Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/311-19

1. dan rada

28.11.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 19:10

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slavica Živković. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Slavica Živković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću svoje izlaganje započeti sa zakonom koji je veoma značajan sa aspekta privrede, a to je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, po kojem će od Nove godine stopa doprinosa za PIO, po osnovu zarada koju plaća poslodavac, biti smanjena za 0,5%.

Konkretno to bi značilo da poslodavac plaća doprinose po stopi od 11,5%, umesto dosadašnjih 12%, dok bi zaposleni i dalje plaćao 12% doprinosa na zaradu. Na taj način obezbeđuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje radnici ostvaruju na osnovu rada, s jedne strane, a sa druge strane smanjuju se troškovi poslovanja za poslodavce.

Povećanjem neoporezivog dela zarada sa 15.300 na 16.300 dinara, kao i smanjenje doprinosa za PIO od 0,5% za poslodavce, država nastavlja da smanjuje poreze na zarade sa 62 na 61%.

Inače, Fiskalni savet Srbije je takođe ukazao na to da je sa ekonomskog stanovišta smanjenje fiskalnog opterećenja zarada veoma bitan i da je prioritet u ovom trenutku, posebno što bi se na takav način unapredila konkurentnost domaće radne snage i stimulisalo zapošljavanje i investiranje privrede. Taj cilj je moguće postići ili smanjenjem stope socijalnih doprinosa ili povećanjem neoporezivog cenzusa.

Fiskalni savet je takođe predložio da se neoporezivi cenzus poveća u dosta većem iznosu. Međutim, sigurno da je procena, ako je Ministarstvo finansija napravilo i iznos koji je moguće podneti u ovom trenutku je pažljivo predložen. Po proračunu iznetom u Nacrtu Ministarstvo finansija procenjuje da će po osnovu smanjenja stope doprinosa za obavezno PIO na teret poslodavca doći do smanjenja budžetskih prihoda za oko 9,8 milijardi dinara. To su ozbiljna sredstva kada govorim o smanjenju budžetskih prihoda, ali se procenjuje da će rezultati ovih mera amortizovati ovu cifru.

Takođe je sličan stav i Unije poslodavaca da bi država trebalo mnogo smelije da iskorači u smanjenju nameta na rad, jer je privredi neophodno rasterećenje u većoj meri što bi značajno uticalo na porast domaćih investicija.

Takođe je sličan, veoma značajno, to su mere koje imaju za cilj podsticanje zapošljavanja. Od 1. januara 2020. godine kompanije koje budu povećale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu u 2019. godini dobiće oslobođenje od 70% poreza na zarade i doprinose za PIO, a tokom naredne dve godine oslobađanje će se smanjiti na 65%. Ova zakonska rešenja uticaće kao podsticajna mera na privredne subjekte da zapošljavaju veći broj lica određenih kategorija, tj. za poslodavca koji zasnuje radni odnos sa kvalifikovanim novozaposlenim licem pod uslovom da ne smanji broj zaposlenih od početka godine.

Za nas iz SDPS od izuzetne važnosti su znanje, obrazovanje i podsticaj koji to dodatno stimulišu. Posebno mislim na privredna društva koja se bave inovacionim delatnostima, koje su ovim zakonom prepoznata kao izuzetno važna, jer podsticaji, tj. oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa za 36 meseci za osnivača izuzetno je značajan podsticaj koji će doprineti jačanju preduzetništva i dati šansu pametnim i preduzimljivim ljudima kojih je u Srbiji dosta, da pokrenu sopstveni biznis, koji do sada nije postojao.

Imajući u vidu da se ovim zakonom predlaže uvođenje oslobađanja od plaćanja doprinosa po osnovu zarade novozaposlenih lica kod poslodavaca, pored ostalog i kod novoosnovanih privrednih društava koje obavljaju inovacionu delatnost očekuje se da će predloženo zakonsko rešenje doprineti osnivanju privrednih subjekata posebno u pomenutoj delatnosti.

Takođe, mera koja se odnosi na smanjenje stope doprinosa za PIO po osnovu zarade ima za cilj da doprinese stvaranju povoljnih uslova privređivanja kroz rasterećenje privrednih subjekata čime se takođe podstiče njihovo stvaranje smanjenjem cene rada stvaraju se preduslovi za poboljšanje konkurentnosti privrednih subjekata.

Pomenutim novim merama država je tokom naredne godine do posla bi moglo doći najmanje 5.000 radnika. Jedna od izjava ministra za finansije, gospodina Siniše Malog je i nagoveštavala da ćemo u narednoj godini, zahvaljujući ovim merama doći do jednocifrenog procenta nezaposlenih, a danas smo evo čuli, i naravno, to je vrlo značajan podatak da se već nalazimo na jednocifrenoj stopi. S toga, verujem da će ova predložena rešenja u narednoj godini značajno doprineti da se ovaj procenat što više popravi i poslanici SDP će podržati predlog rešenja koji se nalaze u ovom zakonu.

Drugi zakon o kome želim posebno da govorim jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama PIO. Imajući u vidu da ovaj zakon dotiče 24% stanovništva u Republici Srbiji, jer je upravo to stanovništvo koje je korisnik penzionog fonda.

Šta je ono što je veoma bitno, postavlja se vrlo često pitanje, zašto je stalno potrebno usklađivati penzioni sistem, zašto stalne izmene i zašto su penzioneri ti koji su uvek na udaru nekih novih reformi?

Sistem PIO u obaveznom obliku razvijen je u posleratnim godinama mislim na Drugi svetski rat, kada je starosna struktura stanovništva bila povoljnija. Kada kažem povoljnija mislim da je stanovništvo tada bilo mlađe i da je odnos između osiguranika i korisnika bio dosta povoljniji.

Zbog toga se u ovaj sistem ugrađuje dosta pozitivnih rešenja od uslova penzionisanja, načina obračuna, visine penzija i slično. Međutim, sa promenom demografske strukture, sa lošijom ekonomskom situacijom i opadanjem nivoa zaposlenosti, ovaj sistem je počeo da zapada u krizu, tako da se početkom devedesetih godina prošlog veka pojavljuje deficit u finansiranju isplata penzija i niza drugih prava koja obezbeđuje ovaj vid osiguranja.

Izazovi sa kojima se suočava penzioni sistem su karakteristični ne samo za Srbiju, nego skoro za sve evropske zemlje, tako da se sa njima suočavaju čak i razvijene zemlje zapadne Evrope.

Život i okruženje stalno zahtevaju donošenje novih mera koje vode unapređenju penzijskog sistema, pre svega kroz realnije definisane parametre. Povećanje starosne granice za odlazak u penziju, koja je više bila u skladu sa produženjem životnog veka, privrednim razvojem i međunarodnim trendovima, usmeravanje na ponovnu aktivnost lica sa smanjenom radnom sposobnošću, uključivanje novih vidova osiguranja dobrovoljnih penzijskih fondova, sve ovo su bile mere koje su bile sprovedene u prethodnom periodu.

Međutim, ono što ovo zakonsko rešenje donosi i ono što je izuzetno bitno, ključna izmena se odnosi na definisanje formule za usklađivanje penzija, perioda u kome će se usklađivanje vršiti, kao i parametara koji će se uzimati u obzir za određivanje procenta usklađivanja.

Uspešnim završetkom procesa fiskalne konsolidacije čiji je sastavni deo bio i unapređenje stanja u penzijskom sistemu, stvorena je mogućnost da se povećaju primanja penzionerima i obezbedi realan rast njihovog standarda.

Predlogom zakona je predviđeno da se počev od 2020. godine penzije usklađuju po tzv. švajcarskoj formuli, tj. da se procenat usklađivanja visine penzija dobija prema formuli koja obuhvata zbir 50% rast, zarada u prethodnoj godini i 50% rasta potrošačkih cena u istom periodu.

Kao posmatrani period uzima se jun 2018. godine i 1. jul 2019. godine, razlog što se uzimaju ovih 12 meseci, jeste što se podaci iz Republičkog zavoda za statistiku dobijaju najranije 50 dana za poslednji mesec, s toga ako posmatramo kalendarsku godinu od 1. januara 2019. do 31. decembra 2019. godine, ne bi bilo moguće napraviti način za novi obračun i ovaj zakon ne bi stupio na snagu 1. januara 2020. godine.

Definisanje formule za usklađivanje penzija, perioda u kome će se usklađivanje vršiti, kao i parametara koji se uzimaju u obzir za određivanje procenta usklađenosti za cilj imaju obezbeđenje prvenstveno postojanja jasnog, predvidljivog načina usklađivanja visine penzija. Zatim, da rast penzija u određenoj meri bude vezan za rast plata i povećanje realne vrednosti penzija, a time i standarda penzionera, što je izuzetno važno. I poslednje, ali jako bitno jeste očuvanje finansijske stabilnosti i održivog načina finansiranja isplata penzija, kao i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

S obzirom na to da korisnici penzija čine preko 24% stanovništva Srbije, jasno je koliki je značaj predloženih izmena za unapređenje ekonomskog položaja ove kategorije stanovništva u društvu, kao i značaj za društvo u celini.

Predloženim predlogom zakona proširuje obuhvat kategorija koje imaju pravo na porodičnu penziju, izjednačava se pravo iz bračne sa vanbračnom zajednicom. Pravo na porodičnu penziju može ostvariti supružnik ili vanbračni partner ukoliko su brak ili vanbračna zajednica trajali najmanje tri godine.

Smatram da se ovim rešenjem otklanja jedna velika nepravda prema licima koja obično iz vrlo opravdanih razloga nisu u mogućnosti da zasnuju bračnu zajednicu, ali njihov način života ni u čemu ne odstupa od braka koji je uređen zakon, pa samim tim i prava nadživelog partnera nisu do sada mogla biti na bilo koji način regulisana.

U Srbiji živi u vanbračnoj zajednici 57.500 lica starijih od 50 godina. Ono što je veoma važno, a što bih posebno naglasila, jeste da porodičnu penziju po novom zakonu o kome danas govorimo može ostvariti i supružnik iz razvedenog braka ili vanbračni partner posle prestanka života u zajednici, ako im je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje. Postojanje vanbračne zajednice i obaveze izdržavanja utvrđuju se u vanparničnom postupku.

Zbog čega želim da ovo posebno naglasim? Svedoci smo loše statistike i tragičnih događaja koji su vezani za nasilje u porodici, a posebno ovde mislim na nasilje nad ženama. Žene koje su na višem rizičnom nivou da dožive nasilje upravo su ekonomski zavisne žene, upravo sramota i ekonomska zavisnost predstavljaju glavne prepreke za prijavljivanje nasilja u porodici. Niko ne treba da trpi nasilje, niti da se miri sa nasiljem. Svedoci smo čestih izjava žrtava da obično smatraju da je kasno da se sada nešto promeni posle toliko godina, da je kasno da se u pedesetim ili šezdesetim, kada dolazi do bolesti, a radnog staža nema, donose odluke koje vas lišavaju egzistencije, sve su to razlozi koji opredeljuju žene da se mire sa nasiljem do možda tragičnog ishoda.

Ovom merom kojom se proširuje obuhvat kategorija koje imaju pravo na porodičnu penziju, da i razvedeni supružnik, koji ima rešenje na izdržavanje ima pravo da nasledi porodičnu penziju, jeste indirektan doprinos prevenciji nasilja nad ženama.

Kada govorimo o karakteru porodične penzije kao prava koje koristi nadživeli bračni partner, a od sada i vanbračni, od čega žene čine 95% korisnika, mali je udeo lica koji žive u vanbračnoj zajednici, svega 2%, tako da se u kraćem i srednjem roku ne može očekivati značajan porast broja korisnika porodične penzije po ovom osnovu. Ovde je vrlo važno naglasiti da se uvodi uslov za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, tj. trajanje bračne, odnosno vanbračne zajednice minimalno tri godine u cilju zloupotrebe ovog prava, što će dodatno ograničiti porast broja korisnika porodičnog cenzusa.

Obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje čini osnovu penzijskog sistema u Republici Srbiji i zasniva se na tekućem finansiranju penzija, što je slučaj u najvećem broju evropskih država. To znači da sva lica koja obavljaju neki rad i po tom osnovu ostvaruju prihod, izdvajaju obavezni deo za penzioni fond iz kojih se finansiraju penzije sadašnjih korisnika, time dobijaju mogućnost da se ostvari pravo na sopstvenu penziju nakon ispunjenja odgovarajućih uslova.

Osnovna karakteristika penzionog sistema je dugoročni uticaj što za posledicu ima to da svaka izmena u ovom sistemu neposredno utiče, kako na sadašnjeg osiguranika i korisnika, tako i na položaj budućih generacija. Sigurno smo ovim predlozima doprineli boljem položaju sadanjih osiguranika i korisnika, kao i na položaj budućih generacija.

Poslanici SDPS će u danu za glasanje podržati zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Dejan Radenković

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice, uvaženi ministri, SPS danas podržava budžet Republike Srbije za 2020. godinu, pa je logično da će podržati i izmene i dopune Zakona koje su neophodne da bi se budžet izvršio na pravi način na koji je usvojen.

Samim tim, ova rasprava nije o tome da li su nam ovi zakoni potrebni, već o tome šta su efekti njihovi, odnosno gde treba da idemo u godinama koje dolaze. Socijalisti su za razliku od mnogih stranaka, stranka sa višedecenijskim iskustvom, i znamo koliko je bitno da se gleda mnogo duže od jednog mandata, je se tako postiže trajnost, posebna trajnost u konstruktivnom državotvornom političkom radu.

Nama je drago da imamo zakone koji nam omogućavaju da konačno ostvarimo ono što jeste srž svake stranke levice, socijalna pravda, ali ne na uštrb razvoja države i privrednog rasta. Mi smo danas srećni što su godine štedljivosti dovele do toga da danas bez ikakvog straha možemo obnavljati socijalne funkcije države i da iz dana u dan je primetno da idemo ka boljem uređenju sistema.

Drugim rečima, odgovorno socijalna politika je deliti ono što je stvoreno, za razliku od mnogih koji su voleli da dele ono što nije ni postojalo. Nikada nismo krili da su nam ljudi koji su pošteno radili godinama i gradili našu zemlju, izuzetno bitni i da je SPS njihov istinski predstavnik. Mi nikada nismo odustali od toga da su naši penzioneri grupa koja treba da u miru provodi svoje dane, bez straha od siromaštva. Čak i kada je to bilo nepopularno, odnosno kada je to bilo vrlo popularno, nismo se utrkivali u davanju ili ispunjavanju nerealnih zahteva.

Ako je nešto bila i ostala naša vodilja politike, to je realnost, a kada sete realni onda nemate problem da imate mnogo neispunjenih obećanja. Švajcarski model usklađivanja penzija i kraj privremenih umanjenja je znak da smo izašli na srednjoročno održivi i da nas u godinama koje slede čeka još rada na pravednijem sistemu gde će PIO biti, što je više moguće, samoodrživ, ali i gde će se slati jasna poruka koje su njegovi doneti, u decenijama koje slede, da bi oni koji su danas u naponu radne snage, mogli planirati svoju starost.

Srećni smo što smo u mogućnosti da smanjimo stope doprinosa. Samo privreda kojoj se ne potkresuju krila može da nam pruži socijalnu državu i da imamo socijalnu pravdu u blagostanju, umesto u siromaštvu.

Zdrava privreda zahteva zdravu poresku politiku, a posebno onu koja podstiče nova zapošljavanja, inovacije i investicije. Set mera koje danas donosimo i ovi zakoni koji su danas, bar što se ovog prvog pretresa tiče, su još jedan deo velikog budžetskog reformskog paketa i oni nam donose nova radna mesta, posebno radna mesta koje će donositi veće plate u privatnom sektoru, da bi imali od čega plaćati veće plate, naravno u realnom sektoru

Logika razuma trijumfuje, a logika ekonomske i socijalne demagogije je poražena u Srbiji. Porast plate je izvestan u privatnom sektoru. Porašće minimalac, a mi smo zadovoljni što imamo Srbiju u kojoj je minimalac mnogo dostojanstveniji nego što je bio.

Olakšice koje su deo ovih izmena i dopuna dovešće do rasta plata u privatnom sektoru, kako sam već naveo. Nemoguće je da se to ne desi jer je krojenje mera dobro osmišljeno i možemo da kažemo da je to nešto što se dešava već godinama. Drugim rečima, nama ljudi veruju jer stojimo iza sopstvenih dela, kao i iza zajedničkog rada ove skupštinske većine i Vlade koju ova većina obrazuje.

Takođe, rast plata u javnom sektoru je izvestan. Javni sektor nije trošak. Dobra država je preduslov da imamo i dobru privredu. Nema dobre države za koju rade visokoobrazovani za plate koje su neznatno veće od minimalca, u uslovima koji su nedostojni. Ne možete imati dobro zdravstvo, školstvo, odbranu, policiju, državnu upravu i od njih očekivati sve, a davati im ništa. Naravno, možemo očekivati da će se na dobro dobrim uzvratiti, jer su naši ljudi širom Srbije, možemo slobodno da kažemo, i vredni i radni ljudi.

Ako ste mislili da neću tradicionalno se pozivati i ponavljati ono što je bio nekada naš stav, stav ranijih godina i ove većine, prevarili ste se. Samo tako možemo da pokažemo da smo znali šta je prelazak sa reči na delo i šta su razlozi vere u ovu vladajuću većinu.

Na primer 2016. godine, navešću nekoliko delova iz diskusija koje je imala SPS – država nije trotinet koji se može lako zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru, bez da se dese ikakve ozbiljne posledice, osim malo izlizanog đona. Mi smo uspeli da preokrenemo brod koji je išao u pogrešnom smeru i umesto ka santama leda, on ide u pravcu mirnog i sigurnog mora.

Priznanja nam stižu od institucija koje su veoma zainteresovane za naš budžet. Ne zato što neko voli Vladu i ne zato što neko brine o poveriocima naše zemlje i njihovim interesima. Kada vam MMF kaže da su postavke realne, a realizacije ohrabrujuće, onda ta ocena dolazi od nekoga ko nema ijedan politički ili bilo kakav drugi razlog da nam ulepšava stvarnost.

Mnogo je i lepih očekivanja. Imamo uravnotežene finansije i možemo već sada razmišljati o razvojnoj stavki. Otvara se perspektiva smanjenja poreskih stopa i proširenja poreske osnovice. Moći ćemo da gledamo celokupnu sliku i da iz tog holističkog pregleda imamo i odgovarajuće strategije, politike i mere koje su nam u vreme izlaska iz stanja gašenja požara i nekada su nam delovale kao daleka i neizvesna budućnost.

Takođe, završava se vreme kada smo bili limitirani u podršci ugroženim grupama. Na primer 2013. godine, ovaj budžet ima solidnu osnovu, tako smo govorili tada, ovaj budžet ima solidnu osnovu u izmenama sistemskih zakona. Efekti njihove primene imaće blagodatno dejstvo na budžet, kada se u obzir uzmu sva smanjenja budžetskih priliva i sva povećanja koja će nastati. Neke od izmena za koje se govori da će stvoriti rupu u budžetu trebalo je da poboljšaju ukupni privredni ambijent, broj transakcija iznad svega, da uvere mnoge firme da se više isplati poslovati legalno nego u sivoj zoni.

Za razliku od nekih recepata iz prošlih vremena, država se ne postavlja kao neko ko drži bič i izriče drakonske kazne za poreske prekršaje, nego postavlja zdrav sistem. Uvođenje reda u ovoj oblasti bi moglo da rezultira značajnim uvećanjem budžetskih prihoda koja nam sada izmiču, jer se mnogi opredeljuju da uopšte ne ulaze ili velikim delom ne ulaze u legalno poslovanje. Sadašnja većina je rešena da polako preokrene taj smer nudeći atraktivan ambijent umesto pretnje.

Možda je jedna godina kratak rok da se stekne potpuna kredibilnost i da poreski prihodi počnu da se generišu i šire baze i kroz veći obim poslovanja, ali to će se desiti u svakom slučaju, opet napominjem, pričam o 2013. godini, kako se pričalo o budžetu.

Ako je nešto garancija da će ova većina raditi bez lutanja, da će kredibilno sprovoditi sopstvene politike, moramo da napomenemo i stožernu ulogu SPS koja je godinama isticala principe socijalne tržišne privrede, konsenzusa i vođenja razumnih ekonomskih politika koje neće ići iz jednog ekstrema u drugi.

Stabilnost i svest pojedinca, porodica ili lokalna zajednica neće zapasti u bedu ako se vetrovi na tržištu promene, trenutno je najveći resurs koji Srbija ima, a on nije dovoljno prepoznat. Kako smo sada na dobrom putu da počnemo voditi razumne politike koje se zasnivaju na tim premisama, teško je verovati da to neće biti prepoznato od strane onih koji pune budžet.

Osnova za naš optimizam, opet napominjem da je to iz 2013. godine, u stvari je bolje rečeno realizam, a ima ga i u drugim oblastima. Ono što neki vide kao manu, to je da nećemo da otpuštamo ljude koji stvaraju vrednost, tražnju, na kraju krajeva, pune budžet, bez da sagledamo alternative, a posebno bez sagledavanja štetočinstva takvog pristupa pokazaće se kao dobra politika.

Nema osnova za verovanje da će mehanička seča posla u javnom sektoru rezultirati ičim osim slabijom uslugom za građane, padom efektivne tražnje i troškovima otpuštanja i ponovnog zapošljavanja koji su veći od ušteda. Ono što ima smisla je da se u postojećoj masi plata implementiraju mehanizmi koji će stimulisati visoke učinke i to će se desiti. Umesto uzimanja fiskalne satare kojom bi se pacijent lečio tako što bi se njegovo stanje pogoršalo, mi predlažemo da javni sektor uzme sve ono što je dobro u privatnom i da se na to dodaju specifičnosti svrhe svake od institucija i organizacija javnog sektora. Umesto da otpustimo 1.000 ljudi, mi se zalažemo da se ti ljudi efikasnije koriste, da onima koji svoje mesto u javnoj upravi ne vide kroz prizmu zadovoljenja interesa građana, koji u stvari taj javni sektor i finansiraju, se pošalje poruka da se u javnom sektoru plata zarađuje i da se na minimum svedu prilike za zloupotrebe. Ovo zalaganje nije moda, nije novost, jer se mi za ove principe zalažemo dugi niz godina.

Na samom kraju, mogu da kažem da se nismo i nećemo obraćati izmišljenom ili stvarnom političkom protivniku, ali hoćemo građanima davati svaki put argumente da ne menjamo svoje stavove, da stojimo iza onoga što jeste razlog zašto jedina prava odgovorna levica u Srbiji leži u SPS, od početka do kraja, i da ćemo nastaviti da bez velikih reči, ali sa odgovornim ponašanjem, odgovornim politikama stvaramo velika dela.

Ono što bih, uvaženi ministre, hteo samo da vam skrenem pažnju, a to ćemo kada bude rasprava u pojedinostima, koleginica Stefana Miladinović i ja smo podneli jedan amandman koji je u skladu sa onim što mislim da će se desiti danas na sednici Vlade, da se usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, da i ovaj segment koji je ostao nerešen, pošto smo sa našim nekim inicijativama i pitanjima koje smo imali kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, gde se ovim današnjim predlogom rešava dilema u poreskoj upravi što je bilo oko naplate koliko komada, šta komada i tumačenja jedne godine ovako, druge onako. Ja sam i tada postavljao poslaničko pitanje i drago mi je što se to rešava, idemo korak po korak i rešavamo jedan po jedan problem zajedničkim snagama.

Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji. Moje kolege koje će govoriti u narednom delu rasprave imaće priliku da kažu i dodatne stavove po ovim drugim zakonima koji su u okviru ovog prvog zajedničkog pretresa. Hvala na pažnji još jedanput.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
...
Stranka moderne Srbije

Vladimir Đurić

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani, današnja rasprava predstavlja na neki način nastavak budžetske sednice, zato što raspravljamo o zakonima koji prate Zakon o budžetu. Kroz ovaj set zakona se zapravo i tehnički implementiraju određene mere Vlade koje su predviđene ekonomskom politikom oličenom u Zakonu o budžetu.

Najpre, što se tiče Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakona o porezu na imovinu, čije se izmene predlažu, načelno su oni prihvatljivi i mogu se pozdraviti, zbog propisivanja elektronske korespondencije sa poreskom upravom i zbog oslobađanja građana obaveza podnošenja određenih poreskih prijava, na primer u porezu na nasleđe i poklon.

Naravno, biće potrebno rešiti probleme koji su sprovođenju zakona koji sadrže mere digitalizacije se javljaju, pogotovo u manjim sredinama. Ali, u načelu, ovo su dobre mere, videćemo kroz raspravu o zakonu u pojedinostima.

U pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, tu sada ima jedna od prvih mera koja se predviđa, da se za 70% umanjuje osnovica za porez na zarade novonastanjenog obveznika, dakle zaposlenog i nažalost javnosti nije do kraja objašnjen pojam novonastanjenog obveznika, odnosno zaposlenog, tako da se javljaju spekulacije.

Mi svakako ne želimo da populisti raspiruju strah od migranata ili netrpeljivost prema izbeglicama sa prostora bivše Jugoslavije, jer je Srbiji i njenoj privredi potreban svaki kvalifikovani radnik, bilo da je reč o domaćem obrazovanom radniku sa veštinama za 21. vek ili nekome ko je u Srbiju došao iz, recimo, Republike Srpske, pošto je novosadski univerzitet prepun studenata koji iz Republike Srpske u Novi Sad dolaze po kvalitetno obrazovanje iz oblasti računarskih nauka i mnogi od njih i ostaju u ovoj brzorastućoj privrednoj grani koja svoju ekspanziju ima baš, eto, sticajem okolnosti, iz sredine iz koje ja dolazim, a to je Novi Sad. Na Vladi je svakako da kreira ambijente na tržištu rada, da tržište rada svu ovu ponudu rada apsorbuje i da zaposli sve.

U pogledu doprinosa na penzijsko-invalidsko osiguranje, za koji je predloženim izmenama predloženo smanjenje za pola procentna poena u delu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavca, tu imamo određene kritike. One se pre svega tiču sveukupne ekonomske politike proklamovane Zakonom o budžetu, zato što mislimo da je ovo smanjenje moglo biti veće. Jer, da nisu prekomerno povećane plate u javnom sektoru, a obrazložiću zašto mislim da su prekomerno povećane, u čemu se ta prekomernost vidi, ovo smanjenje je moglo biti oštrije, najmanje za još jedan procentni poen, što bi privredu rasteretilo za još skoro 13 milijardi dinara, kao jedna sveukupna neselektivna subvencija celoj privredi u vidu smanjenja ulaznih troškova rada.

Ovo povećanje plata je stoga nužno još jednom iskomentarisati, jer govori o tome zašto je predloženo nedovoljno smanjenje, po našem mišljenju, po mišljenju Stranke moderne Srbije. Dakle, to povećanje plata ide ispred očekivane nominalne stope rasta BDP-a, to je negde oko 5,5%, realan će biti oko 3,5%, ako se doda inflacija, to je to, i to je jedini indikator budžeta na kojem, da kažemo, projektovana krvna slika javnih finansija ulazi u crveno. Samo na tom jednom indikatoru koji, eto, nije urađen školski i nije urađen po knjigama.

Kada plate javnog sektora rastu po stopi većoj od stope nominalnog privrednog rasta, ekonomski udžbenici kažu da se na taj način troši nezarađeni budući dohodak i to u naše tek konsolidovane javne finansije unosi nepotreban budući fiskalni rizik buduće potencijalne nestabilnosti.

Dodatni problem je i u tome što je to povećanje urađeno paušalno, po sektorima, a da istovremeno nemamo definisane platne razrede i nemamo tu dugo godina čekanu analizu reforme zaposlenosti u javnoj upravi, u javnom sektoru, u javnim preduzećima. Mi ne znamo kao država kako treba resistematizovati zaposlene u javnom sektoru. Taj problem rešavamo zabranom zapošljavanja, koja je i dalje na snazi, pa za posledicu imamo ukupne viškove, ali istovremeno i manjkove na važnim pozicijama u javnom sektoru.

Istovremeno se zabrana zapošljavanja zaobilazi zapošljavanjem na povremenim i privremenim poslovima, jer broj ovakvih radnika je od 2014. godine porastao 50%. Dakle, tamo gde ih je bilo 10, sada ih ima 15. Na taj način su očekivane uštede od jedne ovakve mere izostale.

Fiskalni savet je takođe dao primedbu da u fiskalnoj strategiji izostaju dugoročne strateške mere strukturnih reformi, pre svega reformi javnog sektora i pre svega reformi javnih preduzeća. Moramo se kao poslanička grupa Stranke moderne Srbije složiti sa ovim primedbama, zato što smo slabo šta čuli o dugoročnim reformskim planovima, na primer, "Elektroprivrede Srbije". Nedavno smo dobili analizu problema u poslovanju "Elektroprivrede Srbije" i konstatovano je da su nedovoljne investicije ovog javnog preduzeća učinile da je ono postalo najveći zagađivač životne sredine u Srbiji. Tu je frapantan podatak da samo jedna termoelektrana Kostolac B emituje 130 hiljada tona sumpordioksida godišnje, što je jednako ukupnoj godišnjoj emisiji svih nemačkih termoelektrana.

Dakle, sleduju nam mere reformi koje će morati dovesti do internih ušteda u mnogim javnim preduzećima, pre svega u EPS-u, a verovatno se podrazumeva i ozbiljnije povećanje cene struje, koje neće biti fer prema građanima ako reforme javnih sektora i ovih javnih preduzeća izostanu. Poskupljenje struje je već najavljeno od 1. decembra i ono će delom potrošiti neki taj dodatni dinar u porodičnom budžetu koji je posledica nekih poreskih olakšica i povećanja minimalne cene rada.

Ipak, uprkos svemu ovome, mi smo pribegli jednostavnom, opštem, nekom linearnom sektorskom povećanju plata i to je sprečilo da ova podsticajna mera smanjenja doprinosa na penzijsko-invalidsko osiguranje bude oštrija, bude veća i da se privreda na taj način bolje podstakne. Nažalost, svi ovi faktori koji koče privredni rast, i dalje stoje, a srpskoj privredi potrebni su upravo veći podsticaji ove vrste, pre svega na fiskalnom rasterećenju rada. Jer, iako su nam ova fiskalna opterećenja na rad manja od regiona, mi zapravo i nemamo drugih konkurentskih prednosti, jer ne možemo da se pohvalimo prevelikim raspoloživim investicionim i obrtnim kapitalom u privredi, nemamo ni preteranu pravnu sigurnost, pa smo zbog toga prinuđeni da subvencionišemo investitore u Poglavlju 23 procesa pridruživanja EU koji se bavi vladavinom prava, nismo dovoljno odmakli, daleko smo od zatvaranja tog poglavlja. Tako da nam je ova mera fiskalnog rasterećenja rada jedna od retkih koja nam je preostala da našu privredu podstaknemo.

Da nam je potreban jači privredni rast koji bi se ovim merama mogao podstaći govore i podaci kada se porede Srbija i region centralne i istočne Evrope: 2008. na 2019. godinu Srbija je rasla 19%, region centralne i istočne Evrope, dakle, zemlje u okruženju 34%, znači 19:34 posto. Prva polovina 2019. godine - Srbija je rasla 2,8%, centralna i istočna Evropa 4%.

Ne možemo se u privrednom rastu pozivati na jednokratne fenomene kada smo imali privredni rast, zbog toga što je prethodna godina bila katastrofalna, jer je suša potukla BDP u poljoprivredi, pa je naredna godina merena sa tako niskom osnovicom imala veliki rast, ili kada smo imali povoljniju konjukturu na tržištima evro-zone, kada je cena naftnih derivata išla naniže, pa je to išlo našoj privredi na ruku, jer je to zapravo snižavalo ulazne troškove i predstavljalo neku neselektivnu podsticajnu meru iz okruženja za celu srpsku privredu. Svih tih faktora sada više nema i ne očekuju se. Naprotiv. Dakle, trendovi su već u evro-zoni i u regionu okrenuti.

Zbog toga smo u Stranci moderne Srbije stava da se trebalo pribeći meri blažeg povećanja zarada u javnom sektoru, onoliko koliko nominalni rast BDP dozvoljava, dakle, recimo, 5,5%-6%, a da se ta ušteda kroz manje povećanje iskoristi da se država odrekne dela fiskalnih prihoda kroz veće smanjenje fiskalnih opterećenja na rad.

Mere koje su dobre su te što će se na još godinu dana produžiti olakšice u vidu 65% do 75% povrata doprinosa za socijalno osiguranje na zaradu novozaposlenog lica, što novoosnovani poslodavac za zaradu osnivača će biti takođe oslobođen tri godine od dana osnivanja doprinosa na zarade osnivača i što na zaradu novozaposlenog lica se poslodavac oslobađa doprinosa za penzijsko-invalidsko u naredne tri godine, i to 100%, 95% i 85% po godinama.

Videćemo koliko će ove mere novčano vredeti privredi. Bolje bi bilo da su one bile propraćene još i nekim dodatnim smanjenjem akciza, pre svega na naftne derivate. Nažalost, to je u budžetu izostalo i to će se osetiti po privrednom rastu koji je, po mišljenju Stranke modrene Srbije, nerealno projektovan na 4% za iduću godinu, ne samo zbog ovih, nekih naših propuštenih prilika da uvedemo podsticajne mere, nego i zbog okruženja koje polako već ide u pravcu recesije.

Drugi zakon na koji bih se u diskusiji osvrnuo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima na socijalno osiguranje i na najsporniji član koji se zove test samostalnosti, kolokvijalno. Cilj tog testa koji uvodi zakon je da se utvrdi da li lice koje obavlja neki posao ima status preduzetnika, pa je kao pravno lice preduzetnik u ugovornom odnosu sa naručiocem posla, ili je priroda tog posla takva i način obavljanja tog posla takav da to lice, zapravo, je u statusu zaposlenog kod naručioca posla, u kom slučaju cela vrednost obavljenog posla bi trebala biti opterećena fiskalnim porezima i doprinosima na zarade.

Juče smo na Odboru za finansije dosta polemisali o tome. U međuvremenu smo dobili i stav udruženja Digitalna zajednica, jer potpuno je jasno da je ovaj jedan test samostalnosti uperen i usmeren na to da se poveća naplata poreza kod IT preduzetnika. Priroda tog testa samostalnosti na to ukazuje, vidi se da to nije namenjeno boljem oporezivanju drugih paušalaca, dakle, advokata, na primer, vidi se da to nije cilj takvog testa samostalnosti.

Digitalna zajednica nam je prosledila neke svoje predloge amandmana koje smo podneli, o njima ćemo razgovarati u raspravi u pojedinostima. Ono što ovde u načelnoj raspravi samo želim da kažem je da Digitalna zajednica nema problem sa tim da plati porez, već da ima problem ako će njihove poreske obaveze biti utvrđivane po nepreciznim kriterijumima koji će biti predmet subjektivnog tumačenja poreskih inspektora koji su možda u nedovoljnoj meri upoznati sa specifičnostima IT delatnosti i načina obavljanja poslova.

Podsetiću vas, recimo jedan od kriterijuma je broj radnih sati u određenom vremenskom periodu koji je proveden u radu za jednog naručioca. To je u IT delatnosti, kod IT preduzetnika dosta teško izmeriti. Nije precizno definisano da li se misli na osam sati u toku radnog dana, znači, navedeno je od 0 do 24 određeni broj dana u godini, bilo kada.

Dakle, kriterijumi su takvi da praktično svaki IT preduzetnik može na tom testu samostalnosti i pasti i proći i bojimo se da ćemo otvoriti problem pravne nesigurnosti koji će za posledicu imati sledeće: IT preduzetnik će ugovoriti posao po određenoj vrednosti, nakon izvesnog vremena će od strane poreskog inspektora biti oboren na testu samostalnosti i onda će retroaktivno biti zadužen da plaća neke poreze i doprinose, što mu ruši potpuno, unapred, finansijsku predvidivost njegovog poslovanja i pravnu sigurnost.

Razumemo da je potrebno suzbijati sivu ekonomiju, ali ni jedna kreativna mera na stvaranju pravnih osnova i kreativnih matematičkih modela za naplatu poreza nije toliko efikasna kao vraćanje poverenja građana u državu.

Kad kažem vraćanje poverenja građana u državu, onda tu mislim, pre svega, na transparentno prikazivanje trošenja javnih finansija, da građani budu sigurni da je njihov poreski dinar potrošen tačno toliko i tačno onako kako oni smatraju da je najbolje u javnom interesu koji i interes tih građana, da nemaju sumnju da je poreski dinar proneveren, da je 22 milijarde slupano na kazne, penali i sudske oštete koje država plaća, nego da znaju gde tačno svaki njihov poreski dinar ide.

Kada imamo vraćeno poverenje građana u državu, tada će mnogi problemi u naplati poreza i u suzbijanju sive ekonomije nestati, jer će građani znati da njihov put, da njihov vrtić, da kvalitet njihove škole zavise od poreskog dinara koji svi treba da plaćamo i koji je razrezan fer i pošteno i jednako svima i da država nije jednome majka, a jednome maćeha.

Dakle, poslanička grupa Stranke moderne Srbije će dodatno staviti primedbe na ovaj test samostalnosti u dogovoru sa predstavnicima Digitalne zajednice, čije ćemo amandmane podneti i o detaljima ćemo raspravljati kada bude bila rasprava u pojedinostima.

Što se tiče rasprave u načelu, od strane Stranke moderne Srbije toliko za sada. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pozdravljam podatak da je nezaposlenost spala ispod 10%. To znači da će porasti prihodi u PIO fondu, prihodi zdravstvenog osiguranja, prihodi lokalnih samouprava zbog poreza na plate, itd.

Ono što je najbitnije za naše građane je da kad je niska nezaposlenost, onda rastu dnevnice, onda se pravednije raspoređuje novac između kapitala i radne snage. Dakle, kada imate visoku nezaposlenost, onda poslodavac može da bira, može da daje niže dnevnice, ali kada je, zahvaljujući investicijama i novom zapošljavanju, došlo do niske nezaposlenosti, doći će i do manjka radne snage.

Kad imate manje radne snage onda to poslodavac koji želi da ima kvalitetnog radnika mora da plati više svojom voljom više nego što bi to platio ukoliko je nezaposlenost 25% koliko je bila za vreme ovih žutih nesrećnika koji nas kritikuju što brže ne rešavamo sve probleme koji su nastali za vreme njihove vladavine, odnosno one koju su oni napravili.

Verujem da će niska zaposlenost doći do većih penzija, jer će penzijski fondovi biti puni, dovešće i do boljih zdravstvenih usluga i do većih plata u zdravstvenom sektoru zato što će takođe, Republički fond za zdravstveno osiguranje biti puniji, imaće više novca, a samim tim moći će da poveća plate u zdravstvu. Takođe, verujem da će biti izgrađene nove bolnice, da će biti obnovljeni ili zanovljene one koje treba obnoviti.

Sve polazim od proizvodnje. Prilikom privatizacije, ili bilje reći grabizacije, koja je bila nepažljiva, ovi koji bojkotuju sednice otpustili su nekoliko stotina hiljada ljudi. Tih nekoliko hiljada ljudi nije otpušteno iz javnog sektora, javni sektor je rastao, a oni koji su trebali da izdržavaju taj javni sektor, oni su ostali bez posla, ostali su bez plate, bez dostojanstva i svojim ukućanima, svojim novim pokoljenjima, sinovima i ćerkama nisu mogli da posluže kao primer da vredi pošteno raditi i za taj pošteni rad biti nagrađen.

Lišeni dostojanstva tumarali su predgrađima bez ikakvog posla. Nova vlast je zahvaljujući investicijama uposlila, pre svega u proizvodnji, veliki broj ljudi. Rezultat toga je i pokrivenost uvoza izvozu. Pokrivenost uvoza izvozom za vreme ovih nesrećnika je bila jedva 50%, sada je skočila na 70 i nešto %.

Ono što raduje je podatak da se značajan deo uvoza odnosi na uvoz sirovina i opreme prilikom novih investicija, što ohrabruje i pruža novu nadu da i ovih 10% uskoro neće biti nezaposlenih, već će nezaposleno biti samo oni koji ne žele da rade poput ovih koji bojkotuju sednicu Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da razumem povećanje takse za pretplatu RTS. Mogu da razumem da je to neophodno, ali ja za to neću da glasam. To je moj lični stav prema uredničkoj postavi u RTS-u i njenom direktoru Draganu Bujoševiću.

Dakle, postavio sam RTS-u pitanje u vezi njenog odnosa sa „Dajrekt medijom“, odnosno firmom Dragana Đilasa. Dobio sam odgovor na pitanje 25. jula, u kome Dragan Bujošević kaže, između ostalog, da jeste imao ugovore sa „Dajrekt medijom“ oko prenosa sportskih događaja, da je kupovao sportska prava, ima ugovor sa „Dajrekt medijom“ kao ovlašćenim pravnim licem, da je pravno lice, ne znam, od strane Međunarodne košarkaške federacije itd, ovlašćeno. Predmet ovog ugovora su prenosi evropskog prvenstva itd. Ta prava su plaćena novcem RTS-a, ali je odbio da mi da podatke o kakvim poslovima se radi.

Rekao je da je to tajna, da su se ugovorne strane složile da sadržina tih ugovora bude tajna. Sad, zamislite Javni servis, poslovna tajna, tako su naznačili. Kaže – ugovorne strane su se saglasile da usvojeni podaci i informacije u vezi sa realizacijom ugovora predstavljaju poslovnu tajnu.

Dakle, Javni servis RTS ima poslovnu tajnu sa Draganom Đilasom, koju narodni poslanici koji treba da glasaju da se taksa na brojilo uveća, da se na takav način ta vrsta pretplate uveća, ne mogu da saznaju sadržine njihovih ugovora sa Draganom Đilasom, odnosno njegovom firmom, jer eto, oni se dogovorili da to bude poslovna tajna za nas obične smrtnike.

Kad je to poslovna tajna, ja ne želim da glasam za tajne Dragana Bujoševića i Dragana Đilasa, koji je dok je vršio vlast bio vlasnik svih sekundi na RTS-u, na Studiju B, Boga mi i na Pinku, koji je svoje emisije emitovao na RTS-u, emitovao na PINK-u, emitovao na svim televizijama. Recimo, ova „48 sati svadba“ je emitovana ne znam koliko 50, 100, 200 epizoda i sve su plaćene od strane RTS.

Dok je bio vlasnik televizijskih sekundi reklamnog prostora, on je bio glavni i odgovorni urednik svih medija. Dakle, mediji koji nisu emitovali njegove sekunde i njegove reklame nisu mogli da računaju da će uopšte dobiti pravo na oglašavanje. S jedne strane je zakupljivao reklamni prostor, sa druge strane, štampani i elektronski mediji su bili ucenjeni, jer ukoliko mislite da dobijete reklame najvažnijih preduzeća i proizvoda, vi ste morali da izađete u susret Draganu Đilasu, odnosno da mu predate svoj reklamni prostor i svoje sekunde.

Tako je Dragan Đilas, dok je bio predsednik izvršnog odbora DS, dakle, najviši partijski funkcioner partije koja je držala vlast i dok je bio gradonačelnik, ili kradonačelnik Beograda, dok je pravio dug na javnoj funkciji u gradu Beogradu od 1,2 milijarde evra, u isto vreme sticao na svoje privatne firme prihode od 619 miliona evra. Bio je veoma uspešan u privatnim firmama zahvaljujući monopolu i na RTS-u, na sekundama nad medijima iz kojih je isisavao novac. Stoga je bio uspešan u privatnom biznisu, a usput je kontrolisao sadržinu programa i niko ništa nije smeo da kaže protiv njega i Borisa Tadića.

Ta vrsta njegovog biznisa je bila svojevrsna kontrola medija. Mogao je da cenzuriše koga hoće, što je i činio.

Danas je taj čovek, koji i dalje ima ugovore sa RTS-om, a nedavno je bilo i jedno hapšenje, kada je Dragan Đilas, koji nije bio uhapšen, odjednom počeo da se buni zbog hapšenja direktora firme za koju je tvrdio da više nije njegova. Dakle, i dan danas postoje biznisi Dragana Đilasa sa medijskim kućama.

Otuda čudi što se RTS nije branio od upada te rulje koja sebe naziva opozicijom, Savezom za Srbiju, nije se branio RTS, barem po meni ne dovoljno, ili se branio tek onako. Ja čak mislim da su neki od njih u RTS, posebno urednici, koji su čak u vezama sa liderima opozicije, reći ću čak i u bračnim, da su priželjkivali da se taj upad desi.

Nisam uveren da to nije bilo u dogovoru i naručeno. Dakle, Dragan Đilas tvrdi da televizija u kojoj je on zaradio milione i milione, da ta televizija nije objektivna, iako nijedan urednik, nijedan urednik nijedne redakcije nije promenjen. Svi su iz vremena kada su vladali ovi žuti žohari.

Takođe, Dragan Bujošević nije svakako naš kadar. Ja verujem da mi ni portira nismo zaposlili u RTS. I danas treba da dignemo takse da Dragan Bujošević ima dovoljno novca da može da posluje sa Đilasom i da to proglasi poslovnom tajnom.

Ta vrsta ponašanja RTS-a, da uvek za njih mora da bude dovoljno novca, gde mogu da prave gubitke koje će država pokrivati, za mene je neprihvatljiva. Itekako onih 619 miliona evra koje je Dragan Đilas prihodovao potiču iz RTS-a.

Na kraju, da se ne bavim previše RTS-om, jer ja svakako neću glasati da im se dodeli više novca, mislim da oni treba na tržištu nešto da zarade, a ne da se kače na džepove običnih građana.

Na kraju, nešto da kažem o penzijskom i invalidskom osiguranju zemljoradnika i da ponovo apelujem da se dug od 160 milijardi samo za PIO osiguranje zemljoradnika mora regulisati, da se to, recimo, proda za 5% vrednosti. Na takav način ćemo steći novi novac, ali neki ljudi koji za sada ne plaćaju PIO osiguranje, kad regulišu stare dugove, ponovo će krenuti da plaćaju PIO osiguranje, svesni toga da će dočekati pravo da imaju penzije. Na takav način ćemo imati dve vrste prihoda – prihod zbog toga što smo regulisali stare dugove i, sa druge strane, imaćemo tekuće prihode svake godine zato što će pojedini osiguranici ponovo rešiti da plaćaju PIO osiguranje, svesni da će posle 15 godina ostvarivati pravo na penziju, koja je u ovom trenutku nešto manja od socijalne pomoći, ali mnogi poljoprivrednici, ne želeći da prodaju zemlju da bi bili socijalni slučajevi, opredeliće se da plaćaju i da dostojanstveno uđu u tu minimalnu penziju. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članovima 27. i 205. Poslovnika, određujem pauzu do 16.00 časova, kada nastavljamo sa radom u delu sednice koji se odnosi na postavljanje poslaničkih pitanja Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu.
(Vjerica Radeta: Kada se nastavlja rad ove sednice?)
Rad ove sednice se nastavlja u 16.00 časova, a kada se završi postavljanje poslaničkih pitanja, bićete obavešteni o nastavku sednice za sutrašnji dan.
(Posle pauze.)