Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/286-19

2. dan rada

21.11.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić.
Izvolite koleginice.
...
Srpska napredna stranka

Ana Čarapić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i reč je o razvojnom budžetu, kao što smo imali prilike da čujemo u jučerašnjoj raspravi od strane predsednice Vlade i od strane ministra finansija, ali i od strane kolega poslanika.

Zašto je važno naglasiti da danas raspravljamo o razvojnom budžetu? Zato kada su neki drugi vladali Srbijom u predizbornim godinama njihove Vlade predlagale su predizborne budžete, a njihovi poslanici su takve budžete usvajali bez obzira što je budžet vođen isključivo politički interesima štetan i za građane i za privredu.

Ogromna je razlika između budžeta u izbornim godinama prethodne vlasti i budžeta o kom mi danas raspravljamo. Prethodna vlast je po svaku cenu u predizbornim godinama i u izbornim godinama podizala i plate i penzije i ta povećanja su finansirali iz skupih kredita sa kamatnim stopama od 7% i 8% i dan danas država i građani Srbije vraćaju, isplaćuju hirove prethodne vlasti.

U našem budžetu za 2020. godinu jeste projektovano povećanje penzija i plata ali isključivo zahvaljujući suficitu koji smo ostvarili u prvih devet meseci 2019. godine u iznosu od preko 60 milijardi dinara. Ogromna je razlika kada povećanje plata i penzija isplaćujete iz skupih kredita i time opteretite naredne generacije, kao što je to činila prethodna vlast i kad povećanje penzija i plata isplaćujete iz ušteda koje država ostvarila odgovornom politikom.

U 2019. godini nismo imali izbore, a budžet za 2019. godinu je takođe bio razvojni i zahvaljujući takvom budžetu ostvarili smo ogromne rezultate u 2019. godini.

U prvih šest meseci, samo u prvih šest meseci smo uspeli da smanjimo stopu nezaposlenosti za oko 4% u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu i to nisu konačni rezultati. Međutim, i stopa nezaposlenosti od 10,3%, koja se odnosi na drugi kvartal 2019. godine, je najniža stopa nezaposlenosti od kako se meri nezaposlenost u Srbiji, odnosno od 1995. godine. Tek kada Republički zavod za statistiku bude objavio podatke za treći, četvrti kvartal, imaćemo pravu sliku o stopi nezaposlenosti, a realna su očekivanja Vlade Republike Srbije da će ona biti jednocifrena.

Posebno me raduje činjenica što je budžet za 2020. godinu usmeren sa jedne strane na rast životnog standarda, a sa druge strane na privredni rast i razvoj.

Kada je u pitanju rast životnog standarda budžetom za 2020. godinu obuhvaćene su sve tri kategorije stanovništva, a to su zaposleni u javnom sektoru, zaposleni u privatnom sektoru i penzioneri.

Kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru već od novembar krećemo sa većim platama. Kada je reč o zaposlenima u privatnom sektoru od 1. januara imaćemo povećanje minimalne cene rada sa dosadašnjim 27.022 dinara na 30.022 dinara i to je najveće povećanje ikada. To nije sve. Država merama rasterećenja privrede i to smanjenjem stope po osnovu doprinosa PIO fondu za jedan procenat i povećanjem neoporezivog dela zarade za hiljadu dinara država ostavlja privredi čak 13,1 milijardu dinara slobodnih novčanih sredstava koji će privrednici moći da iskoriste ili za povećanja plata postojećih radnika ili za zapošljavanje novih radnika ili za investiranje.

Kada su u pitanju naši najstariji sugrađani, odnosno milion i 700 hiljada naših penzionera kao što smo čuli od strane kolega budžetom za 2020. godinu projektovano je povećanje penzija po stopi od 5,4% i to po švajcarskom modelu. Zašto često ističemo švajcarski model? Zato što je Vlada prihvatila švajcarski model isključivo iz razloga zato što on podrazumeva da se svake godine vrši usklađivanje penzija u skladu sa stopom inflacije i sa stopom rasta zarade u privredi u odnosu 50 prema 50, što je ujedno i najrealnije. Mnoge države su prihvatile švajcarski model zato što se on pokazao kao izuzetno dobar.

Napomenula sam da je budžet za 2020. godinu usmeren i ka privrednom rastu i razvoju. I u 2020. godini nastavljamo sa izgradnjom infrastrukture, započinjemo novi investicioni ciklus. Već u narednim danima kreće se sa izgradnjom Moravskog koridora. U 2020. godini počinjemo, odnosno krećemo sa izgradnjom i Fruškogorskog koridora i sa izgradnjom autoputa prema BiH, prema Republici Srpskoj i sa izgradnjom autoputa E 80, odnosno sa izgradnjom autoputa „Mira“ deonica Niš-Merdare, sa izgradnjom brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica itd.

Dakle, uspeli smo do sada da izgradimo preko 320 kilometara autoputa, da rehabilitujemo na stotine kilometara postojećih puteva, da rehabilitujemo železničku infrastrukturu, a prethodna vlast za 12 godina nije uspela da izgradi nijedan jedini kilometar autoputa.

Upravo izgradnja putne infrastrukture, napredak na „Duing biznis listi“ Svetske banke za četiri pozicije, uspešno sprovođenje mera digitalizacije, usvajanja modela duelnog obrazovanja, rekordno niska stopa inflacije su razlozi dolaska stranih investitora u Republiku Srbiju, a ne samo subvencije za zapošljavanje, kako to često ističu poslanici opozicije.

Zaista smatra da su subvencije za zapošljavanje stranim investitorima na poslednjem mestu. Mnogo su im važniji ovi razlozi koje sam upravo navela.

Takođe želim da istaknem da su stubovi razvoja svake države ulaganje u obrazovanje, ulaganje u naučno-istraživački razvoj, ulaganje u zdravstveni sistem, ulaganje u očuvanje životne sredine.

Sa tim u vezi, upravo budžetom za 2020. godinu predviđena su veća ulaganja u sve ove oblasti koje sam upravo navela. Od strane kolega smo u jučerašnjoj raspravi čuli da je za zdravstveni sistem u 2020. godini namenjeno čak 73,3% više sredstava nego u 2019. godini. Kada je u pitanju ulaganje u naučno-istraživački rad u 2020. godini biće završen naučno-tehnološki park i u Nišu i u Novom Sadu, zatim će biti završen „Dejta centar“ u Kragujevcu itd.

Kada je u pitanju očuvanje životne sredine, u 2020. godini imamo čak 8,6% više opredeljenih sredstava Zelenom fondu nego u 2019. godini.

Dakle, o svemu se mislilo kada je planiran budžet za 2020. godinu.

Takođe je važno reći da su pokretači privrednog rasta - rast lične potrošnje, ulaganja u infrastrukturu i priliv stranih direktnih investicija. Povećanje plata i penzija za rezultat ima rast lične potrošnje i tražnje. Kada je u pitanju ulaganje u infrastrukturu da intenzivno ulažemo u infrastrukturu svedok nam je stopa privrednog rasta od 4,7% u trećem kvartalu 2019. godine i prema rezultatima Evrostata drugi smo u Evropi odmah iza Mađarske.

Kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija, mnoge međunarodne institucije kažu da smo apsolutni lider u regionu po prilivu stranih direktnih investicija. Dakle, uspeli smo u svemu.

Ogroman je uspeh, znate, kada je jedina zamerka na budžet za 2020. godinu i od strane Fiskalnog saveta i od strane kolega iz opozicije, povećanje plata i penzija i to naravno iz realnih izvora finansiranja.

Ovakav razvojni budžet pokazuje zašto su se mnogi iz Saveza za Srbiju bolesno radovali zdravstvenim problemima predsednika države. Znate, kada imate ovakve rezultate rada i kada imate ovakav razvojni budžet, ni viša sila ne može pomoći ovim bojkotašima da dođu na vlast.

Poštovani ministre, želim vam uspešan rad i u 2020. godini. Poslanička grupa SNS sa velikim zadovoljstvom glasaće za usvajanje Predloga zakona o budžetu za 2020. godinu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Mirjana Dragaš

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani ministre, imajući u vidu današnju raspravu o budžetu i narednih dana koja će ovde teći, a takođe imajući u vidu i postojeće vreme poslaničke grupe SPS, želim samo nekoliko stvari da istaknem koje su, smatram veoma značajne u ovom trenutku da se kažu.

Dakle, ja neću govoriti o onim stvarima gde je budžet pokazao svoju valjanost i svoju uspešnost, gde je pokazao izbalansiranost u planovima, kojima je isplanirano njegovo trošenje u narednom periodu, neću govoriti ni o onim uspešnim stranama gde se veliki deo budžeta usmerava i na pozitivne procese, na infrastrukturna ulaganja koja apsolutno otvaraju Srbiju i daju jednu njenu vrlo otvorenu, savremenu, kvalitetnu, perspektivnu poslovnu sliku i vrlo zanimljivu za sve građane kako Srbije, tako i iz inostranstva.

Neću govoriti ni o onim valjanim stranama koje se odnose na povećanje plata, na povećanje penzija, značaj usvajanja švajcarskog modela kao posebnog sistema kojim će se moći u narednom periodu planirati tok penzija itd.

Ono što želim da istaknem jeste da u svakom slučaju mora da se konstatuje i da se vidi u ovom trenutku da Srbija 2019. godine je daleko od onoga što je bila 2012. godine. Kako god hoće neko da ocenjuje da li jeste ili nije uspešno, velika je razlika, Srbija više nije na kolenima i prosto je u situaciji da ima taj perspektivni budžet.

Veoma je važno, u sistemu kojim se upravlja u narednom periodu, smatram, dve stvari imati na umu, to je razvijanje socijalne politike i socijalne zaštite i to imajući u vidu dva velika problema, koji kada je reč o stanovništvu se kod nas pojavljuju. Jedno je obnavljanje stanovništva, problem populacione politike, za koji treba u narednom periodu, čini mi se, mnogo hrabrije reagovati.

Pojavili su se prvi rezultati, mere su dale, ali mislim da to je nešto što obezbeđuje u narednim godinama, desetinama godina opstanak srpskog naroda i s druge strane, sve ono što se može smatrati migracijama i kretanjima stanovništva. Tu imamo dvostruki problem.

Jedan koji nam je apsolutno prisutan, a odnosi se na kretanje stanovništva i iseljavanje, odlazak i mi po osnovu mortaliteta i iseljavanja takođe možemo da konstatujemo nažalost, da svake godine gubimo dva grada. Mislim da u finansijama te dve stvari moraju apsolutno radi održivosti naroda, da imaju svoje prioritete. Ono što u dnevnom regulisanju problema, s obzirom da smo društvo u tranziciji, moramo hrabrije reagovati na zaštite osetljivih kategorija stanovništva, bolesnih, starih dece, žena itd. nasilja u porodici, nasilja itd. tu smatram da je važna uloga centara za socijalni rad koji moraju, to se pre svega odnosi na Ministarstvo za rad, ali svakako u sistemu Vlade to mora da se eventualno sugeriše, razvija itd.

Oni moraju u budućem vremenu biti više finansijski podstaknuti, stručni obnovljeni, sa novom metodologijom koja će obezbeđivati rad u njihovom delovanju, zasnovan na preventivi, a ne lečenju posledica.

Najzad ono što smatram da je važno u razvijanju svakog modernog društva je mesto i položaj kulture. Zalažem se da u budućim budžetima kultura zaista, a ima prostora za to, Srbija postaje perspektivna, finansijski stabilna zemlja, bar taj 1% za kulturu mora da bude. Prvo, mi imamo kapacitete kao država, imamo stručne ljude iz oblasti kulture, počev od nege i afirmacije zaštite tekovina i svih onih istorijskih stvari koje nas identifikuju kao narod, možemo da obnovimo i da pokažemo , to je turistički deo koji se zatim razvija, a drugo, i savremeno stvaralaštvo podržati.

Sa dva stanovišta je to važno. Prvo, učimo mlade generacije kulturi, a ne primitivnim i nekim nerazvijenim formama rada, zabave, itd, jer kultura u stvari razvija ilitizam, razvija interesovanje mladih za nova otvaranja. U tom smislu recimo, ja sam očekivala da možda u Predlogu budžeta bude mesta za stvaranje, odnosno razvijanje i konačno gradnju beogradske opere o kojoj se priča decenijama.

To je nešto što inače u ovoj Vladi i u politici predsednika Vučića je veoma prepoznatljivo i prisutno, a to je da se stvaraju neke stvari i proizvodi koji će ostati iza nas i ove generacije, kao trajno obeležje vladanja i trajno obeležje jednog perioda u kojem je Vlada pokazala svoj puni stvaralački kapacitet. Zatim, smatram da treba da bude razvijeno takođe i obnavljanje biblioteke npr. na Kosančićevom vencu, jer će ona pokazati duh obnovljivosti i hrabrosti Srbije, da umesto te Narodne biblioteke stvori jedan novi kulturni centar koji će apsolutno dati nove sadržaje i biti nešto što podseća na ono sve što je istorijski urađeno srpskom narodu.

Tome takođe pripada i razvoj domova kulture u malim gradovima i selima ili otvaranje biblioteka, jer one doprinose upravo da ta sela i mali gradovi funkcionalno, kvalitetno žive i da se mladi ljudi iz velikih megalopolisa i gradova vraćaju u sela. Time će premrežena Srbija, novim putevima, imajući nove sadržaje u malim gradovima živeti na više tačaka, ne samo na jednom, dva ili tri, u velikim gradskim centrima. Mislim da to mogu da budu ciljevi budućeg budžeta u narednim godinama. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Uvažena poslanice, hvala puno.
Samo bih se vratio na vaš komentar koji ste rekli oko ulaganja u kulturu. Juče sam o tome pričao. Mi smo već sada na 1% budžeta ulaganja u kulturu. Dakle, ako pogledate ukupan budžet za kulturu za 2020. godinu, od 13,286 milijardi i ukupan budžet od 1334 milijarde, mi smo sada na 0,995% budžeta koja su opredeljena za ulaganje u kulturu, na 1% dakle.
Ono što je posebno meni važno je sledeće. Za razliku od prethodnih vlasti koje su zatvarale muzeje i zatvarale pozorišta, mi smo u poslednje dve godine kao što znate otvorili i Narodni muzej Beograd i Muzej savremene umetnosti. Otvorili smo i renovirano pozorište „Bora Stanković“ u Vranju. Sa tim i takvom politikom ćemo nastaviti i u budućnosti.
(Vojislav Šešelj: Replika.)
Imate, takođe, u članu 3. dodatno 2,4 milijarde dinara dodatno na osnovni budžet za ulaganje u infrastrukturu, koja je vezana za kulturu. To je veliki broj pozorišta i kulturnih ustanova koja treba da se rekonstruišu i srede. S druge strane, imate 14,1 milijardu dinara ulaganja u izgradnju koncertne dvorane, ili opere, kako god, u gradu Beogradu.
Dakle, sve je to opredeljeno u budžetu. Nadam se da će Ministarstvo kulture na pravi način završiti i projekte koji su neophodni, kako bi se sa izgradnjom tih ustanova krenulo.
Ono što je meni najvažnije, kada pogledate i povećanje plata u javnom sektoru, od 1. novembra plate koje su između 8 i 15% veće u javnom sektoru, 10% povećanje plata ide za zaposlene u oblasti kulture. Najveći deo javne uprave dobio je 8% povećanje. Dakle, i tu pokazujemo koliko nam je stalo da kultura ide napred i potpuno se slažem sa vama da je to veoma važna oblast kojoj treba dati još veći značaj u godinama koje dolaze.
Naravno, sa završetkom konsolidacije javnih finansija, vama se i otvara prostor da još više ulažete u oblasti kao što je kultura. Mislim da smo ovim budžetom upravo i pokazali naše opredeljenje koje je usmereno ka tome. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku, Mirjana Dragaš.
...
Socijalistička partija Srbije

Mirjana Dragaš

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala.

U svakom slučaju, najvažnije je da se razume da Srbija ide vrlo krupnim pozitivnim koracima i da sve te stvari koje obezbeđuju sigurnost, kvalitet života, ali i obrazovanost, a to razvijamo i kroz sistem obrazovanja, moraju da budu sinergični i sa tim kulturnim kvalitetom, jer Srbija i po tome pripada Evropi, odnosno i više od toga, pripada svetu.

Zato ohrabruje upravo jedna ovakva namera, hvala na tom i takvom planu i mislim da Srbija u budućem vremenu i budućim budžetima na tome treba da istraje.

Naravno, i ovog puta se zahvaljujem predsedavajućem, gospodinu Arsiću, na datoj reči. Hvala još jednom.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Vojislav Šešelj.

...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Mi srpski radikali se slažemo da je trebalo pojačati sredstva koja se izdvajaju za kulturu i podržali bismo da je i mnogo veća suma u pitanju. Moglo je to da ide i do 1,5 budžeta.

Međutim, nisam siguran da se ta sredstva racionalno koriste.

Ja sam kao potpredsednik Vlade Srbije najveću muku imao sa tadašnjom ministarkom za kulturu, Nadom Popović Perišić, koja je i namerno finansirala najgore antisrpske filmove, uključujući i film "Turneja", Gorana Markovića.

Ministar sad kaže da će se dosta ulagati u infrastrukturne objekte. Nisam siguran da ima sad dovoljno novca da se ulaže u zgradu filharmonije i nove opere. Narodno pozorište u Beogradu potreba je Beograda, a i većeg dela Srbije, za operom kao klasičnom vrstom umetnosti, čak neki kažu anahroničnom, zadovoljava u potpunosti.

Šta redom ministarstva zapostavljaju? Izdavačku delatnost. Dosmanlije su dozvolile da se uništi prosveta, "Nolit", "Rad", BIGZ, mnoge druge izdavačke kuće. I kod nas se onda izdavaštvo do kraja komercijalizovalo. Najviše se prevode svetski bestseleri, a to je često petparačka literatura. "Prosveta" i "Srpska književna zadruga" - nisam video da ste predvideli dotaciju za "Srpsku književnu zadrugu"? Možda ima negde, ali sakriveno. "Prosveta" i "Srpska književna zadruga" pre 20 i kusur godina su počele da objavljuju ediciju "Stara srpska književnost" u 24 knjige. Još nisu uspeli da do kraja to isteraju. A "Stara srpska književnost" bi stala možda u 200 knjiga. Treba u nju uključiti i "Dubrovačku staru književnost". Hrvati su nam je prisvojili, iako je ona sva na srpskom jeziku i piše se pre svega o srpskoj istoriji. Dubrovčani nisu znali za Hrvate dok nisu došli u posed Lastova, tad su se prvi put sreli sa Čakavcima.

Dakle, treba u fundamentalna dela iz naše književnosti ulagati. To su nekada radili "Zavod za udžbenike" i "Službeni glasnik". "Službeni glasnik" je nastavio i vrlo je uspešan, a "Zavod za udžbenike" je ostao bez ogromne količine novca, koji je zarađivao prodajom udžbenika. Sad taj novac odnesoše stranci, Hrvati, Nemci i ostali, i kvare nam omladinu kroz loše udžbenike.

To bi trebali da uradite, da vidite sa Ministarstvom prosvete da sva izdanja udžbenička za osnovne i srednje škole opet budu u rukama države ili nacionalnih saveta za nacionalne manjine, da tu onda koncentrišete sredstva, a od prodaje udžbenika, koji bi bili mnogo jeftiniji, da se finansiraju ovakve stvari. A i vi da uložite novac.

Dosta nam je ovih ludačkih filmova, ispadosmo kao nacija svi ludaci. Gledamo filmove i sve se neki nenormalni tipovi pojavljuju i defiluju, ubistva, groteskne stvari, itd. Narod je žedan filmova na istorijsku temu i ti filmovi i televizijske serije najbolje prolaze u narodu. Dakle, to treba forsirati. Treba narod podučavati slavnoj prošlosti, da bi imao još slavniju budućnost.

Nemojte štedeti pare na te stvari. Ali morate striktno kontrolisati kako se troše, da se ne troše za antisrpske aktivnosti.

Dakle, ono što treba, treba mnoga pozorišta popraviti, ona su zapuštena, ona su bez osnovnih sredstava za rad, ali treba forsirati što više domaćih predstava u pozorištu. Država da dotira održavanje predstava domaćih autora, a za ove strane, uvozne, koji su sad na bestseler listama, neka žive od prodaje ulaznica, pa ko voli nek izvoli.