Pravo na repliku, Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Naravno da penzioneri treba da imaju život dostojan čoveka, ali takođe moram da kažem da je sada, zahvaljujući zdravim ekonomskim temeljima, postignuta sigurnost i održivost penzionog sistema. Zahvaljujući porastu broja zaposlenih puni se Republički fond PIO, za 100 milijardi dinara su smanjena sredstva dotacije direktno iz budžeta.

Znači, nikada nismo rekli da penzioneri žive najbolje moguće. Ono što kažemo, to je da penzioneri ne treba da brinu za svoje penzije, da će se iz godine u godinu poboljšavati njihov standard i da će penzije iz godine u godinu rasti zahvaljujući razvoju Republike Srbije, zahvaljujući ulaganju u kapitalne investicije, zahvaljujući broju zaposlenih radnika. Srbija je na istorijskom minimumu što se tiče nezaposlenosti. To je 9,5%.

Zašto je to važno? Zato što je povećan broj zaposlenih, upravo onih koji na osnovu svojih primanja pune Republički fond PIO. Za razliku od žutog tajkunskog preduzeća Đilasa, Jeremića, Obradovića i drugih, mi se ne zadužujemo iz skupih komercijalnih kredita, čije su kamate bili 7% i 8%, već penziju isplaćujemo na realnim osnovama. Svakako da nije dovoljno, ali svakako da SNS teži da iz godine u godinu upravo na ekonomski zdravim temeljima povećava životni standard svih građana i penzionera i zaposlenih i na tome radimo.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, pravo na repliku.

Koleginica Vukojičić govori kao da je SNS sve što postoji u penzijskom fondu Srbije, opet pozivam gospodu koja sedi tamo, stvorilo odjednom, kao da to generacije nisu stvarale, kao da nema još mnogo imovine penzijskog fonda koji treba država da stavi u taj fond. Da li je tako, gospodine Čolakoviću? Znači, to su sve stvari koje postoje kao podaci. Pustite vi to što je sad trenutno ta vaša priča, takva stabilnost, ekonomski rast.

Niko nije nikada od SRS podržavao bilo kakvo zaduživanje. Naprotiv, evo živog Veroljuba Arsića, bio je srpski radikal čovek, svaki put se javljao, kritikovao sva zaduženja dosovske bulumente, da li je tako Arsiću, pljačkašku privatizaciju. Gde su sada vinovnici, učesnici svih tih propasti Srbije do famozne 2012. godine kad vi dođoste na vlast? Mnogi od njih uhlebljeni lepo na visokim funkcijama. Mislim da je predsednik Udruženja ekonomista Srbije, ispravite me koleginica Radeta ako grešim, ovaj Vlahović ili je na tako nekoj… Seća se Siniša Mali na Kopaoniku sa njim na Biznis forumu, jer znam da je prof. Veselinović, uvaženi dekan našeg Ekonomskog fakulteta, potpredsednik te asocijacije, ali kao stručnjak, stvarno, i pošten čovek, ali jednog lopova postave tako.

Juče je pominjao neko, opet sad moram, gledam u koleginicu Turk, verovatno da ona zna, Vericu Kalanović i čuveni Nacionalni investicioni fond koji je ona vodila i imala ministarstvo gde je šakom i kapom delila pare i prala pare, pod znacima navoda, sa svojim pajtosima iz budžeta građana Srbije. Vi ste nju 2014. godine imenovali za vršioci dužnosti direktora „Brodogradilišta“ i tako redom.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Znate, nemojte onda da pričate da ste raskrstili sa tim bivšim žutim pljačkaškim režimom. Niste, jer mnogi njihovi su u vašim redovima, mnoge ste zaštitili. Sad da kažem ko u onoj seriji – ooo, Zagorka ti li si, ona se probuditi neće… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Nije Aleksandar Vučić stavio katanac na tri hiljade preduzeća. To je uradila žuta tajkunska vlast i na ulice isterala 600 hiljada ljudi. Svako onaj ko misli da rast penzija može biti održiv i siguran bez sigurnih ekonomskih osnova, odnosno bez realne ekonomije, taj se verovatno slabo razume i u ekonomiju i u socijalnu politiku.

Moram da kažem da je država 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, bila pred bankrotstvom. To građani Srbije znaju. Takođe, moram da istaknem da su penzije u periodu od 2014. do 2019. godine povećane od 13,7% do 19,4%. Takođe, moram da istaknem da su 2016. godine penzioneri dobili jednokratnu pomoć od 5.000 dinara. Godine 2017 takođe od 5.000 dinara. Godine 2018. ukinut je Zakon o umanjenju penzija, povećane su penzije za 5% i data je jednokratna pomoć od 3.000 dinara. Godine 2019. takođe ovde u Narodnoj skupštini izglasano je da se penzionerima daje 5.000 dinara jednokratne pomoći.

Od prvog 1. januara 2020. godine, zahvaljujući odgovornoj politici SNS i našeg predsednika Aleksandra Vučića penzije će porasti za 5,4% i usaglašavaće se po švajcarsko modelu, a ne u skladu sa Zakonom o budžetu i budžetskom sistemu. Prema tome, svima dolaze bolji dani.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Sve je tačno koleginice Vukojičić što ste rekli za ove pljačkaše i kako vi govorite, to je baš autentični vaš izraz, Milanke Jevtović Vukojičić, žuto propalo preduzeće. Toliko ste puta to vi lično ponovili da mi je ostalo. Slažem se sa tim, jeste žuto propalo preduzeće, ali samo mi objasnite otkud oni tako visoko pozicionirani na funkcijama u SNS ili tamo gde vi imate upravljačke funkcije, mehanizam da ih postavite, nisu procesuirani? Kako je to moguće?

Govorio je juče kolega Janjušević da su opljačkali Priboj, jesu, da su opljačkali Kragujevac, jesu, da su opljačkali Kruševac, sve gradove Srbije. Ko je sprovodio pljačkašku privatizaciju? Upravo Aleksandar Vlahović koji je zaštićen, Mlađan Dinkić, Božidar Đelić. Stalno vraćate priču – to su oni radili. Za ovih sedam godina vi ste utvrdili kako ćete da vodite, da oporavljate državu. Na pragu smo 2020. godine i kakva će biti ta fiskalna godina i vaša politika? Sada nije rasprava o budžetu, ali mi smo vam rekli, mnogo više uštede i sa ovakvim punjenjem budžeta bi napravila SRS, da bi mogli da povećamo penzije i da pružimo kvalitetniji život našim najstarijim sugrađanima.

Neko je pre neki dan rekao, mislim da je to bio Vladimir Orlić, sreo je neke penzionere i oni mu se zahvaljuju i kažu – jao, za ovih 5.000 dinara što smo dobili kupićemo televizor. Ko će da kupi televizor? Onaj što ima 50 hiljada penziju. Onaj ko ima penziju od 10, 15 hiljada, pa i 25 hiljada dinara sa tom jednokratnom pomoći od 5.000 dinara gledaće kako da preživi, da plati dugove.

Ja živim u gradu u kojoj penzioneri moraju, jer to je socijalna kategorija, od skoro 70 godina da voze taksi, taksi koji je jeftiniji pet puta nego u Beogradu i da žive od toga da 12 sati dnevno drže volan, da zarade danas da imaju da pruže unučićima tu čokoladicu, a oni onu bednu penziju da raspodele ako imaju još živu ženu i da spoje to da mogu da jednu šta stignu.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Gospođo Jovanović, ljude koje sam pominjao primaju penziju od 15 do 20 hiljada dinara. Ti ljudi su, dvoje penzionera u kući, spojili jednokratne podrške, imali nešto ušteđevine koja nikada nije bila dovoljna do te jednokratne podrške i kupili, da znate.

Znate šta još? Ne voze taksi, ne žive luksuzno, pristojni su ljudi u pitanju, skromni ljudi i ljudi, baš zato što su pristojni i skromni, realni ljudi. Oni gledaju jako dobro šta se u ovoj državi dešava i oni ljudi, znate šta još, jako dobro pamte. Pamte jako dobro kako nikada nisu mogli da prištede za tako nešto, a nije imao ko da ih se seti i da im pomogne, kao što im danas država pomaže, država koju predvodi Aleksandar Vučić.

U ono vreme kada su ovi sa kojima i dan danas vršljate po Starom gradu trpali 619 miliona evra na račune svojih firmi, tu mislim na Dragana Đilasa, a tu su i ovi ostali sa kojima ste zajedno na Starom gradu, ovaj Bastać, ovaj Miljuš, znate već tu ekipu, koja je milione, bukvalno milione, prebacila na svoja preduzeća, na finansiranje svojih ljudi, ali čini mi se i još nekih ljudi. Ima tu odbornika SRS koji su prijavljeni da primaju plate od strane njihovih finansijera i njihovih sponzora.

Dakle, u vreme tih Đilasa i njegovih 619 miliona, pratećih Bastaća i ostalih, vi jako dobro znate kojih, pošto se poznajete sa Starog Grada, to se nikada događalo nije.

A znate li šta je bilo sa njihovim penzijama i šta je bilo sa perspektivom njihovih unučića? Nije bilo ničega. Nije mogla Srbija da smisli šta će da radi i od čega da preživi jedan mesec, jedan mesec koliko nas je delilo od potpunog bankrota, od potpunog kolapsa, od situacije da više nema ni za jednu jedinu penziju, ni za te od 50 hiljada koje pominjete, a ni za ove od 15 i 20 hiljada dinara, da dođe u situaciju da više ne može da isplati ništa, a da ti unučići ne mogu da sanjaju ni čokoladu, ni keks, ni bilo šta treće.

Ti ljudi sve to jako dobro znaju i jako dobro pamte i baš zato što su skromni ljudi, pametni ljudi i baš zato što jako dobro pamte, šta mislite, za koga glasaju ti ljudi? Pa, oni kažu – zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, mi smo danas ovo mogli sebi da priuštimo i ti ljudi glasaju za Aleksandra Vučića, SNS…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

… Za neki mesec upravo će ti ljudi u ogromnoj većini da podrže one koji se staraju o Srbiji, one koji grade budućnost, a o ovom Bastaću vašem i ostalim pljačkašima koji pale knjige po Knez Mihailovoj, znate šta misle, pa, da vam kažem ono što sam ja čuo, misle sve najgore, a vi ako mislite da ćete neki drugi odgovor da dobijete od njih, vi slobodno izvolite pa ih pitajte.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Vi slobodno izvolite pa ih pitajte. Bojim se samo da ćete se teško razočarati. Ako ništa drugo, možda vas to navede da sledeći put malo pažljivije birate reči jer znate, ti ljudi ne vole kada ih potcenjujete.