Zakon o izboru narodnih poslanika tačno definiše koja su radna tela za sprovođenje izbora. Ne postoje pomoćna radna tela. Radna tela za sprovođenje izbora po Zakonu o izboru narodnih poslanika su RIK u stalnom i proširenom sastavu i birački odbori u stalnom i proširenom sastavu

Pročitajte lepo Zakon o izboru narodnih poslanika. Nemojte više da izmišljate.

Ko će savetodavno da radi? Republička izborna komisija može to da radi, može da angažuje i druga lica, jer njih nema dovoljno da obiđu celu Srbiju npr. Tehnički je neizvodljivo. Nemojte da izmišljate da Republika Srbija se odriče svog suvereniteta u izbornom postupku. Ne odričemo se svog suvereniteta, ni jedan jedini korak. Nemojte, ako ste vi protiv nekoga, da nama prigovarate zašto on učestvuje kao posmatrač. Neka učestvuje svako ko hoće kao posmatrač.

Ma, čega se bojimo? Jedino su protiv posmatrača oni koji se boje rezultata izbora. Mi nemamo taj problem.

Znači, ako se bojite rezultata izbora, napadajte posmatrače. Mi nećemo ni u jednom jedinom trenutku da dovedemo legalnost i legitimnost rezultata i broj glasova koji budemo osvojili na izborima.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Posle ovoga što ću sada reći može kolega Arsić šta god hoće, ja ni reč više neću, jer zaista sam šokirana.

Neverovatno je da kolega Arsić kaže da su radna tela za sprovođenje izbora birački odbori i RIK. To su organi za sprovođenje izbora, neznalice. Stvarno neću više.

Dobro.
Nastavljamo po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đurđević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ja želim da, pre svega, pohvalim Zakon o agencijskom zapošljavanju koji je danas pred nama u načelnoj raspravi, jer će usvajanje ovog predloga zakona svakako regulisati oblast zapošljavanja putem agencije, obzirom da je agencija za zapošljavanje dugi niz godina prisutna na tržištu rada, a da do sada njegovo poslovanje agencije nije bilo regulisano.

Takođe ću naglasiti da postoje brojni razlozi za donošenje, odnosno usvajanje ovog predloga zakona. Jedan od njih je usklađivanje pravnih propisa u Republici Srbiji sa međunarodnim izvorima prava, a takođe, sledeći razlog i takođe jako bitan je još jedan korak ka procesu pridruživanja EU i poštovanje Poglavlja 19, koje se tiče socijalne politike, kao i politike zapošljavanja.

Ono što bih svakako naglasila i što je najvažnije prilikom usvajanja ovog predloga zakona jeste unapređenje položaja svih zaposlenih i zaposlenih trenutno pri agenciji, a takođe i zaposlenih koji će u budućnosti biti angažovani preko agencije.

Ovaj Predlog zakona daje apsolutno jednaka prava i jednaki tretman zaposlenih koji zaključuju ugovor o radu na neodređeno vreme ili određeno vreme sa agencijom, a takođe, i potpuno izjednačava prava s jedne strane, a sa druge strane i obaveze zaposlenih, kako preko agencije, na isti način i zaposlene koji imaju zaključen ugovor sa poslodavcem kome su iznajmljeni.

S druge strane, Predlog zakona će precizno definisati i uslove koje je potrebno da agencija ispuni da bi dobila dozvolu za rad.

Takođe, prema podacima bih naglasila da do septembra meseca 2018. godine u našoj zemlji je registrovano oko 111 agencija, tako da regulisanje njihovog rada je od velikog značaja, obzirom na ovaj broj.

Takođe, obzirom da ovo pitanje do sada nije bilo regulisano i u praksi smo dolazili do raznih zloupotreba prava radnika, u smislu zloupotrebe da ne mogu da koriste godišnji odmor, da nemaju pravo na privremenu sprečenost za rad usled bolesti, kao i mnoga druga prava. Obzirom da je agencija najčešće zaključivala ugovor o privremenim i povremenim poslovima tu se i našla mogućnost uskraćivanja ovih prava koje sam navela.

Postoji podatak da oko 2%, odnosno oko stotinu hiljada ljudi bivaju angažovani preko agencije različitim ugovorima i ostvaruju naknadu, odnosno zaradu na osnovu potpisanog ugovora sa agencijom. Ovaj procenat je približno jednak procentu zaposlenih preko agencije u državama članicama EU.

Cilj predloga zakona je unapređenje položaja zaposlenih preko agencija, na taj način što će zaposleni imati pravo da ostvari naknadu zarade, takođe, da ima isto radno vreme kao i ostali zaposleni, mogućnost odsustva, takođe i korišćenja odmora, odnosno sva prava iz radnog odnosa kao i zaposleni koje poslodavac korisnik neposredno zapošljava.

Ono što je najvažnije i na šta bih stavila akcenat jeste da usvajanje ovog predloga zakona će direktno uticati na smanjenje sive ekonomije, a takođe i na uspostavljanje reda u oblasti rada agencije i dovešće do pravne sigurnosti, a direktno utiče pozitivno na tržište rada i to će dovesti, svakako, do jedne adekvatne materijalne, kao i socijalne sigurnosti i poboljšanja životnog standarda naših građana.

Takođe, usvajanjem ovog predloga zakona naša država će se svrstati u red država u kojima je ovo pitanje regulisano, a ovo je posebno važno za sve radno sposobne ljude u našoj zemlji, jednaki tretman ustupljenih, kao i neposredno zaposlenih.

Predlogom ovih zakona svi radnici će uživati apsolutno ista prava, što je jako važno, a radnici bivaju zaštićeni duplo. Kada ih poslodavac angažuje preko agencije, poslodavac plaća naknadu zarade agenciji za te radnike, agencija isplaćuje radnicima. Ukoliko agencija svoje obaveze ne isplati, poslodavac je svakako dužan da isplati naknadu zarade.

Ko je zaposlen za stalno, odnosno na neodređeno vreme u agenciji, uživa sva prava iz agencije. Znači, agencija ima potrebu da plaća i naknadu za bolovanje, regres, kao i platu. Preko agencija imamo podatak da najčešće bivaju angažovani građevinski radnici, poljoprivredni radnici, a u praksi je često i angažovanje programera. Za građevinske radnike je sasvim logično zašto bivaju najčešće angažovani, jer je potreba za građevincima gotovo prisutna 365 dana u godini i svakako je i interes agencije da ovakve radnike zaposle na neodređeno vreme.

Kada je reč o radnicima u javnim preduzećima i jedinicama lokalne samouprave, iskoristila bih priliku da pohvalim jedan odgovorni rad SNS, na čelu sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem.

Podsetila bih građane da smo u oktobru mesecu, usvojivši rebalans budžeta, obezbedili suficit u budžetu od 46,6 milijardi dinara koji nam je omogućio da povećamo plate u javnom sektoru u rasponu od 8% do 15% i da je ovo povećanje obuhvatilo i radnike koji su zaposleni u jedinicama lokalne samouprave.

Stabilne finansije države su svakako uslov za povećanje plata, a na jednoj stabilnoj i održivoj osnovi. Osim puteva, koje gradimo, i novih radnih mesta, koje otvaramo, veoma je važno i povećanje plata radnika, što će svakako dovesti do povećanja životnog standarda.

Takođe bih iskoristila priliku da podsetim da će od 1. januara 2020. godine minimalna zarada biti uvećana za 11,1%. Umesto 27.022 dinara, iznosiće 30.022 dinara.

Takođe, ono što je najvažnije jeste da je stopa nezaposlenosti u rekordno niskom procentu. Od kada se meri, od 1991. godine, na istorijskom je minimumu i na jednocifrenoj cifri procenta, od 9,5%. Mi ćemo, naravno, dalje nastojati da se procenat nezaposlenih smanji novim investicijama, a zahvaljujući setu poreskih zakona i oslobađanja od poreskih opterećenja svakako direktno utičemo na lakše zapošljavanje i na povećanje broja zaposlenih, odnosno smanjenja broja nezaposlenih.

U danu za glasanje svakako ću podržati zakone koji se danas nalaze u načelnoj raspravi. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Studenka Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, poštovani građani Srbije, nadovezaću se na svoje kolege i između ostalog komentarisaću ovaj Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, obzirom da se tiče velikog broja ljudi koji su zaposleni preko agencije i da sa ne strpljenjem očekuju da nešto više čuju o ovom zakonu danas ovde u Narodnoj skupštini.

Ovaj zakonski okvir uvodi se kako bi se regulisalo pitanje samih agencija za privremeno zapošljavanje koje postoje u praksi, a nisu obuhvaćene propisima koji uređuju oblast rada.

Naime, agencijski radnici su zapravo ustupljeni zaposleni, odnosno oni zasnivaju radni odnos sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku.

Ovaj zakon utvrđuje uslove pod kojima se agencijskim radnicima obezbeđuje jednak tretman u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, tačnije u pogledu zarada, radnog vremena, odsustva sa rada, odmora, bezbednosti i zdravlja na radu i drugih uslova koji se primenjuju na zaposlene koje zapošljava poslodavac, po čijem nalogu i uputstvima agencijski zaposleni rade.

Prema podacima Ministarstva za rad, zaključno sa septembrom 2018. godine, u Srbiji je registrovano 111 agencija za zapošljavanje. Ove agencije obavljaju poslove posredovanja u zapošljavanju i druge poslove u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Zaposleni agencije zaključuju ugovore o radu na određeno vreme ili ugovore o privremenim i povremenim poslovima sa određenim licima i za potrebe rada kod drugih pravnih lica i preduzetnika. Tako angažovana lica nemaju odgovarajuća prava koja proističu iz radnog odnosa, stoga ovaj predlog zakona rešava vrlo važna pitanja za zaposlene preko agencija. Pre svega, pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje, pravo na plaćeni godišnji odmor i plaćeno bolovanje.

Neto zaradu, koja je kod ovih zaposlenih u čak 45% slučajeva bila niža od 25 hiljada dinara, poslodavac će ubuduće morati da izjednači sa zaradama ostalih zaposlenih po istoj kvalifikaciji. Od sada će agencije moći da ustupaju poslodavcima samo zaposlene sa kojima su zasnovali radni odnos na neodređeno ili određeno vreme, što će nesumnjivo doprineti povećanju broju zaključenih ugovora.

Materijalna situacija agencijskih radnika će se značajno poboljšati i ne samo time što će im neto primanja biti veća, već će imati i zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i sva ostala prava koja zaposleni crpe iz radnog odnosa.

Smanjiće se rad na crno, biće ukinuta i nelojalna konkurencija među samim agencijama, ali je svakako najvažnije to što će zaposleni preko agencija biti izjednačeni sa zaposlenima kod poslodavca kome su ustupljeni u pogledu radno-pravnog statusa.

Zahvaljujem se ministarstvu na uloženom radu i prepoznavanju ovog problema, kao i na ponuđenim zakonskim rešenjima. Primena ovog zakona uslovljena je donošenjem podzakonskog akta koje ministarstvo treba da donese u roku od dva meseca po usvajanju ovog zakona, a ja im želim uspešnu implementaciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, siguran sam i toga su svi svesni da su građani upravo na izborima doneli odluku ko će ih voditi i ko će ih u Narodnoj skupštini predstavljati. Vodiće ih Aleksandar Vučić, predstavljaće ih narodni poslanici, a u ministarstvima će raditi oni ljudi koji dobiju podršku narodnih poslanika. U skladu sa tim, ministri su tu da budu na usluzi i budu servis građana i zakone koje predlaže ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije, koji dolaze na razmatranje u Narodnu skupštinu, dolaze kod ljudi koji se ovde nalaze, jer su tako hteli građani Srbije.

Ovaj zakon, kao jedan od zakona koji, naravno, nastavlja kontinuitet donošenja zakona koji su u interesu građana Srbije, i to se ponavlja iz sednice u sednicu, od zakona do zakona, ali nije samo interes građana ovde, već je ovde interes države u pitanju da se ukine, ne da više nema rada na crno, neće ga više biti ni na sivo, ići ćemo na rad na belo svih ljudi koji rade, po bilo kom osnovu moraju biti zaposleni, moraju imati zdravstveno, moraju biti za to plaćeni adekvatno i to mora biti predviđeno i definisano zakonom.

Plate i njihov iznos jasno su definisani zakonom, ali i najava povećanja plata u javnom sektoru koji, takođe, razmatramo dobar je, potreban je i, naravno, opet je usklađen sa potrebama i situacijom na terenu, pa je raspon plata u javnom sektoru, koji će biti povećan, od 7% do 15% i najveći iznos od tih 15% dobiće upravo zdravstveni radnici, medicinske sestre i doktori, što je, naravno, za svaku pohvalu i što pokazuje da se problemi prepoznaju, ali da se i u skladu sa zakonom rešavaju.

Svakako u drugim gradovima postoje neki gradonačelnici, neki predsednici opština koji ne rade u skladu sa zakonom, ali na sreću građana njih je jako malo i biće ih sve manje i manje. Očekujemo da na sledećim izborima podršku dobiju oni koji su radili dobro i oni koji su radili u interesu građana.

U Srbiji se na današnji dan traži, kako se kaže, radnik više, i to radnik svih mogućih zanimanja i svih mogućih kvalifikacija. To nije bila prilika i, verujte, a znate, tačan je podatak da je jednocifrena nezaposlenost. To oslikava trenutnu sliku, pri čemu je ta jednocifrena nezaposlenost posledica ozbiljnog, posvećenog i temeljnog rada u različitim segmentima. To nije proizvod jedne odluke, jednog zakona. To je set zakona koji, naravno, prati budžet, i to iz godine u godinu. Podsetiću, pre samo nekoliko dana, usvojili smo budžet za 2020. godinu, naravno, u novembru mesecu i ponovo u skladu sa potrebama građana, sa jedne strane, ali i države, sa druge strane.

U Šapcu, nažalost, u gradu u kome živim, dolazim iz gradske uprave gde je sve moguće i gde sve može biti kao na vašaru u Šapcu. U toj gradskoj upravi se može desiti da gradonačelnik proneveri pet miliona evra 2015. godine, a da u 2019. godini i dalje on proziva i poziva na poštenje i preti predsedniku Srbije i proziva ministre i radi sve ono što nije u interesu građana Šapca, ni građana Srbije.

Upravo u tom gradu se može desiti da u domu zdravlja bude zaposlen veterinar, da u vodovodu 23 zaposlena, samo zato što nisu hteli da skupljaju glasove za Dušana Petrovića, Vuka Jeremića, Dragana Đilasa, ostanu bez posla, da u domu zdravlja doktori ostanu bez posla iz razloga što neće da skupljaju glasove za to propalo, više nisu ni u stečaju, žuto preduzeće. Ni u stečaju nisu mogli da ostanu. Od pre neko veče više ne znaju ni kako se zovu, ni kako im se zove stranka, ni kojoj stranci pripadaju.

Dobro je da građani Šapca vide, da građani Šapca znaju da postoje i drugi načini, da postoje i ljudi koji mogu da urade nešto dobro i za građane, ali i za samu državu. Niko dobrog radnika neće da otpusti, niko dobrog radnika neće ni da menja. Ono što je bitno i ono što svi znaju to je da je posvećenost i odanost, pre svega odanost preduzeću u kome neko radi upravo ono što pravi razliku.

Siguran sam da nikada u novijoj istoriji nismo imali predsednika koji je bio toliko posvećen i koji je bio toliko odan i građanima i državi Srbiji. U skladu sa tim svi koji misle dobro svojim građanima, svi koji misle dobro ovoj državi, naravno u danu za glasanje podržaće ovaj set zakona. Hvala.

Zahvaljujem kolega Birmančeviću.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Izvolite, koleginice.