Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime SRS predložio izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, i to u članu 19, gde sam predložio da se menja i da glasi – nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog, od svoga dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.
Stav 3. predlažem da se manja i da glasi – učinilac koji je prekoračio granice nužne odbrane blaže će se kazniti.
Posle stava 3. predlažem da se doda novi stav koji glasi – ako učinilac prekorači granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, oslobodiće se krivičnog gonjenja.
Dame i gospodo, mi smo svedoci u Republici Srbiji da godišnje na hiljade krivičnih dela razbojništava, ubistava, silovanja, pljački, svesni smo svega toga što naši građani doživljavaju i preživljavaju, a da zakonom nije regulisano da taj građanin ima pravo na samoodbranu, da štiti sebe, svoj život, svoju bezbednost, svoju imovinu i da na taj način bude u skladu sa Ustavom zaštićen. Ovo pitanje je detaljno rešeno u uporednom pravu, kako kontinentalnog, tako i evropskog.
Prema tome, ovde se ukazuje nužna potreba da se u Krivičnom zakoniku konačno reguliše nužna odbrana, jer svaki čovek ima pravo na nužnu odbranu.
Imali smo slučaj u Žarkovu, kada je kriminalac provalio prozor kroz kupatilo, ušao je u kuhinju, u kuhinji je porodica doručkovala, kriminalac je uzeo nož i napao gazdu, a gazda je tada, tom prilikom, upotrebio nož i njega ranio, a on je pobegao kroz prozor od kupatila i na kraju je završio, jer je u bolnici preminuo. Ali, taj čovek, koji se banio, koji je branio i sebe i imovinu svoju i svoje građane, taj čovek je bio izložen godinama krivičnog gonjenja i suđenja.
Prema tome, smatram da je ovde nužno da se izvrše izmene i dopune Krivičnog zakonika.
