Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ova današnja tema je zaista od velike važnosti i potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa EVRODžAST-om Srbija je učinila još jedan veoma važan korak napred na svom putu ka EU.
Saradnja Republike Srbije sa predstavnicima EVRODžAST-a je uspostavljena još 2007. godine i do sada se ta saradnja odvijala posredstvom dve kontakt tačke koje čine Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo pravde.
Međutim, saradnja preko kontakt tačaka je bila jednosmerna, odnosno članice EVRODžAST-a upućivali su zamolnice, urgencije i upite ka Republici Srbiji, a kontakt tačke su bile dužne da odgovore bez mogućnosti da preko članica EVRODžAST-a traže isto.
Prepreka unapređenju i intenziviranju saradnje bili su propisi Republike Srbije koje je bilo neophodno doneti nakon usvajanja zakona kao što su, pre svega, Zakoni o privatnom obezbeđenju, Zakon o detektivskoj delatnosti, zatim Zakon o informacionoj bezbednosti, ali i ispunjavanja određenih tehničkih uslova kao što je izrada tzv. „pravosudnog atlasa“, kao osnovni uslov za unapređenje saradnje sa EVRODžAST-om ostalo je donošenje novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Ovakav zahtev bio je očekivan, s obzirom na to da se EVRODžAST-u velika pažnja posvećuje upravo zaštiti podataka o ličnosti, kao i da je za međusobnu razmenu podataka o ličnosti neophodno da postoji adekvatan nivo zaštite takvih podataka.
Poslednja prepreka je otklonjena usvajanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je usvojen 9. novembra 2018. godine. Pre toga su naravno pribavljeni komentari EVRODžAST-a i Evropske komisije.
Potpisivanje ovog sporazuma znači da Republika Srbija deli iste vrednosti i da je pred sebe postavila jednake ciljeve i zadatke koje je sebi odredio i EVRODžAST. Pravosudna i policijska saradnja u međunarodnim okvirima je upravo jedan od najefikasnijih mehanizama za suprotstavljanje najtežim oblicima kriminaliteta, koji se javljaju u savremenom društvu, naročito imajući u vidu da kriminal, kao što svi znamo, ne poznaje državne granice.
Prema podacima EVRODžAST-a u periodu od januara 2015. godine do kraja oktobra ove godine, dakle 2019, Srbija i EVRODžAST zajedno su radili na 143 slučaja koji uključuju teške oblike organizovanog kriminala i krivična dela iz domena pranja novca i trgovine drogama, zatim krivičnih dela prevare, kao i protiv života i tela i ličnih sloboda.
Srbija je učestvovala u šest zajedničkih istražnih timova koji su se uglavnom bavili slučajevima trgovine drogama, prisustvovali na 23 koordinaciona sastanka EVRODžAST-a.
Prema istim podacima, poslednjih nekoliko godina i u toku ove godine Republika Srbija spada u pet ili među pet država van EU, sa kojima je EVRODžAST ostvario najobimniju i najefikasniju saradnju.
Potvrđivanje Sporazuma o saradnji sa EVRODžAST-om omogući će još efikasniju saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i svih drugih bezbednosnih rizika sa kojima se sva društva, pa i naše, susreću.
Ovim sporazumom Srbija je značajno ojačala svoje kapacitete u borbi protiv organizovanog i transnacionalnog kriminala time što je omogućen pristup i neposredna razmena informacija sa kolegama iz drugih država EU.
Srbija će moći da razmenjuje lične podatke i dokaze sa tužilaštvima i drugim nadležnim organima iz cele Evrope i biće u prilici da u bliskoj budućnosti imenuje svog oficira za vezu u EVRODžAST-u, koji će upravo predstavljati neophodnu tačku saradnje.
Treba napomenuti, naravno, da Ministarstvo pravde i dalje nastavlja da postupa kao centralni organ za primenu bilateralnih i multilateralnih ugovora u oblasti međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, a da Republičko javno tužilaštvo potvrđivanjem ovog sporazuma dobija veće nadležnosti.
Potvrđivanjem ovog sporazuma realizovano je prelazno merilo i zajedničke pregovaračke pozicije EU za Poglavlje 24 i načinjen je samim tim veliki korak ka budućoj neposrednoj saradnji pravosudnih organa, koja će biti obaveza pristupanjem Republike Srbije EU. Hvala.
