Uvaženi potpredsedniče gospodine Arsiću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, teško je govoriti posle ovolikog broja narodnih poslanika o Zakonu o budžetu Republike Srbije. Dozvolite, ja sam mislio da odstupim od diskusije, da ipak kažem nekoliko rečenica vezano za budžet.

Ono što je bitno za građane Republike Srbije, to je da budžet govori o tome kako ćemo raditi sledeće godine, koliko ćemo raditi, kako ćemo živeti, kakve ćemo penzije primati, kakve ćemo plate imati, kakav ćemo standard itd. U jednoj rečenici kada bi me pitao građanin na ulici, ja bih odgovorio – živećemo dobro, bolje nego ove godine.

Zakon o budžetu za 2020. godinu je, po meni, vrlo dobro postavljen, jer počiva na tri stuba – prvo, na proizvodnji, odnosno rastu proizvodnje, na investicijama i potrošnji. To je prvi put od 2012. godine, a i ranije da ne govorim, da je budžet Republike Srbije koncipiran i na ovom trećem stubu, a to je potrošnja.

Budžet je razvojan, a ne predizboran, i to se slažemo svi, čak i Fiskalni savet vidim da tu rečenicu ponavlja, koji je veliki kritičar inače budžeta, a i vladajuće koalicije. Međutim, ekonomska kretanja u našoj zemlji zavisiće i od ekonomskog kretanja u našem okruženju i o tome moramo povesti računa, u prvom redu od evrozone, jer je ona glavni ekonomski partner Republike Srbije u najvećem delu. Pored toga, budžet će zavisiti i od brzine sprovođenja započetih reformi, odnosno efikasnijeg sprovođenja svih parametara modernizacije Republike Srbije, koju je naš predsednik Republike Aleksandar Vučić u funkciji predsednika Vlade promovisao još 2014. godine, a provodimo kontinuirano, evo, vidite, već četiri godine.

Ono što je veoma važno, to je da se u 2020. godini otvara novi investicioni ciklus za infrastrukturne investicije. To je veoma važno i to je onaj stub, odnosno motor koji će na neki način podsticati i bruto društveni proizvod. Upravo će kapitalne investicije podstaći i rast bruto društvenog proizvoda od 4%, kako reče i ministar, ali ja se zaista nadam, ne nadam, mogao bih i da se kladim da će on biti veći. Dobro je što je konzervativan pristup budžetu i nadam se da će on sigurno biti, to je moje lično mišljenje, 5%.

Zato su dobro planirane investicije od 6,4%, što će približiti udeo od približno 22% u BDP, to je zaista jako dobro. Naravno da će rasti i naš izvoz i to od 8,1%, uvoz po stopi od 7,4%. Ono što je za naše građane jako važno i što će osetiti u džepu, a to je da će plate rasti od 8 do 15%. Kako znate, kultura 10%. Dozvolite da kažem da je to prvi put nakon dugo godina da se akcent daje kulturi, prioritet kulturi. Da ova vlast SNS daje prioritet kulturi dokazuje izgradnja objekata kulture, počevši od Narodnog muzeja primenjene umetnosti i drugih kulturnih ustanova. Ono što je bitno za sledeću godinu i budućnost jeste da poklonimo više pažnje odnosno naše Ministarstvo kulture programskim osnovama i više kadru u kulturi, počevši od biblioteka, muzeja, da ne nabrajam dalje i drugih kulturnih ustanova.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, odbrane osnovne škole, srednje škole, ono što je bitno za naše nastavnike i studenski standard, visokoškolske ustanove, predškolske ustanove o stopi od 9%. Zašto manje od kulture? Zato što su oni prošle godine, kako znate, išli nešto više i tu zaista, na neki način želimo uravnotežiti odnos.

Medicinske sestre, čuli ste, 10%, doktori 10% i drugo zdravstveno osoblje 8% i drugi korisnici budžeta da više ne govorim.

Rast od 4% BDP u 2020. godini, više od polovine ovoga rasta biće u opredeljenju kretanjem sektora usluga za koje se očekuje rast po stopi od 4,3%.

Ono što je veoma važno za naše građane i za državu Srbiju, a to je da će Srbija u 2020. godini, ući u intenzivnu modernizaciju Republike Srbije, koju sprovodimo od 2014. godine, intenzivnu. Šta to znači? Povećao se na neki način, dostići će se određeni stupanj razvoja, a zato je potrebno svima nama zajedno, ne narodnim poslanicima Vlade, nego svakom građaninu Republike Srbije, više rada, više truda, više požrtvovanosti.

Zatim, svakodnevno usavršavanje na svim poslovima i radnim zadacima, počevši od radnika na obezbeđenju do Akademije nauka. Svakodnevnog usavršavanja i više vere i samopouzdanja u ono što budemo radili. Ta tri faktora, po meni, su jako bitna da dostignemo određeni intenzitet modernizacije za koju smo se dugo opredeljivali.

Ono što je bitno, a to je da smo obrazovanju dali, po finansijskim sredstvima, da ne ponavljam prethodne koleginice i kolege su rekli o obrazovanju i zdravstvu, kada se spoji jedno i drugo skoro 100%, ali ako sledeće godine i sledećih godina u obrazovanju ne poklonimo pažnju više programima, nastavnim planovima i programima u smislu modernizacije i aktualizacije, teško ćemo moći dostići rad BDP za tri, četiri ili deset godina, ono što smo planirali.

Zato nam je potrebna izmena nastavnih planova i programa. Mislim da Ministarstvo to dobro radi kroz razne programe, neke smo već dostigli, neke uspehe postigli, a neki su u toku. Mislim da će to ići, zaista svojim tokom.

Poštovani potpredsedniče, poštovane dame i gospodo, meni je zaista žao što danas u sali nema dela naših političkih protivnika kako bi ukrstili stavove o najvažnijem zakonu za 2020. godinu, tj. o budžetu Republike Srbije, ali to je njihov izbor. Zato će snositi sigurno odgovornost pred građanima Republike Srbije i tu dileme nema.

Ono što je bitno, a to je da građani vide da oni radije tumaraju ulicama gradova Srbije i svakodnevno truju građane Republike Srbije lažima o predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, SNS i narodnim poslanicima SNS.

Jedna od njih, predstavnica Saveza tog tzv. za Srbiju, jeste i dr Sanda Rašković Ivić, koja nema niti malo stida, kada svakodnevno mlatara lažima ili na TV ili ovde na konferencijama za štampu. Sada je, poštovane dame i gospodo i poštovani građani Srbije, prilika da vam kažem ko je ta dama, dr Sanda Rašković Ivić. To vam je ona koja na svakom koraku, videli ste, blati srpski narod i građane Republike Srbije. Ona je, gostujući u TV emisiji na „Hrtu“ u Zagrebu izjavila da je zločinačka akcija hrvatske vojske i policije tzv. Oluja u kojoj je etnički počišćeno više od 250.000 Srba bila, citiram – humanitarna akcija. Završen citat. To vam je ta gospođa Rašković Ivić.

Najveći živi hrvatski filozof danas, dr Žarko Puhovski je rekao za oluju, citiram – oluja je bila, ne samo etničko čišćenje Srba na razini toponomastike i onomastike, nego na razini gruntovnica, da to prevedem na srpski jezik – na razini katastra. Završen citat.

Uporedite Puhovskog i našu gospođu Ivić Rašković. Ta dama, gospođa Ivić Rašković je izjavila da se u Srebrenici desio genocid. Završen citat i to bez srama i bez stida.

Poštovani građani Republike Srbije, niti jednog zapadnog istraživača, istoričara i istraživača, pogotovo američkog, naglašava, niti iz Engleske, koji tvrdi da je u Srebrenici bilo genocida, ni jedan. Ja vam mogu sad 60 nabrojiti, sve inostrane. Ali ja gospođi Ivić Rašković preporučujem da pročita tri knjige prof. dr Vojislava Šešelja o Srebrenici, pogotovu ovu zadnju, pa da vidi američke i engleske istraživače šta su rekli, do čega su došli kada je u pitanju Srebrenica.

Ta je dama, gospođa dr Ivić Rašković, lagala da sam ja, čuli ste to prekjuče u jednoj emisiji o ovom visokom Domu, tvrdio, da je akademik vređao akademika Matiju Bećkovića. Poštovani građani, vi ste čuli šta sam ja rekao, a sad ću ponoviti.

Rekao sam da nije dobro što uvaženi akademik se nije našao na 800 godina proslave SPC i razlog je naveo zbog toga što je predsednik države Aleksandar Vučić dobio visoko priznanje sinoda SPC, orden Sv. Save prvog stepena i rekao sam, dakle, ponovo ponavljam, ovo je istina, da mu i nije mesto tamo. Zašto? Jer je on 1993. godine izjavio, citiram – narod koji je uzabrao Slobodana Miloševića za predsednika, ništa drugo ne zaslužuje nego da se bombarduje. Završen citat. E, zato ona njega brani, i ona zagovara bombardovanje svojih građana, videli ste i kad proglašava oluju za humanitarnu akciju i tako dalje. Dakle, eto, vidite koja je ta Sanda Rašković Ivić, da dalje o njoj ne govorim.

Ali, uvažena profesorka Ivić, kada se ujutru probudi, ja joj preporučujem neka pogleda u ogledalo. Videće jednu nadobudnu gospođu, punu mržnje i punu laži, kao što je i ovo lagala, a kada spozna da je Aleksandar Vučić i njen predsednik, jer je izjavila da nije, bojim se da neće eksplodirati od mržnje koja je može uništiti i neka joj Bog bude u pomoći.

Pored nje, poštovani potpredsedniče, oglasio se još jedan profesor sa Filozofskog fakulteta, a vezano za budžet Republike Srbije, a to je profesor dr, predaje ekonomiju, Ognjen Radonjić, zvani tortura. Videćete zbog čega tortura jer su ga studenti tako nazvali tortura, iznoseći svakodnevne neistine o predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, SNS i narodnim poslanicima SNS.

Ko je taj vajni profesor doktor Ognjen Radonjić? Moramo da znamo i da vidimo koji su uzroci i razlozi zašto on to govori. Po oceni studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu, po pedagoškim osobinama, to je jedan od najgorih profesora, ne samo na Filozofskom fakultetu, nego i u Srbiji. Ovo kažu studenti i istraživanja studenata.

Kod profesora Radonjića podaci o prolaznosti studenata na ispitu iz osnova ekonomije čuvaju se, citiram, „kao državna tajna“. Zamislite profesora koji držikao državnu tajnu prolaznost studenata. Prolaznost na ispitu mu je veoma niska, što govori o njegovoj pedagoškoj nesposobnosti, da obavlja ovu svetu dužnost profesora. Prolaznost mu je ispod 15%, što je najniža u Republici Srbiji i ako po bolonjskom procesu ona mora biti iznad 30%. Taj profesor, zvani „Tortura“ sprovodi torturu nad studentima.

Ja ću citirati, jednog bivšeg studenta: „Kada odgovoriš previše tačno profesoru Radonjić, kaže naučio si napamet“, završen citat. Na pitanje „geneza ekonomske misli“, nikada ni jedan student nije položio jer on uvek izmisli nešto čega nema u pitanju, a vi ovde, poštovani gospodine Martinoviću ste profesor, pa znate da profesori ne smeju iz predmeta pitati van ispitnog programa. Dakle, vidite o kom se čoveku radi.

Za celu jednu grupu od 18 pitanja uopšte nema literaturu, a studentima kaže, citiram: „Snađite se“. Evo što kaže jedan njegov bivši student, zvani Šakić, po prezimenu, citiram: „Kada kod profesora Radonjića postoji patološka potreba da ponizi studenta“, završen citat.

Da li možete, poštovani građani, verovati da taj čovek predaje na Filozofskom fakultetu u Beogradu u 21. veku? To je ta tortura što ga studenti zovu „profesor Tortura“, a nas svakodnevno blati na N1 CIA, počevši od predsednika Republike, Vlade, gospodina Vlade Orlića, Martinovića, moje malenkosti i drugih.

Na primedbu studenata nikada nije reagovao ni Filozofski fakultet, a bunili su se, niti Rektorat, a pokušao je Poverenik za informacije, ali bez uspeha. E, takvi nam predavanja drže.

Ono što je sada jako važno, poštovani građani to su ovi koji šetaju ulicama, profesori, on je pokušao, videli ste u jednom listu da odbrani profesorku koja je tvrdila da se Srbija treba odreći Republike Srpske i Kosova i profesorke koja je umanjila za 400 hiljada srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu. Vidite ko nam predaje na fakultetima. To je revidiranje srpske istorije i to jako preti opasnost po nacionalne državne interese.

Na kraju vezano za to, najteže moguća stvar, gospodo narodni poslanici, za jednog profesora univerziteta jeste da pravi lažne konstrukcije sa određenom tendencijom kao što radi profesor dr Ognjen Radonjić. Još opasnije je braniti falsifikatore broja srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu, kao i one koji zagovaraju da se Srbija treba odreći Kosova i Republike Srpske ili one koji kažu da je Gavrilo Princip bio terorista. U takve spada profesor Radonjić.

Dozvolite na kraju da kažem, poštovane dame i gospodo, da mi je još jednom žao što nema naših političkih protivnika ovde. Ja ću samo da ih nabrojim kojih nema, a voleo bih da jesu da o budžetu diskutujemo.

Dragan Đilas. Voleo bih da je ovde, a ne da ministru piše pisma, pa da ukrstimo mi podatke. Dragan Đilas u narodu zvani „Điki mafija“. Narod zna zbog čega.

Vuk Jeremić, u narodu zvani jedan od vođa međunarodne grupe bandita i lopova.

Janko Veselinović, gle čuda, u narodu zvani „Janko stanokradica“, koji je ukrao stan Milici Badži u Obrovcu, ulice Braće Kurjakovića broj 7. i verovali ili ne, ovih dana videli ste ga, zagovara ulične demonstracije i kaže, citiram Janka Veselinovića doktora profesora „stanokradicu“: „Pozvaćemo vojsku i policiju“.

To oni žele, poštovani građani, ovde moram malo da stanem gospodine Arsiću, žele 5. oktobar. Evo šta kaže Dajana Džonston, čuvena, o 5. oktobru pa će građanima biti jasno šta oni danas sprovode. Ona kaže ovako, citiram: „Na krilima narodnog slavlja zbog pada Slobodana Miloševića, koje je graničilo sa pijanstvom, Srbiju je u jagmi za vlašću samlelo stampedo nestručnih i gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih stranaka, samoproglašenih eksperata, polusveta svih kalibara i profila, koji je sebe promovisao u revolucionarne pobednike, a državu i sve u državi za svoje taoce i plen“.

To žele i danas, isti su oni, isto ime i prezime i njih ne interesuju ovih izbori. Zato su pokušali internacionalizirati izborne uslove. To su uradili 1990. i 2000. godine.

Još dve rečenice, nabrojim sledećeg, Dušan Petrović, u narodu zvani „Dule kravoubica“, jer je naredio za godinu danas 250 hiljada krava da se zakolje, od 500 hiljada koliki fond bio. Inače, u svom kraju poznat „Dule 10%“ za uzimanje, je li.

Normalno, sada ćete čuti, gromada politička, Marinika Tepić, zvana „Golubica preletačica“. Ona uveče legne u jednoj stranci, a ujutru se probudi, gospodine Martinoviću, u drugoj stranci. Bilo bi dobro da naše javno tužilaštvo se pozabavi koruptivnim elementima Marinike Tepić dok je bila pokrajinski sekretar za sport AP Vojvodine.

Ono što je vrlo važno, gospodo radikali, njene izjave zadnjih 15-20 dana su vrlo opasne, vrlo opasne po nacionalnu bezbednost Republike Srbije, a vi znate na šta ja mislim, vrlo opasne. Ja pozivam tužilaštvo da vidi ima li elemenata krivične odgovornosti na izjavama, lažima Marinike Tepić „Golubice preletačice“, je li.

Dalje, da ih ne nabrajam i ono što je na kraju bitno gospodine Siniša Mali, mislio sam nekoliko reči o vama, ali neka to ostane za drugi put, da vam damo punu i bezrezervnu podršku u daljem vašem radu.

Ja ću glasati za budžet Republike Srbije. Zašto? Zato što je on jedan od stubova modernizacije Republike Srbije, koju sprovodi Vlada Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić, najveći broj poslanika u ovom visokom domu, ne samo pozicije, nego delom opozicionih poslanika, najveći broj građana Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije jeste naš uvaženi predsednik, Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Radojević. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije danas kada govorimo o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu moramo da kažemo i na kojim pretpostavkama se on zasniva.

To je pre svega održiv deficit opšte države 0,5% BDP koji je samo 2015. godine iznosio 0,9%. Zatim, smanjenje javnog duga koji danas iznosi 50,3% i očekuje se da će u narednoj godini biti ispod 50%, a samo pre par godina iznosio je preko 70%.

Realni rast BDP projektuje se na 4% za 2020. godinu i uvek do sada smo, ono što smo projektovali, ne samo da smo ostvarili, nego smo i premašili. Saglasnost na ovu stopu od 4% dao je čak i MMF.

Najznačajniji izvor rasta ovog BDP jeste lična potrošnja i ona će svakako da se ogleda u većoj stopi zaposlenosti, kao i u većem stepenu životnog standarda i kao i u povoljnijim uslovima zaduživanja. Sem lične potrošnje, takođe i investicije će da utiču na rast BDP i on će iznositi 260 milijardi dinara u 2020. godini, što je za 6,4% u odnosu na 2019. godinu.

Fiskalna politika u 2020. godini biće umereno relaksirana što znači da će smanjenje poreskog opterećenja zarada, predviđeno smanjenje doprinosa za PIO na teret poslodavaca smanjiće se za 0,5% i povećanje neoporezivog dela zarada od 15.300 na 16.300, što će svakako relaksirati privredu za blizu 13 milijardi dinara. Ova sredstva ćemo iskoristi za investicije, kao i za povećanje zarada u iznosu od 8% do 15% i za povećanje penzija za 5,4% u 2020. godini.

Ovaj budžet takođe ima i sastavni deo, a to su subvencije, koje se odnose na sve sfere društvenog života. U okviru ovih subvencija, na Kancelariju za Kosovo i Metohiju određene subvencije su za 2020. godinu uvećane za 35,4% i one se ogledaju sprovođenju programske aktivnosti zaštite kulturne baštine, podrška Srpske Pravoslavne Crkve i kulturnim aktivnostima, koje su uvećane za 11%, kao i programsku aktivnost podsticaja ekonomskog razvoja za finansiranje ekonomskog razvoja i one su uvećane za 24%.

Za finansiranje rada u lokalnoj administraciji na Kosovu i Metohiji, finansiranje rada obrazovnih i zdravstvenih ustanova, izgradnju rekonstrukcije stambenih objekata predviđeno je 6,8 milijardi dinara.

Međutim, nije ovo sve. I kroz druge razdele za druga ministarstva određena su određena sredstva za rad Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Tako je u Razdelu 29. koje se odnosi na sredstva Ministarstva kulture i informisanja, od 41 ustanove kulture, 11 ustanova kulture se finansira koje se bave kulturom na Kosovu i Metohiji koje su zadužene za kulturno bitisanje Srba u našoj južnoj pokrajini.

Takođe, svedoci smo da ove godine na Kosovu i Metohiji ostvarena su tri kapitalna projekta. Jedan od njih je i puštanje u rad Fabrike vode „Gazivoda“, koji će obezbediti stabilno vodosnabdevanje tri opštine na severu Kosova i Metohije, a to je Zubin Potok, Zvečan i Severna Kosovska Mitrovica. Vlada je za ovaj projekat izdvojila 16 miliona evra.

Sledeći projekat, koji je takođe značajan za Kosovo i Metohiju i za Srbiju uopšte, jeste i Sunčana dolina, koja predviđa da se u okviru ovog projekta omogući oko 1.000 povratnika raseljenih lica na Kosovu i Metohiji. Nije to samo stambeni prostor, 300 stambenih jedinica, već je to jedno naselje gde će biti uključene pošte, škole, vrtići, crkve i sve ono što je potrebno za jedan normalan život. Ovaj projekat, takođe, finansira Vlada Republike Srbije sa 14 miliona evra.

Možemo da kažemo da pored ova dva projekta, postoji i treći projekat koji se realizovao uz saglasnost iz budžeta Vlade Republike Srbije, a to je Rajska banja, koja se nalazi na teritoriji opštine Banjska i koja je u stvari jedna od najmodernijih bazena sa termalnom vodom i regulacija, mogu slobodno da kažem, temperatura vode u tim bazenima se reguliše preko interneta, što je svakako za pohvalu i s obzirom kakvi su uslovi za življenje na Kosovu i Metohiji, naročito za Srbe.

Svako može da kaže šta hoće i da mrzi koliko hoće, ali niko ne može više da voli Srbiju i srpski narod nego mi sami.

U danu za glasanje, kao i članovi SNS, podržaću ovaj budžet.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu za 2020. godinu. Pre svega, pohvale Vladi Republike Srbije, jer evo, sednica nam je počela 20. novembra, a budžet ćemo usvojiti pre kraja ovog meseca. A o jednoj ovakvoj temi, kao što je budžet, razgovaramo potpuno relaksirano, opušteno, sa osmehom na licu, znajući da smo učinili odličnu stvar za građane Srbije.

Takođe, početkom oktobra usvojili smo po prvi put pozitivan rebalans budžeta, kojim smo povećali plate i penzije građanima Srbije i kapitalne investicije.

Budžet za 2020. godinu je razvojni. Izvršena je ravnomerna raspodela sredstava i usmerena na povećanje životnog standarda građana.

Sve do sada imali smo proces konsolidacije javnih finansija, a ovim budžetom označavamo početak nacionalnog investicionog plana. Budžet je kreiran na osnovu prihoda i ušteda koje smo ostvarili, zasnovan na realnim projekcijama. Zato sa ponosom ističemo da je budžet Republike Srbije na zdravim osnovama, stabilan i održiv.

Zahvaljujući odgovornoj politici, teškim reformama koje smo sproveli, stvaramo održive i realne finansije, što će obezbediti sigurniju budućnost za našu decu.

Prioritet i strateški cilj Vlade je da građani u što kraćem vremenskom roku osete boljitak. Ovaj cilj se ostvaruje, pre svega, kroz razvoj privrede, dovođenjem investicija, otvaranjem novih radnih mesta, a sve da bi se ostvario osnovni zadatak – smanjenje nezaposlenosti. U 2019. godini privukli smo 2.320.000.000 evra stranih investicija, što je 43% više u odnosu na 2018. godinu. Srbija prednjači po broju direktnih stranih investicija.

Naravno, ovo ne bi bio nimalo lak zadatak, ali imidž Srbije je promenjen zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću. Postali smo ekonomski i politički lider u regionu, faktori mira i stabilnosti, država koja uživa ugled u svetu.

Ovaj budžet će doprineti daljem razvoju i podizanju životnog standarda građana kroz povećanje plata i penzija, ali i ulaganja u obrazovanje, u školstvo, kulturu, sportsku infrastrukturu, zaštitu životne sredine, naravno, nastavak ulaganja u infrastrukturu sledeće godine Moravski koridor, Fruškogorski koridor, Autoput mira, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, Ruma-Šabac, Šabac-Loznica. Nastavak ulaganja u bezbedonosne službe radi što bolje sigurnosti građana.

Imamo rekordna izdvajanja za kapitalne investicije. Imamo ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu. Imamo ulaganja u stanogradnju i poslovnu gradnju, saobraćaj i turizam, socijalnu politiku, populacionu politiku, modernizaciju obrazovnog sistema. Imamo udvostručen budžet Fonda za nauku i mlade naučnike, što posebno ističem, povećanje budžeta za IT sektor preko 40%. Iz ovoga se jasno vidi da Srbija postaje potpuno drugačija zemlja. Radi se odgovorno. Pre svega se misli na životni standard građana, ali sve na realnim osnovama, jer ne sme se ni na jedan način ugroziti fiskalna stabilnost naše zemlje.

Od 2018. do 2020. godine ekonomski rast nam je u proseku oko 4%. Srbija svakako ima i veći potencijal i pametnom i mudrom politikom možemo da idemo još daleko napred.

Ovo nije izborni budžet, nego razvojni. Ne postoje populističke odluke. Živimo u jakoj, stabilnoj fiskalno konsolidovanoj Srbiji, koju želimo još dodatno da osnažimo i razvijamo, da živimo u miru i da mladi svoj san mogu da ostvare u svojoj Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i pre nego što ste došli u Narodnu skupštinu sa Predlogom budžeta pratila na pojedinim medijima, na RTS, gde god ste se pojavljivali, vaš stav o ovom budžetu i ono što mi je i tad zasmetalo, a i sad dok izlažete i govorite narodnim poslanicima, stiče se utisak, i ne samo vi, nego juče i premijer, pa i pojedini ministri, kao da je ovo neki novac koji ste vi od negde sakupili, doneli vi ćete sad da ga raspoređujete na način na koji mislite da treba. Nijednom rečju niste rekli da se, a što je naravno opštepoznata stvar, budžet ove države puni iz džepova naših građana i privrednih subjekata. Da ste bar, eto, iz neke kurtoazije rekli – hvala vam građani Srbije i vama koji ste siromašni i vama koji ste na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i vama koji imate prihod nula dinara mesečno, a morate da platite poreze i sve ono što je potrebno da vam ova mafija izvršiteljska ne bi došla na vrata, ali izostalo je to.

Drugo što takođe bode oči, što bi se reklo, je da uopšte niste potencirali u razvojnim projektima Srbije i u planiranom rastu BDP sa mnogo većim akcentom razvoj domaćeg sektora i domaće privrede. Kada je bio rebalans budžeta za 2019. godinu mi srpski radikali smo ukazali na podatak da je nivo stranih investicija, odnosno subvencija za strane kompanije u Srbiji iz godine u godinu sve veći, vi ste rekli – da, to je donelo nova radna mesta, to je dovelo do povećanja BDP, ali mi smo vas upozorili na to da je to sve na neke kratke staze. Možda ćete i u sledećoj godini da kažete, ili neka buduća vlast ako se bude tako ponašala, a mi ne želimo više da se tako projektuje budžet sa tolikim subvencijama za strane kompanije, da je to dobro. Međutim, na duge staze vi, kao čovek od struke i drugi ljudi iz ekonomije, treba da znate da to nije dobro.

Šta mislite kako bi sad situacija bila u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, u Kini, da oni nemaju svoju proizvodnju i da nemaju toliki enormni rast na osnovu sopstvene potrošnje? Krenite od grada do grada, od opštine do opštine, pored ovakvog uvozničkog lobija i zatrpanog tržišta uvoznom robom i robom široke potrošnje i svom drugom, šta god želite da kupite, kako je onda moguće da pomognete naš domaći proizvodni sektor i domaće kompanije, ako oni nemaju mogućnost da dobiju takvu vrstu subvencija?

Vi ćete reći, gospodine Mali, da i oni mogu isto kao i ovi stranci za projekte i programe, ali to je uglavnom sve po političkoj osnovi i tamo gde šakom i kapom vladajuća stranka to želi da podeli. Čak se jedan od privrednika, koji se bavi tim poslom više od 20 godina, našalio i rekao je – pozvaću ili premijera ili Sinišu Malog ili Vučića da dođu na zatvaranje moje privatne firme posle 20 godina.

Lako je da pričaju poslanici iz vlasti koji nemaju lično dodira sa tim, koji nikada, na kraju krajeva, ništa nisu ni radili u životu od privatnog posla, ne svi, čast izuzecima, ali ako ste preduzetnik, kao što sam ja dugi niz godina pored ovog posla ovde, sada sam na stalnom radu u Skupštini, ali godinama sam bila preduzetnik i ta moja agencija trenutno ne radi zbog toga što obavljam posao narodnog poslanika, ali imam i te kako dodira sa privatnim sektorom, kao što je većina i mojih rođaka i prijatelja, trebalo biste da znate da je teška muka da obezbedite i plate i ovaj minimalac za koji ćete vi da kažete da će biti 30.022 dinara od januara 2020. godine, a za prosečnu, najosnovniju potrošačku korpu u Srbiji danas treba 37.000 dinara.

Dakle, nije sve baš tako šareno i lepo, kao što vi ovih dana hoćete da predstavite. Problemi su mnogobrojni zbog toga što je ta reindustrijalizacija Srbije i na uštrb, kako domaćeg sektora, mislim, u odnosu na strane kompanije, pa ako hoćete da pogledate, ono što je najveća boljka i na štetu našeg agrara. Možemo da kažemo da su pomaci što se tiče agrarnog budžeta… Hvalio se ministar Nedimović sa tim povećanjem za 2020. godinu, ali, gospodine Mali, to je sve nedovoljno. Mi smo, pre svega, zemlja sa ruralnim stanovništvom, sa poljoprivrednom proizvodnjom koja je gotovo na izdisaju, što zbog posledica ove dosovske, žute, mafijaške vlasti, ali i ne brige svih vas od 2012. godine do današnjeg dana, što se teško obnavlja taj stočni fond, što imamo usitnjene posede i uz sve to seljak mora da gleda u nebo u 2021. godine, a bez da strateški država uradi nešto, da li će grad, da li će poplava i šta će i, normalno, te klimatske promene su svuda u svetu.

Kad je već tako – zašto smanjujete u Direkciji za vode ovolika sredstva, umesto da ih povećavate i da u periodu, kao što su to uradili u Mađarskoj, u vodnim tokovima, kada je veći priliv vode, bolja hidrometeorološka situacija, pravite akumulaciona jezera da biste kasnije mogli da pomognete da od suše ne sprži sve u Srbiji, jer i hrana je skupa za običnog čoveka.

S obzirom na to da u ovoj načelnoj raspravi nemam još puno vremena da do detalja razdelim, osvrnuću se i na sektor turizma, a u kontekstu onoga što su govorile moje kolege: izdvajanja za Egzit, privatnu kompaniju, 65 miliona. Kako vam nije palo na pamet, gospodine ministre, da izdvojite više novca za Drinsku regatu u Bajinoj Bašti? To je nacionalni brend. Dva miliona dinara samo iz budžeta dobija Bajina Bašta za Drinsku regatu. Kako vam nije palo da to udvostručite, utrostručite? Tamo dođe od 50 do 100 hiljada ljudi i to je prirodna veza naroda sa jedne i druge strane Drine i promocija jednog od najlepših krajeva Srbije. Za Sabor trubača u Guči? Da ne govorim o tome da još nema potpisanog ugovora za izgradnju gondole od Brzeće do Kopaonika, koju čekaju građani Brusa i tog dela Srbija 20 godina.

Nije vam palo na pamet da planirate, pa da kažete, nego se hvalite ovim Moravskim koridorom kojim je Zorana sa Skotom napravila sebi biznis za 300 miliona evra više, a šta ćemo sa jugozapadnim delom Srbije gde je najveći potencijal za razvoj turizma i stočarstva? Da ste bar rekli autoput Užice – Nova Varoš – Prijepolje biće u perspektivi, pa tom limskom dolinom su još 70-ih godina pravili komunisti na vlasti neki magistralni put i nećemo valjda ceo taj kraj Srbije da ostavimo na milost i nemilost ili samo da čekamo kada će čobani sa Jadovnika da siđu u neko selo dole posle šest meseci i, eto, to vam je, što vam je.

Dakle, gospodine ministre, mnogo bolje ste trebali da prekomponujete ovaj budžet. Sve ove stavke koje se tiču davanja za proces evropskih integracija mi bismo brisali i tako ne biste imali budžetski deficit, a ono što je nepotrebno preusmerili bismo u ove i slične razvojne projekte koji su neophodni Srbiji, a pre svega poljoprivrednicima, pre svega za veće socijalna davanja, pre svega za viši učenički standard, za očuvanje našeg kulturnog i nacionalnog identiteta.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vera Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicom, kolege poslanici, građani Srbije, budžet o kome danas raspravljamo je stigao na vreme. Svako od poslanika imao je vremena da ga prouči, stavi primedbe, a možda čak i da neko svoje viđenje određenih stavki.

Naravno, deo opozicije koji već 325. dan ne ulazi u salu, njih to ni ne zanima. Njih uglavnom zanimaju izmišljene afere, misleći da će im narod poverovati. Svakodnevna istraživanja govore kakav je njihov rejting, pa su iz tih razloga ljuti i uglavnom se bave stvarima koje se najmanje tiču građana i budućnosti Srbije. No, ja neću o njima, već o budžetu, koji je planski, razvojni i u svim svojim segmentima doprinosi boljim uslovima života građana, poboljšanju njihovog životnog standarda u idućoj godini, kao i u narednom periodu.

Zahvaljujući reformama koje je započeo kao premijer Aleksandar Vučić 2014. godine, a koje su bile bolne, mi danas imamo finansijsku stabilnost, stabilan rast i predvidiv deficit za 2020. godinu od 0,3%.

Realan rast BDP u narednoj, 2020. godini, predviđen je 4%, što govori da smo već danas druga država u Evropi po rastu BDP-a, posle Mađarske.

Ovim budžetom nastavljeno je ulaganje u infrastrukturu, kao što je izgradnja auto-puta deonice Beograd - Zrenjanin, auto-puta Niš - Merdare, deonice Niš - Pločnik, auto-puta deonice Novi Beograd - Surčin, izgradnja saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica, rekonstrukcija državnog puta drugog reda Novi Pazar - Tutin, izgradnja auto-puta Beograd - Sarajevo, auto-put Pojate - Preljina, Preljina - Požega, kao i deonica Surčin - Obrenovac i beogradska obilaznica, rekonstrukcija i izgradnja železničkih pruga, kao i graničnih prelaza, izgradnja novih mostova, tunela, proširenje kapaciteta luka, izgradnja novih luka.

Ovim budžetom napravljen je program upravljanja čvrstim otpadom, kao i programi vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda.

Sve ovo pobrojano i predviđeno budžetom je ono što će lakše privući dolazak novih investicija, a samim tim i smanjenje nezaposlenosti, koje je 2012. godine bilo 26%, a danas je 10,03.

Svaka nova investicija donosi ekonomski rast, a on omogućava da se već od 1. januara našim penzionerima uvećaju penzije od 5,4%, a plate u javnom sektoru su već povećane.

Naša država već ima epitet bezbedne države, a grad Beograd kao jedan od najbezbednijih gradova. Bezbednost države je bitan elemenat u privlačenju novih investitora, ali su zato ovim budžetom predviđena sredstva kako za Ministarstvo policije, tako i sredstva za vojsku.

Modernizacijom vojske i policije Srbija nije pretnja miru, već država koju svi naši susedi, a i države u svetu, poštuju i danas se na taj način Srbiji i obraćaju.

Kada je reč o sredstvima predviđenim budžetom za obrazovanje, ona su znatna, a prioritet u 2020. godini biće povratak obrazovanih kadrova koji su napustili Srbiju, modernizacija obrazovnog sistema, opremanje digitalnih učionica, kao i povećanje plata zaposlenih u obrazovanju.

Ovim budžetom predviđene su i nove investicije u obrazovanju, nove škole, sportske sale, novi kabineti.

Što se tiče zdravstva, budžetom je predviđeno ulaganje 40% više nego u prethodnoj godini za Klinički centar Kragujevac, kao i izgradnja novih zdravstvenih stanica i završetak Kliničkog centra Beograd i Novi Sad.

Što se tiče turizma, u sledećoj godini prioritet će biti vizna liberalizacija, kao način za privlačenje većeg broja turista.

Upoređujući podatke 2017. godine u odnosu na 2016. godinu, kada je bilo 26%, 2018. godine u odnosu na 2017. godinu, to je 22% povećanje na onih 26%, a 2019. godine u odnosu na 2018. godinu 26% povećanje u odnosu na onih i 26 i 22. Znači, to je dolazak novih turista iz svih zemalja sveta.

Poštujući vreme mojih kolega i naše poslaničke grupe, ja ću iskoristiti samo priliku da pohvalim Ministarstvo finansija, ministra Malog, kao i Vladu, a sve to zahvaljujući energiji našeg predsednika, koji je najzaslužniji što su investicije u ovoj godini porasle za 33% u odnosu na prethodnu godinu.

Zato pozivam svoje kolege da u danu za glasanje prihvatimo budžet za 2020. godinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.