Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Sve vam verujem ministre, osim jednog, to da se borite protiv kriminala to vam ne verujem zato što još nije uhapšen niko od tih o kojima govorite, niti im je suđeno, koje ste i ovde danas pominjali i koji su i zloupotrebljavali i ove agencije i gde vam je Dinkić, gde vam je Labus, gde vam je Đilas, gde vam je Đelić, Vlahović? Svi oni još idu tamo, šetaju se po Kopaoniku, drže predavanja članovima Vlade, predsedniku Vlade i predsedniku države. Oni su sada neki ugledni ekonomisti.

Ministre, kad sa njima raščistite, ne tako što ćete da ih razapinjete na krst bez razloga, nego što će nadležne službe da se pozabave svim kriminalom, a ne da polako idete ka tome da njihove kriminalne radnje zastare, jer će vrlo brzo neko od tih kriminalnih radnji tih ljudi da zastare i onda niko neće smeti da im kaže da su oni kriminalci, a vi namerno puštate da protekne vreme, da im krivična dela zastare i pojela maca.

Šta je sa kriminalnim privatizacijama? Šta je sa bankama? Šta je sa državnim ugašenim bankama? Šta je se onolikim stotinama hiljada ljudi koji su u tim kriminalnim privatizacijama ostali bez posla? Šta je sa zloupotrebama, korupcijama svih mogućih vrsta? Sve to vi lepo pakujete, slažete pod tepih. Jednog dana će se iz brloga izvući Zaga, ne znam joj ni prezime, Zagorka Dolovac, onda će javnost biti iznenađena evo imamo državno tužilaštvo koja će obavestiti javnost – izvinite, nemoj neko ove više da je nazvao lopovima, nastupila zastarelost. E, zato je čuvate.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

S obzirom, da smo i zaboravili šta je na dnevnom redu, ja ću vas malo podsetiti.

Pre svega da kažem da su predlozi izmena zakona odgovorni, a Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju je dobar i kvalitetan. Apropo onoga što je rečeno da su loši i jedni i drugi i da ih je trebalo definitivno izbrisati.

Kad kažem da su odgovorni, podsetiću vas, s obzirom da smo zaboravili, to je Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave; Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru; Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika, organima AP, jedinica lokalne samouprave i Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama.

Za sve četiri izmene zakona zajedničko je to da se odlaže datum primene. Razlozi. E, pa razlozi su sledeći. Pre svega zbog potrebe da se u predstojećem periodu obave dodatne analize prelaska na novi sistem plata da se sagledaju svi problemi, izazovi koji mogu da se jave, te da se ostavi primeren vremenski period za prilagođavanje kako poslodavaca, tako i zaposlenih.

Drugi razlog zbog koga se pristupa izmenama zakona na ovaj način je potrebno da se izvrši kvalitativna procena i kvalitetna fiskalnih posledica novog načina obračuna plata svih zaposlenih u javnom sektoru i uradi sveobuhvatna analiza da ne bi došlo do narušavanja zadatog, tj. ciljanog učešća nivoa zarada opšte države u BDP, odnosno da on nekontrolisano ne poraste i time naruši finansijsku ravnotežu. I na kraju sagledavajući složenost samog postupka uvođenja i primene zakona raznorodnost profesija, zvanje u javnom sektoru, veliki broj značajnih obaveza za osnivače i poslodavce prilikom planiranja osnovica plata, a da se pri tome vodi računa da se ne naruši, ponoviću se, finansijska održivost budžeta, potrebno je ostaviti razuman vremenski period do primene ovog zakona kako ne bi došlo do kakvih negativnih posledica, kako na budžet, tako i na zaposlene, jer ruku na srce radi se o pitanju koje tišti sve nas i utiče na nas i naše živote, a to je pitanje plate zaposlenih.

Da je dobar Predlog, govori i Predlog budžeta za 2020. godinu i to posebno onaj deo koji se tiče povećanja, to smo već uradili rebalansom budžeta za 2019. godinu, povećanje dela zarada u javnom sektoru. Na taj način smo napravili neku ravnotežu i napravili smo jednu dobru osnovu da možemo koliko-toliko, da li će to biti ispravno, ali u svakom slučaju ispravno i uravnoteženo da osnovice u svim segmentima javnog sektora i javnih službi budu kako treba. Sa ciljem da reforme uspeju i da daju svoj puni efekat, predložen je 1. januar 2021. godine kao datum primene. U svakom slučaju to će tako i biti, jer sve ono što je obećala i ova i ona Vlada pre nje i svaka od 2012. godine svoj zadati cilj je ispunila i ovaj cilj će biti ispunjen.

Mislim da je sasvim ispravno i da ministarstvo ispravno postupa i da ćemo tamo negde, početkom 2021. godine govoriti i o platnim razredima i o svemu onome šta sleduje iz ovoga.

Drugi predlog zakona je Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju. Čuli smo dosta toga u današnjoj raspravi. Evo i ja imam saradnike koji su agencijski angažovani, u službi u kojoj radim. Do sada je zavisilo od poslodavca korisnika kakvi će biti njihovi radni zadaci i njihov rad i odnos prema njima. U principu oni nisu imali ni radno vreme, ni godišnje odmore, ni plaćeno. Za razliku od takvih, svi oni koji su radili tamo gde radim ja, imali su i pravo na slobodan dan za versku slavu, imali su pravo sve ono što je imao i redovno zaposleni radnik u društvu.

Upravo jeste cilj ovog Predloga zakona da budu svi izjednačeni i zato me čude sve ove priče koje su bile do sada. Tačno je, od 2007. godine postoji taj način zapošljavanja, nije bio uređen kako treba, ovo jeste pravi način da se uredi da svaki zaposleni bilo agencijski zaposlen u društvu, kod privatnika, u javnom sektoru, bude isto tretiran, da ima ista prava i obaveze.

Ova oblast do sada nije nijednim propisom koji reguliše pitanje rada i radnih odnosa, bila regulisana i upravo je to i glavni motiv da se pristupi donošenju Predloga zakona, jer iako zakoni o radu nisu prepoznavali ovo pitanje, kao što sam rekao, bilo je mnogo zaposlenih na ovaj način. Zakon o radu je prepoznavao samo ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, a rad zaposlenog preko agencije za privremeno zapošljavanje nije bio uređen. To je otvaralo mnoga pitanja o pravima i obavezama lica koja su preko agencije ustupana poslodavcu na privremeni rad, počev od razlika u visini plate zaposlenog preko agencije i zaposlenog kod poslodavca za isti rad tj. isto radno mesto, do prava na godišnji odmor, ono što sam malopre pomenuo, odsustva na rad, radno vreme i sve drugo što se tiče radnih odnosa.

Ovim Predlogom zakona se maksimalno štiti agencijski zaposleni i izjednačava u svim pravima i obavezama sa ostalim zaposlenima kod istog poslodavca. Takođe, ovim Predlogom zakona bliže se uređuje tj. definiše agencija za privremeno zapošljavanje, što do sada nije bio slučaj, potrebni uslovi za rad, kao i međusobni odnosi između agencije, zaposlenog i poslodavca, korisnika. O tome smo mnogo danas pričali istim jezikom, ali se izgleda nismo razumeli.

Drugi bitan razlog bilo je usaglašavanje našeg radnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i EU. Mnogi će reći da nam to ne treba. Treba. Treba podsetiti da smo mi 2013. godine u Narodnoj skupštini usvojili Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada, broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje i upravo o njima danas i govorimo.

Predlogom zakona su bliže definisani uslovi za rad Agencije, koja dozvolu za rad dobija od ministarstva nadležnog za poslove rada, kao i ko ne može osnovati agenciju i o tome smo mnogo pričali, zakon definiše i rok od tri godine kao vremenski period u kome agencija kojoj je dozvola oduzeta ne može obavljati istu delatnost, jer je verovatno napravila nekakav prekršaj.

Ministarstvo vrši nadzor u postupku ispunjenosti uslova za rad i za otvaranje agencije, što do sada nije bio slučaj, kao i za izdavanje, produžavanje, oduzimanje i prestanak važnosti dozvole. Dozvole se izdaje na rok od pet godina i može da se produži, ukoliko ispunjavate sve zadate uslove.

Predlogom zakona se bliže uređuje zasnivanje radnog odnosa agencije sa ustupljenim zaposlenim, elementi ugovora o radu, ugovora o ustupanju zaposlenog između agencije i poslodavca, korisnika. Predlog zakona definiše i slučajeve u kojima postoje zabrana i ograničenje agencijskog zapošljavanja. U razgovorima sa sindikatima u cilju podsticaja neposrednog zapošljavanja radnika od strane poslodavaca korisnika, ograničeno je ustupanje zaposlenih preko agencije na 10% od ukupnog broja neposrednog zaposlenih. O tome je ministar mnogo više pričao u dosadašnjem izlaganju. Predlog zakona definiše i sve slučajeve do kojih može doći u toku angažovanja agencijskog zaposlenog, kao što su zaštita na radu, trajno ustupanje, zabrana zasnivanja radnog odnosa agencijskog zaposlenog i poslodavca, korisnika, nakon isteka vremena na koji je ustupljen.

Upravo sve ovo što sam rekao bila je tema i prethodnih dva sata i sve to definiše ovaj zakon. Ovaj zakon će uvesti red u sve one primedbe koje su imale moje kolege u današnjem izlaganju.

Osvrnuću se još samo na tri člana, na član 2, član 10. i 12, tiče se zapošljavanja u zemlji i u inostranstvu. Mislim da su i to ispravni i dobri članovi. Član 10. i 12. govore upravo o tome šta će biti kad bude. Da li ćemo biti nekad članovi EU ili nećemo, ali mi se pripremamo da i u tom trenutku budemo spremni i da ispoštujemo sve ono što je do države Srbije.

S obzirom da ja žurim na Odbor za finansije, ostaviću malo vremena kao ovlašćeni, za kasnije.

U danu za glasanje, SNS će podržati sve zakonske predloge. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pitam da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ovaj Zakon o agencijama može se dvojako tumačiti. Ukoliko su uslovi da agencije moraju zapošljavati na neodređeno vreme, a ne na određeno, on bi imao svoju funkciju. Ali, ako ostane mogućnost da mogu zapošljavati radnike i na određeno vreme, onda je to konkurencija omladinskim i studentskim zadrugama i praktično će se ući u jedno vrzino kolo iz koga će se vrlo teško izaći.

Ukoliko se dozvoli da ove agencije angažuju radnike i na određeno vreme, oni će biti diskriminisani u odnosu na radnike koji rade na određeno vreme preko Nacionalne službe za zapošljavanje u firmama, jer su u firmama, praktično će imati barem za režijske troškove tih agencija, veća primanja nego što imaju preko agencija.

Najzad, ostaje pitanje ko osniva te agencije? Mi možemo danas da pogledamo u praksi da to osnivaju predstavnici inostranih firmi da bi još na jedan način zahvatili deo profita na ovom tržištu iako su oni registrovani kao praktično naše agencije, jer to zakon tako predviđa i ne pravi razliku za razliku od drugih zemalja. Nisam siguran da tako funkcionišu agencije za zapošljavanje radnika u drugim zemljama.

No, ja bih iskoristio, pošto nemam mogućnost da postavljam pitanja, da se osvrnem na raspravu koja postoji u vezi izbornih uslova i koja se vodi između predstavnika pozicije i opozicije pod patronatom predstavnika EU. I jedni i drugi ne vode računa o jednoj značajnoj izbornoj grupaciji, odnosno učesnicima na izborima koji su prilično diskriminisani iz objektivnih razloga, jer nemaju mogućnosti da glasaju, odnosno vrlo teško su im pristupačna glasačka mesta u inostranstvu. Dakle, radi se o našim građanima koji su u dijaspori, pre svega u velikim zemljama, kao što su SAD, Kanada, Australija, Ruska Federacija i Kina, ali i u drugim zemljama gde je broj naših građana izuzetno veliki, pa zbog toga na jednom ili dva glasačka mesta vrlo teško mogu da realizuju to svoje pravo, ali i obavezu.

Najzad, nisam čuo i zato mislim da treba omogućiti elektronsko glasanje, barem za naše građane koji rade u dijaspori.

Takođe, nisam čuo da se iko od predstavnika pozicije ili opozicije zalagao za neke druge pristupe u izbornom zakonodavstvu, a to je da je izborno pravo istovremeno i obaveza, a da su uslovi i obaveza izlaska na izbore, jer onda bismo imali potpuno drugačiju situaciju, budući da najveći deo građana Srbije, koji imaju pravo glasa, praktično apstinira od izlaska na izbore. Kada bi se propisala i obaveza, kao što je to slučaj u pojedinim drugim zemljama, onda bi možda izborna situacija bila sasvim drugačija. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi plata u javnom sektoru, javnim agencijama, ja se nadam skorijoj reformi i platnim razredima. Za mene, drage kolege, nije prihvatljivo da mi biramo ili postavljamo lica za razne agencije, regulatorna tela, funkcije u javnom sektoru koja imaju po četiri, pet puta veću platu od onih koji ih postavljaju.

Dakle, nekoliko puta imaju veća primanja, što ne znači da se ja zalažem da mi imamo primanja četiri, pet puta veća, nego da to bude usklađeno i da one koje mi biramo ne mogu imati veće plate od predsednika Republike, od narodnog poslanika, od ministra u Vladi Republike Srbije, jer nam se dešava da činovnik, čak i zamenici ovih direktora regulatornih i predsednika regulatornih tela, imaju zamenici, pomoćnici, zaposleni imaju nekoliko puta veće plate od narodnih poslanika koji biraju i postavljaju ta lica.

Te agencije imaju posebna prava i broj zaposlenih po tim agencijama. Ukoliko Odbor gospodina Martinovića odbije slučajno da zaposli neke nove ljude, u tom slučaju se diže galama i dreka. Nisam siguran da zaposleni u tim agencijama su iskorišćenim u punom nekom radnom vremenu i mnogi od njih imaju razne privilegije, a uvek se povika digne na narodne poslanike ili na ministre. Zato se nadam da će uskoro biti reforma tih platnih razreda ili da će se uskladiti.

Što se tiče ove radne snage. Samo da kažem da verujem, čvrsto verujem, da deo radne snage i majstora koji su otišli u zapadnu Evropu da će se jednog dana vratiti u Srbiju, i da nije jedini razlog nedostatak majstora, to što su otišli napolje, već to što nije bilo za vreme žutih žohara, nije bilo dualnog obrazovanja i to što je povećana uposlenost za preko 300 hiljada ljudi u Srbiji, da je to razlog nestašice radne snage, koja će opet dovesti, po meni, do povećanja plata i da će poslodavci platiti taj njihov rad više nego do sada. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.
...
Socijalistička partija Srbije

Zvonimir Stević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, u paketu zakona iz ovog objedinjenog pretresa, nalaze se izmene više zakona, kojima se regulišu radnopravni status i plate zaposlenih u javnom sektoru. Izmene se odnose na pomeranje rokova za početak primene novog načina obračuna plata.

Pred nama su izmene krovnog zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, kojim se pomera rok za primenu zakona i za usklađivanje posebnih zakona na 2021. godinu. Zatim, menjaju se rokovi i u posebnim zakonima na 2021. godinu za utvrđivanje osnovica i na 2022. godinu za primenu zakona i to, pod jedan, u Zakonu o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pod dva, u Zakonu o platama službenika i nameštenika u organima autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pod tri, u Zakonu o platama zaposlenih u javnim službama.

Naime, o čemu se radi? Cilj donošenja ovog paketa zakona u protekle tri godine od 2016. do 2018. godine bio je da se uvedu platni razredi i razrade modeli ocenjivanja i napredovanja zaposlenih u različitim delovima javnog sektora.

Prilikom usvajanja ovih zakona, koje je i tada obrazlagao ministar Ružić, konstatovali smo da su plate u javnom sektoru deo reforme i modernizacije javne uprave koja treba da doprinese daljoj profesionalizaciji i efikasnijem radu administracije koja je po zakonu javni servis svih građana u ostvarivanju njihovih prava i regulisanju njihovih zakonskih obaveza pred organima javne vlasti.

Drugi segment modernizacije javne uprave, što posebno želim da istaknem jeste, modernizacija javne uprave uvođenjem elektronske uprave i povezivanjem elektronskih baza podataka, tako da se građanima omogućava da sve svoje obaveze i prava pred organima javne vlasti dobiju na jenom šalteru, kako je to ministar Ruži, koji je na čelu ovog resora rekao, na jednom upravnom mestu. Ovaj projekat već se uspešno realizuje u jednom broju opština na teritoriji Republike Srbije.

Činjenica je da reforma sistema plata predstavlja neophodan proces, jer već pravedno obračunate plate treba da omoguće efikasnu i stručnu administraciju, treba motivisati već zaposlene stručne kadrove u ovom sektoru da tu ostanu da rade, ali i motivisati i mlade kadrove da se zapošljavaju u državnoj administraciji i javnim službama, jer jedino stručna, posvećena i efikasna javna uprava može biti jedan od garanta pravne države i to u jednom osetljivom segmentu, a to je ostvarivanje prava građana pred organima javne vlasti.

Znamo, naime, da javna uprava, kako to kažemo najčešće, državna administracija, jeste važna karika u sprovođenju i primeni zakona, a građani su uvek osetljivi jer su se do skoro susretali sa onom krilaticom – fali ti jedan papir, i prikupljali potrebna dokumenta idući od šaltera do šaltera. U tom smislu su strateška opredelenja i ove i prethodne Vlade i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu u čijoj su nadležnosti ova pitanja, da se omogući pravedni model plata.

Tako, da je donošenjem Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru 2016. godine ustanovljena obaveza primene novog modela obračuna plata, po različitim nivoima i različitim sektorima javne uprave i javnih službi, s tim što su rokovi za primenu ovih pojedinačnih zakona bili pomerani zbog potrebe da se izrade precizne analize učinka za svako radno mesto i stručnu spremu zaposlenih, kako bi se s jedne strane, na što pravedniji način uvelo ocenjivanje radnog učinka i nagrađivanje, a sa druge strane izvršilo veoma precizno budžetiranje sredstava za plate u javnom sektoru i analiza njihovih uticaja na ukupan budžet države, kao i učešća ovih plata u ukupnom bruto nacionalnom proizvodu.

Tu pre svega mislim na delove javnog sektora koji zapošljavaju veliki broj ljudi, kao što je prosveta, zdravstvo, pravosuđe i drugi segmenti, gde nije jednostavno doći do dobrog modela obračuna plata. Projektovani model polazi od činjenice da se na jedinstven način urede osnovna načela rada, da se omogući nagrađivanje zaposlenih u skladu sa postignućima. Istovremeno da zakonska rešenja budu u skladu sa standardima prihvaćenim i uporednom službeničkom pravu, odnosno da sa standardima razvijenih evropskih zemalja, koji imaju efikasne i ekonomski funkcionalne administracije.

Ta načela su ugrađena u ove zakone. Ali, ovaj period pripreme preciznih kriterijuma za pojedine delove javnog sektora očigledno zahteva mnogo više vremena upravo iz razloga koje sam naveo, a to je pravednost sistema s jedne, i ukupan uticaj plata javne uprave na budžet države.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da podsetim da smo pre par meseci usvojili zakon kojim se omogućava povećanje plata u javnom sektoru od 8 do 15%, što je budžetski održivo, jer privreda Srbije beleži progresivan trend, a time i rast bruto nacionalnog dohotka. Plate su povećane i to jeste jedna od podsticajnih mera za očuvanje stručnih i profesionalnih kapaciteta i uslov efikasne javne uprave. Činjenica je da relativno niske plate u javnoj upravi nisu motiv za rad.

Takođe, predviđeno je da se donesu posebni zakoni o radno-pravnom statusu i platama u javnim službama u javnim agencijama i drugim organima i organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili lokalna samouprava. Sve ovo nije jednostavan proces kojim se obuhvata nekoliko stotina hiljada zaposlenih. Smatram da je bolje produžiti rokove za početak primene ovih zakona, nego pogrešiti i da tako kažem, ogrešiti se o pojedine delove javnog sektora, odnosno zaposlene u pojedinim delovima javnog sektora, što bi moglo da ima i negativne posledice po ukupne odnose u društvu.

Da ne zaboravimo javnom sektoru pripadaju vaspitači, učitelji, profesori, lekari, sudije, policijski službenici, profesionalna vojna lica, državni službenici, nameštenici, zaposleni u lokalnim samoupravama, u javnim agencijama i mnogi drugi. Treba biti što pravedniji u utvrđivanju visine njihovih primanja. Nije lako utvrditi platu vaspitaču ili učitelju, nastavniku čije se radno vreme ne meri samo satima provedenim na poslu, već i činjenicom da brinu, vaspitavaju i obrazuju našu decu.

Mi socijalisti smo programski opredeljeni da brinemo o socijalnom i ekonomskom statusu zaposlenih, tako da podržavamo svako rešenje koje poboljšava njihov položaj. Iz tih razloga podržavamo i produženje rokova za primenu ovih zakona, jer znamo da ovo nije jednostavan proces, jer je u pitanju nekoliko stotina hiljada zaposlenih. Zato smatramo da je bolje produžiti rokove za početak primene ovih zakona nego pogrešiti i da tako kažem, ogrešiti se o zaposlene u pojedinim delovima javnog sektora, što bi moglo da ima i negativne posledice po ukupne odnose u društvu.

Na kraju, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi set zakona. Zahvaljujem se.