Zahvaljujem predsedavajući.

Tačno je kolega Krliću. Znam kakvi entuzijasti i profesionalci rade u Javnom servisu i znam da smo dužni mi da se potrudimo da ti ljudi koji tamo rade imaju što bolje uslove za rad. Ostale kolege pitam da li ste i kada poslednji put razgovarali i pitali kamermane koji su tu u ovoj sali od ujutru do uveče ili možda kolege koji sede u režiji po ceo dan, u kakvim uslovima oni rade? I tu bi se mogla složiti sa kolegom Komlenskim, ali ne znači da to što se ovde čuju ocene o nezadovoljstvu rada menadžmenta, to ne znači da treba da apelujemo da se ukida pretplata.

Javni servis mora biti stabilno finansiran. Vlada iz budžeta odvaja određena sredstva da pomogne RTS kao Javnom servisu da učvrsti taksu kao stabilno sredstvo finansiranja.

Ima sada tu mnogo osnova. Kolega Mirčić je pomenuo zgradu. I zgrada spada u elementarne i osnovne uslove rada. Vi ste kolega Mirčiću rekli da uloga RTV i opravdanost njenog postojanja je samo u tome što emituje programe na jezicima nacionalnih manjina. Pa, šta ćete više. Samo to je više nego dovoljno, jer jedna od zakonskih obaveza i uloga javnog servisa jeste da promoviše raznolikost, različitost i prava nacionalnih manjina.

Kada je reč o naplati takse preko električnog brojila to je određeno zato što električna brojila, odnosno taj način naplate takse obezbeđuje najsigurniji i najveći obim naplate takse. Ovog puta građani tačno znaju i koliko ta taksa iznosi i za šta plaćaju. Slažem se, ako neko postoji u ovom domu ko zna bolje i šta su mane i prednosti Javnog servisa, znam ja. Tamo sam provela 25 godina.

Da li može informativni program da bude bolji i Javni servis da radi bolje? Naravno da može. Ali, hajte da uozbiljimo priču i da sagledamo uticaj i značaj Javnog servisa za društvo i državu. Sve ono što država Srbija jeste i u kulturološkom i u vrednosnom smislu. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice.
Pravo na repliku narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Uz sve uvažavanje novinara, kamermana, tehničkog osoblja, moramo ipak malo ozbiljnije da raspravljamo o ovoj temi.

Ranije je poznato da je RTS, a samim tim i RTV predimenzionirani kada je u pitanju broj zaposlenih i to je akutni problem iz ranijih perioda i niko se do dana današnjeg nije upustio od strane menadžerstva da taj problem počinje polako da rešava. Hiljade zaposlenih je, a među njima mnogi su bespotrebno tamo, kako su dolazili to sad oduzimaće vreme, ali svi znaju, po različitim ključevima, pod različitim osnovama.

Mi razumemo i shvatamo, da onima koji su u sklopu tehničke službe, onima koji su novinara, oni koji profesionalno rade svoj posao, nimalo nisu laki uslovi i pre svega i za njihov rad, a na kraju krajeva nisu ni adekvatno plaćeni. Ali, molim vas pogledajte unutar kuće koliko platu ima Olivera Kovačević? Sa televizije na televiziju, od Vučelića do Borka Stefanovića. I, sad mi moramo preko strujomera da plaćamo te njene avanture. Pa, ne može to tako. To je roba koja se prodaje. Mi kupujemo, ima ovaj deo za koji je kolega Krlić potpuno u pravu i svi znamo, ima nešto što je od interesa za državu, za društvo, ali ima nešto što se zove komercijala, koja je zastupljena u javnim servisima.

Izvinite molim vas, ako neko neće da plati tu robu zašto bi ga prisiljavali da to plaća preko brojila za struju. Zašto bi to radili? Poseban račun, uz račun za struju, pa ako hoće neko da plati, neka plati, ako neće, pa neka ide nekim putevima koji su regularni i u skladu sa zakonom. Ali, ne možete vi terati da neko plaća taj luksuz menadžerstva u RTS, a da ne govorimo o RTV i stojim iza toga. Suštinska opravdanost RTV samo u postojanju programa za nacionalne zajednice, nacionalne manjine.

Kada je u pitanju zgrada. To je promašena investicija, to je bacanje para, osim ako se ne misli da se održi taj kontinuitet evropske Vojvodine i nemojte se igrati to nimalo nije naivno pitanje, pitanje Vojvodine je pitanje koje dolazi posle Kosova na dnevni red, ako ne i pre.

Zahvaljujem.
E, sada idemo redosled prijavljenih po amandmanima.
Najpre, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS prof. dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, zamolila bih samo gospodina predsedavajućeg da pomno pratite kada dajete replike, s obzirom da ste nekoliko puta prekršili Poslovnik, jer nije uvek pomenut onaj koji je dobio reč. I, ova tema koju smo otvorili, oko plaćanja takse javnog servisa je pre svega finansijska tema.

Zašto? Zato što govorimo o održivom korišćenju finansijskih sredstava kada je u pitanju finansiranje nacionalne televizije. Kada govorimo o tome, moramo da kažemo da je nekada taksa bila 500 dinara, da je nekada davanje iz budžeta bilo četiri milijarde dinara, da je to danas tri milijarde i 150 miliona dinara, a da je taksa duplo manja nego što je bila ranije. To znači da je ipak ta RTS uspela na određen način, po komercijalnom osnovama prihoduje i izdržava svoje zaposlene.

Da li ona radi svoj posao u skladu sa zahtevima građana Srbije da budu obavešteni, da znaju sve u svakom trenutku na najbolji i najefikasniji mogući način? O tome može da raspravlja Odbor za kulturu, ali kada pričamo o tome kolika će taksa biti, onda gledamo da li je to zaista isplativo u smislu određenih davanja iz budžeta i da li je to u interesu svih građana Srbije. Po ovome, po predlogu koji je Vlada dala i po onome što su narodni poslanici glasali i na Odboru za finansije, podržali ovakav jedan predlog Odbora za kulturu. Mi smatramo da u ovom trenutku to jeste prihvatljivo.

Prema tome, svako širenje teme, pričanje o politici Vojvodine, o tome koji profesori rade, gde rade i zašto rade, nije u interesu opšte ove diskusije o kojoj danas govorimo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na vašu opasku samo nekoliko rečenica. Veoma pratim pomno izlaganje narodnih poslanika. Shodno članu 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, kao predsedavajući procenjujem da li ima osnova ili ne da se da reč narodnom poslaniku po povredi Poslovnika. Ukoliko ukaže na povredu Poslovnika ili ukoliko smatra da ima pravo na repliku.
Što se tiče pominjanja, nije ovde reč, osnov za repliku ne mora biti samo lično pominjanje već da je neko pogrešno protumačen kao što je kolega Krlić rekao da je pogrešno protumačen kolega Komlenski, kao što je uputio određeno pitanje koleginici Vacić. Tako da je to bio osnov da kolegama i koleginicama dam mogućnost da odgovore na postavljena pitanja, sugestije ili predloge. Naravno, vi uvek možete ukazati na povredu Poslovnika. Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik, prof. dr Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svaki društveno koristan rad mora da se plati. To verujem da podržava ogromna većina građana Srbije i posebno srpski domaćini koji žive na selu i gledaju programe RTS i RTV. Zato vas pre svega molim, a to sam više puta isticao, da se oslobode od obaveze plaćanja TV pretplate sva brojila koja nisu u funkciji gledanja televizije, uopšte, a posebno poljoprivrede proizvodnje u stajama i na banderama u funkciji navodnjavanja.

Šta seoski domaćini očekuju od javnog servisa? Očekuju da televizija sa nacionalnom frekvencijom posvete u svojim udarnim programima barem nekoliko minuta za selo, seoski život, njegove uspehe i probleme. Tražim samo tri minuta dnevno za selo. Tri minuta u TV Dnevniku, da naši građani stari i mladi, sadašnji i budući srpski domaćini vide da nacionalna televizija za koju oni plaćaju pretplatu poštuje njih, svoje gledaoce. Tražim od članova Upravnog odbora RTS-a, direktora i urednika najgledanije televizija u Srbiji samo tri minuta za naše selo koje nas sve hrani i koje nas očuvalo u najteža vremena.

Poštovani poslanici, to za mesec dana iznosi 90 minuta. Toliko traje jedna fudbalska utakmica i to bez produžetaka. Da li je tri minuta mnogo za 43% ukupnog stanovništva i 87% teritorije Republike Srbije? Hvala.

Zahvaljujem, profesore Ševarliću.
Reč ima nrodni poslanik Aleksandar Marković. Po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, dugo sam već u sistemu prijavljen jer sam želeo da istaknem nekoliko stvari vezanih za ovu raspravu o „RTS“ i nekoliko govornika je iznelo one najvažnije stvari kada je reč o finansiranju.

Moram da kažem da sam sklon da branim princip da Javni servis bude finansiran od građana Srbije. Mislim da je to najbolji princip finansiranja, s obzirom da javni servis, kako je i kolega Krlić rekao, ne treba posmatrati samo iz aspekta informativnog programa na koji mislim da svi ovde imamo zamerke i da su te zamerke vrlo opravdane i sam imam velike zamerke na rad informativnog programa.

S druge strane, treba imati u vidu i da Javni servis sadrži i kulturno-umetnički program i da sadrži naučno-obrazovni program i da su to programi koji su, u principu, neprofitni. To je odgovor na pitanje zašto država, odnosno građani moraju da finansiraju Javni servis. Dakle, mislim da tu nema naročitih, nema potrebe za naročitom polemikom.

S druge strane i gospodin Rističević i gospodin Komlenski i mnogi drugi su se osvrtali na uređivački program informativnog programa „RTS“ i potpuno su u pravu. Gospodin Krlić je pominjao i primere nepoštovanja od strane „RTS“ prema Narodnoj skupštini, i sam sam bio svedok tog primera o kojem je govorio gospodin Krlić, kada nisu došli na javno slušanje u organizaciji Odbora za kulturu Narodne skupštine, kada se nisu udostojili da dođu ni odgovorni urednik, dakle ni direktor, već su poslali novinara jednog, ako se ne varam. Ali, imaju čitav niz drugih nepoštovanja Narodne skupštine od strane upravo tog „RTS-a“.

Podsetiću vas da sam u nekoliko navrata o tome pričao i na sednici Narodne skupštine da radio-televizija retko kad uopšte ima izveštaj o sednici Narodne skupštine, šta je bilo na dnevnom redu, koje smo zakone usvojili i slično. Dakle, retko kada. Ja gledam sve programe, trudim se da gledam i „RTS“ što je to više moguće i gotovo da nikada nisam na njihovom glavnom dnevniku, dakle, na Drugom dnevniku video neki izveštaj o radu sednica, ili izveštaj iz parlamenta.

U toku jučerašnjeg dana bila je samo informacija da je predsednik Belorusije, Aleksandar Lukašenko došao u Narodnu skupštinu i održao govor. O tome šta smo mi raspravljali, o amandmanima i svemu ostalom nije bilo ni reči, ni slike, ni reči.

Neko je pominjao neku emisiju „Šta radite bre?“ ili kako se već zove ta emisija. Mislim da je sramotno da sva aktivnost Narodna skupštine, poslaničkih grupa, bilo vladajućih ili opozicionih, bude sadržana u jednoj emisiji koja ima 15 ili 20 minuta i koja se zove „Šta radite bre?“.

O ostalim zamerkama „žutog“ Bujketa, „žute“ Olje i koga smo već pominjali ovde, mislim da cela Srbija zna i naš stav i stav ostalih poslaničkih grupa, ali ovde je zaista važno braniti princip da Javni servis mora biti finansiran od građana. Dakle, o samom modalitetu, na koji način, mislim da nije ni vreme, ni mesto što je rekla naša ovlašćena predstavnica gospođa Tomić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Kolega Rističeviću, pomenuti ste, imate osnova za repliku, kolega Marković vas je spomenuo.
Vidite, koleginice Tomić, sad zamislite da ne damo mogućnost kolegi Rističeviću da odgovori.
Izvolite kolega, Rističeviću.