Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Miladin Ševarlić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o genetički modifikovanim organizmima (GMO) i proizvodima od GMO.
Izvolite, kolega Ševarliću.

Hvala, predsedavajući.

U blizini Pentagona postoji jedna agencija koja se skraćeno naziva DARPA. U njoj radi oko 250 istraživača, budžet joj je oko tri milijarde dolara. Jedna od aktivnosti tih istraživača jesu i genetičke modifikacije vojnika, odnosno ljudi. O tome je dva puta govorio i ambasador Sirije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, tražeći da Zapadna alijansa povuče genetički modifikovane vojnike sa sirijskog ratišta.

Pitam se da li među našim političarima ima genetički modifikovanih ličnosti. Ako nema, pitam se zašto ne podržavaju deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima koju sam podneo ovoj Skupštini još 2017. godine, a koju je jednoglasno podržalo oko 7.000 odbornika u 136 opština i gradova u Srbiji. To je preko četiri petine lokalnih samouprava. Predsednici pojedinih opština i gradova ili gradonačelnici koji su bili u vreme usvajanja te deklaracije, neki od njih danas sede ovde u poslaničkim klupama. I pored toga što su se tada izjasnili i priklonili opštoj jednoglasnoj odluci svojih odbornika, danas ne žele da prihvate deklaraciju koja je identičnog sadržaja kao i ona koja je usvojena u opštinama, za razliku samo od jednog člana koji glasi: „Obavezuje se Narodna skupština Republike Srbije da će prilikom donošenja novog zakona o GMO ili izmena i dopuna postojećeg zakona sprovesti referendum da se građani izjasne da li su za ili protiv genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama“.

Kome smeta izjašnjavanje naroda i ko se boji izjašnjavanja naroda? Kome je u interesu da Srbija postane tržište za uvoz i plasman genetički modifikovanih proizvoda i proizvoda od GMO? Šta će se desiti, ako ne daj Bože, Srbija bude opet u ekonomskoj blokadi, kao 1991, 1995, 1998. i 2000. godine, ako ne budu imali samodovoljnost naše hrane i uništimo našu proizvodnju semena, našu proizvodnju genetski ne modifikovanih proizvoda, a ne zaboravite da Srbija izuzetno dobro zarađuje, zato što je najveći izvoznik soje, koja nije genetički modifikovana, u Evropi i jedna od 10 zemlja najvećih izvoznika kukuruza, koji nije genetički modifikovan.

Zato apelujem na sve vas, zbog vaših naslednika, glasajte za ovu deklaraciju. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Izvolite, kolega Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, 1. januara 2010. godine, znači za nešto malo više od dvadesetak dana, naravni će se ravno 10 godina, od kada su u zakonodavni sistem Republike Srbije uvedeni prekršajni sudovi. Više od devet, uskoro će biti, ako ne usvojimo ovaj predlog i punih 10 godina, sudijama koji sude prekršajnu materiju, primanja nisu izjednačene sa njihovim kolegama, koji sude u drugim sudovima.

Ja nemam razloga da posebno objašnjavam, jer je svima jasno šta to znači. To nije samo nepravda, to je jednostavno nešto što je bila dužnost i obaveza još 2010. godine, kada su uvedeni u zakonodavni sistem Republike Srbije, da se uradi. Očigledno da što više vremena prođe, sve je teže odraditi, ali iskreno ne vidim ni jedan jedini razlog koji bi govorio protiv toga da se ovakav zakon donese.

Između ostalog reći ću, samo jedan podatak, da je samo Prekršajni sud u Beogradu, naplatom prekršajnom novčanih kazni, u 2018. godini, u budžet Republike Srbije uneo milijardu 222 miliona dinara. Kompletna primanja svih zaposlenih, ne samo sudija, nego kompletnog osoblja, u Prekršajnom sudu u Beogradu, na godišnjem nivou iznosi 465 miliona dinara. Praktično, skoro 800 miliona dinara, u 2018. godini, je Prekršajni sud u Beogradu, inkasirao u korist budžeta Republike Srbije. Da bismo izjednačili njihove zarade, na način kako to i zaslužuju i uskladili to sa Ustavom Republike Srbije, na godišnjem nivou je potrebno nekih 220 miliona.

Iz svega ovoga jasno proizilazi da sudije za prekršaje, nisu teret ovog budžeta i da oni svoje plate trostruko opravdavaju i zarađuju radeći svoj posao savesno, ažurno i čestito. Ako u budžetu Republike Srbije iznađemo mesta za kojekakve nevladine organizacije, koje rade protiv interesa Republike Srbije, onda stvarno mislim da u budžetu Republike Srbije mora da bude mesta da ovi ljudi dobiju plate kakve treba da imaju, kao i ostale njihove kolege. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Bojan Torbica predložio je da se dnevni red sednice dopunu tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koje su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 10. maja 2019. godine.
Izvolite, kolega Torbica.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Pre nešto više od dve decenije NATO alijansa je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN suprotno međunarodnom pravu bez ikakvog razloga i povoda izvršila agresiju na SRJ. Tokom neravnopravne borbe protiv nesrazmerno brojnijeg neprijatelja naše vojne i policijske snage su tokom ta dva i po meseca herojske odbrane po trenutno raspoloživim podacima imale 753 poginula od toga 581 vojnika i 172 policajca. Istovremeno je poginulo preko 2500, a ranjeno oko 12,5 hiljada civila. Tačan broj poginulih i ranjenih do današnjeg dana nikada nije utvrđen.

Najveći deo podataka kojim danas raspolažemo utvrđen je tokom prvih godinu dana nakon NATO agresije, pošto posle petooktobarskog puča 2000. godine dolazi do nasilne promene vlasti u Srbiji i nova marionetska vlast dodvoravajući se svojim zapadnim mentorima prestaje da obraća pažnju na posledice NATO agresije. Predstavnici te marionetske vlasti zaboravljaju da utvrde pravne i tačan broj žrtva agresije, ali ne zaboravljaju da iz zatvora oslobode preko 200 najgorih terorista OVK odgovorih za neke od najstrašnijih zločina nad civilnim stanovništvom, pripadnicima vojske i policije.

Ono što naša javnost slabo zna jeste činjenica da za razliku od Srbije u Republici Srpskoj od januara 2013. godine postoji i radi Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica koji će za tri, do četiri meseca završiti obiman projekat utvrđivanje i objavljivanje imena svih žrtava srpskog naroda tokom ratova u BiH u periodu od 1991. godine do 1995. godine. Imena žrtva će se početkom sledeće godine naći u publikaciji koja će biti objavljena preko hiljadu stranica što će biti završetak veoma obimnog posla koji je zahtevao maksimalnu ozbiljnost i profesionalnost kako bi jedan takav dokument bio izrađen bez ijedne jedine greške.

Na ovaj način prvi put u istoriji srpskog naroda dobićemo potpun dokumentovani spisak svih žrtava. U publikaciji će biti dokumentovano stradanje ukupno 34.930 žrtava. Gledajući odnos organa vlasti u Republici Srpskoj prema svim srpskim žrtvama građanskog rata u BiH, naravno svestan višestruko manjeg obima ratnih dejstava i manjeg broja žrtava tokom NATO agresije 1999. godine apelujem na ovaj dom bez potrebe da se kao u Republici Srpskoj formira poseban državni organ, prihvati predlog i donese odluka o formiranju komisije koja bi jedom za uvek utvrdila tačan broj poginulih i ranjenih državljana Republike Srbije tokom zločinačke NATO agresije kako bismo jednom zauvek stavili tačku na ovo pitanje, sagledali u potpunosti veličinu zločina izvršenog nad našim građanima i onemogućili bilo kakvu njegovu relativizaciju i reviziju u budućnosti.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Tatjana Macura predložio je da se dnevni red sednice dopunu tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, Ljupka Mihajlovski, Nenad Božić 25. septembra 2018. godine.
Izvolite, koleginice Macura.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Sada bih ovaj moj predlog za dopunu dnevnog reda mogla da započnem kao što je kolega Komlenski malo pre rekao, ne znam šta bih vam novo rekao osim da je sve jasno. Dakle, nakon 17 meseci zagovaranja da se dogode izmene u Zakonu o finansijskoj podršci porodica sa decom, ja zaista mislim da je mnogo toga jasno i da možemo očekivati da kolege sa puno razumevanja razumeju problem majki koji su se danas susrele u Srbiji sa tim da primaju nadoknade tokom porodiljskoga odsustva i odsustva radi nege deteta manje od hiljadu dinara, mnoge, a neke nekih par hiljada dinara.

Sa tim novcem je nemoguće preživeti jedan mesec. Ja bih zamolila sve kolege da se zapitaju da li u svojoj neposrednoj okolini imaju žene koje su osuđene na primenu ovakvog zakona.

S tim u vezi, drage kolege, ja vas i ovaj put pred kraj jesenjeg zasedanja molim da ovaj Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom podržite i da se on konačno nađe na dnevnom redu Skupštine.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Tatjana Macura predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici: Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović, Ljupka Mihajlovska i Nenad Božić, 17. avgusta 2018. godine.
Da li neko želi reč?
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četvoro, protiv – niko, uzdržan – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Tatjana Macura predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici: Tatjana Macura, Ljupka Mihajlovska i Branka Stamenković, 8. novembra 2017. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šestoro, protiv – niko, uzdržan – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Tatjana Macura predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke obrazovanja anketnog odbora radi utvrđivanja zakonitosti donacija SNS za kampanju za predsedničke izbore 2017. godine, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. decembra 2017. godine.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Tatjana Macura.
Izvolite.

Još jednom vam zahvaljujem predsedavajući.

Danas sam jako srećna što dolazimo u susret sednici na kojoj će se raspravljati, između ostalog i o zakonu koji se tiče finansiranja političkih aktivnosti.

Predložila sam Narodnoj skupštini Republike Srbije da formiramo anketni odbor i da ispitamo kako su se vršile donacije u predsedničkoj kampanji 2017. godine, kada je negde oko sedam hiljada građana podržalo predsedničku kampanju predsednika Aleksandra Vučića.

Malo je neobično ili u najmanju ruku jeste neobično, da 7.000 građana podrži na ovaj način i da uplati gotovo identične iznose od 40 hiljada dinara na račun jedne kampanje, uzimajući u obzir činjenicu da u našoj zemlji ne postoji kultura doniranja političkih aktivnosti i da to jeste neobično i da se ne dešava u periodima van kampanje.

Dakle, ukoliko želimo da izborni procesi budu maksimalno demokratski, fer i onakvi kakvi želimo da budu i da oslikaju pravu sliku razmišljanja našeg društva, zaista bismo trebali kao Narodna skupština da se pozabavimo i ovim problemom.

Ja vas, drage kolege, molim da podržite da Skupština Srbije formira anketni odbor kako bismo ovo pitanje ispitali i kako ne bismo dolazili ponovo u situaciju da imamo nešto što možemo slobodno nazvati i misterioznim donacijama. Hvala.