Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.

Neću ponavljati ono što su moje uvažene kolege rekle, da je budžet razvojni, da su predviđena ozbiljna izdvajanja za kapitalne investicije. Dobro je što je došao i pre vremena, pre nego što su narodni poslanici na to nekako navikli. Dakle, neću to ponavljati.

Samo bih se vrlo kratko osvrnula na sredstva koja su opredeljena za kulturu i informisanje.

Naime, predlogom budžeta izdvojeno je, odnosno planirano 13,3 milijardi dinara, što čini 0,74% ukupnih rashoda i izdataka. UNESKO preporučuje kao minimum za održivi razvoj jedne nacionalne kulture 1%. Verujem da ćemo mi sledeće godine dostići taj 1%. Iz godine u godinu, koliko se može, povećava se budžet za kulturu. Žao mi je što on i ove godine nije bar taj 1%. Ali, posmatrano prema pojedinačnim programskim aktivnostima i projektima, najveći iznosi ovoga puta planirani su za podršku rada ustanovama u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa. Za to je planirano 3,5 milijardi dinara ili 26% ukupnih sredstava.

Raduje me činjenica da je najviše novca ove godine izdvojeno za očuvanje kulturne baštine, jer upravo je nematerijalno kulturno nasleđe glavni pokretač kulturne raznolikosti. Negovanjem i prenošenjem kulturnog nasleđa čuva se i istorija i kultura i tradicija i identitet jednog naroda i obezbeđuje, svakako, i njegov kontinuitet.

Nažalost, svedoci smo proteklih godina da je nedovoljno dobra prezentacija i promocija i loši uslovi za rad upravo u ustanovama koje se bave zaštitom nematerijalnog kulturnog nasleđa, učinili da kulturna baština se nađe nekako na društvenoj margini. Verujem da će ministarstvo, zahvaljujući ovim sredstvima u budžetu, u narednoj godini, baš u cilju boljeg predstavljanja i bolje brige te kulturne oblasti i ustanova u toj oblasti, više pažnje posvetiti neophodnosti podizanja i društvene svesti o vrednosti i značaju nematerijalnog kulturnog nasleđa. U odnosu na ovu godinu, suma je za 2020. godinu umanjena za milijardu i 120 miliona. Važno je da to napomenemo. Umanjenje se odnosi na to što za budžet naredne godine nisu planirana sredstva za sufinansiranje i renoviranje RTV, a sredstva za subvencije za RTS umanjena su za 950 miliona, što je zapravo rezultat, kako to govore i finansijski izveštaji Javnog servisa za prethodnu godinu, dobrog funkcionisanja naplate pretplate, tako da je procenjeno da će ovaj iznos koji je predviđen za 2020. godinu budžetom biti više nego dovoljan za optimalan i osnovni rad Javnog servisa.

Najveća stavka, pored ustanova kulture za zaštitu kulturnog nasleđa, je usmerena i u ustanovama kulture, 6.887.300.000 dinara. Iz Predloga zakona o budžetu vidi se i da je obnovi i zaštiti Hilandara namenjeno 80 miliona, održavanju dvorskog kompleksa na Dedinju 62 miliona, koliko i za digitalizaciju kulturnog nasleđa. Rad Matice srpske podržan je sa 51 milionom, a bibliotečka informativna delatnost sa 55 miliona. Zaštiti i očuvanju nematerijalnog nasleđa, kao što sam rekla, namenjeno je najviše, gotovo 147 miliona dinara. Ja mislim da je to dosta dobro.

Kao što sam rekla, bilo mi je važno da se samo kratko osvrnemo na planirana sredstva u budžetu za 2020. godinu za oblast kulture i informisanja.

Želim da ponovim da će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati Predlog budžeta za narednu godinu. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Uvaženi poslanici, ja bih samo da razjasnimo, možda nisam dobro čuo, a samo i zbog vas. Dakle, ukupan budžet za kulturu za 2020. godinu opredeljen je u iznosu od 13,3 milijarde dinara. Kada uporedite to sa ukupnim prihodima od 1.334 milijarde dođete do iznosa od 0,995%. Dakle, na 1% smo budžeta, odnosno učešća budžeta za kulturu u ukupnom budžetu. Ja sam vas čuo 0,70 i nešto, tako da se izvinjavam ukoliko nisam dobro čuo, a veoma mi je važno, jer sam čuo negde i u javnosti. Bilo bi dobro da nam ukupno ulaganje u kulturu bude 1% od budžeta, pa veći je u budžetu za 2020. godinu, kažem 0,995% što je, slobodno mogu da kažem, skoro 1%, odnosno tačnije 1%.
Pri tome, dve su mnogo važnije stvari koje želim da napomenem, a vezane su za kulturu. Jedno je što ovaj iznos ne uključuje investicije u infrastrukturu u kulturi u iznosu od 2,4 milijarde i ulaganje u novu koncertnu dvoranu u iznosu od 14,1 milijardu dinara. Dakle, ne samo da nam je budžet 1% od ukupnog budžeta, budžet za kulturu, već imamo i 2,4 milijarde dodatnih ulaganja u infrastrukturu koja je vezana za kulturu i izgradnju koncertne dvorane 14,1 milijardu dinara.
Možda je druga stvar još važnija, što je povećanje plata u javnom sektoru za radnike koji su zaposleni u oblasti kulture 10%, što je više od najvećeg broja ostalih zaposlenih kojima je 8% u proseku to povećanje plata koje je pokrenuto i koje se realizuje od novembra meseca ove godine. Dakle, sa povećanjem plata od 10% pokazujemo koliko nam je stalo da ljudi koji su zaposleni u kulturi budu i plaćeni bolje, budu plaćeni više i to je konkretan primer našeg doprinosa razvoju kulture. Sa ovim ulaganjima u infrastrukturu mislim da za kulturu predstoje bolji dani. Razlog gde imate manje subvencija za RTS, što je dobra vest za građane Srbije, što je RTS potrebno manje novca, tako da je to potpuno opravdano i mi smo taj novac usmerili na neke druge stvari.
Dakle, kultura 1% u odnosu na prihode je već tu, veće plate za 10%, više nego u ostalim delovima javnog sektora i, s druge strane, dodatno 2,4 milijarde u infrastrukturu i 14,1 milijardu ulaganje u koncertnu dvoranu i izgradnju koncertne dvorane u Beogradu. Hvala puno.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, ministre.
Koleginice Vacić, želite repliku?
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Samo da se zahvalim ministru na ovom pojašnjenju. Mislim da je izuzetno važno da ste to pojasnili, budući da se u javnosti pojavljuju, a i u našim podacima, vrlo oprečne informacije o tom procentu izdvajanja za kulturu i izuzetno mi je zadovoljstvo da od vas čujem da bolji dani za kulturu tek predstoje.

Želim samo još jednom da ponovim da mi je izuzetno drago i mislim da je važno da je najviše novca opredeljeno za 2020. godinu za ustanove kulture. Dakle, povećanje plata i ne samo plata već i opštih uslova rada u ustanovama kulture i naravno ustanovama koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa.

Još jednom da ponovim, u Danu za glasanje poslanička grupa SDPS podržaće budžet za 2020. godinu. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, dragi građani i građanke Srbije, raspravljamo o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i slobodno mogu reći o još jednom kvalitetno balansiranom prihodu i rashodu za narednu godinu.

Srbija, odnosno koalicija koja je na vlasti u poslednjih sedam godina vodi politiku ekonomskog prosperiteta Srbije, ali i jačanje međunarodnog ugleda Srbije i njene pozicije u svetu, što rezultira podrškom velikog broja država, kako naših tradicionalnih prijatelja, tako i onih koji to do sada nisu bili. Ovde bih naročito istakla podršku većeg dela sveta našoj politici koja se, pre svega, tiče Kosova i Metohije, baš u onom trenutku kada su mnogi mislili da je ta tema zatvorena.

U tom smislu, podržavam dalje opredeljenje Vlade Republike Srbije da se za jačanje spoljno-političkog položaja Srbije odvoje veća sredstva, jer znamo da su u pitanju ozbiljne spoljno-političke aktivnosti državnog vrha i ministra spoljnih poslova, pre svega, kada je u pitanju povlačenje priznanja i o tome je govorio prof. Žarko Obradović, ali nikada nije višak reći da u ovom trenutku lažnu državu Kosovo priznaje manje od 2/3 stanovništva planete.

Ovaj budžet je, kao i nekoliko prethodnih, rezultat postignute makroekonomske stabilnosti i rasta BDP koji omogućava i veće prihode, ali i ostavlja mogućnost za veća ukupna ulaganja države po svim budžetskim sektorima. Dakle, planirani budžetski deficit od 20 milijardi dinara je 0,3% BDP, što potvrđuje dostignuti nivo makroekonomske stabilnosti, a značajno će to uticati na smanjenje javnog duga države koji će se spustiti na ispod 50% BDP.

Finansijska projekcija povećanja budžetskih prihoda, pre svega, od akciza i poreza na dobit je realna, kao što je i povećanje plata u javnom sektoru kodifikovano rebalansom budžeta za ovu godinu, takođe, rezultat pozitivnog bilansa u budžetu.

Ono što bih pohvalila jeste rasterećenje poslodavaca smanjenjem poreza i doprinosa koje plaćaju za PIO i zdravstveno osiguranje zaposlenom, kao i olakšice koje država nudi za nova zapošljavanja. To bi trebalo da bude stimulativno za novo zapošljavanje, ali i za smanjenje rada na crno ili probnog rada koji, nažalost, praktikuje sve veći broj poslodavaca kako bi izbegli plaćanje poreskih obaveza.

Ova Vlada je višegodišnjom politikom podsticaja privrednog rasta, bilo direktnim investicijama, bilo podsticajima u privredi, putem subvencija premostila zatečeni deficit u budžetu Republike i krenula najpre u konsolidaciju, a potom i u razvoj. Dakle, ovaj budžet jeste i razvojni, a predstavljaće trasu za naredni fiskalni budžetski period kada se planira još veći rast BDP.

U svom izlaganju ću se osvrnuti na sektor privrede, energetike, trgovine i turizma, imajući u vidu da sam član resornog odbora koji se bavi ovim pitanjima. Razdeo Ministarstva privrede u 2020. godini dobija značajno manji iznos sredstava, ali to ne znači da su sredstva neopravdano smanjena. To potvrđuje činjenicu da će u narednoj godini privreda morati više i samostalnije da se bori za konkurentnu poziciju na tržištu. Sa druge strane, u narednoj godini država se opredelila da uloži više sredstava, gotovo duplo više u podršku razvoju preduzetništva, što znači podrška malim i srednjim proizvođačima koji treba da postanu noseći sektor domaće privrede i podrška velikim razvojnim, infrastrukturnim projektima koji upravo mobilišu male proizvođače.

Činjenica je da u Srbiji još uvek nije završen postupak privatizacije, da se odužio. U ovom trenutku su to još 83 preduzeća u raznim fazama privatizacije, ali je dobro da država prepoznaje činjenicu da imovinu i brendove tih preduzeća ne treba tek tako rasprodati, već naći strateške partnere i tamo gde je to moguće nastaviti proizvodnju. U budžetu su izdvojena sredstva i za kreditnu podršku ovim preduzećima, kao i za upravljanje postupkom privatizacije, kada su ona u pitanju.

Ono što je važno jeste da se u sektoru privrede brine o regionalnom razvoju, o ujednačavanju regionalnog razvoja, gde god je to moguće, otvaranje više fabrika uz domaći kapital ili direktne strane investicije treba da imaju za cilj demetropolizaciju i razvoj nedovoljno razvijenih područja, kako bi se zaustavilo pražnjenje manjih sredina i seoskih područja. Jedino ujednačenim privrednim razvojem Srbija može postati ekonomski snažnija i razvijenija, jer bi u protivnom dalji pritisak na velike gradove, u smislu migracije, bi kontraproduktivan. Veliki je pritisak na infrastrukturu. Širenje gradova uz pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, sigurna sam, u dužem periodu ne bi imao dobar efekat.

Uz privredu i poljoprivredu značajan resurs je i turizam koji postaje noseći sektor u obezbeđenju čistog deviznog priliva. Zato ću se osvrnuti na turizam kao razvojni potencijal Srbije i sredstva koja se u budžetu izdvajaju za razvoj turizma, na razvoj turističke ponude, odnosno turističkog proizvoda.

Srbija ima puno potencijala, praktično sve osim mora, postala je veoma tražena i atraktivna destinacija i, kada to kažem, pre svega mislim na Beograd, ali i na planine, tipa Kopaonik i Zlatibor, banje i ostala istorijska i kulturna baština koji privlače sve više turista, posebno inostranih.

Zato se mora sa još više pažnje ali i sredstava posvetiti kvalitetu i raznovrsnosti te turističke ponude, jer je to jedini način da pored drugih evropskih destinacija mi postanemo atraktivni i konkurentni.

U odnosu na period pre nekoliko godina Srbija je napredovala, a i finansijski efekat je nedvosmisleno bolji, ali to je još veća obaveza i to zahteva još posvećeniji odnos države kako bi se iskoristili potencijali kojih ima puno širom Srbije.

Turizam jeste jedna od privrednih grana koja bi značajno doprinelo ujednačavanje razvoja, jer po prirodi stvari najatraktivnije destinacije su u nedovoljno razvijenim područjima, odnosno u netaknutoj prirodi.

Činjenica je da je Srbija istinski doživela turistički bum, jer je 2018. godine posetilo oko 3,4 miliona turista i ostvaren je prihod od blizu 1,5 milijarde dolara. U ovoj godini je projektovani cilj da se ostvari 10 miliona noćenja i ja čvrsto verujem da će to tako biti.

Moje kolege će u daljem toku sednice govoriti i o ostalim delovima kada je u pitanju budžet Republike Srbije.

Ono što želim da kažem i da sa tim zaključim, kada je u pitanju turizam jeste da u prilog turizmu i svemu onome što je planirano ide i činjenica da je Novi Sad kulturna predstonica 2020. godine kada je Evropa upitanju i da će to u mnogome doprineti. Narodni poslanici SPS će svakako podržati budžet za 2020. godinu. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Paunović.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.
Izvolite kolega Petronijeviću.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milisav Petronijević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, budžet je dokument u kome brojke govore kakva će politika da se vodi. Jednostavno daje odgovor na pitanje kuda ide Srbija. Upravo imajući to u vidu želim iz nekoliko uglova da obrazložim zašto će SPS, odnosno i ja, kao njen poslanik da podržimo Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu.

Pre toga, nekoliko reči šta prethodi budžetu 2020. godine. Vlada je 2019. godine imala velike aktivnosti i jasnom politikom, čvrstom odbranom i odlučnim sprovođenjem uspela da postigne značajne rezultate i na spoljnopolitičkom planu i na unutrašnjem planu, u ovom slučaju sprovođenjem ekonomske politike, ali želim da skrenem vašu pažnju na još jednu, po meni veoma važnu stvar u ovom trenutku za Srbiju, a to je stalna posvećena, odgovorna borba predsednika Republike Srbije i Vlade za vraćanje vere u Srbiju, u našu Srbiju, da Srbija ima potencijala, da zna da može i ona je danas i snažnija, jača, uređenija i pobeđuje i na unutrašnjem i međunarodnom planu.

Gospodine ministre, ne govorim ja to da bih hvalio vas. Vas hvale podaci, činjenice, argumenti. Samo ih prenosim. Evo ih samo nekoliko – u ovom trenutku Srbija je u stanju takvom gde se privredna aktivnost ubrzava. Intenziviraju se kapitalna ulaganja. Rasterećuje se privreda. Fiskalni deficit se smanjuje. Javni dug je na silaznoj putanji. Nezaposlenost se približava jednocifrenoj stopi. Raste zaposlenost. Zarade beleže rast i nominalnu i realnu, a inflacija ostaje i niska i stabilna. Samo toliko.

Sada imamo situaciju da Vlada ulazi u budžet za 2020. godinu sa rezultatima - kapitalom značajnim koji je stekla u ovoj godini, sa poverenjem građana da smo na pravom putu i naravno sa značajnim iskustvom. To nas i ohrabruje i dokazuje da će i ovaj budžet se do kraja sprovesti.

Budžet za 2020. godinu gde su osnovni podaci 0,3% deficit, 50% učešće javnog duga, 4% rast privrede, inflacija 2% i da ne nabrajam dalje, govori samo kratko – stabilan i odgovoran.

Budžet, ovaj koji je pred nama, potvrđuje da Vlada ostaje fokusirana, da su joj glavni ciljevi pobošljanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Kao potvrdu tome zadržaću se samo na tri ključne karakteristike budžetske politike u 2020. godini. Prvo, povećanje životnog standarda, odnosno povećanje plata i penzija. Drugo, podsticaj rastu povećanjem javnih investicija. Treće, poresko rasterećenje rada.

Samo da skrenem pažnju da povećanje plata od 8% do 15% u javnom sektoru, penzija od 5,4% je jača kupovna moć domaćinstva i stimuliše unutrašnju tražnju, a i to pospešuje rast, što ostaje osnovni cilj ove Vlade.

Šta da kažem za povećanje javnih investicija kada su kapitalna izdvajanja 260 milijardi dinara, nikada više. Čak mogu da kažem da je budžet investicioni budžet.

Kada je u pitanju plate, treba dodati još da pored povećanja povećala se i minimalna cena rada za tri hiljade na 30.022 dinara i želim da skrenem pažnju oko polemike oko plata u javnoj upravi. Molim vas, naš stav je – javna uprava nije samo troška ovoj državi koja maltene ne radi ništa. To nije tačno. To su značajne institucije. To su značajne ustanove i nama treba i efikasna i jaka i stručna i profesionalizovana i delotvorna javna uprava. Zato je to bitno da bude između ostalog i plaćena i zato mislim da je važno, znam da je to mnogo posla, ali mora u sledećoj godini da se završi onaj projekat Zakona o platnim razredima.

Treće, kada je u pitanju podsticaji u privredi, odnose se na poresko rasterećenje rada. Rasterećenjem privrede kroz povećanje neoporezivog dela zarade, kroz smanjenje poreza na zarade sa 62% na 61%, odnosno 13 milijardi dinara to nije baš tako malo, ali to istovremeno znači da podstiče naše privrednike na veći rast i veće zapošljavanje. Zato je to vrlo bitno. Bitno je iz prostog razloga i što će u narednom periodu kroz donošenje zakona ići se dalje u rasterećenje privrede kada su u pitanju obaveze iz radnog odnosa.

Dakle, u okviru tog trećeg cilja ostaje, i snažno podržavam taj strateški cilj Vlade, da je smanjenje nezaposlenosti jedan od najvažnijih ciljeva Vlade i u skladu sa tim moram reći da će dobiti našu punu podršku.

Sve ovo što sam rekao do sada znači da je budžet razvojni, da podstiče privredni rast, ali sa druge strane omogućava i kvalitetniji život građana Srbije.

Želim samo na kraju da naglasim da je i ovaj budžet i socijalno odgovoran budžet i kada su pitanju socijalna davanja podaci govore – u budžetu koliko se izdvaja za sledeću godinu i u širem smislu socijalna politika, i želim da odam priznanje Vladi na socijalno odgovornosti prilikom izrade ovog budžeta i kao naravno pripadnik SPS dajem snažnu podršku na tom pitanju.

Na kraju samo kratko. Budžet, ovaj, sadašnji, on u stvari oslikava sadašnje stanje i najavljuje budućnost, kao što sam rekao, odnosno pravi pravi pravac i put ka budućnosti. Ovoliko može i on je realan, on nije spisak lepih želja, već realan. Vlada je uočila realne probleme i ponudila realne odgovore na ta pitanja sa kojima se suočila. Ja želim da dam punu podršku Vladi na tom jasnom cilju i želim da skrenem pažnju da je potrebno da se bdi nad ovim budžetom maltene mesečno i da se reaguje ako ima negde odstupanja. Toliko. Hvala lepo.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Petronijeviću.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.
Izvolite, kolega Krliću.