoliko meseci od danas, i to ljudi treba da imaju u vidu, uz sve ovo što rade danas, histerični, bučni, kakvi jesu, pa kao nacisti knjige spaljuju, pa mašu vešalima, pa mašu motornim testerama, pa prete ko nije sa nama, taj nek bira hoće li da visi ili će metak u čelu. Sve su to divne i lepo ponude i to građani lepo čuju i razumeju, ali da znaju šta je pozadina svega toga. To je ta bahata, ostrašćena, nezajažljiva potreba da se zgrće, da se bogati i da se opet 100 miliona evra narodnog novca, trpaju u privatne džepove. To su radili ti Đilas, Jeremić i ostali, i to je naša dužnost da narod opominjemo i time da se bavio. Ko koga od nas voli ili ne voli, pa hoće da mu učini nažao time što će da ga pecne u raspravi u Skupštini ili na televiziji. Mnogo je manje važno, čak je trivijalno, u odnosu na to, da li se pravi šteta državi i da li se pravi šteta narodu.

Što se SNS tiče, Aleksandar Vučić je rekao mnogo puta, a mi mnogo puta iza tih reči stali, i da znate uvek ćemo, država i narod su svetinje. Ko krade državu, taj ne misli ništa dobro nikome sem sebi.

Hvala, dr Orliću.

Prof. dr Vojislav Šešelj, pravo na repliku.

Vi neumesno koristite tu ogromnu argumentaciju.

Ja sam prvi izneo za Jeremića podatke kako je pokrao novac iz državne kase putujući širom sveta i trošeći po najskupljim hotelima. Ja sam izneo na televiziji celu knjigu o tome dok ste vi ćutali, dok niste imali pojma. Ne morate mene to da učite. Ja sam onoga razotkrio da je ljotićevac. Ja sam napadao Đilasa zbog mosta.

Ali, nemojte moju kritiku kvalifikovati kao moj lični odnos prema nekome, jer kada ja kažem da je korupcionaška afera Vlade Srbije, slučaj Tomislava Nikolića, nije to moj lični odnos. Je li Vlada Srbije donela uredbu da on koristi državnu vilu od 800 kvadrata i nakon što mu je istakao mandat predsednika Republike? Hoće li svaki predsednik Republike po jednu vilu od 800 kvadrata na kraju da uzima? Hajde da se to unese u zakon ili u Ustav.

To je uredba Vlade Srbije. Evo, podaci se objavljuju i po štampi o kriminalnim aferama fondacije njegove žene i nema traga ko je davao novac za fondaciju, niti traga gde je sve novac potrošen. Ona sad formira novu fondaciju na koju će prebaciti imovinu iz te stare kako bi likvidirala staru i uništila dokumentaciju stare.

Je li Vlada Srbije izmislila funkciju koordinatora, kako mu je ta funkcija, Nacionalnog saveta za koordinaciju odnosa sa Kinom i Rusijom? Jesu li ovde nedavno bili kineski funkcioneri u Beogradu, ruski funkcioneri najvišeg ranga, je li učestvovao Tomislav Nikolić u tome? Ima li on uopšte neku ulogu u tome? Nema nikakvu. Tamo je zaposleno 20, 30 ljudi, primaju lepe plate i to je to. Tako se rasipa novac iz budžeta. Je li to korupcija? Naravno da jeste.

Hajde očistite sebe od takvih afera. Očistite sebe i onda ste mirni. Ovako mi se samo nameštate i moram da vas preslišavam na ovaj način, jer to jeste korupcionaška afera, to znaju i ovi u Đorđevićevom Ministarstvu, je li tako ministre? Ti da si nadležan, ti bi preduzeo mere.