Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Đorđeviću, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici, govoriću o Predlogu izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Penzijski sistem je jedan od najsloženijih sistema u društvu. Ovim sistemom se obezbeđuje primanje našim starim sugrađanima sadašnjim i onima koji će postati to u budućnosti.

Penzijsko i invalidsko osiguranje je obavezno u Republici Srbiji i zasniva se na tekućem finansiranju po principu izdvajanja kroz doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje sadašnjih korisnika, a time dobijaju mogućnost da ostvare svoje pravo na sopstvenu penziju nakon ispunjenja osiguravajućih uslova.

Od 1945. do 1970. godine, kada je starosna struktura bila povoljna, stanovništvo je bilo mlado, tako da je bio pozitivan odnos broja osiguranika u odnosu na korisnike zbog čega je u ovaj sistem bilo ugrađeno mnogo povoljnih rešenja - od uslova za penzionisanje, načina obračuna i visine penzije.

Međutim, vremenom je došlo do promene demografske strukture stanovništva. Srbija je počela da stari, kao i opadanje nivoa zaposlenosti, pa je ovaj sistem zapao u krizu.

Prilagođavanje penzijskog sistema u izmenjenim okolnostima, a u cilju ostvarivanja uslova za dugoročnu održivost sistema, sprovedeno je u fazama i to izmenama propisa i to 2001, 2003, 2005, 2010, 2014. i 2018. godine.

Nepovoljni odnos broja osiguranika i broja penzionera i stalni trend pogoršanja ovog odnosa dovelo je do deficita u poslovanju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, tako da je gotovo 40% obaveza za isplatu penzija dotirano iz budžeta Republike Srbije.

Prema poslednjim podacima, u avgustu 2019. godine bilo je ukupno 1.706.189. korisnika penzija. Poslednjih godina prosečno se godišnje penzioniše 85.000 ljudi. S obzirom da korisnici penzija čine 24% stanovništva Srbije, jasno je koliko je značaj predloženih izmena u unapređivanju ekonomskog položaja ove kategorije stanovništva.

Uspešnim završetkom procesa fiskalne konsolidacije stvorena je mogućnost da se donese Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju 2018. godine, kojim je prestalo važenje Zakona o privremenom uređivanju načina sistema isplata penzija iz 2014. godine.

U okviru predloga zakona o kome danas govorimo, ključne izmene odnose se na, prvo, definisanje formule za usklađivanje penzija. Predlogom zakona predviđeno je da se počev od 2020. godine penzije usklađuju po tzv. švajcarskoj formuli, tj. da se procenat usklađivanja penzija dobija preko formule koja obuhvata zbir 50% od rasta zarada za prethodnu godinu i 50% rasta potrošačkih cena u istom periodu.

Kao posmatrani period uzima se jun 2018. do prvog jula 2019. godine. Razlog što se uzima ovih 12 meseci jeste što se podaci Republičkog zavoda za statistiku dobijaju najranije 50 dana za poslednji mesec. S obzirom da će se nov način obračunavanja penzija primenjivati od 01.01.2020. godine, nije bilo moguće napraviti ovu projekciju, stoga se uzima period od 12 meseci.

Drugo, predlogom zakona proširuje se obuhvat kategorije koje imaju pravo na porodičnu penziju. Izjednačavaju se prava iz bračne sa vanbračnom zajednicom, što je u skladu sa određenim članom 62. stav 5. Ustava, kojim se izjednačava vanbračna i bračna zajednica.

Pravo na porodičnu penziju može ostvariti supružnik ili vanbračni partner ukoliko su u braku ili vanbračnoj zajednici najmanje tri godine. Ovim rešenjem otklanja se velika nepravda prema licima koja obično iz opravdanih razloga nisu u mogućnosti da zasnuju bračnu zajednicu, ali njihov način života ni u čemu ne odstupa od braka koji je uređen zakonom, pa samim tim i prava partnera nisu do sada mogla biti regulisana.

Napominjem da kada su u pitanju lica od 50 i više godina života, svega 57.508 lica je 2011. godine živelo u vanbračnoj zajednici, što je predstavljalo oko 2% lica u tom životnom dobu.

Nota bene, po ovom zakonu, porodičnu penziju može ostvariti i supružnik iz razvedenog brata i vanbračni partner posle prestanka života u zajednici i ako im je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje, kao i supružnik odnosno vanbračni partner profesionalnog vojnog lica prema propisima o Vojsci Srbije koji je poginuo za vreme dejstvo pravo na porodičnu penziju stiče, bez obzira na navršene godine života i pod uslovom da nije ponovo sklopio brak.

Na kraju jedna radosna vest. Kao što je i najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kineska kompanija „Šinju“, vodeća kompanija za dizajn i proizvodnju led rasvete u automobilskoj industriju, biće otvorena u Nišu.

Ova kompanija u Nišu bi trebalo da proizvodi rasvetu za „BMW“, Audi, Reno, Opel i Folcvagen. Investiciona vrednost ovog projekta iznosi 50 miliona evra, a kompanija planira da zaposli oko 1000 radnika na neodređeno vreme, kako kažu u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj.

Mere podsticajne politike u smislu subvencija uticale su da 10.000 ljudi se do sada zaposli i prima platu u Nišu. Na taj način više se izdvaja za PIO fond u smislu doprinosa, a samim tim će biti manja zahvatanja iz budžeta Republike Srbije.

Ja bih sada dosta poslaničkog vremena potrošio kada bih nabrajao imena fabrika u Nišu, pa to neću raditi da bi ostale kolege mogle da govore, ali da zaključim, kao što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, neka oni nišane snajperom, a ja ću da parafraziram njegove reči – mi ćemo nišaniti mesta gde ćemo graditi nove fabrike. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici Vlade, poštovani građani, ako bi mene lično neko u budućnosti pitao šta je to sećanje i koji je to najupečatljiviji utisak koji nosim ovih dana sa ove sednice kada smo raspravljali o predloženim zakonima, verujte mi, to bi bio način na koji smo započeli ovu sednicu, odnosno informacija koju je malo pre te sednice saopštio javnosti predsednik države, a u ovom uvaženom domu zvanično je ministar finansija na početku same sednice, a to je informacija da je stopa nezaposlenosti u Srbiji pala ispod 10%.

Verujte mi da barem polovina nas u ovoj sali ne pamti da je nekada Srbija se mogla karakterisati kao zemlja zaposlenih ljudi, zemlja novih fabrika, odnosno zemlja u kojoj nezaposlenost nije centralna tema.

Kroz ceo životni vek te jedne grupacije tema nezaposlenosti je bila centralna tema u razgovorima i u porodici i u školi i na ulici i u preduzeću i u društvu uopšte.

Druga važna stvar i drugo sećanje, odnosno drugi značajan utisak sa ovog zasedanja, koji sam siguran ponećemo svi za budućnost je to da je nakon što je ova informacija saopštena, usledila jedna besomučna kampanja protiv države, protiv predsednika Vlade i svih, da kažem, rukovodećih struktura u ovoj zemlji. Pa se onda predsednik Vlade našao simbolično na naslovnoj strani, kao meta jedne od najmodernijih snajperskih pušaka, a grupa vandala je pokušala Ministarstvo finansija da opaše lancima i katancima i verovatno kao nikada do tada u istoriji da zatvori jedno srpsko ministarstvo.

Mislim da se ta stvar nikada nije desila u istoriji. Nema slučajnosti. Verujte mi, te dve stvari su i te kako uzročno posledično povezane. Informacija da je Srbija dostigla rekordno nisku stopu nezaposlenosti i besomučni napad na državu, odnosno na predsednika i Vladu, i te kako su te dve stvari u korelaciji.

Šta je bio odgovor predsednika i Vlade? Predsednik je na tu pretnju rekao da će on olovkom nanišaniti deo Srbije u kojem će otvoriti novu fabriku, odnosno nove puteve, a odgovor Ministarstva finansija i vašeg ministarstva, gospodine Đorđeviću, je ovo – set zakona o kojima raspravljamo u poslednjim danima.

Ovi zakoni će omogućiti da se te fabrike lakše otvore i da se smanji stopa nezaposlenosti u Srbiji. E, pa, svi ovi vaši zakonski predlozi koji su usledili verovatno i kao odgovor na jedno ovakvo stanje u državi sadrže sve osnovne karakteristike. Ima tu, naravno, nekih drugih propratnih. Jedna od njih je rasterećenje privrede kroz smanjenje poreza na zarade i povećanje one osnovice zarade, neoporezivog dela zarade.

Druga bitna karakteristika je da svi ovi zakonski predlozi u sebi zadrže bar po jednu odrednicu u smislu olakšavanja i bržeg zapošljavanja i daljeg smanjenja stope nezaposlenosti. Ima tu i propratnih efekata u smislu smanjenja birokratije, kada je u pitanju poreska prijava za imovinu koja dolazi iz nasledstva, kada je u pitanju izjednačavanje bračne i vanbračne zajednice, kada su u pitanju plate i penzije, odnosno njihovo povećanje uz nenarušavanje finansijske stabilnosti itd.

Međutim, sve to sabrano nas opet vraća na početak priče, na borbu za dalje smanjenje stope nezaposlenosti.

Uvaženi predstavnici Vlade, ta borba će dovesti i do novih snajpera i do novih lanaca i katanaca i do novih vešala i do novih motornih testera i do novih huligana kojima će nastaviti da prete oni koji su danas protivnici ne mera, nego države Srbije u celini.

Međutim, trebaće njima i snajpera i motornih testera i vešala i mnogo što šta, mnogo više nego što su planirali, jer iza ovog posla ne stoji samo predsednik i Vlada Srbije, nego stojimo svi mi, poslanici SNS, a što je najvažnije, iza ovih poslova stoji narod Srbije u celini. Pokazao je to nekoliko puta, narod, da podržava sve ovo što radimo. Pokazaće to, ako Bog da, i u narednim mesecima imaćemo priliku još jednom to da vidimo.

Pošto su odgovori i Vlade i predsednika bili adekvatni i u korist građana Srbije, kada su u pitanju i ono nišanjenje olovkom i otvaranje novih fabrika u Srbiji i kada su u pitanju zakoni koji će pripomoći u tom poslu, mi narodni poslanici SNS ćemo u danu za glasanje podržati ove vaše odgovore, odnosno ove zakonske predloge koji su ovih dana pred nama. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani građani Srbije i poštovane kolege narodni poslanici, set zakona koje razmatramo na današnjoj sednici nastavak je jedne uspešne, jedne dobitne i jedne politike koja je isključivo usmerena za dobrobit građana i to je suština svih politika i svega onoga što radi Aleksandar Vučić i SNS.

Zakoni koji se usvajaju, pa naravno i ovi zakoni o kojima sada razmatramo, i budžet koji smo usvojili pre dva dana, upravo su nastavak kontinuiteta, nastavak dobre prakse, nastavak dobrih rezultata, ali to su zakoni i to je budžet koji se ne usklađuje i ne radi u interesu EU, u interesu Rusije, Amerike ili Nemačke. Ne radi se u interesu bilo koga drugog do u interesu građana Srbije.

Kada postoji problem, a problema postoji uvek, a bilo ih je 2012. godine toliko da se nije znalo odakle krenuti, ali zahvaljujući građanima Srbije, Aleksandar Vučić sa koalicionim partnerima i sa svima onima koji su mislili dobro Srbiji, krenuo je napred i stigli smo do jednocifrene nezaposlenosti.

Sve ono što je drugima bila nemoguća misija, oni to nisu mogli da obećaju ni u predizbornim kampanjama, ni kao predizborno obećanje, Aleksandar Vučić je sproveo u delo.

Ono što je činjenica, to je da oni pričaju laži, a ono što radi Aleksandar Vučić, on im na te laži upravo odgovara novim autoputevima, novim bolnicama, novim školama, novim kliničkim centrima, stadionima i, naravno, novim fabrikama.

Kad kažem novim autoputevima, pohvaliću, čestitaću, zahvaliću Vladi, zahvaliću Aleksandru Vučiću u ime zapadne Srbije, u ime Šapca, konačno, potpisan je ugovor za izgradnju autoputa od Rume do Šapca, mosta preko reke Save i brze saobraćajnice od Šapca do Loznice. Dakle, 77 kilometara, 22 kilometra autoputa od Rume do Šapca, most preko Save i 55 kilometara od Šapca do Loznice, ukupna investicija 467,5 miliona evra.

Oni koji sumnjaju i koji ne veruju, neka izađu na ove autoputeve koji su već urađeni. Zahvaljujući upravo svemu što je urađeno i tim autoputevima i ovom autoputu koji će dobiti zapadna Srbija, više neće biti malih opština i zabačenih opština ili, kako naš narod kaže, on je tamo Bogu iza nogu. E, upravo zahvaljujući ovim autoputevima neće biti Bogu iza nogu. Neće, džabe pričate, neće.

Kada vi kažete da neko radi autoput zbog toga da bi uzeo proviziju, pa nije tačno. Ovi se autoputevi rade isključivo zbog građana Srbije.

Ono što znamo, znamo da je urađeno 400 kilometara autoputa. Ono što znamo, znamo da će biti urađeno u narednom periodu još više i znamo da će Srbija konačno biti država koja ima uređenu putnu infrastrukturu.

Kada pričamo o nezaposlenosti, naravno da je jednocifrena, a opet je to posledica kompletnog rada i Vlade i ministarstava i predsednika države Aleksandra Vučića.

Postojali su i Ruma i Mitrovica i Sombor i Pančevo i Kragujevac i Niš i pre Aleksandra Vučića, ali nisu postojali investitori. Mi nismo postojali na karti država gde bi bilo ko poželeo da investira jedan jedini dinar ili jedan jedini evro, a sada smo, zahvaljujući upravo svim ovim merama, najpoželjnija zemlja za investicije i verovatno smo prvi na svetu po uslovima koje pružamo i perspektivi koju dajemo kao država.

Nije tu problem u statistici i pokazateljima, nego je problem da li ljudi objektivno hoće da vide ono što je rezultat mukotrpnog, napornog, ali pre svega poštenog i posvećenog rada. Ne možete reći da neko ko ujutru ustane i ode na posao, a otišao je na posao jer ima gde da radi, da njemu kažete da to nije istina, a koliko je to istina pokazuju upravo građani na svim izborima održanim od 2012. godine pa do današnjeg dana.

Kada pričamo o budžetu, i dobro je, nije nikakvo iznenađenje da je Vlada Republike Srbije predložila, a skupštinska većina izglasala budžet u novembru 2019. godine za 2020. godinu. Da, naravno da je dobro da to nije nikakvo iznenađenje, jer upravo zahvaljujući svemu što je urađeno, to je prirodna stvar.

Postoje gradovi, kao grad iz koga ja dolazim, gde u trenutku, kada Vlada Srbije predlaže, a Narodna skupština razmatra budžet za 2020. godinu, u tom gradu, u Šapcu, u tom danu oni rade treći rebalans budžeta za grad Šabac. U tom gradu je gradonačelnik zloupotrebio pet miliona evra iz budžeta grada Šapca za 2015. godinu i umesto da, kao posledica toga, već tada završi na mestu gde završavaju lopovi, on upravo zbog sporog reagovanja i sporog rada u pravosuđu još uvek nije tamo gde završavaju lopovi.

Ono što je dobro jeste što su izbori vrlo brzo, pa će građani znati da cene šta je i na koji način radio i Zelenović i Bastać i svi oni koji u ovom trenutku ne misle dobro svojim građanima, a ne misle dobro ni ovoj Srbiji.

Svi oni koji, zajedno sa njihovim šefom, navijaju za protivnike Srbije, navijaju za loše rezultate Srbije, imam osećaj da su navijali i protiv „Zvezde“ i protiv „Partizana“ i oni nemaju šanse da dođu na vlast, pa koliko god se trudili i koliko god obećavali.

Ako pričamo o detaljima, a svaki od ovih zakona o kojima danas razmatramo, daje odgovor i rešava problem i određeni detalj…

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega.)

…pa ću izdvojiti izjednačavanje prava bračne i vanbračne zajednice, kada je penzija u pitanju. To su sve jednostavne stvari. Naravno da su jednostavne, ali dok neko to ne analizira i ne uradi i ne predloži to jednostavno ne ugleda svetlost dana.

U narednim danima ću o detaljima pričati kada bude amandmanska rasprava, ali ću završiti sa tim da upravo građani znaju koga podržavaju i pretnje koje su upućene našem predsedniku upravo su upućene i njima, ali ko će ih štititi, ko će brinuti o njima, upravo oni odlučuju. Nisu se uplašili siguran sam ni građani, naš predsednik sigurno nije, mi kao narodni poslanici nismo. Nastavićemo dalje da podržavamo hrabru i poštenu i, pre svega, posvećenu politiku našeg predsednika, a oni koji lažu jedni druge, koji se lažu između sebe, neka nastave to da rade i u narednom periodu. Mi imamo svog predsednika, imamo koga da podržavamo, a podržaćemo, naravno, i sve ove zakone u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Govoriću o ovoj tački 11. – Predlogu zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanja načina naplate takse za javni medijski servis.

Pošto je to bila tema i Odbora za kulturu, mislim da se svega par diskutanata na to osvrnulo i mislim da ne bi bilo dobro da ovaj složeni pretres sa mnogo tačaka nekako u stranu gurne ovu važnu temu, pogotovo za dobar deo građana ove zemlje.

Naravno, reč je o povećanju takse sa 220 na 255 dinara, počevši od 1. januara naredne godine. Povećanje, naravno, nije veliko i pretpostavljam da je to ono čime će i predstavnici vlasti, odnosno predlagač to pravdati, ali to kada prebacite u procente jeste povećanje od oko 15% takse.

Ono što je zanimljivo i što su verovatno zaboravile i kolege, a možda i građani, ali se to pre ili posle opet pokaže na džepu, jeste da smo mi pre tačno godinu dana već imali jedno povećanje koje je procentualno bilo mnogo veće, iako na apsolutnim iznosima nije tako delovalo, povećanje preko 40% takse, sa od 150 na 220 dinara. Dakle, pre godinu dana je bilo povećanje preko 40%, sada je povećanje od 15%. Kada se to pomnoži, koliko ima građana koji plaćaju, sa 12 meseci, to su ozbiljna sredstva.

Tu imamo jednu načelnu dilemu. Kada je reč uopšte o javnim servisima, njihovom funkcionisanju i njihovom finansiranju, odmah da kažem da nisam protiv naplate takse, odnosno protiv da građani finansiraju svoj javni servis, ali bih podsetio one koji su možda zaboravili, a mogao bih ovde iz telefona, postoji zvučni zapis, odnosno tonske izjave, kada je predsednik, tadašnji kandidat za najviše funkcije, SNS obećavao da će pretplata biti ukinuta, pa se i ona bila ukinula jedno kratko vreme, da bi to njegovo obećanje bilo ispoštovano, a onda je vraćena pretplata, prvo, skromnih 150 dinara, pa 220, pa sada na 255 dinara. Mic po mic, mi vraćamo tv pretplatu, praktično, taksu za medijski servis.

Znači, jedno je što je to obećanje jedno od brojnih predizbornih obećanja izvrdano, odnosno nije ostvareno, ali to je problem vladajuće stranke i njihovih birača i njihovog sećanja.

Ono što je meni problem jeste… Šta građani ove zemlje dobijaju za uzvrat od javnog servisa za tu taksu koju plaćaju? Otprilike, neće od ovoga sada javni servis, kada kažemo javni servis mislimo obično na RTS, nije tu RTS, tu je i RTV, odnosno Javni medijski servis Vojvodine koji, takođe, participira u tome, odnosno u prihodima koji se na taj način sakupljaju. Znači, šta građani dobijaju zauzvrat?

Kažem, neće oni postati sada bogatiji zato što je udeo države, subvencije države su smanjene u ovom budžetu, o tome je bilo reči, za otprilike onaj iznos koji se mogao očekivati, odnosno da će se prikupiti ovim povećanjem takse.

Dakle, ja ne bih imao ništa protiv da država jača u raznim svojim aspektima, uključujući i u informativnom aspektu. Ne mislim da je sreća da se državni mediji na ovaj način likvidiraju, kao što je u jednom talasu pomodarstva i navodne evropske prakse, kao što je činjeno i izveden pravi pomor, recimo, na lokalnom nivou sa lokalnim potencijalnim javnim servisima, odnosno informativnim centrima na lokalu, koji su ili uništeni, zatravljeni ili prešli u često sumnjive privatne ruke, pa onda isto uglavnom pogašeni zarad nekog poslovnog prostora ili ni zbog čega.

Dakle, podržavam to da država ima snažan, odnosno da građani imaju snažan javni medijski servis, ali kažem, najblagonaklonije kada gledam i govorim, mislim da naš javni servis, to je jedna od retkih stvari u kojoj se slažemo, čak dobar deo nas ovde poslanika, ne ispunjava u dovoljnoj meri tu svoju funkciju.

Ima preterivanja sigurno i sa jedne i sa druge strane, kada govorim i o vlasti i o opoziciji, kada su kao svi nezadovoljno. Ja mislim da opozicija mnogo, mnogo više treba i mora da bude nezadovoljna, iako ne mislim da je sve loše, daleko od toga.

Drugo, što me podseti jedna koleginica ovde maločas, naravno da javni medijski servis nije samo informativni program i drugi segmenti programa RTS i našeg srpskog javnog medijskog servisa su dosta solidni. To može biti bolje, ali u svakom slučaju, kada se uporedi sa programima većine komercijalnih televizija, javni servis ubedljivo po kvalitetu odskače. Tu nema nikakve sumnje.

Ono što treba postići, prosto skrećem pažnju na to, možda ćemo se na Odboru za kulturu malo više time baviti, jeste da treba da imamo snažan javni medijski servis. Istovremeno, taj javni medijski servis ne bi smeo, ne bi trebao da zatravi i poništi, uništi privatne emitere, odnosno komercijalne emitere, niti da oni ugase njega, što je verovatno bila neka tendencija, niti da on zbog svoje privilegovanosti, a objektivno on jeste privilegovan, jer ga svi građani finansiraju, ne bi smeo da uništi, ispuni prostor pa da za njih ne ostane ništa.

Nas, naravno, zanima najviše informativni program, ali to je samo deo segmenta, deo rada i proizvoda, odnosno proizvodnje medijskog javnog servisa. Drugi segmenti su relativno zadovoljavajući i može uvek, naravno, bolje.

Ali, ako već izdvajamo i ja i svi građani ove zemlje sredstva koja su relativno mala, ali samo relativno, za to, onda hoću, sada govorim kao građanin, ne kao opozicioni poslanik, na tom medijskom servisu da gledam utakmice reprezentacije Srbije, čak i kada loše igra i kada beleži loše rezultate.

Znači, to je minimum koji zahtevam i očekujem od toga… a ne da lovim po privatnim nekim kanalima, kablovskim televizijama da li ću videti da li se i ko prenosi ovog puta utakmice reprezentacije. Pre svega mislim na fudbalsku. Naravno, mislim i na sve druge reprezentacije, odnosno na sve druge sportove države Srbije. To je ono što je apsurd.

Poželjno bi bilo, ali sada znamo da je to teško i daje to skupo, da mogu da pratim, naravno, i najkvalitetniji sport, tipa Liga šampiona i tako dalje, pogotovo kada tamo igraju, ili Liga Evrope, i naši predstavnici, a ne opet da se dovijam da li, kada i kojih dana ima prenos, a kojeg nema, ali to je sada već nešto drugo i o tome može da se raspravlja, bilo bi poželjno. Ali, ono prvo, kada je reč o utakmicama reprezentacije, to je apsolutni bezuslovni uslov, odnosno neophodno je da nam to obezbedi naš medijski servis i to obični građani očekuju.

Meni su na ulici ta pitanja postavili mnogo puta - zašto ne pitate, kako je to moguće i tako dalje i tako dalje. Ja sam pitao i Ministarstvo kulture i informisanja i dobijao sam neke odgovore, ali mislim da je to nešto što je neophodno da obezbede za nas kao građane i za sve građane, bez obzira koje smo političke opcije.

A sada, kada govorimo o političkim opcijama, dakle oni su dužni, naravno da obaveza postoji i tu obavezu imaju i drugi privatni emiteri koji koriste nacionalno dobro, resurs, kao što je frekvencija, ali medijski servis tu obavezu ima u mnogo, mnogo u većoj meri, da obezbedi relativno ravnopravno predstavljanje različitih političkih opcija i iz vlasti i opozicije, da omogući debatu, da omoguće da se čuju mišljenja.

Nemojte mi kao što je neko ovde činio na jednoj raspravi, ne ovde u Skupštini, nago na jednoj raspravi pod krovom Skupštine prilikom razgovora sa predstavnicima Evropskog parlamenta, pa je neko sabrao ove prenose, pa koliko ima prostora u prenosu, pa kaže – evo, tu može da se čuje opozicija koliko ima vreme.

Ovi prenosi su posebni, ali Prvi program RTS-a i RTV-a je obavezan da omogući debatu ne u jednoj emisiji nedeljno, gde se onda skupe, pa svi pričaju u glas i niko nikoga ne čuje i onda se samo stvara šum i stvara loša slika i ostavlja loš utisak o tome na šta liči naša politička scena. Znači, ne može jedna i to dosta dubiozna problematična emisija nedeljno da tu potrebu za sučeljavanje različitih političkih stavova ispuni. To nije dovoljno.

Dakle, mislim u tom svetlu, bez obzira što ja, uslovno rečeno, podržavam ovo povećanje, ali smatram da bi se moralo mnogo više potruditi RTS, pa i ovaj pokrajinski servis, koji nekako uvek ostane malo na strani i u senci, da više građanima ispune očekivanja, bez obzira na njihove političke opcije.

Od Javnog servisa se ne može očekivati da vrši agitaciju i da bude pristrasan, kao što to mogu neke komercijalne televizije da budu. Ne da ne bi smeo, on ne sme to da bude. Nije dobro, nije prihvatljivo, kažem, ni da privatni emiteri krše zakon i neka pravila, ali RTS ima obavezu više, i da bude kulturniji i da bude kvalitetniji i da bude svestraniji, a on to, nažalost, jeste, ali ne toliko svojim kvalitetom koliko zbog toga što je ova konkurencija uglavnom slaba, odnosno mnogo gora.

Još samo ovo hoću da kažem. Govorim sad kao neko ko poznaje, jer i sam, jednim delom sam taj hleb jeo, ali znam mnoge ljude koji se bave novinarskim poslom. Biti novinar medijskog Javnog servisa je ipak privilegovana stvar u odnosu na, recimo, posao u nekim drugim ili većini drugih medija – i sigurnost pravna, profesionalna, a i uslovi su tu ipak mnogo bolji.

Baš zbog toga bi možda kolege, ja ih zovem kolegama, u svakom slučaju ljudi koji rade tamo, trebali više da se bore i potrude oko očuvanja i profesionalnih standarda i nivoa, baš zbog toga, zbog te svesti, kad se sve sabere i oduzme, ipak u privilegovanom položaju u odnosu na svoje kolege iz nekih komercijalnih televizija, posebno ove na lokalu, koji su prošli kako su prošli.

Znači, prosto iz toga bi trebali da imaju obavezu, pa između ostalog da i njihovo rukovodstvo, ja imam i znam dobrim delom te ljude i vrlo smo dobri, ali nema opravdanja, to je bilo reči, ali da ne bude samo da sad kao eto vas je to zamerilo, a da smo mi prećutali. Pre desetak dana na raspravi na Odboru za kulturu, to je bila neka vrsta javnog slušanja, a nije bilo formalno javno slušanje, gde su bili svi predstavnici raznih političkih opcija i gde su bili predstavnici i međunarodnih posmatrača i ostalo, bili su pozvani svi komercijalni emiteri, rukovodioci, da ispred RTS nije došao ni direktor, ni glavni odgovorni urednik, nego je došao, meni inače dragi i mislim da je dobar profesionalac, urednik, internet izdanja RTS, koji je zadužen za njihov sajt i internet prezentaciju.

Čak i ovi najozloglašeniji privatni emiteri su poslali direktora, prvog čoveka, glavnog urednika, makar se prošetao ili nešto rekao ili pojavio tamo, RTS u Skupštini Srbije i Odboru za kulturu Skupštine Srbije sticajem okolnosti nije imao ni jednog od dva prva čoveka. To je simbolički jako loša poruka, šta god mi mislili o njima ili šta god oni mislili o nama kao narodnim poslanicima, takve vrste i takvi akti faktički nepoštovanja institucije nisu dobri i mogu samo da proizvode zlu krv i šalju lošu poruku tipa - pričajte vi šta hoćete, mi smo, ne znam, obezbeđeni ili znamo od koga zavisi naš opstanak na tom mestu i šta nas briga za ovu pričaonicu u Skupštini.

Dakle, želim da Javni medijski servis bude bolji. Mislim da nam je to zajednički interes.

Obaveza je, još samo to, nipošto ne biste smeli dozvoliti da ostanemo bez, da Javni medijski servis ostane bez marketinga i takvih je zahteva bilo gde se kaže - pa, oni dobijaju pomoć države, pa i taksu, pa imaju i reklame. Cilj nam je da država prestane, da ne mora da plaća Javni medijski servis. To podržavam. To je cilj ka kome treba težiti, ali ne bi trebalo da bude uslov ukidanje marketinga, ali treba da taj marketing bude bar upola tako ozbiljan i tako uspešan, a ne samo pro forme kao i marketing privatnih emitera kojima je pak mnogo teže, a procentualno i proporcionalno su mnogo uspešniji u obezbeđivanju i prodaji reklamnog prostora.

Dakle, zajednički interes nam je Javni medijski servis da bude što bolji. Ovo povećanje koje se, uzgred budi rečeno, prebacuje sa države na teret građana Srbije, ovo povećanje takse je nešto što nije jednostavna stvar, na to treba obratiti pažnju i iz toga izvući, rekao bih, neku dodatnu obavezu, završavam time, RTS i RTV, odnosno javnih medijskih servisa da kvalitetom nadoknade ili na neki način opravdaju ovo povećanje kako kvalitetom programa, tako i gestovima, kao što je ovaj sitan incident sa neprisustvom ili nedolaskom na raspravu u Odboru za kulturu u Skupštini Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem predsedavajući.

Taman sam hteo da tražim povredu Poslovnika. U jednom trenutku sam mislio da razumem vlaški bez prevoda, ali u slušalicama nije imalo prevoda i sada ne znam da li ja ne razumem vlaški do kraja, ali jednostavno ništa nisam shvatio iako bih rado debatovao o tome. Jedino što sam shvatio je da je ovo neki složeni pretres itd. Zaista ne znam šta je složeno u nekoliko tačaka dnevnog reda. Imate 20 minuta na raspolaganju, ali hajde da ne ulazim u debatu. Nije ni ozbiljno, ali vas molim sledeći put da omogućite da mi shvatimo o čemu naše kolege pričaju pa sad sa prevodom ili bez prevoda, kako god bilo.

Danas ne bih ni dolazio da radim obzirom da je danas 29. novembar i to je dan za koji sam duboko emotivno vezan i to je dok nisu došli DOS-ovci i 14. novembra 2002. godine ukinuli kao praznik bio praznik države u kojoj sam ja rođen, za koju su mnogi građani koji to pamte vezani pozitivno, pozitivnim mislima i ja svima onima koji današnji dan osećaju kao praznik čestitam, ali jednostavno nisam mogao da to ispoštujem na pravi način i danas da ne radim jer ovo bi bio neradni dan da onih kretena koji su 5. oktobra upali u ovu Skupštinu, verovatno bi bio praznik pa ne bi morali ni da radimo. Uživali bismo sa svojim porodicama, ali pošto se radi o jednoj važnoj stvari u ovoj jako jednostavnoj raspravi, ja ću se fokusirati isključivo i samo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i isključivo i samo na član 1.

Naime, mi sa ovim izmenama i dopunama u ovaj zakon uvodimo jedan potpuno nov termin i jednu potpuno novu kategoriju koja se zove novonastanjeni obveznik. Ja sam jako dobro propratio, pošto kažem ovo nije složena sednica i tekst nacrta Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji za razliku od zakona o kojem govorim dosta precizno definiše pojam novonastanjenog obveznika.

Mislim da bi bilo korisno, obzirom da u članu 6. postojećeg zakona, a izmenama i dopunama koje ste predložili, nije predviđeno jasno i precizno definisanje pojma novonastanjenog obveznika, se na tome poradi i kroz sam član 15.a, dodavanje novih stavova definiše pitanje, odnosno definiše pojam šta je to novonastanjeni obveznik.

Predloženim nacrtom izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, predlaže se član 15.v, koji to dosta precizno definiše, doduše iznijansirano onako kako je to neophodno kada su u pitanju finansijski zakoni, a moje mišljenje je da je i ovom zakonu to moralo biti učinjeno ili dopunom člana 6, kada su u pitanju definicije pojmova ili kroz član 15.a, definisati šta je novonastanjeni obveznik.

Iz tog razloga, to ćemo naravno u pojedinostima, sam se potrudio da u skladu sa nacrtom Zakona o izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, predložim dopunu ovog člana, jer jednostavno nije dovoljno da to samo u drugom zakonu bude precizno definisano, nego je nužno da i u ovom zakonu bude definisano na pravi način. Znam da u sledećih 20, 30 godina, pošto otprilike za to vreme se neće promeniti vlast, neće biti razloga za pogrešan pokušaj promene tumačenja ovog člana, ali mi zakone kada donosimo možemo i moramo da računamo, da mogu trajati i narednih 100 godina i ovo je detalj o kojem ipak treba povesti računa.

Ovo naravno nije iz bilo kakvog malicioznog razloga, meni je potpuno jasno šta je razlog za predložene izmene i dopune i smatrajući da je ovo jedna od stvari, kada su u pitanju lica koja rade ili treba da dobiju posao u Republici Srbiji, pogotovo pod nekim beneficiranim uslovima, a uvodimo jedan pojam koji dosad nije zaživeo u pravnom životu Republike Srbije, možda iz ekonomskog ugla, možda iz nekih drugih uglova, ovo je više nego dovoljno, ali obzirom da sam se bavio pravom u onom praktičnom i pragmatičnom smislu kada je advokatura u pitanju, kada je sudnica u pitanju, bojim se ukoliko ovaj pojam ne budemo do kraja definisali, može doći bez razloga do nekih pogrešnih primena u nekoj budućoj primeni ovog zakona.

Evo, to je razlog. Da nisu u pitanju prava i obaveze radnika, ja bih danas praznovao. Još jednom, svima onima koji misle kao ja, čestitam Dan republike, neka ga bar popodne ili večeras prijatno provedu sa svojim porodicama i da uživamo bar u nekim sećanjima, iako je danas možda mnogo bogatije, još uvek moramo mnogo toga uraditi da kada su u pitanju radnici, bude jednako za njih još humanije nego što je bilo pre nego što je ta država prestala da postoji. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja za reč, saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 11. dnevnog reda. Sa radom nastavljamo u ponedeljak u 10.00 sati.
Hvala.
(Sednica je prekinuta u 17.40 sati.)