Hvala predsednice.

Po amandmanu, strpljivo sam čekao. Želim samo da prokomentarišem ono o čemu je govorio moj uvaženi kolega dr Aleksandar Martinović. Odnosi se na „mali Šengen“ i na to da i ja i poslanička grupa SDPS želimo da izrazimo podršku „malom Šengenu“ kao jednoj vrsti ekonomski prvenstveno, integracije i ono što je suštinski važno za našu zemlju i za naše građane, integracija koja je značajna za veći izvoz, za bolji izvoz i za nova radna mesta u našoj zemlji.

Ne mogu nikako da se složim sa takvom tezom da nam „ mali Šengen“ nije potreban zbog toga što ćemo mi sa ovih 130 miliona dolara, koliko sada izvozimo roba i usluga u Albaniju, sa proširenjem mogućnosti za slobodan protok roba ljudi i kapitala, imati prostora da izvozimo i za 500 i za 700 miliona, možda i za milijardu dolara u narednih nekoliko godina.

Ne mogu da shvatim da neko u 21. veku može da ima nešto protiv takve vrste integracija. Gospodin Martinović je podsetio, a i ja bih mu se tu pridružio, na ono zlatno vreme srpske ekonomije, u periodu od 1935. do 1938. godine i moj uvaženi kolega Šešelj bi to jako dobro trebao da zna, kada smo u jednoj godini imali rast od čak 16%.

Tada je upravo predsednik tadašnje Jugoslovenske radikalne zajednice i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije bio sklon tome i vodio ovakvu politiku kakvu danas vodi predsednik Aleksandar Vučić i razvijao odnose i sa zemljama Male Antante i sa zemljama koje je danas predsednik Vučić okupio u tu tzv. pravoslavnu kvadriteralu, odnosi se dakle na Bugarsku, Grčku i Rumuniju, dakle na zemlje koje i dan danas nemaju nikakav spor sa Srbijom, sa kojima imamo jako, jako dobre mogućnosti da na ekonomski i politički način sarađujemo.

Takođe ću vas podsetiti da je tada bila sjajna saradnja i sa Turskom, ali i da je velika oslonjenost i na Nemačku, i na Italiju, i na Ujedinjeno Kraljevstvo, a da je u stvari najniži nivo odnosa bio sa tadašnjim Sovjetskim Savezom, tako da nije baš istina i nije dobro za našu zemlju da potenciramo to da treba da sarađujemo i da treba u potpunosti da se oslonimo na jednu zemlju.

Ne, upravo treba da radimo ono što radi predsednik Vučić, da imamo dobre odnose sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom. Naravno, strateški cilj naše zemlje je punopravno članstvo u EU, ali i strateško partnerstvo sa SAD. Ništa nama dobro neće doneti to ako budemo se oslonili samo na jednu zemlju, koliko god ona politički i ekonomski bila moćna. Kao što se zalažem i za to da ne budemo potpuno zavisni energetski od jedne zemlje, kao što smo sada i trudićemo se i sledićemo tu politiku da diversifikujemo svoju energetsku politiku i da nemamo samo jedan izvor snabdevanja, pogotovo gasom, jer ako budemo 100% zavisni samo od snabdevanja gasom od jedne zemlje, to znači da nećemo moći u punom kapacitetu da razvijamo ni svoju ekonomiju, ni svoju geopolitičku poziciju.

Što se tiče CEFTA, CEFTA je bila i ostala brana i čuvala teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje zbog toga što, kako je to gospodin Martinović lepo rekao teritorija Kosova i Metohije je bila zastupljena tako da je nju predstavljao UNMIK u skladu sa Rezolucijom 1244. Kosovski Albanci su suspendovali CEFTA, svojim jednostranim unilateralnim potezom i uvođenjem 100% taksi na robu i usluge iz centralne Srbije i tako otežali poziciju, ne samo našoj zemlji, ne samo našim preduzećima, nego ugrozili su mir, ugrozili su stabilnost u celom regionu i to danas cela međunarodna zajednica vidi.

Srbija se bori protiv toga, ali Srbija se ne bori protiv toga što ćemo ići i kukati. Rusija nam neće pomoći, neće ni Amerika, neće ni EU, nego moramo sami da se snalazimo i moramo da pronalazimo tržišta gde ćemo tih 500 miliona dolara robe i usluga, koje smo godišnje prodavali na teritoriji Kosova i Metohije, da diversifikujemo, da prodamo u Albaniji, da dodamo, da prodamo u Severnoj Makedoniji, da prodamo u Bosni i Hercegovini. O tome se radi. Radi se o radnim mestima, radi se o živim ljudima.

Martinović je pominjao i možda to nekome jeste smešno, krastavac, paradajz, pa jeste, to je život koji žive normalni građani Srbije, koji žive od svog rada, koji se bave poljoprivredom, koji se bave i primarnom poljoprivrednom proizvodnjom i prerađivačkom industrijom i ono što je suštinski važno da ćemo mi sprovoditi i sarađivati sa svakim ko je sposoban i ko je spreman da kupi srpsku robu i usluge i ja u tome apsolutno ne vidim ništa loše.

Takođe, kada je u pitanju dugoročna stabilnost i naša želja da sarađujemo sa zemljama u regionu, da vas podsetim na to vreme isto tridesetih godina, se i Milan Stojadinović trudio. Znate i sami da je poslanički mandat osvajao u Crnoj Gori, da mu je tamo bila njegova izborna jedinica, da je čak na izborima 1935. godine osvojio oko 20% glasova Hrvata, znači da je kroz tu svoju ekonomsku politiku i ekonomsku ponudu mogao da animira i jedan broj ljudi i onih naroda koji su bili većinski, kao što mi svi znamo i protiv te Jugoslavije i protiv Srbije i protiv srpskih interesa. Da ne govorim koliko je istrpeo samo u okviru unutrašnje politike, da ne pominjem konkordatsku krizu kada je maltene bio ekskomuniciran čak i iz SPC zato što je želeo dobro ovoj zemlji, zato što je želeo dobro i dobre odnose i sa Vatikanom i sa svima u Evropi, čak i sa Nemačkom i sa Italijom. Zašto? Da bi zaštitio ovu zemlju, da bi zaštito njen interes.

Takva se politika danas vodi, politika rasta od 4,7%, politika novih investicija, politika jedne sasvim, u stvari, nova doktrina rukovođenja jednog ozbiljnog rukovođenja državom, gde je u centru pažnje građanin, gde je u centru pažnje naš interes i gde je u centru pažnje zaštita nacionalnih interesa i našeg naroda, ne samo u centralnoj Srbiji, nego nije dobro i nije politika i nije strategija da mi štitimo našu braću u Republici Srpskoj tako što ćemo davati deklarativnu podršku, ili u Makedoniji ili u Republici Hrvatskoj.

Ne, Srbija danas ima investicije u Republici Srpskoj. Srbija danas održava zajedničke sednice Vlade sa Vladom Republike Srpske i nikoga nije sramota da to kaže i da to uradi. Na svakom državnom skupu ili obeležavanju nekog praznika ili važnog datuma, mi ovde imamo naše prijatelje, našu braću iz Crne Gore, imamo Stojiljkovića iz Makedonije, Srbe iz Rumunije koje predstavljaju naš narod tamo, Pupovca iz Hrvatske.

Dakle, radi se o jednoj sasvim novoj politici uvažavanje naših interesa, njene zaštite. Ali, da bi zaštitili u punom kapacitetu te interese, mi moramo da budemo ekonomski snažni, ekonomski jaki i moramo da ulazimo u ekonomske integracije. Ako vi mislite da mi možemo da prodajemo svoju robu i usluga i da se oslanjamo na Kirgistan, Kazahstan ili bilo koju drugu prijateljsku zemlju, ja to uopšte ne sporim, nije realno, daleko je, skupo je.

Ono što mi možemo da prodamo najbolje, najbrže i gde možemo da budemo najkonkurentiji to jeste ova teritorija „malog Šengena“ i naše insistiranje, odnosno Vučićevo insistiranje na uspostavljanju slobodnog protoka roba, ljudi i kapitala isključivo zato što je to u interesu Srbije, zato što je to u interesu našeg naroda, naših građana i mi ćemo to ovde u parlamentu svesrdno podržavati.

Tako da, završiću time, da kažem da je i ta ekonomska politika i ekonomsko povezivanje u stvari najlekovitije za dugoročnu stabilnost. Pogledajte samo primer nordijskih zemalja. Pogledajte situaciju u Koreji. Pa čak i ta Južna Koreja i Severna Koreja imaju tamo na 33 paraleli u mestu koje se zove Kesong, imaju zajedničku industrijsku zonu gde radi četiri hiljade ljudi iz Severne Koreje koja nikada nije prestala sa radom, bez obzira na intenzitet sukoba, bez obzira na nerazumevanje, bez obzira na dva potpuno različita i dvojaka sistema, ekonomija je nešto, i radno mesto i plata, što je spajalo i što će, nadam se, spajati taj narod koji je isti.

Mi ovde imamo sasvim drugačiji problem, ali mi ne možemo imati drugačiji recept. Samo kroz ekonomsku saradnju, i moram tu da podvučem odlučan posao i rad Privredne komore Srbije, koja je u mnogome učestvovala i dala podršku predsedniku Vučiću i samoj Vladi da dođe do mogućnosti da ekonomska saradnja bude bolja i da se Srbija na taj način nametne kao ekonomski i politički lider ovog regiona. Mislim da bi oko toga trebali svi da se složimo i da naravno razgovaramo ovde u parlamentu, ali možda i na nekim drugim forumima, o modalitetima kako da ojačamo našu ekonomiju i kako da privučemo što više stranih investitora.

Dobrodošli su svi iz Ruske Federacije, Kine, Koreje, arapskih zemalja, Irana, Izraela. Ovde su svi dobrodošli i to je ono što je kvalitet upravo Vučićeve politike, da je uspeo da od Beograda i od Srbije napravi ekonomski centar, gde svi vole da dolaze, vole da investiraju. Mislim da ćemo u tom domenu i te kako napredovati i biti jači, snažniji i moći na bolji način da zaštitimo svoje nacionalne i sve druge interese. Hvala.

Reč ima Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.

Što se tiče deklaracije koju su potpisali Aleksandar Vučić, Zoran Zaev i Edi Rama mi socijalisti, iako je ta deklaracija u pežorativnom smislu nazvana mali Šengen, smatramo da je to uvod u jednu znatno širu priču, odnosno deklaraciju koja će biti regionalnog karaktera i nadamo se da će to biti budući balkanski šengen.

Zašto socijalisti razmišljaju na ovaj način? Isključivo zbog toga što Srbija malim Šengenom učvršćuje lidersku poziciju na Balkanu, zbog toga što Srbija predstavlja stožer, a nadam se i da će ostati stožer pokušaja ekonomskog, privrednog i svakog drugog ujedinjavanja zemalja na Balkanu, čak i carinske unije o kojoj smo malopre komentarisali.

Dobro je da upravo Srbija nameće ovu ideju. Dobro je da upravo Srbija traži ekonomsko ujedinjavanje, dobro je da upravo Srbija predstavlja jednu vrstu barijere svakoj drugoj alternativi malog Šengena koja bi nas u svakom slučaju vodila u katastrofu, da ne kažem u apokalipsu širih razmera, a to su ratna razaranja, to je sve ono što je nekada, ne tako davno, srpski narod i građani Srbije već prošao gubeći živote, gubeći materijalna dobra, gubeći sve ono što čini izvor egzistencije. To Srbija više nikada neće dozvoliti. Zato smatram da banalizacija malog Šengena nije dobra.

Mi možemo da se sučeljavamo i da iznosimo kritike da li mali Šengen treba dalje afirmisati ili ne. Mi čvrsto stojimo na poziciji da mali Šenten i te kako znači očuvanje mira, znači sve ono što podrazumeva smanjivanje tenzija, sve ono što podrazumeva suzbijanje ratnohuškačke retorike i uveren sam da ćemo uskoro imati priliku da ovu ideju ekonomskog i privrednog ujedinjavanja afirmišemo i prema drugim zemljama balkanske teritorije. Prevashodno tu mislim na one sa kojima očigledno imamo poprilično politički zategnute odnose, kao što je Hrvatska, kao što je u nekom delimičnom smislu reči i Federacija BiH itd.

Naš cilj očuvanja Kosova ni u kom slučaju se neće obezvrediti malim Šengenom, naprotiv, mi ćemo i dalje imati isti stav, isti kurs, istu politiku. Ta politika je već dala rezultate. Tačno je da su moje kolege ukazale na pravi broj. Sedamnaest zemalja, dakle 17 zemalja je povuklo priznanje Kosovu, i to zahvaljujući diplomatiji koju u operativnom smislu na najefikasniji način vodi Ivica Dačić, kao ministar spoljnih poslova, i u čvrstoj saradnji i naravno komunikaciji i podršci od predsednika države Aleksandra Vučića.

Uveren sam da će ta diplomatska aktivnost biti još uspešnija. Uveren sam da ovaj broj od 17 zemalja koje su povukle priznanje Kosovu neće ostati na tom broju, da će taj broj biti daleko veći i da će Srbija ostvariti svoj cilj, a to je očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, što je Srbija i u istoriji uvek uspevala da uradi, da se izbori za svoj narod, ovaj put za svoj narod na Kosovu. Zahvaljujem se.

Reč ima Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicom, pred nama je Zakon o budžetu, zakon o kojem raspravljamo u značajno drugačijoj atmosferi nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Zašto to kažem?

Ove godine imamo situaciju da Vlada Republike Srbije, podržana skupštinskom većinom SNS i njenih koalicionih partnera, konačno može da se posveti ključnom cilju svog delovanja, a to je podizanje standarda života njenih građana. Ogroman napor koji je uložen u prethodnih sedam godina doveo je do ostvarenja većeg broja ciljeva, a tako ostvareni ciljevi kreiraju nam i novi budžet.

Problemi koji su u ovoj zemlji postojali decenijama rešavani su jedan po jedan, sistematski, precizno i stručno. Kurs je stabilan i nikada u istoriji nije bio stabilniji. Devizne rezerve su na istorijskom najvišem nivou, a bankarski sistem je stabilan i likvidan sa istorijski najnižim kamatama u Srbiji. Pobeđivali smo tamo gde niko nije očekivao, odnosno po privlačenju stranih investicija smo postali pravo malo svetsko čudo. Rast privrede je stabilan i prebaciće 4% u narednoj godini. Izvoz je u stalnom porastu, a Srbija stalno osvaja nova tržišta i pridobija nove partnere.

Postoji još jedan kvalitet kod ovog Predloga budžeta koji nismo imali prilike da vidimo ranijih godina, a to je da su i struka i javnost i predlagači saglasni u ocenama da je ovaj budžet izbalansiran, da je stabilan, siguran i da ima svoju razvojnu komponentu.

Informacije radi, budžet grada Leskovca za 2019. godinu projektovan je na 4,4 milijarde dinara. Budžetski deficit je planiran u iznosu od 135 miliona dinara, tj. oko 3,4%. Analiza pokazatelja povećanja ostvarenja prihoda ukazuje na to da iz godine u godinu beležimo sve veća ostvarenja prihoda od poreza na zarade, što je direktni pokazatelj naših napora za povećanje investicija, odnosno povećanje broja zaposlenih. Nekoliko godina zaredom ostvarujemo bolju naplatu izvoznih prihoda. To smo postigli uvođenjem novih poreskih obveznika u evidenciju, kao i boljom naplatom starih potraživanja. Aktivirali smo resurse grada Leskovca, stavljanjem zemljišta u funkciju povećanjem prihoda i stvaranjem povoljnog poslovnog ambijenta. Redovno izmirujemo sve obaveze prema upošljenicima, obaveze prema dobavljačima, kao i urednog servisiranja obaveza po izuzetnim kreditima.

Budžet za 2020. godinu biće veći za 7,6% u odnosu na 2019. godinu, jer je to ne samo zakonska obaveza da budžet mora biti planiran i da prati planirani rast BDP-a, već i naše opredeljenje za nastavak pozitivnih kretanja ka ostvarenju što boljih rezultata u radu.

Na kraju, u 2020. godini planiramo povećanje izdvajanja za poljoprivredu, zdravstvo, obrazovanje, kao i za infrastrukturne projekte. Značajno mesto zauzeće i oblast sporta, kao i podrška raznim kulturnim manifestacijama u našem gradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije, gde sam tražio brisanje ovog člana.

Brisanje ovog člana sam tražio iz razloga što smatram da u budžetu Republike Srbije nije potrebno predvideti nikakva sredstva kojima će se finansirati učešće Republike Srbije u projektima Evropske unije, odnosno sredstvima navodno nekim koje treba da odobri Evropska unija.

Svima nama je jasno da Evropska unija ne daje ništa džabe, pogotovo ne daje ništa džabe Srbiji, ne daje ni ovim novoprimljenim članicama Evropske unije, kao što je Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska itd. Što se tiče same Republike Srbije, mi smo samo imali štetu od glavnih članica, ne svih, naravno, nego glavnih članica Evropske unije, jer znamo da su njihove armije kroz NATO pakt bombardovale našu zemlju.

Zato ne želim da kažem da se moramo apsolutno okrenuti od zemalja Evropske unije, ali ovde smo danas čuli jednu lepu vest od ministra Malog, a radi se o potpisanom sporazumu sa jednom kompanijom iz Republike Kine o izgradnji industrijskog ili tehnološkog parka, kako se to već zove, ovde u Beogradu, na teritoriji Borče, u delu gde se nalazi ovaj most „Mihajlo Pupin“.

Dakle, postoji alternativa i svakako treba usmeravati i sredstva i saradnju na onu stranu gde su vaši prijatelji, gde su zemlje sa kojima možete razgovarati, hajde da kažem, na jednoj prijateljskoj, na jednoj ravnopravnoj osnovi. Danas je prava privilegija imati takvog prijatelja kao što je to Republika Kina, a Srbija je sigurno jedan od vodećih prijatelja Republike Kine, pogotovo kada je u pitanju Balkan, pa i čitava Evropa. Zato smatram da treba više energije i pažnje i svih drugih stvari usmeriti na ovu stranu. Hvala.

Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, predsednice.

Samo kratko želim da kažem da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio da ovaj amandman nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, i to sa članom 28. Zakona o budžetskom sistemu, koji se odnosi na pripremu budžeta i finansijskih planova, u smislu kako bi budžet trebalo da izgleda, odnosno da se sastoji iz opšteg dela, posebnog dela, obrazloženja, itd. i nadalje se taksativno navodi, neću čitati.

Opšti deo budžeta mora da obuhvata i procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje budžeta Srbije u sprovođenju finansijske pomoći EU.

Ono što smo čuli sada iz obrazloženja, mislim da rečenica - Evropska unija ne daje ništa džabe nije nikakav argument.

Zbog toga i dalje ostajem pri tome da se ovaj amandman ne prihvati i mislim da nije dobro da se predlaže da se ukine mogućnost da konkurišemo za projekte koji će samo doneti benefit građanima, samo zato što se radi o Evropskoj uniji. Pri tom, naš budžet sada može da podnese to učešće, da kažem, kada se radi o projektima. Tako da iz tih razloga predlažem da se amandman ne prihvati. Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandman je podnela poslanica Ružica Nikolić.
Da li gospođa Ružica Nikolić želi reč? (Da)