Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/311-19

2. dan rada

29.11.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:10 do 05:40

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, moje izlaganje bih usmerio na dve tačke dnevnog reda. To je porez koji je predložen u smislu navedenog zakona i o administrativnim taksama.

Žao mi je što ovde danas nije prisutan ministar za finansije, jer je u dobrom delu upoznat o nekim stvarima o kojima bih želeo da govorim a vezane su za poreze i vezano je za punjenje budžeta.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu. Postavljam pitanje – zašto je predlagač u ovom trenutku predložio ovaj zakon koji ima kozmetički efekat i da li je to u funkciji izbora sledeće godine, što bi se svodilo na političku demagogiju i zamajavanje građana i narodnih poslanika, jer je finansijski efekat ovog zakona ravan nuli? Naime, nije od značaja da li će poresku prijavu da lično podnosi poreski obveznik ili javni beležnik ili pak katastar, jer je finansijski efekat isti, ali jeste od značaja što se ovim zakonom anulira i ništa ne preduzima radi naplate enormnih iznosa poreza koje duguju veliki poreski obveznici, a radi se o stotinama miliona dinara.

Postavlja se pitanje – zašto predlagač ovim zakonom skreće pažnju javnosti sa gorućeg pitanja velikih poreskih dužnika, čime te dužnike štiti i omogućava vam sticanje velikog bogatstva za slučaj stečaja velikih poreskih dužnika, koji se ne mogu naplatiti, a šteta budžeta je velika, jer porez je nenaplativ i time predlagač, pre svega, ovakvim ponašanjem, predlogom ovakvog zakona, štiti velike poreske dužnike?

Postavljam pitanje ministru finansija i da mi odgovori danas na pitanje – ko su veliki poreski dužnici? NJihov spisak se mora po zakonu objavljivati jednom godišnje, a mislim da bi trebalo da se objavljuje dva puta godišnje, jer je to u interesu budžeta Republike Srbije.

Dame i gospodo, želeo sam da postavim pitanje ministru finansija gospodinu Malom, jer je on radio u Agenciju za privatizaciju. Skrenuću pažnju i postaviti pitanje Vladi Republike Srbije – šta je preduzela Vlada da se razreši pitanje i naplati šteta koju su nanele 24 štetne privatizacije? Napomenuću samo neke od njih: „Sartid“ šteta je milion i 700 miliona evra; „Azotara Pančevo“ 80 miliona; „Luka Beograd“ šteta je 50 miliona evra; „Galenika“ 34 miliona evra; „C market“ naneo je štetu 29 miliona evra; „Keramika Kanjiža“ 15 miliona evra. Uvoz šećera. Deset hiljada šlepera je uvezeno šećera, prepakovano i izvezeno, kao da je to šećer proizveden u Srbiji, čime su oštećeni proizvođači šećera u Republici Srbiji, a taj uvoznik je dobio pet šećerana za 30 evra. Taj je trebao da bude do kože presvučen i da mu se oduzme sve što je stekao, a dobio je pet šećerana zahvaljujući tadašnjoj Vladi i tadašnjoj vlasti, DOS-ovoj, koja mu je to i omogućila. „Tanjug“ je oštećen za 4,5 miliona evra. „Nacionalna štedionica“ za sedam miliona evra.

Sada bih nešto rekao. Najveći kriminal dubokih korena - raspolaganje državnog poljoprivrednog zemljišta. U postupku izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta na korišćenje i u zakup zakupcima vlada poljoprivredna banda. Dakle, vlada poljoprivredna banda.

Od 2001. godine dolaskom DOS-a na vlast do današnjeg dana više puta smo postavljali poslanička pitanja, poslanici iz SRS, ministrima i predsedniku Vlade. Nažalost, šest meseci ja čekam na odgovor - koliko država Srbija ima državnog poljoprivrednog zemljišta, ko su zakupci i da li su platili ili ne?

Međutim, neko u Vladi Republike Srbije štiti tajkune koji na organizovani, kriminalni način dolaze do zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, ali većina njih po ugovorima ne izvršava obaveze, uplate novca za korišćenje ne vrše tako da je državno zemljište postala krava muzara i koriste je samo tajkuni.

Od tajkuna i te bande građani kao individualni poljoprivredni proizvođači, koji su zainteresovani da dobiju to zemljište u zakup, ne mogu da dobiju ni jedan hektar, jer ovde je prisutna organizovana banda organizovanog kriminala. Šta rade? Jave se na licitaciju i oni koji nemaju ni motiku, pa odustanu od licitacije, ali zato se tajkunima dozvoli mogućnost da uzmu u zakup i po tri, četiri hiljade hektara, ali da oni nisu uplaćivali ni 30%.

Kako je došao na vlast DOS, kako je počelo izdavanje državnog zemljišta u zakup, veliki kriminal dubokih korena i to je na lokalu banda zajedno sa onima koji izdaju i oni koji uzimaju u zakup, a budžet Republike trpi na stotine i stotine miliona dinara.

Što se tiče sudskih taksi, odnosno administrativnih moram reći da nije jasno zašto kod sudskih taksi nije data komparativna analiza. Trebalo je da se vidi na koji način je predlagač došao do predloga da se u zakonu odrede ovolike i ovakve administrativne takse.

Ono što moram reći da je pozitivno je što se administrativne takse ubuduće neće naplaćivati na osnovu podzakonskih akata, to jest ugovora, uredbi, pravilnika, već se objedinjavaju jednim jedinstvenim zakonom.

Međutim, jedino što mogu da primetim, a to je da ovo omogućava građanima da pre svega obave određene poslove na jedan efikasniji način i da ne budu izloženi da postupaju po raznim podzakonskim propisima.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospodine Jojiću.
Hvala na izlaganju.
Sada reč ima profesor doktor Marko Atlagić.
Profesore Atlagiću, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre Đorđeviću, drago mi je da vas vrlo često viđamo u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije. To govori o vašem samopregovnom radu i vašem odnosu prema ovom visokom domu, a i prema građanima Republike Srbije.

Uvaženi narodni poslanici, pred nama je set zakona uz budžet Republike Srbije za 2020. godinu. Tu se radi od dva seta mera u okviru ovih zakona. Jedan set mera usmeren je na dodatno smanjivanje opterećenja na zarade, kako bi podstakli rast novog zapošljavanja, a to je jedan od strateških ciljeva ne samo ove, već i bivše Vlade, odnosno jedan od programskih zadataka SNS.

U setu zakona koji su danas pred nama ukidanje dela doprinosa za PIO na teret poslodavaca u iznosu od 0,5%. Dakle, stopa se smanjuje sa 12 na 11,5% i u Zakonu o porezu na dohodak građana povećanje neoporezivog dela zarada sa 15.300 dinara na 16.300 dinara.

Te dve mere zajedno omogućavaju da se opterećenje na zarade sa 62%, koliko iznosi ove godine, smanji na 61% od 1. januara gospodnje 2020. godine i taj proces, uvaženi narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, će se nastaviti ne samo 2020. godine, već 2021. i 2022. godine i narednih godina.

Drugi set mera su direktni poreski podsticaji koji su usmereni ka novom zapošljavanju i one se odnose na smanjenje doprinosa. Poštovani narodni poslanici, bivša vlast oličena u današnjem Savezu za Srbiju Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i drugih nije vodila računa o zapošljavanju naših građana. Oni su imali stopu nezaposlenosti 2012. godine 25,6% i umesto da zapošljavaju građane oni su otpustili između 500 do 600 hiljada radnika sa posla, a vlast SNS na čelu sa predsednikom stranke i predsednikom Vlade i aktuelnim predsednikom države, gospodinom Vučićem, nezaposlenost je smanjila na 9,5% sa tendencijom daljeg smanjivanja stope nezaposlenosti.

Savez za Srbiju svakodnevno čini sve da zaustavi radove u svim gradovima Republike Srbije. Vi, poštovani građani, ste svedoci tome. Tako su bili protiv revitalizacije Železare Smederevo. Setite se bivšeg premijera, gospodina Živkovića kojeg nema ovde, već na ulici da urliče, koji je predlagao da se zatvori Železara i da pošaljemo radnike kući. To je njihov program.

Bili su protiv revitalizacije RTV Bor, protiv izgradnje „Beograda na vodi“, zamislite, protiv obnove Narodnog muzeja, protiv izgradnje Muzeja savremene umetnosti, protiv revitalizacije Trga Republike, protiv izgradnje stotine tvornica širom Republike Srbije i protiv jačanja i opremanja naših odbrambenih snaga.

Zašto? Zašto, upitajte se, poštovani građani Srbije, zašto su protiv jačanja i opremanja naših odbrambenih snaga? Bili su protiv jačanja, a i danas su protiv jačanja i opremanja naše milicije, protiv izgradnje stotine škola, bolnica i domova zdravlja, protiv izgradnje autoputeva, državnih, regionalnih cesta i mostova, protiv rekonstrukcije ulica i fasada na zgradama, protiv vojne neutralnosti i nezavisnosti naše zemlje. Jel tako, poštovani građani Republike Srbije?

Oni su protiv subvencija građanima Republike Srbije. U ovom visokom domu su bili protiv. Jednom rečju, poštovani građani, protiv modernizacije Republike Srbije.

Da li možete zamisliti, poštovani građani bivša rektorka Univerziteta u Beogradu, prof. dr Marija Bogdanović gostujući na N1 CIA zajedno sa akademikom Todorovićem Dušanom, zvanim glavotres, izjavila je, citiram – da ih ne opterećujemo sa tonama betona. Protiv izgradnje su oni ekonomskog napretka ove zemlje.

Taj gospodin Todorović, koji se javlja svakodnevno sa raznim uvredama, akademik, je rekao, ima na njegovom tvitu, citiram – Atlagić objašnjava da tresem glavom kada se spomene SNS i Vučić. Ono odgovara – moguće je, dobro je da smo još uvek normalni.

Šta to, gospodine akademiče, vama fali? Da vam nije možda mala plata, gospodine akademiče? Vi ste, gospodine profesore, akademiče Todoroviću, oterani sa Saobraćajnog fakulteta kao neradnik.

Vi ste gospodine Todoroviću 5. oktobra bili jedan od prvoboraca kada je drugi najveći udarac u parlamentarnom životu Republike Srbije, udarac ovoj državi i parlamentarizmu.

Vi ste gospodine akademiče pobegli svojim gazdama u SAD za vreme bombardovanja. Kada je prestalo vratili ste se. Protivzakonito ste primljeni na fakultet.

Poštovani građani, znate koga je primio na fakultet? Ja vidim da vi to znate narodni poslanici. Niko drugi nego Srbijanka Turajlić. Protivzakonito, protiv mišljenja naučnog veća itd. Dakle, toliko o gospodinu Todoroviću, zvanom glavotres, od mržnje.

Ovi iz Saveza za Srbiju svakodnevno iskazuju mržnju prema predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i SNS i gle čuda, Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Jedan njihov od prvaka profesor dr 6789 je 25. novembra 2019. godine na najprimitivniji način uvredio Srpsku Pravoslavnu Crkvu zato što je pored ostalog rekao na uličnim demonstracijama, citiram – da Srpska Pravoslavna Crkva trguje ordenima, završen citat.

Uvaženi građani Republike Srbije takve uvrede Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi nije izrekao niti jedan komunistički funkcioner za vreme SKJ, a koliko mi je poznato istoričar sam po struci, nije ni jedan funkcioner u istoriji Srbije. Za njih ništa nije sveto ni crkva, ni država, ni vojska, ni policija, ni građani. NJihova mržnja prema predsedniku Vučiću i njegovoj porodici prešla je u pravo, poštovani građani, ludilo. Tako je Boško Obradović 19. novembra gospodnje 2019. godine rekao, citiram – Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD kako bi uopšte preživeo. Baš zato sada je trenutak da se intenziviraju svi napadi iz svih oružja, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije da li je ovo u stilu LJotića? Da li je ovo u stilu fašizma? Predsednik Republike Aleksandar Vučić odgovara na njihove uvrede, laži, izmišljotine i pretnje, citiram – samo vi uperite snajper u mene, a ja ću vrhom olovke na mapu Srbije za neku od fabrika, završen citat. Da li je tačno poštovani građani Republike Srbije? Normalno da je tačno.

Posebno apelujem na „N1“ televiziju i Nova koje svakodnevno spinovanjem, lažima, izmišljotinama o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici, najbližim saradnicima, gospodinu Nebojši Stefanoviću, Aleksandru Vulinu, Siniši Malom, satanizuju ne samo njih, nego i državne organe koje oni predstavljaju to vidite vi svakodnevno danima i noćima, iz časa u čas, poštovani građani Republike Srbije, a ja tvrdim, a vi to znate poštovani građani, da to narušava ekonomsko odbrambenu sposobnost naše zemlje.

Vi iz „N1“ pozivam vas, okrenite se profesionalizmu i novinarskom kodeksu i dobroj novinarskoj tradiciji. Svi pritisci na našu otadžbinu i optužbe koje dolaze sa različitih strana iz vana i iz unutra, domaćih NATO prašinara, govore poštovani narodni poslanici o ispravnosti i snazi srpske političke samostalnosti i nezavisnosti koju je trasirao naš predsednik države Aleksandar Vučić.

Poštovani građani, zato i nije čudno ovo što ću reći. Bavim se grafitima i istražujem godinama, u 10 gradova Republike Srbije stoje grafiti porukama građana na desetine, predsedniku države, citiram – što je više kleveta i laži, Vučić nam je sve miliji i draži, završen citat.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, ja kao i moje kolege glasaćemo za ovaj set zakona u interesu građana Republike Srbije. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala prof. Atlagiću.
Reč ima Dragana Kostić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dragana Kostić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici i građani Srbije, budžet koji smo usvojili pre neki dan za 2020. godinu je budžet koji svakako ima za cilj da podigne životni standard građana Srbije, ali isto tako ima i za cilj da poveća investicije, odnosno privredni rast Srbije i to za 4%, što je veoma visok procenat obzirom da znamo da druge zemlje u okruženju imaju manji rast privrednog razvoja.

Međutim, danas imamo set zakona na dnevnom redu koji su samo sastavni deo, mogu slobodno da kažem, budžeta i koji na određene načine olakšavaju realizaciju budžeta za 2020. godinu. Između ostalog, danas je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Oni koji danas kritikuju povećanje penzija treba da se sete, a ja ću na jednom konkretnom primeru da ih podsetim, u 2011. godini u kompaniji u kojoj sam radila, JP „Resavica“ ni dinara nije bilo uplaćeno za doprinose za PIO. Znači, 19 meseci rudari su radili bez uplate doprinosa za PIO. Narednih godina kada su sticali uslov za penziju, nisu mogli da ostvare to pravo, jer doprinos nije uplaćen.

Tamo gde je žuto preduzeće vladalo je ostala samo pustoš. Međutim, naš predsednik Aleksandar Vučić i naša Vlada su sve probleme koji su oni ostavili za sobom, a boga mi bilo ih je previše, uspeli da na veoma efikasan način prevaziđu, pa tako i ove doprinose. Otprilike oko dve milijarde su ostavili dug i uspeli su da reše, tako da su svi rudari mogli da idu u penziju onda kada su sticali uslov.

Danas, penzija bi bila samo misaona imenica, na sreću 2014. godine, ko sme taj i može, a to je bio naš predsednik Aleksandar Vučić uhvatio se u koštac i krenuo sa restriktivnom finansijskom politikom koja je danas urodila plodom.

Danas, 2012. godine dotacije iz budžeta su bile 48,2% za isplaćivanje penzija, danas su 22,5%, što je 2,8% BDP. Godine 2017. prihod od doprinosa za PIO je 397 milijarde, danas 2019. godine je 476 milijardi, što čini 8,8% BDP.

U 2018. godini više nego u 2017. godini je isplaćeno 24 milijarde, a u 2019. godini 39,2 milijarde je isplaćeno nego u 2018. godini. Za ove dve godine, 2018, 2019. isplaćeno je 63,2 milijardi dinara više, nego ranije.

Ono što možemo da se pohvalimo i ova naša Vlada čime stvarno treba da se ponosi jeste da je ukupno učešće navedene isplate penzionerima u BDP smanjeno sa 10,7 u 2018. godini na 10,5% u ovoj godini, a znamo da je rast BDP u trećem kvartalu ove godine preko 4%.

Penzioneri su veoma dobro razumeli da ništa preko noći ne može da se reši i zato su bili na strani našeg predsednika Aleksandra Vučića, kada je rešio 2014. godine da preduzme mere restriktivne politike. Međutim, ne mogu danas a da se ne osvrnem na trenutnu političku situaciju, naročito ovih vođa „1od5 miliona“, koji su uperili pušku u našeg predsednika, ne znam da li su oni svesni da su uperili pušku na zemlju Srbiju, a i oni sami su građani ove zemlje Srbije. Verovatno nisu svesni da su uperili pušku protiv škola gde se školuju deca, protiv zdravstvenih ustanova gde se leče bolesni.

Svega toga danas ne bi bilo da naš predsednik Aleksandar Vučić nije smogao snage i pokrenuo reforme i u zdravstvu, i u obrazovanju, i industriji i da smo danas lideri što se tiče investicija i da danas Srbija može da se pohvali da je preko 2.380.000.000 direktnih stranih investicija u našoj zemlji.

Međutim, njima ništa nije sveto i oni mogu samo da nastave da se tako ponašaju i što su oni više gori, SNS i naš predsednik, naša Vlada, biće bolji u ostvarivanju svojih rezultata.

U danu za glasanje podržaću ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu, kao i moja poslanička grupa SNS. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Kostić.

Reč ima Nataša Jovanović. Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović SNS

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje biće obezbeđeni poreski podsticaji za novo zapošljavanje, uključujući i zapošljavanje mladih koji tek ulaze na tržište rada.

Prodiskutovala bih o važnosti određivanja ko može paušalno plaćati porez, a ko ne. Važan je test samostalnosti za utvrđivanje da li je preduzetnik zaposleni ili nezavisni dobavljač usluga i da li može da bude paušalno oporezovan. Test koji sadrži spisak od devet kriterijuma, po kojima će se određivati da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili prihod fizičkog lica.

U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje pet kriterijuma smatraće se da nije samostalan, te će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85. Zakona o porezu na dohodak građana, a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za PIO po stopi od 26%.

Vlada je na svim ovim rešenjima radila, naravno, i sa predstavnicama IT zajednice već godinu dana. S obzirom da u predlogu zakona nije izuzet rad sa ino klijentom, jedina ispravna alternativa koja preostaje jeste da ino firme otvore svoje predstavništvo u Srbiji. Druga alternativa za većinu preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove će biti da otvore svoje deoničarsko društvo i da se samozaposle, čime se gubi smisao samostalaca i osnovni cilj svega ovoga što pričam jeste smanjivanje sive ekonomije.

Šta zapravo donose propisi paušalcima, a šta kompanijama koje ih angažuju? Firme koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale osobe koje nisu bile u radnom odnosu tokom 2019. godine biće oslobođene plaćanja 70% poreza na zarade i doprinose za njih tokom 2020. godine, 65% 2021. i 60% 2022. godine. Ta mera će se odnositi i na zapošljavanje nezaposlenih, bez obzira da li su prijavljeni kod Nacionalne službe za zapoljšavanje, da li su studenti ili paušalci.

Srbija je trenutno jedna od vodećih zemalja po broju frilensera i njihov broj je u stalnom rastu. S druge strane, najavljene mere najviše bi mogle da utiču na IT sektor, jer IT kompanije dosta zapošljavaju paušalce i ovaj način oporezivanja predstavlja podsticaj čitavoj grani. Mi smo prva država koja staje na put hakovanju poreza na zarade. Veliki broj razvijenih zemalja ima zakone koji sprečavaju zapošljavanje pod maskom nezavisnih izvršilaca.

Srbija je sve stabilnija u makroekonomskom smislu i s obzirom da u Predlogu zakona nije izuzet rad sa ino klijentom, jedina ispravna alternativa je da ino firme otvore svoje predstavništvo u Srbiji. Druga alternativa, za većinu preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove, će biti da otvore svoje deoničarsko društvo.

Nešto bih rekla i o novinama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji pored olakšavanja komunikacije i efikasnog postupanja u poreskom postupku, podaci se mogu dostavljati elektronskom poštom preko portala. Zakon precizira da poreski obveznici ne mogu skladištiti i smeštati dobra ili obavljati delatnost u prostorima van kontrole poreskih organa.

Bilo je onih koji su krili svoje zalihe i poslovne prostore i na taj način bili nelojalni i prema državi i zbog njih je postojala nelojalna tržišna konkurencija. Sve je u cilju suzbijanja sive ekonomije.

Takođe je predviđeno koje podatke klijenta banke treba da dostave na zahtev poreske uprave u elektronskom obliku. Sve mora da bude transparentno, u kojim slučajevima treba da blokiraju račun i transakcije klijenata, osim onih koje su usmerene prema poreskoj upravi.

Više od 15 godina sam radila u bankarstvu sa privredom i znam na koje su sve mahinacije spremni pojedinci, samo da ne plate porez ili obaveze po kreditu. Jednu firmu oteraju u stečaj i sa novcem izdvojenim na crno otvore drugu firmu i tako u nedogled.

Posebnu pažnju treba obratiti na samostalno trgovinske radnje, koje prelaze iz vlasništva, na primer oca na punoletnu decu, na ženu, drugu rodbinu, a banka i država od njih ne mogu da naplate svoja potraživanja. Oni su formalno zakonski uvek pokriveni, ali šta je sa suštinom. Ostanu dužni Bogu i narodu i nastavljaju po starom, sa novom radnjom dok se ne izređa cela familija. Mala promena u nazivu firma, mala promena u vlasništvu, jer sve ostaje u porodici, ista roba se prodaje i isti je recept, zadužuju se do tačke kad ne mogu da vrate dugove, odlaze u blokadu, ostanu dužni državi, dobavljačima, bankama i nanovo isti postupak. Zato je vrlo važno, što se povećava kontrola i preciziraju prekršajne kazne u skladu sa izmenama zakona, za koje bi lično volela da su još strožije.

Na osnovu gore izrečenog smatram da neophodna novina koja se odnosi na PIB da se ne može dodeliti preduzetniku koji ima dospele obaveze na osnovu javnih prihoda. Takođe, poreska uprava može da izrekne i privremenu meru zabrane registrovanja udela u drugom pravnom subjektu ako ima udeo veći od 5% ukoliko ima ne izmirene obaveze sa drugim privrednim subjektom.

Ovo pojednostavljenje poreskih procedura i operativnih aktivnosti su usmerene na suzbijanje sive ekonomije i poboljšavanja naplate poreza, što ima za cilj i stabilnost javnih finansija. Sve ovo je u skladu sa akcionim planom programa transformacije poreske uprave 2018. na 2023. godinu. Ove izmene neće doprineti otvaranju većeg broja firmi, ali će posredno uticati na poboljšanje uslova poslovanja, jačanju pravne sigurnosti i povećavanju tržišne konkurencije.

Svi ovi zakoni imaju za cilj povećanje prihoda i bolju kontrolu i cilju bolje naplate istih uslova za sve. Povećava se poslovna disciplina i stvara pravednije društvo. Sve u cilju da budžet za 2021. godinu bude još ambiciozniji. Žao mi je što tu nije i ministar Siniša Mali, kome bi čestitala na budžetu za 2020. godinu. Nadam se da će zato za 2021. godinu biti još bolji budžet zahvaljujući ovim promenama u ovim zakonima o kojima sam pričala. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima gospođa LJiljana Malušić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ljiljana Malušić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Međutim, pre nego što krenem da obrazlažem ovaj zakon, ja moram da izrazim veliku zabrinutost, strah, nepoverenje, prosto ne znam šta da kažem, jer kada se setim naslovne strane „NIN-a“, meni nije dobro.

Da li je moguće da neko u 21. veku snajper uperi na predsednika Republike i na gospodina Dodika, dvojice najvećih Srba, patriota. Sramotno je to ljudi. Sramota. Velika zabrinutost je u Srbiji. Ako vi na taj način obeležavate metu, pa šta ću ja da kažem za sebe, šta će da kažu moje kolege? Da li smem uopšte da izađem na ulicu, a da mi nešto ne fali? Verbalno možda nekad i preteramo, ali cilj je politička opcija, ja imam svoju, neko ima svoju. Ako sam ikada ikoga uvredila, izvinjavam se.

Nikome nikada nisam rekla nešto skaradno, poput ti si k, pa ima nastavak, pa mi ćemo tebe obesiti, pa ćemo te silovati. Ja mislim da je došao kraj ovako skaradnom ponašanju. Mislim da pravosudni organi bi trebalo pod hitno da reaguju. Toliko o tome. Čitava javnost se digla, bez obzira da li je neko pozicija ili opozicija. Tačka na ovako morbidne tekstove i fotografije.

Što se Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju tiče, kada govorim o penzionerima govorim uvek sa dosta ljubavi, to su ljudi koji su stvorili našu zemlju, ne samo penzioneri nego i pre njih i pre njih i mi danas nastavljamo za svoju buduću decu, ali su podneli najveći teret 2014. godine, bez reči. Velike patriote, ljudi koji razumeju šta znači nemati, jer da im nije bila smanjena penzija onoliko koliko je bila 2014, 2015. i 2016. godine, bio bi bankrot te 2012. godine. Zašto? Zato što je od 2000. pa do 2012. godine bio opustošen penzioni fond. Godine 2008. otpušteno je 400.000 ljudi, to znači milion gladnih ljudi, pa ko će da uplaćuje u penzioni fond? Čime? LJudi ne rade. Godine 2012. nije bilo bankrota i polako, polako, teškim reformama zemlja se izvukla iz krize. Tako se radi, odgovorna vlast tako radi.

Šta se dešava onda? Zar takvog čoveka snajperom? Sramota jedna u Republici Srbiji. Dosta više s tim. Ako treba, dići ćemo se svi mi odavde. Pa šta smo onda uradili? Ja svakom čoveku na ovom svetu želim samo dobro. Jedno je politička opcija, a drugo želeti nekome smrt.

Što se penzionera tiče, njih ima u Srbiji 1.700.000, zaposlenih 2.000.300 ljudi. Nekada je bio odnos zaposlenih prema penzionerima 3:1, na žalost generacijski se to uništavalo, međutim, danas je mnogo bolje. Od tih 400.000 koji su otpušteni 2008. godine mi smo zaposlili 250.000 ljudi. Evo, juče smo videli u Kragujevcu je otvorena fabrika. Otvorili su je prijatelji naši Kinezi. Biće zaposleno 192 ljudi samo u prvom kvartalu. Za par godina biće 1.000 ljudi zaposlenih i istorijski minimum nezaposlenosti juče je objavljen na vestima – 9,5% samo. Tako se radi.

Što se penzionera tiče, njihove istrajnosti i upornosti, mi ih zaista već tri godine nagrađujemo i svake godine će im biti bolje i bolje. Znate zašto? Mi sprečavamo sivu ekonomiju, pod jedan. Pod dva, inflacija je stabilna – 2%. Setimo se samo 2012. godine, minus 3,5% BDP-a, a danas plus 3,5%. Tako radi odgovorna vlast. Tako ćemo da radimo i nadalje. Penzije im polako rastu.

Kaže neko – socijalna pomoć je data njima. Nije socijalna pomoć, poklon penzionerima data, da mogu sebi da priušte nešto lepo. I od 1. januara njima je povećanje penzije 5,4% po švajcarskom modelu, zavisi od inflacije, od BDP-a i od potrošačke korpe.

Što se ovog zakona tiče, ima novina koje se meni jako dopadaju, a to je da se izjednačavaju prava u braku i vanbračne zajednice. Naime, svako lice čiji je supružnik preminuo ima pravo, bez obzira da li je u braku ili ne, da dobije penziju, ako je živeo sa njim tri godine, uz dva svedoka ako je u vanbračnoj zajednici i naravno ako sa supružnikom ima dete. Zatim, ukoliko se desi da neko vojno lice nastrada, supružnik vojnog lica, bez toga da li su prošle tri godine ili ne, bez toga da li je u vanbračnoj ili bračnoj zajednici, znači, sasvim je svejedno, će dobiti zasluženu penziju.

Mnogo toga ima novog ovde. Poenta čitave ove priče je, s obzirom da je suficit u budžetu iznosio 66 milijardi, imamo uvek para za naše penzionere. Što se mene tiče, uvek prvo povećanje penzionerima pa onda plate nama. NJihove penzije su već uvećane, a biće uvećane svake godine za onoliko koliko bude potrebno i koliko budemo mogli da im izdvojimo.

Ono što je bitno je stabilizacija. Investicija će biti mnogo više nego prošle godine. Prošle godine direktnih stranih investicija je bilo 2,3 milijarde. Planira se da će biti bar 2,6 do 3 milijarde sledeće godine. Na taj način zapošljavanjem mi punimo budžet, a na taj način i povećavamo penzije.

Za penzionere sve najbolje. Zakon ima dosta tačaka, između ostalog možda još samo naglasiti da od ekonomskih mogućnosti zavisi i njihovo povećanje penzija. Sigurna sam da ćemo svi uvek ovde izglasati prvo povećanje penzija, pa onda plata. Zahvaljujem na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Malušić.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.