Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Ružica Nikolić, Nataša Jovanović, Sreto Perić, Aleksandar Šešelj, Nikola Savić, Aleksandra Belačić, Dubravko Bojić, Miljan Damjanović, Zoran Despotović, Petar Jojić, Nemanja Šarović, Milorad Mirčić, Filip Stojanović, Tomislav Ljubenović i Marijan Rističević.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ove izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji mislim da su 17. ili 18 put. Ovo zaista govori o tome koliko je ovo loš zakon i neprimenjiv. Svaki put nešto nakalemite u odnosu na nešto što ste epohalno najavljivali, poput sad digitalizacije, i onda u eri digitalizacije, koja je osnov rada Vlade Republike Srbije, vi predviđate da ako neko ima potrebu da zahtevom traži povraćaj više ili pogrešno plaćenog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, taj poreski obveznik treba da, uz taj zahtev, podnese i svoje rešenje organu kojem se obraća. To je, prosto, neverovatno, da podnosi rešenje organu koji je to rešenje doneo.

Dakle, čak i da nismo u ovakvoj eri digitalizacije, gde se i autoput digitalizuje, ne bi bilo potrebno podnositi rešenje, već bi se na jedan klik moglo utvrditi da taj poreski obveznik ima rešenje, koliko treba da mu se vrati tih pogrešno ili više uplaćenih doprinosa.

Vi neke zakone ili sve, bogami, menjate više reda radi, eto zato što je uobičajeno da se u ovom periodu kod usvajanja budžeta nešto menja i u ovakvim zakonima i onda vi to tako radite, a poreska administracija vam je katastrofa. Poreska administracija je država u državi. Mi to govorimo svim ministrima. Čak je ministar Siniša Mali rekao da on to zna i da će učiniti sve da to više ne bude tako, ali ništa se tu promenilo nije.

Gledajte bilo koji drugi organ koji treba da dobije neki podatak iz poreske uprave, šanse nema da ga dobije, jer na poresku upravu niko ne može da utiče, ni zakon, ni obaveze. Oni rade neki svoj posao. Njihova rešenja se čekaju sedam, osam, devet meseci. Ljudi i dalje plaćaju poreze akontativno na ime nečega što je plaćao prošle godine. Zaista neverovatno loša organizacija, loše funkcionisanje poreske administracije, a ovim zakonom ništa niste poboljšali u tom smislu.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite, koleginice.

Najpre, problem je za, to uglavnom nisu preduzeća, već preduzetnici koji paušalno obračunavaju porez i koji nisu u sistemu PDV, datum kada oni dobijaju poresku osnovicu, odnosno konačno rešenje i onda se dešava da taj povraćaj sredstava za više uplaćene doprinose ne ide tako brzo. Čak nekada na kraju kalendarske ili je preneto u sledeću kalendarsku godinu, jer ako ste vi paušalac, vi ćete da dobijete okvirno koliko je to. Mislim da je sada na minimalnu cenu za svakog zaposlenog, pa i vlasnika jedne preduzetničke radnje to oko 18.000 dinara. Međutim, ako ste vi više uplaćivali do konačnog obračuna, onda će tek kasnije, preknjižavanjem, poreska uprava da vam dostavi stvarno rešenje.

Pojavljuje se još jedan drugi problem, gospodine ministre. Recimo da sa najboljom namerom jedan poslodavac zaposli lice koje je bilo minimum šest meseci na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i taj neko da otkaz pre isteka tog ugovora na koji je on zaposlen, različito tumače, verujte, pojedine poreske uprave ili filijale u Srbiji status sada tog poslodavca šta on da radi dalje. On možda ne može, opet se vraćam na ono o čemu sam govorila malopre, da nađe takvo isto lice, pa i ako ga nađe, pitanje je da li će za to isto on da dobije sada, obračunavajući, odnosno upućujući Ministarstvo finansija, a oni šalju vama taj obračun, pa se ponovo vraća u poresku upravu i to je jedno vrzino kolo, tako da mnogi odustanu i uopšte se ne upuštaju u takvo nešto, da traže takvu vrstu povraćaja novca ili da uzimaju bilo kakvu subvenciju od države.

Ovo što dajete velim stranim kompanijama, tzv. novim ulagačima, njima je sigurno, apsolutno. Oni dobijaju mnogo veći novac, ogroman novac. To je prosek od 7.000 evra, pa čak ide do 11.000. Oni su u mnogo povlašćenijem položaju nego domaći poslodavci.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljuje, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 3. Predloga zakona predlagač je vršio izmene člana 25. postojećeg zakona i mi smatramo da ovaj član ne treba menjati na način na koji ste vi to predložili, jer ove izmene suštinski ne menjaju ništa u postojećem članu koji je u svakom slučaju sveobuhvatniji.

Kažete da su predložene izmene u cilju efikasnijeg suzbijanja sive ekonomije i mi srpski radikali jesmo za što efikasnije suzbijanje sive ekonomije i programski se upravo zalažemo za to, kao i za ukidanje rada na crno, suzbijanje i toga.

Smatramo da, ukoliko stvarno želite da se ozbiljno pozabavite i rešite problem sive ekonomije, da su neuralgične tačke proizvodnja i carine i da su to osnovna izvora, kao i rad na crno.

Osim rada na crno, veoma je zastupljena i pojava da poslodavci ceo iznos zarade ne uplaćuju radniku, već se uplaćuje tzv. minimalac, dok se ostatak zarade daje na ruke. To ne samo da je siva ekonomija, to je i uskraćivanje prihoda budžetu i za PIO i za ostalo i to je automatski manja osnovica za doprinose, pa se samim tim i zaposlenom radniku umanjuje penzioni staž koji je u situaciji u kojoj se nalazi i zbog pretnje otkazom je prinuđen da ćuti. To je ono što svakako može da se iskoreni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Smatram da treba zadržati član 3. Predloga, pošto vidim da je predloženo njegovo brisanje.

Predloženo rešenje, osim poslovnih prostorija, obuhvata i poslovni prostor u kome se nešto skladišti ili gde se obavlja određena delatnost. Konkretno je navedeno da se delatnost mora prijavljivati poreskoj upravi i to je ono što je dodatno izmenama i dopunama, odnosno predlogom za izmene i dopune. Ako bismo brisali ovaj član 3, izmena i dopuna ne bi bilo, i član 25. bi ostao da važi takav kakav jeste sada.

Sa druge strane, mislim da je dobro da se pojača i da se proširi kontrola onih koji obavljaju zakonom dozvoljene delatnosti.

Ako je ovo još jedan način u borbi protiv sive ekonomije, što jeste cilj Vlade Srbije, treba podržati ovakve izmene.

Sećamo se da je Vlada Srbije 2017. i 2018. godinu proglasila za godine borbe protiv sive ekonomije i dobro je što se sa tim nastavlja i kroz ove predloge koji su danas pred nama. U 2017. godini, na primer, uvedeno je poresko oslobođenje za početnike u biznisu za prvu godinu rada. Imali smo onda onu nagradnu igru "Uzmi račun i pobedi", kada su država, privreda i građani, svi zajedno, radili na popravljanju poreske kulture. Imali smo rezultate inspekcija koje su zabeležile veće uspehe u smislu zaplene robe koja je u prometu na sivom tržištu.

U 2018. godini, na primer, unapređen je fiskalni sistem, unapređen je elektronski sistem za prijavu i uplatu poreza i doprinosa, uspostavljeni su jači nadzori nad tokovima u sivoj zoni.

Zbog svega, predlažem da ipak nastavimo u duhu borbe protiv sive ekonomije usvajajući i ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Periću.

Član 4. ovog Predloga zakona odnosi se na član 26. osnovnog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. On govori o dodeljivanju PIB-a poreskim obveznicima.

Svakako da je trebalo pristupiti izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali na osnovu praćenja stanja prema poreskim obveznicima ušlo se u reformu poreske uprave i smanjio se broj filijala sa 76 na 36. I sad kad ja vama govorim, onaj ko nije u toku, njemu to ne znači mnogo.

Veliki broj malih mesta, gde postoje poreski obveznici, postoje pravna i fizička lica koja ostvaruju svoja prava preko poreske uprave, oni imaju značajnih problema. Postoji određen broj radnika koji nije prebačen u filijale u centre, nego je ostao u lokalnim samoupravama, ali oni nemaju mogućnost pristupa određenim informacijama koje su od značaja za građane Srbije, odnosno za građane tih mesta, pa se sada znatno duže čeka povraćaj sredstava koje im država subvencioniše.

Ministre, ovo je značajno za vas, verovatno.

Politika koju vodi Ministarstvo za rad i zapošljavanje je tu ispred ovih, ja bih rekao, praktičnih stvari koje treba da reši poreska uprava, pa se čeka čak i po nekoliko meseci povraćaj subvencionisanih sredstava koja treba da primi poslodavac. To je jedno.

Sa druge strane, da bi dobili potvrdu da su izmirili poreske obaveze, da ne duguju, to mogu da budu poslodavci, mogu da budu fizička lica, moraju ponekad i blizu 100 km da pređu iz mesta stanovanja do mesta gde može da dobije tu potvrdu, odnosno da ode u poresku upravu, koje su posebne organizacije nastale.

Izašlo se, kao, u susret bivšim zaposlenim i nije se smanjio u značajnoj meri broj zaposlenih u poreskoj upravi, ostali su u mestima u kojima su oni živeli, ali oni nisu od koristi. Nije dobro ni njima, jer ne rade svoj posao, a nije dobro ni poreskoj upravi.

Poresku upravu treba shvatiti kao usisivač za usisavanje novca u budžet Republike Srbije, ali to mora da ima svoju kontrolu, to mora da ima svoju meru.