Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Evidentno je da je postupcima poreske uprave i poreske inspekcije postignut željeni efekat u poslednjih nekoliko godina, a to je da je budžet sve puniji i puniji i uvodi se na neki način polako disciplina kada su u pitanju poreske obaveze i kada su u pitanju poreski obveznici.

Ono što je bolna tačka za sve nas to je da nema te ravnomernosti ili ravnopravnosti kada su pitanju poreski obveznici i njihove obaveze za izmirenje poreza. Mi ovde razmatramo zakon koji, između ostalog, definiše da sva roba s kojom raspolaže poreski obveznik mora da bude na uvidu poreskoj inspekciji. Sa druge strane, imamo primere, kao i ovaj malopre, gde se ispumpavaju ogromna sredstva iz ove države, uzimaju se iz džepova građana Srbije, a pri tome ne postoji čak ni registracija, ne postoji ni PIB na koji bi eventualno moglo da se pozove na uplatu poreza i nekih obaveza koje imaju te kompanije.

Čuli smo i kada je u pitanju trgovina naftom, i to bi se onda svodilo, pojednostavljeno gledajući, država je pojačala mere, uslovno rečeno, prema onim srednjim i manjim poreskim obveznicima, a ovi koji ostvaruju ogromnu korist, ogroman profit, ne da ne plaćaju porez onoliko koliko prometuju i koliko je to adekvatno njihovom prometu, nego uopšte ga ne plaćaju i nemaju nikakvi obaveza.

Nije ovo novina kada je u pitanju medijska sfera. Dugo vremena su tu i ovi tajkuni koji su se preko noći obogatili i oni su se služili ovakvim sredstvima. Imali su te of-šor kompanije, šta sve nisu radili, kako sve i na koje načine nisu se dovijali da oštete ovu državu. Mi smo srpski radikali dali podršku za sve ovo što predlaže Vlada kada je u pitanju poreskih obaveza, kada je u pitanju funkcionisanje poreske inspekcije i poreske uprave.

Tu treba biti potpuno jasan i ovde kada je u pitanju funkcionisanje poreske inspekcije i poreske uprave. Ima jedan akutan problem, a to je problem kadrova. Nedovoljno je kadrova da bi još bila efikasnija naplata poreza, da bi se budžet što bolje i što više punio. Tako da je SRS u tom smislu podnosila sve ove amandmane, da budemo precizni i da budemo i te kako u skladu sa onom što je, na kraju krajeva, intencija Vlade da se budžet što više puni i da što veći broj poreskih obveznika izmiruju svoje obaveze, bez obzira na stanje njihove svesti ili njihove discipline kada je u pitanju plaćanje poreza.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice.

Ovaj član odnosi se na član 178. postojećeg zakona i govori o tome da se određenim kaznama kažnjavaju prestupnici koji daju pogrešne podatke kod popunjavanja obrazaca za Upravu prihoda, i to, naravno, nije sporno. Svako fizičko i pravno lice mora dati precizne podatke da bi se mogla izračunati poreska osnovica i da bi se mogao naplatiti porez.

Sad, kako to funkcioniše u državi Srbiji, to je posebno pitanje i više puta sam govorila ministru nadležnom za finansije, pa i za poresku upravu, da mora poreske službenike i administraciju malo da istera iz kancelarija, moraju da obiđu teren, jer se nelogične stvari dešavaju.

Sada govorimo o fizičkim licima, recimo, porez na imovinu. Zamislite da postoji zgrada koja ima 17 stanova, na primer, i u toj zgradi petoro ljudi plaća porez, pet porodica plaća porez. Otprilike vam je takvo stanje u zemlji Srbiji. Da li je moguće da neko ko sedi ispred kompjutera ne primeti da, recimo, porez plaća porodica iz stana broj jedan, pa devet, pa 12, pa 17? Valjda treba da uoči da ti stanovi ne vise negde u vazduhu, već da treba da odu na teren, da pokucaju na svaka vrata i da kažu – dobro, šta je bilo, bilo je dosad, evo, popuni poresku prijavu i od danas si poreski obveznik.

To je način da država dobije više sredstava, a opet to bi bio osnov za smanjenje poreza na imovinu, jer je porez na imovinu veoma visok. Verujte, te četiri tranše koje se plaćaju u toku godine za mnoge porodice predstavljaju ozbiljan problem. Pored svih drugih mesečnih obaveza, još i taj tako veliki porez, nije lako i ljudi bi se mnogo obradovali kada bi se uveo taj sistem da svi plaćaju porez i da svi plaćaju bar malo manji porez.

Ovde sada predviđate kaznu za prekršaj ako neko da pogrešne podatke i određujete najniži iznos – 200 hiljada dinara, 100 hiljada dinara, ali kako je moguće da predviđate najniži iznos, a ne predviđate najviši? Ko će određivati taj najviši iznos? Vi ovde govorite u obrazloženju o nekim procentima itd. To tako ne može da stoji. Ako u zakonu piše šta je najniži, koji je najniži iznos kazne za određeni prekršaj, mora postojati i najviši iznos.

Dakle, ništa niste dobro uradili u ovom zakonu, a pogotovo vam je stanje na terenu, verujte, katastrofalno. Krajnje je vreme da se sredi stanje u poreskoj upravi, pa pogotovo sada, ako se država zaista opredeli po nalogu Zorane Mihajlović da kupi „Megatrend“, treba precizno da znamo da li će se plaćati porez, da li će država ako kupi nešto plaćati sebi porez, iz kog fonda, iz kog dela budžeta. Interesantna će biti ta trgovina, ako do nje dođe, ako vam Zorana Mihajlović i u ovom poslu pobedi kao što je, recimo, u Behtelu i u mnogim poslovima gde je ona umešana u korupcionaške afere. Hvala.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.

Da li neko želi reč?

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Kolega Ljubenoviću, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Ovim amandmanom, koji je poslanička grupa SRS podnela na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, predložena je izmena člana 17.

Članom 17. predlagač definiše odredbe koje se odnose na akt kojim se uređuje postupak, način, rokovi, sadržaj i oblik prijave kojom poreski obveznik prijavljuje poslovni prostor ili poslovne prostorije.

U stavu 1. zakonodavac je za donošenje navedenog akta predvideo rok od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Poslanička grupa SRS je ovim amandmanom predvidela kraći rok od onog koji je dao zakonodavac. Mi smo, naime, predložili da taj rok bude kraći i da se ovaj akt donese u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog amandmana.

Naša poslanička grupa smatra da smo mi amandmanom ponudili realan rok i da ne treba odugovlačiti sa primenom ovih odredaba, naročito ne zbog proceduralnih razloga kao što je donošenje akta kojim se ova materija uređuje.

S obzirom na to da i sam predlagač navodi u obrazloženju da se radi o odredbama kojima se sprečava da poreski obveznici skladište ili smeštaju robu, robna dobra, odnosno obavljaju delatnost u prostorijama i prostorijama van kontrole poreskih organa i da je cilj ovih izmena efikasnije suzbijanje sive ekonomije, jasno da što pre treba doneti pomenuti akt i vršiti primenu zakona.

U tom smislu bi prihvatanje ovog amandmana poslaničke grupa SRS doprinelo unapređenju kvaliteta teksta i to konkretno u delu efikasnije borbe protiv sive ekonomije. Hvala.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Despotoviću, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS se odnosi na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde se u članu 17. stav 2. Predloga zakona broj - tridesetog zamenjuje brojem – sedmog.

Iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne vidi se da li je predlog doprinos pravnoj sigurnosti u vođenje poreske politike. Da li ovo što se predlaže može uticati na efikasnije suzbijanje sive ekonomije? Zadatak je krajnje ozbiljan dok predviđena sredstva su nedovoljna. Ozbiljno treba razmisliti da se ovolikim pravno-tehničkim materijalom ova materija pojednostavljuje. Da li će se manje tumačiti zakon, a efikasnije obavljati redovne i prinudne naplate poreza?

Dobro je što je predlagač zakona ovim predlogom predvideo pojednostavljenje poreskih procedura, kao i poboljšanje operativnih aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, ali samo da to ne ostane mrtvo slovo na papiru kao što znamo da iz iskustva da se slično dešavalo ne jednom. Hvala.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega.

Dame i gospodo, vođenje jedinstvenog informacionog sistema od lokalnih samouprava preuzima Republika. Ja mislim da je to bitno zbog rada na crno. Kako ako imamo televizije osnovane u Zapadnoj Evropi? Recimo, kada jedna pevaljka, da se tako izrazim, estradna zvezda niže kategorije, ide da nastupa negde u inostranstvo mora tamo da plati porez, mora svoj nastup da prijavi, da li je tako, gospodine Krliću, da ga prijavi, da ispuni sve procedure i ukoliko nešto samo nije u redu - zabrana nastupa, a Bogami i zabrana pristupa toj državi na određeno vreme, koliko se ja sećam, i to da budu srećne, ili kako su pevači da budu srećni ako se izvuku sa takvom vrsto kazne, da ne budu još oštrije.

Nama iz Zapadne Evrope pošalju 20 televizijskih kanala koji u Srbiji rade na crno i onda poneki evropski činovnik, skupo nagrađeni, skupo plaćen, pa recimo i izvrši direktor REM-a, činovnik, nemamo mi problema samo sa članovima Saveta REM-a, gospodine Krliću, već i sa službenicima koji su tamo stalno zaposleni i postavljeni, kao generalni sekretar Milan Todorović, i kada on nama objašnjava Konvenciju Saveta Evrope o prekograničnim kanalima i kada to pomeša – Savet Evrope sa EU, i kada kaže da registrovani televizijski kanali u jednoj zemlji EU, članici EU, mogu nesmetano da emituju program u zemlji druge članice, a pri tom on to tako tumači, a mi svi znamo da mi nismo članica EU i da to ne može da važi za nas, jer nemamo jedinstveno tržište kao članovi EU, to ima smisla, to je kao bivši SFRJ, RTB je mogla da radi u Ljubljani, Zagrebu itd. zato što je bilo jedinstveno tržište, to više nije. Mi nismo članovi EU i takva tumačenja naših činovnika, hajde evropskih se ne čudimo, oni su čak i oprezni po ovom pitanju, ali naši činovnici izlaze iz sistema i kažu – ne, to može. Verovatno je apanaža u pitanju, i neki organi moraju ispitati takve stavove naših činovnika koji rade protiv države.

Da smo mi naplatili sve te prihode, poreze na reklame itd, što se ne naplaćuje, budžet bi bio bogatiji, ali bi bile bogatije i lokalne i regionalne televizije jer bi deo reklamnog prostora, deo oglašavanja pripao njima. Ovako se reklame emituju na TV kanalima koji nisu registrovani ovde i koji direktno radom na crno konkurišu našim TV kanalima, koji za razliku od ovih prekograničnih koji ne plaćaju, što naš narod kaže - ni pekaru hleba, ne plaćaju nikakve poreze, ne plaćaju REM-u, RATEL-u, nikome ništa ne plaćaju, ni SOKOJ-u, za razliku od domaćih televizija koje sve to plaćaju.

Od SBB domaći kanali ne dobijaju ništa, a ovi lažni prekogranični kanali koji su u njihovom vlasništvu dobijaju po nekoliko evra po korisniku pretplatniku u Srbiji. To treba na određeni način sprečiti, jer to bi bilo kao kada bi neko imao obućarsku radnju, plaćao sve poreze u državi Srbiji, vršio usluge obućarske ili trgovačke ili trgovinske ili ugostiteljske, a pored njega otvori neko iste takve radnje i kaže – znate šta, ja ne moram da plaćam poreze, ja ne moram da plaćam takse, ja ovoj državi ne moram da plaćam ništa, ja sam moje zanatske radnje fiktivno registrovao u Zapadnoj Evropi, Luksemburgu, Holandiji itd. i ja samim tim ovde samo reemitujem svoje usluge, to što ja radim isti posao kao vi, to što vi sve plaćate, to nema nikakve veze sa mnom, jer, eto, ja sam fiktivno registrovao tamo negde i izuzet sam iz sistema.

Pozivam Vladu da se više ne plaši medijske batine jer će ona da bije po ministrima, da bije po funkcionerima, da bije po poslanicima. To je koalicija koja je osnovana zajedno sa Betom, Danas-om, NIN-om, to su ovi koji slikaju mete, koji slikaju snajpere, koji nišane predsednika Republike, koji javno objavljuju, pozivaju na vešanje, silovanje, streljanje, što i neki poslanici kažu – mogu da nas obese, ali nemojte na Terazijama, kao tamo vešaju rodoljube itd. Sve to emituju ti neregularni televizijski kanali.

Ja vas pozivam da se toga ne plašite, i ministre i poslanike, i da jednostavno zatražimo da takve radnje, bez obzira da li su televizijska preduzeća, da li su televizijske radnje, da li pružaju medijske usluge, obućarske, bilo koje, da ih pozovemo da se registruju u Republici Srbiji, a način na koji oni uređivaju svoje usluge, obućarske, ugostiteljske, televizijske, radijske, medijske itd. u taj deo ne ulazimo. Bitno je da ispune uslove koje ispunjavaju svi građani, sva pravna i fizička lica u Republici Srbiji, tj. da se registruju i da u skladu sa zakonima to mogu da čine.

Oni to izbegavaju, ne samo zato da ne bi plaćali ovde odgovarajuće poreze, takse itd, već onda nemaju oni, iz svog jednog velikog džepa gde prikupe pretplatu na svoje televizijske kanale, u Luksemburg prebace novac. Tako ispumpaju, prikažu lažni gubitak, tako izbegnu i porez na dobit. Ti lažni prekogranični kanali im trebaju upravo za te nelegalne operacije. Neki bi rekli da je to pranje novca, gde se novac iz države Srbije, ispumpava prema Luksemburgu i drugim destinacijama.

To, po meni, treba zaustaviti. Oni će i dalje, oni su medijski sponzor svega što se dešava, ceo sukob, nije sa opozicijom, ceo sukob mi imamo sa Šolakovim, Đilasovim biznisom, vezanim za SBB, lažne prekogranične kanale, „Junajted grupu“, „Junajted mediju“, koja sve to obuhvata, „Sas mediju“ i „Dajrekt mediju“ koje se bave reklamama.

Mi sa njima imamo problem, ovi ovde, trgovina mandatima, poslaničkim klubovima, bojkot itd, to je samo fizička radna snaga, koja želi da očuva Šolakov i Đilasov biznis i po mogućstvu da ga unapredi. Hvala.