Koleginice Radeta, ja mislim da je kolega Marinković mislio da je povreda dostojanstva ono što je govorio vaš kolega Mirčić, naš kolega.
(Vjerica Radeta: Ne znam ja šta ti misliš, nego šta je on rekao.)
Po tom osnovu, pa ja moram da vam odgovorim na povredu Poslovnika.
Nije ni tražio da se izjašnjava Skupština u danu za glasanje unapred.
(Vjerica Radeta: Jesam li ja tražila?)
Niste tražili, sada ću da vas pitam.
Po Poslovniku? Izvolite.

Član 27. stav 1. isključivo.

Dakle, kolega Arsiću, ajde se malo uključite, bili ste na putu, možda se niste odmorili. Ako je tako, mogli ste još da ostanete i danas da odmarate. Ako je kolega Marinkoviću umoran, evo mene odmorna, uvek mogu tu na to mesto da vas zamenim, to mi Poslovnik dozvoljava samo mi naprednjaci ne dozvoljavaju.

Dakle, vi malopre niste pitali kolegu Marinkovića, odnosno on sam je rekao da ne želi da se izjasni. Vi, ste sebi, posle moje intervencije po Poslovniku, dozvolili da komentarišete šta je mislio kolega Marinković. Dakle, precizno je rekao – povređen je član 107. zato što je Srbija izdala, ne znam koja je na listi za izdavanje građevinskih dozvola, zato što se Vučić video ne znam koliko sa kim, zato što su povukle zemlje priznanje lažne države Kosovo, zato što je Vučić ovo, zato što je Vučić ono, to je dakle, sve u sklopu povrede dostojanstva Narodne skupštine, ne kažem ja, već kaže kolega Vladimir Marinković, a vi sada pokušavate da kažete šta je on mislio.

Znate, ko zna šta ja sad mislim, ali znate smo ovo što čujete šta govorim i samo to može biti tema razgovora, i onda mi još kažete da vi niste njemu odgovorili, a meni ste pokušali odgovoriti na povredu Poslovnika zato što je kolega rekao da on ne želi da se Skupština izjašnjava o povredi, a ja ništa nisam rekla. Opet ste bacali pasulj, sad ste znali i da sam ja zapravo htela da kažem da ne želim da se Narodna skupština izjasni o povredi.

Molim vas samo da se koncentrišete, ne treba vam Poslovnik, ja kad sam rekla tako je kako piše u Poslovniku. I, nemojte se izjašnjavati. Hvala.

Koleginice Radeta, po Poslovniku koji je trenutno predsedavajući može samo da ga prekrši, a ne narodni poslanik, to je pod jedan.
Pod dva, niste rekli da želite da se Narodna skupština izjašnjava o povredi Poslovnika, to je tačno, ali niste ni eksplicitno rekli da ne želite. Ako eksplicitno ne kažete da ne želite, onda sam ja dužan da vam po istom tom Poslovniku dam objašnjenje zašto sam postupio i kolegi Marinkoviću dao reč.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika, posle mog objašnjenja?
(Vjerica Radeta: Pobogu, Arsiću, koliko puta da kažem.)
U redu.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Pa, evo, slušajući pojedine kolege ja sam mislio da ona emisija RTS „Šta radite bre“ to je bio kolaž neki svega i svačega, svakakvih podataka, garnirano sa Vučićem, sa Putinom, stvarno čovek treba da to odvoji jedno posle podne da bi pratio, da bi mogao da fino sistematizuje te podatke koje su iznele pojedine kolege, kao što je kolega govorio o standardu da smo iznad Makedonije, da smo iznad Albanije, da smo iznad Bosne, ovo dvoje jeste, ali Bosna nije, BiH nije kolega, nažalost, to su u pitanju prosečna primanja i visina primanja u pojedinim državama.

A kada je standard, samo da vam kažem kolega Markoviću, relativno šta je to standard. Zašto je relativno? Zato što imate jedan primer na kojem želim da vam pokažem kako je to dosta nezahvalno analizirati na taj način kako vi radite.

U Belorusiji je prosek primanja 400 evra, kada se pretvori to je 400 evra. Za 400 evra radnik ili porodica koja živi u Belorusiji može da pokrije sve životne troškove, može da plati struju, komunalije, obezbedi sebi hranu za mesec dana i da izdvoji sebi za letovanje i zimovanje.

U Zapadnoj Evropi imate primanja koja su u proseku 1.700 do 1.800 evra u zavisnosti kako koja zemlja. Za tih 1.700, 1.800 evra može da pokrije osnovne životne troškove, plati struju, plati komunalije, ali ne može da ide na letovanje i ne može da ide na zimovanje i tu vam je ta relativnost kada je u pitanju standard. Standard je ono što može da priušti čovek da živi onako kao to dolikuje ljudskom biću i da može da sebi obezbedi ne samo onu osnovnu egzistenciju nego i da obezbedi i nešto što se zove odmor i za njega i za porodicu.

Što se tiče ovoga oko korupcije što sam vas pitao, kolega Markoviću, tu Srbija jako loše stoji kada je u pitanju ta lista i to je EU upozorila, dala upozorenje. Tu je Srbija na 0,5, a maksimalno je 1,5. Tako da morate voditi računa da to neko posmatra sa strane nezavisno od vas i od mene, na koga nemate ni vi ni ja uticaja i jasno ocenjuje kakva je situacija po pitanju korupcije. Tako da treba imati to u vidu, a to je na neki način upozoravajuće, nije još alarmantno.

Što se tiče ovog nerazumevanja oko kontakata sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom, vi ste rekli da radikali neće doći na vlast, jer neće doći u priliku da budu sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom. Pa, mi računamo Vučić je već 17 puta, pa svakako je radikal, nije valjda da neće kao radikal biti primljen od strane Vladimira Vladimiroviča Putina. Pa, i vi gospodine Markoviću niste baš bili ravnodušni na Spensu kada je svesno Vučić rekao da vi radikali već 11 godina. Tako da nemojte to da krijete, nije to uopšte nešto što bi trebao čovek da krije. To je nešto sa čim treba da se ponosite jer tradicija u Srbiji je u radikalima i socijalistima, a ovo je sve za jednokratnu upotrebu, to zna gospodin Martinović.

Pravo na repliku, narodni poslanik, Aleksandar Marković. Izvolite.

Opet imamo, gospodine predsedavajući nedoslednost jednu u obraćanju prethodnog govornika. To je pomalo i simpatično. Pazite, sad ovako, kada EU oda priznanje Srbiji za neki rezultat, bilo šta da je u pitanju, dakle, da li je u pitanju neki ekonomski rezultat, da li napredak na svetskoj Dujing biznis listi, da li povećanje plata, da li povećanje životnog standarda, bilo šta, onda to za njega nije istina, Evropa ima loše namere i tako dalje. A kada iz te EU dođe neki podatak o kome usput budi rečeno, on je iznosio te podatke, kako smo mi pali u nekom rangiranju kada je reč o procentu korupcije, onda se taj podatak uzima zdravo za gotovo, uzima se bez ikakve predrasude i proglašava se za merodavan. Dakle, to je jedna nedoslednost koja prosto nije prihvatljiva, ili ste za priznanje rezultata od strane EU, evropskih institucija ili niste. Odlučite zašta ste od ta dva.

Kada je reč o statističkim metodama u koje je malo dublje ušao u poslednje vreme prethodni govornik, vidim da se bavio tim različitim statističkim metodama, kako može neki podatak da se prezentuje na različite načine. Moram odmah da kažem da ja nisam stručan kada je reč o toj oblasti, ali mislim da je govoreći o životnom standardu on zapravo imao u vidu kupovnu moć građana, kada je upoređivao neke zemlje, kada je upoređivao stanje u tim zemljama, pa sa koliko novca može da se kupi koliko namirnica ili tako nešto.

Opet moram da kažem da je on zapravo potvrdio sve ono što sam ja malo pre pričao. Morate da imate u vidu da je inflacija zadnjih sedam godina jedan do dva posto, dakle, sada govorimo o kupovnoj moći građana. Kupovna moć građana se ogleda u inflaciji, u stopi inflacije. Inflacije nema, inflacija je niska, jedan do dva posto zadnjih nekoliko godina. Podsetiću vas da je ranije bila dvocifrena, svake godine je bila minimum dvocifrena, odnosno minimum 10% i na više, a sada je nema. Tako da kada građanin ima 360 evra platu on može da kupi proizvode za tih 360 evra. Kada ima 500 evra platu, može da kupi proizvode za 500 evra. Dakle, ni ta njegova konstatacija ne leži kako zapravo kupovna moć nije onakva kako sam malo pre pokušao da objasnim. Prema tome, građani imaju prilike to i da vide. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Ne želim da zamaramo ni parlament, a pogotovo one koji prati ovaj prenos, ali kolega Markoviću, morate se skoncentrisati, prvo kad iznosite neke podatke onda morate da stojite argumentima iza toga. Često se ovde navodi inflacija kao argument uspešnosti ove Vlade.

Da vam kažem jednu stvar, inflacija, ali ovo uslovno shvatite, najmanje zavisi od ove Vlade. Inflacija u svetu je na niskom nivou. Godine 2008. kada je bila svetska ekonomska kriza inflacija je bila mnogo viša. Sada je inflacija svugde oko 2%, u razvijenijim zapadnoevropskim zemljama ona je ispod 2%.

(Aleksandar Marković: Kao i kod nas.)

Pa, nije kod nas, kolega Markoviću, kod nas je nešto iznad 2%, ali to nije alarmantno, ni upozoravajuće. Između ostalog, to je dobro za nas. Koliko će trajati to niko ne zna. Najavljuje se nova svetska ekonomska kriza.

Kada se govori o eventualnoj samostalnosti, kako bi Arsić sad ustupio Vjerici da vodi sednicu, samo da on kao ekonomski ekspert objasni da ovo što mi raspravljamo nije tako nego po njegovom viđenju. Ali, evo, ima jedna uteha, gospodine Arsiću, izdajte vi skriptu, pa ako vam to neko kupi nek uči po tim skriptama, a da mi nastavimo ozbiljnu raspravu.

Suština je sledeća, vi znate da je ovde prisutan MMF. Međunarodni monetarni fond je na neki način, hajde grubo da predstavim, kao izvršitelji, nema milosti. Međunarodni monetarni fond propisuje šta treba da se radi. On je predstavnik, zastupa poverioce, Svetsku banku koja je dala pare Srbiji na ime kredita za neke investicije.

Najbolji primer koji vam potkrepljuje ovo što vam govorim je upravo ovaj švajcarski model za penzije. To vam je MMF odredio, jer MMF ne da da se povećaju penzije onako koliko su se povećale plate, što je logika stvari, nego je odredio model, a to što se prezentuje u javnosti da je to model koji je plod rada Vlade i što kaže uma i razmišljanja Vlade to je za javnost. Međunarodni monetarni fond se duboko protivi povećanju penzije kao što su se povećale plate.

Međunarodni monetarni fond gleda da dužnik izmiruje redovno svoje obaveze, a ne da arči pare. Njemu je stalo da se vraćaju redovno krediti i to je suština, kolega Markoviću, ja smatram da ste vi čovek koji ovo prihvata najozbiljnije, niste kao kolega Arsić koji odmah skače. On misli da je imam neko loše mišljenje o njegovoj stručnosti. To je toliko puta već potvrđeno da ja nemam reči.

Hvala, gospodine Mirčiću.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Ne razumem zašto čovek često govori neke podatke, a prvo ih ne proveri. Nije prosečna plata u Belorusiji, prvo to da raščistimo, 400 evra. Početna plata u Belorusiji je 650 dolara, znači, najniža plata, to je negde oko 600 evra, koliko ja znam. Tako da, nemojte da brkamo babe i žabe itd. To je prva stvar.

Druga stvar, kažem, MMF vodi računa samo o svojim potraživanjima koja ima prema nekoj državi ili drugih banaka.

(Milorad Mirčić: Nema potraživanja, nije banka.)

Čekajte, jel to znači da treba da se ponašamo neodgovorno i da bez obzira ko je podizao te kredite takvi kakvi su, često nepovoljni, ne treba da vratimo? Moramo da ih vratimo. Nije da trebamo, nego moramo da ih vratimo. Hajde ako hoćete da učestvujete u međunarodnoj trgovini, u razmenama robe, usluga, da budete i zemlja kroz koju prolazi roba i tranzitna i turizmom da se bavite, valjda prvo morate da plaćate svoje obaveze.

Međunarodni monetarni fond, kako ga ovde predstavljaju, nama nije bitan da oni nama govore šta mi treba da radimo, i to da raščistimo odmah, imali smo potpunu suverenost, ali nam je bilo bitno kakve će ocene da daje u smislu kako sprovodimo reforme i ciljeve koje smo mi sami zacrtali, a ne MMF. Na osnovu tih ocena koje daje MMF, vi u stvari počinjete da se kotirate na raznim listama koje vas ocenjuju da li ste povoljna zemlja za investicije ili niste, ili da li možete da se zadužite po jednoj kamatnoj stopi, a ne po drugoj i tako dalje.

Treća stvar, opet proveravajte, to je inflacija. Na početku svetske ekonomske krize 2008. godine, sve zemlje evrozone, a naša privreda da se najviše bazira na evrozonu i evro, imale su jako nisku inflaciju, toliko nisku da je pored svih problema koje su imale i ta jako niska inflacija pretila da, čak, i Nemačku, koju je tada bila ekonomski motor čitave evrozone uvuče u recesiju. Ne može da bude izgovor bivšem režimu svetska ekonomska kriza što smo mi imali inflaciju 10%, 12% pa i 16%.

Štampali su novac, nemojte da ih pravdate kolega Mirčiću. To kako se štampao novac, to su radili komunisti sedamdesetih, osamdesetih godina i samo tada niste morali da vratite kredit. Odnosno, kad ga uzmete i dođe vreme da ga vratite on više ne vredi ništa, ta vremena su prošla, to ne može više da se vrati.

Znači, zaboravite na takve operacije i vodite računa da podatke koje iznosite zaista budu tačni. Inflacija je danas u evrozoni približno ista kao i u Srbiji, zato nemamo problem sa nacionalnom valutom, a opet, kad vam je stabilna nacionalna valuta, kada nemate inflaciju vi ste stvorili uslove da vam se privreda razvija, stanovništvo da počne bolje da živi. Nije ono vreme 2008. i 2009. godine, kad su Boris Tadić i bivši režim podizali penzije po 5%, zarade u javnom sektoru 5%, a inflacija 12%. Pa, šta su povećali? Troškove života za 7%, to su njihovi rezultati. Vi možete nešto da osporavate, ali vas molim, koristite prave argumente.