Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Zahvaljujem.
Smisao mene i mog kolege i verujem svih narodnih poslanika da budemo ovde u Narodnoj skupštini jeste da ne zaboravimo odakle smo došli i ko nas je birao. Zato ja nemam snage da ćutim za sve ono što se dešava i iz tog razloga koristim svaku priliku da aktueliziram potrebne teme, teme koje pogađaju i tište građane i zapravo ovaj put da postavljam pitanje, pogotovo periferni prostori zemlje, posebno prostor Sandžaka.
Ne mogu da budem miran dok gledam autobuse pune mladih ljudi koji sa autobuskih stanica odlaze putem zapada i, isto tako, kao što se ne mogu pomiriti sa time da moj grad, Novi Pazar, Sandžak budu na onim stranicama o kojima se govori o drogi, kriminalu, o raznim spregama sa određenim strukturama na lokalu, o ovim temama koje pominjemo i druge koje ne pominjemo.
Zato mi je drago da možemo i mi, narodni poslanici, neovisno kojim strankama pripadali, imati saveznika u Vladi i imati snage i u nadležnim ministarstvima da nekada, bez obzira da li pripadali vlasti ili poziciji, neke goruće teme prepoznamo, kao toliko važne koje bi trebalo da nadiđu naše stranačke razlike, naše stranačke programe, naše potrebe da imamo poene među glasačima.
Mislim da je to jako važno i zapravo celokupni rad nas poslanika Stranke pravde i pomirenja ide u tom smeru, ali me raduje da možemo i na ovaj način imati dijalog ovde u parlamentu i otvoreno postavljati i ona gorka i slađa pitanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?

Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?

Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Komlenski, vezano za pitanje koje ste postavili. To je, naravno, interesantno i složeno pitanje za Republiku Srbiju zato što mi sada prvi put i ova Narodna skupština će imati svoj nadzor nad radom određenih, da kažem, medija, pošto nadzorni odbor koji Skupština treba da formira će faktički nadzirati pisane medije, internet u toku izborne kampanje, što je, mogu da kažem, bila dosta neuređena materija i u nekom prethodnom periodu i to su inicijalni koraci koji treba da obezbede bolje uređenje ove materije i, naravno, bolji nadzor građana Republike Srbije nad tim šta se u medijima inače dešava.
Ono što je dobro jeste da će REM uskoro, nadam se, doneti pravilnik kojim će definisati ponašanje aktera u izbornoj kampanji, naročito onog koji se tiče javnog servisa, i na takav način da poboljšamo način na koji se izborni uslovi prilagođavaju svim učesnicima u izborima, svim listama koje budu učestvovale u izbornoj kampanji i, naravno, uz izbor tri nedostajuća člana. Mislim da je skupštinski Odbor za kulturu i medije raspisao novi konkurs kojim će tri nedostajuća člana, u skladu sa zakonom, biti izabrani. Mislim da ćemo time imati i delovanje REM u punom kapacitetu i poboljšanje svega onoga o čemu smo pričali, mada su ti zakoni nepromenjeni od 2012. godine. Dakle, svi oni koji su bili usvojeni do 2012. godine važe i danas.
Vaše pitanje je nešto o čemu ćemo svakako razgovarati, jer ste vi u pravu. Postoje određeni mediji koji, čini se, nekako u tom smislu nisu podložni nekoj vrsti kontrole građana Srbije, kroz nezavisna regulatorna tela, ali vodeći računa o tome da smo mi demokratsko društvo koje želi, ne na bilo koji način da guši slobodu medija, ne na bilo koji način da medijima ograničava rad, upravo da im pruži mogućnost da rade. To ne znači da i jedan medij treba da krši zakone Republike Srbije na bilo koji način ili da ne bude u jednakom statusu, kao i svi drugi mediji u Srbiji.
Po meni, treba da imamo jednakost za sve, treba svi da imaju jednaka prava, jednake mogućnost i da kroz vladavinu prava imamo i nadzor građana Republike Srbije i kroz nezavisna regulatorna tela i kroz ovaj dom, kroz Narodnu skupštinu, i tela koja ona izabere, koji služe da vrše kontrolu nad radom medija, odnosno kontrolu ispunjenosti zakonskih uslova koji važe i za njihovo formalno osnivanje i za rad i jednak tretman i predstavljanje svih onih kako to propisi predviđaju… Dakle, to ne znači mešanje u uređivačku politiku, ali to znači jednaka dostupnost svima i mogućnost da Narodna skupština kaže svoje mišljenje o tome, makar da se izjasni o tome kroz ta tela i regulator, odnosno REM koji će imati mogućnost da, kao što to može sa javnim servisom, kao što to može sa RTS, to uradi sa svakim drugim emiterom u zemlji.
Dakle, hoćemo da razmotrimo i vaš predlog. Nisam siguran koliko će to biti moguće brzo uraditi, iskreno da vam kažem, pošto je kompleksna materija. Hoćemo da se konsultujemo o tome i sa Narodnom skupštinom, ali svakako da računamo i na tu inicijativu, odnosno, kao neko ko rukovodi ovom radnom grupom, ću vas pozvati, pa da vidimo šta je to što možemo da uradimo konkretno u ovoj materiji.

Zahvaljujem.
Nema više pitanja ili?
(Đorđe Komlenski: Bilo je i pitanje za švajcarce.)
Izvolite.

Pitanje je bilo u prvom krugu vezano za švajcarce, za Zakon o konverziji švajcaraca, a na koje nisam dobio odgovor, ali zato je nastao ovaj nesporazum između vas i mene. Naravno da imam još pitanja.

Interesuje me, obzirom da smo u decembru mesecu, koliki broj građana Republike Srbije je ostvario pravo i mogućnost, odraslih i maloletnih lica, da se leči u inostranstvu tokom ove godine i kakvi su nam planovi i projekcije za narednu godinu i očekivanja u tom pravcu?

Šta se čini na tome da se nastavi dalje ujednačavanje sadržine udžbenika, bez obzira na to što postoji mogućnost da se oni uzimaju od različitih, tako da kažem, štampara, proizvođača ili kako god ih u ovom trenutku nazvali? Mislim da svi učenici u Republici Srbiji zaslužuju da ono o čemu oni uče u školama bude zaista ujednačeno i, iskreno rečeno, moram tu dodati da je mnogo bila bliža praksa kada je postojao jedan Zavod za udžbenike, a ne sada ovaj galimatijas onih koji mogu da štampaju udžbenike i da se ipak pojavljuju određene razlike u tim udžbenicima, kada je u pitanju materija koju učenici u pojedinim školama imaju mogućnost da čine.

Sledeće pitanje je da li mislite da rad Javnog servisa ili RTS u proteklih godinu dana opravdava predlog za uvećanjem TV pretplate, obzirom da sam i ja lično, a i mnogi građani Republike Srbije, nezadovoljni radom RTS-a? Nezadovoljni kada je u pitanju deo programa koji se odnosi na kulturu, koji se odnosi na obrazovanje, koji se odnosi na obrazovanje mladih, na prenose utakmica koje su od interesa za sve građane Republike Srbije i na još jednu činjenicu, a to je da nam je prosto neshvatljivo da se novac građana Republike Srbije pa i Javnog servisa ulaže u neke velike projekte, podigne se nivo gledanosti određenih serijala i programa, a onda ne postoji navodno ekonomski interes da se oni prate preko Javnog servisa, već to preuzimaju neke druge televizije, neki drugi distributeri u nekom drugom ili trećem serijalu toga kada to nastavi dalje.

Ja kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da čujem ocenu da li mislite da je opravdano uvećavati sredstva sa kojima RTS treba da radi u sledećoj godini?

Hvala.
Reč ima Ana Brnabić. Izvolite predsednice.

Hvala.
Izvinjavam se, dugujem vam odgovor u vezi sa kreditima u švajcarcima, pa bih onda svakako zamolila ministra Lončara, ministra Šarčevića, ako želi ministar Vukosavljević da kažu o svojim temama.
Dakle, što se tiče kredita u švajcarcima, oko 90%, nešto više od 90% ljudi koji su bili zaduženi u švajcarcima su prihvatili onaj program koji je Vlada Republike Srbije ponudila u saradnji sa predsednikom republike, gospodinom Aleksandrom Vučićem koji je kao što se i vi sećate učestvovao direktno u pregovorima sa zaduženima u švajcarskim francima.
Mi smo rebalansom budžeta opredelili sredstva za to, tako da se sada to privodi kraju. Ostatak ljudi odlučio je da nastavi sa tužbom, a mi to poštujemo, poštujemo nezavisnost sudstva. Čekaćemo te presude pa ćemo onda dalje tako rešavati, ali u svakom slučaju u najvećoj mogućoj meri ovaj problem je sada rešen. Opredeljena su sredstva u budžetu i verujem da su tu građani koji su bili zaduženi sada mnogo zadovoljniji, generalno i onim što je uradila država i sigurnošću u samoj Srbiji. Hvala.