Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.12.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Najbolje tako. Izvinite.
...
Socijalistička partija Srbije

Dejan Radenković

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Rešenja iz ovih zakona su na tragu najboljih praksi da daju odgovore na neke od izazova koji su se javljali u sprovođenju postojećih zakona i predstavljaju olakšanje za privredu i za budžet Republike Srbije, jer će se smanjiti prostor za neke od zaista loših praksi.
Najveću pažnju u ovom paketu ću ja posvetiti izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da će moje kolege, koje smo prijavili ispred poslaničke grupe, kasnije malo detaljnije da obrazlože ostali deo predloga zakona koji je objedinjen u ovoj tački 1.
Kao što sam već rekao, pred nama je danas Predlog zakona o javnim nabavkama. On je jedan veoma važan i mogu da kažem sistemski zakon. Ovim zakonom se uređuju pravila postupaka javnih nabavki koje sprovode svi državni organi da bi pribavili neko dobro, uslugu ili radove.
Dakle, skoro sve investicije kod naručioca, tekući poslovi, obavljanje osnove delatnosti zahtevaju sprovođenje postupaka javnih nabavki i samo ako uspešno sprovode postupke javnih nabavki mogu uspešno i da funkcionišu.
S druge strane, kako se radi o novcu svih poreskih obveznika, koji se na taj način troši, odredbe ovog zakona odnose se na njegovo sprovođenje, znači, tiče se svih građana Republike Srbije.
Svi znamo koliko su reforme javnih nabavki bitan deo politike ove parlamentarne većine i koliko je energije posvećeno poboljšanju ovog kompleksnog procesa. Svi znamo koliko ovaj proces može biti unapređen, jer smo mnogo puta svi bili svedoci da je ova oblast prepuna izazova, jer je svaka javna nabavka mali test kako kredibilnosti, obećanja državne nulte tolerancije na korupciju, tako i morala svakog od nosioca javnih funkcija.
Svi mi volimo kada naše ideje koje se odnose na to kako da nam Srbija bude lepše mesto za život postanu ideje koje se realizuju u praksi. Najavljene promene su potpuno logična stepenica u razvoju boljeg sistema javnih nabavki. One su, moram da kažem, oruđe za bolje planiranje, za bolju efikasnost, za transparentnost i rešavaju mnoge probleme, posebno, jer nama daju mogućnost da stavimo tačku na javne nabavke koje bivaju obesmišljene, jer je to želja onoga ko ih tako raspisuje i ko nema želju da sprovodi duh zakona, nego da obesmisli zakon bez da ga prekrši u formalnom smislu.
Socijalističkoj partiji Srbije, a i meni, je baš drago što ćemo imati unapređeniju verziju zakona. Mi znamo da naši partneri imaju velike zasluge za unapređenje sistema javnih nabavki, ali isto tako mi ćemo i ovaj put istaći da naši amandmanski predlozi gotovo redovno postaju deo zakona, od prvog zakona pa do ovog današnjeg na koji smo podneli dobar deo amandmana koji, mislim da, mogu se uzeti u obzir da budu prihvaćeni i upravo moram da kažem i da su dobri, i to samo apriori ako neko želi da ih odbaci, ali treba ih sagledati. Logično je da amandmansko doterivanje zakona je izuzetno bitno i to je bar svima jasno i čak pregledom svih amandmana svih kolega poslanika, podjednako i pozicije i opozicije, smatram da ima dosta kvalitetnih amandmana o kojima ćemo razgovarati kada bude rasprava u pojedinostima.
Iskoristiću priliku da kratko samo istaknem u ovom delu rasprave nešto što mislim da je bitno kada su amandmani u pitanju, pogotovo kada je u pitanju pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva koji može da se sprovede samo kada određenim privredni subjekat može da izvrši nabavku i cilj nabavke je stvaranje i kupovina jedinstvenog ili umetničkog dela itd. i naručioci prema ovom Predlogu zakona nisu više u obavezi da traže mišljenje o osnovanosti primene ovog postupka pre pokretanja postupka, a to je do sada radila Uprava za javne nabavke.
Logično postavljam ovo pitanje – koliko je naš sistem spreman za tako nešto, odnosno ko će i kako da iskontroliše naručioce, da li su zaista imali osnov za sprovođenje ovog postupka koji isključuje potpunu konkurenciju, svodi se na jednog ponuđača? Iz tih razloga smo i podneli amandman u kome navodimo sve razloge pa ćemo o tome kada budemo razgovarali u pojedinostima.
Ono što je zanimljivo pregledom ostalih amandmana kolega, a ja sam očekivao od jednog kolege, gde smo, kolege Arsić, ne vidim ga ovde, u prethodnom kada smo radili izmene i dopune vodili ozbiljnu borbu kako da te neke stvari svedemo na minimum i s obzirom da smo u međuvremenu dobili, kao što vidim iz amandmana odličnu ideju da se formira nacionalna akademija za javnu upravu, i mi smatramo, smatram i ja da se edukacija lica isključivo obavlja kada su u pitanju javne nabavke da to rade službenici u okviru nacionalne akademije za javnu upravu.
Mislim da ne trebamo više da prepuštamo tržištu, jer su mnogi, a to kolega Arsić dobro zna i da smo opet se vraćam na to, da smo vodili ozbiljnu borbu, da to svedemo na minimum minimuma, da to usmerimo ka državnim resursima i ka državnim organima da oni budu nosioci tih delatnosti. Mislim da je ovo odličan amandman, ali opet, o tome ćemo kada bude rasprava u pojedinostima.
Ono što bih napomenuo posebno je da kada posle određenog vremena možemo da govorimo o nekim stvarima nakon primene zakona, ali ono što je bitno da je potrebno voditi računa o svim podzakonskim aktima, sagledati dosadašnje probleme, uzeti u obzir ono što ćemo čuti kroz raspravu, i naravno, ove predloge amandmana, sve sa ciljem da se unapredi sistem javnih nabavki u Srbiji.
Ono što bih rekao dalje, kada želite da sistem učinite lišenim da vratašca za korupciju ponekad otvore prostor za čudno ponašanje, čudne linije poslovanja, sistem javnih nabavki je do danas imao procedure koje su vrlo jasno usmerene ka prevenciji negativnih iznenađenja i neracionalnog trošenja sredstava. Kao takav ima dosta ugrađenih mehanizama koji štite javna sredstva, imovinu građana Srbije, a sastavni deo toga su mehanizmi koji omogućavaju da ponuđači brane svoje interese građana, ako se uoče nepravilnosti.
Bitno je što ovaj predlog znači i dalje jačanje kapaciteta državnih institucija koje treba da osiguraju da nam javne nabavke liče u na one u razvijenim zemljama. Samo razvoj kontrolnih tela može stvoriti tle za realizaciju osnovne mudrosti, država na koje želimo da se ugledamo.
Mi poslanici svake godine imamo prilike da se upoznamo sa izveštajem nezavisnog organa Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, to je jedan vid kontrole koji iniciraju sami učesnici u postupku i koja je kao takva dobro zamišljena. Iz izveštaja se može videti da Republička komisija usvaja oko polovinu podnetih zahteva, što znači da ponuđači često sa pravom žale.
Dodao bih, da iz tog ugla gledano je dobro što se u ovom predlogu jača integritet i dostojanstvo organa koji godišnje odluče o vrednosti sporova skoro milijardu evra. Takođe, pohvaljujem odredbu da Republička komisija ne vodi prekršajni postupak. I, tada sam pokušavao predlagaču da objasnim da je to suvišno i da je to jedan teret veliki za Republičku komisiju, ali nisam tada imao uspeha, i drago mi je što je to danas se uređuje ovim zakonskim predlogom.
Postavlja se pitanje, imam dosta pitanja što se tiče integriteta ostalih državnih organa kao što je budžetska inspekcija. Ona npr. isto treba da vrši jedan vid kontrole. Nastavio bih dalje, nije presija način da se pobede loša ponašanja, nego izvesnost da sistem kada uoči štetno ponašanje reaguje tako da onoga ko čini štetu nepogrešivo efikasno i izvesno kažnjava, tako da istom ne pada gotovo nikad na pamet, da radi to što je radio. Dakle, kredibilna pretnja je osnovna osnova, a ne represija, a izvesnost je osnova kredibilnosti.
Ja bih pre nekog svog samog kraja, da tako kažem, izneo i niz pohvala šta je od svih ovih, jer sam dosta stvari naveo koje su novine koje zakon donosi, ali ne bih se baš na jedan suvoparan način obratio i kolegama i koleginicama i javnosti. Ono što bih izdvojio, ja bih pohvalio uvođenje digitalizacije, odnosno elektronsko podnošenje ponuda putem portala javnih nabavki, što predstavlja napredak u smislu digitalizacije i efikasnosti postupaka. Ono što se takođe postavlja kao pitanje – da li će stići da kancelarija od 1. jula stvori sve preduslove za neometano sprovođenje postupka obzirom da se radi o novini koju do sada nismo imali?
Takođe, bitna novina je da su preciznije odredbe koje definišu kada postoji sukob interesa. Suština je da onda kada je neko zaista u prednosti u odnosu na druge, postoji sukob interesa, što je dobro i nadam se da će otkloniti mnoge dileme koje su do sada postojale i koje postoje po važećem zakonu.
Obzirom da imam još prilično vremena, malo bih se osvrnuo na predlog u članu 179. i 180. koji predviđa poslove monitoringa za Kancelariju za javne nabavke u cilju otkrivanja, sprečavanja i otklanjanja nepravilnosti. Predviđeno je da ove radne ne zaustavljaju postupak javne nabavke, kao i da kancelarija bliže uređuje način sprovođenja monitoringa.
Ovde moram da istaknem, da postavim pitanje i da naglasim i da jednostavno podvučem da li su sagledani svi aspekti ovakvog predloga i svi problemi koji mogu nastati? Zamislite nekog savetnika iz kancelarije koji dođe da kontroliše neki veliki investicioni tender u oblasti infrastrukture ili energetike, dakle, uskostručni tenderi su u pitanju. Zamislite, naručioca kome neko u sred postupka kaže da nešto nije uradio u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, kako će odgovorno lice da se ponaša? Da obustavi postupak ili da nastavi. Koji legitimitet ima jedna osoba ili možda više, kako se god bude propisalo, ko će i kako to da kontroliše.
U nekim zemljama o tome odlučuju sudovi i šta ako neko ponuđač podnese zahtev sa primedbama koje je uvidela kancelarija, republička komisija odbije takav zahtev? Plašim se da treba dobro razmisliti o svrsishodnosti ovakvih odredbi, kao i o posledicama koje može da ima. Pitanje je da li ovde postoji sukob nadležnosti, što je problem za svaki zakon, pa i za ovaj.
Možda ću nešto ostaviti nakon rasprave, da možemo da napravimo neki rezime, ali na samom kraju, moram da kažem dame i gospodo, ali i drugarice i drugovi, koleginice i kolege, vreme kojem smo svedoci je komplikovano i izazovno. Nikako danas nije lako biti crn ili beo. Naša želja je da reforme budu stvar oko koje ćemo imati konsenzus, a ne pitanje koje se dnevno politizuje. Iako je prostor za različitost politika koje se realno mogu sprovesti, toliko smanjen da je samo narcizam malih razlika jedina prepreka oko konsenzusa.
Najgore što nam se može desiti je da se iznova spotičemo na istom kamenu. Ovaj set zakona koji će biti usvojen je dobra garancija da se to neće desiti. Nema nama perspektive ako će rešenja biti dominantno obojena bojom jedne većine, onda stalno prefarbavana. Sistem je ono što razlikuje uspešne zemlje i uspešne vlade od onih koje to nisu. Ovde ima sistemskog pristupa i samo je na onim koji to realizuju, da se duh zakona pretoči u praksu.
Moram da kažem da SPS kao socijalno i društveno odgovorna stranka smatra da je ovaj Predlog zakona o javnim nabavkama, kao i ovaj set što se tiče prve objedinjene tačke ima potencijal da unapredi sistem, pre svega u smislu stvaranja efikasnijeg sistema koji će omogućiti da se ostvari osnovni cilj. Što se tiče javnih nabavki, na primer, da naručilac dobije tzv. vrednost za novac. S toga, naša poslanička grupa daje jasnu podršku zakonima koji Srbiju približavaju standardima, koji od Srbije prave uređeno društvo u kome se jasno definišu prava i obaveze svih i gde su zdrav razum i efikasnost osnovni principi na kojima se zasniva i privreda i javni sektor. Hvala na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala kolega Radenkoviću.
Reč ima Slavica Živković.
Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Slavica Živković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, uvaženi gosti iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi set izuzetno važnih zakona i ja ću najpre u svom izlaganju nešto više reći o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, jer smatram da je izuzetno bitan, pogotovo što Zakon o javnim nabavkama uspostavlja zakonodavni okvir u oblasti javnih nabavki u Republici Srbiji. To je sistem koji omogućava poštovanje osnovnih načela slobode kretanja dobara i slobode pružanja usluga koje iz njih proizilaze.

Naime, strategijom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine, kao jedan od strateških ciljeva reforme javnih nabavki u Republici Srbiji, navedeno je potpuno usaglašavanje domaćih propisa sa međunarodnim standardima i njihovo puno sprovođenje u praksi.

To podrazumeva da postupci javne nabavke koji predstavljaju vrlo stručne i složene postupke budu zakoniti i u skladu sa načelima javne nabavke, odnosno transparentni, efikasni i da omogućavaju što je moguće veću tržišnu konkurenciju u postupku javne nabavke tj. da omogućavaju jednak položaj svih zainteresovanih strana, bilo da se radi o velikim preduzećima ili o malim i srednjim preduzećima.

Primena novog Zakona o javnim nabavkama imaće za posledicu značajno smanjenje i pojednostavljenje postupka u oblasti javne nabavke, smanjenje administrativnog opterećenja i na strani naručioca i na strani ponuđača, a naročito smanjenjem troškova učešća u postupcima javne nabavke, malim i srednjim preduzećima koji možda i ne raspolažu sa odgovarajućim administrativnim kapacitetima za adekvatno učešće i sprovođenje ovog postupka.

Očekuje se da će pojednostavljenje procedura u javnim nabavkama i smanjenje troškova, učešće imati za posledicu povećanje interesa malih i srednjih preduzeća za učestvovanje na tržištu javnih nabavki. To će sigurno doprineti većem nivou tržišne konkurencije, odnosno povećanju prosečnog broja ponuda u postupcima javne nabavke sa pozitivnom posledicom efikasnijeg i racionalnijeg trošenja javnih sredstava.

Predlog zakona o javnim nabavkama donosi pravilo da se sva komunikacija i razmena podataka u postupku javne nabavke prema propisanoj dinamici sprovodi na portalu tj. elektronski. Što se elektronske javne nabavke tiče, treba naglasiti da se u Republici Srbiji već implementirana određena rešenja koja kao obavezna uvode nove direktive. Na primer, već je elektronska objava oglasa bila u prethodnom periodu, takođe, elektronska dostupnost konkursne dokumentacije i slično.

Novina koju donosi Predlog zakona o javnim nabavkama je takođe elektronsko podnošenje ponuda i prijava za učešće elektronski katalozi koje sastavlja kandidat ili ponuđač. Postojeća praksa ukazuje i na potrebu za određenim izmenama u sistemu pravne zaštite kako bi se obezbedila veća zaštita prava privrednih subjekata. Pre svega, u smislu efektivno otklonjena nezakonitost u toku samih postupaka javnih nabavki, ali i u smislu preventivnog delovanja, te adekvatnog sankcionisanja različitih oblika, nezakonitog postupanja čije se postojanje utvrdi u odgovarajućoj proceduri.

Odredbe su formulisane polazeći od uspostavljanja sistema zaštite prava u Republici Srbiji i postojećih procedura, a uvažavajući odredbe važećih direktiva EU u oblasti javnih nabavki. Povećanje transparentnosti i fleksibilnosti postupka javne nabavke, smanjenje administrativnog tereta korišćenjem elektronskih sredstava jesu osnovni ciljevi izmena i dopuna ovog zakona i smatra se da u značajnoj meri uređuju postupke zaključenja ugovora o javnoj nabavci i okvirnih sporazuma radi nabavke dobara, radova, usluga, a pravna zaštita u vezi sa tim i postupcima, kao i način rada i oblik organizovanja komisije za zaštitu prava ponuđača.

Izmene i dopune zakona o privrednim društvima ima i za cilj da podstiču dalji rast i razvoj privrednih delatnosti. Naime, u razvijenim tržištima i ekonomijama kao što su ekonomija SAD i državama EU, praksa je da se zaposleni u privrednom društvu stimulišu da što bolje obavljaju svoje poslove tako što im se daje mogućnost da postanu članovi tog privrednog društva.

Ovo se posebno odnosi na poseban vid stimulacije davanja opcija da steknu učešće u kapitalu privrednog društva po povlašćenoj ceni. Na ovaj način zaposleni se stimulišu da što bolje obavljaju poslove i time povećavaju vrednost kapitala privrednog društva.

Privredna društva angažuju i različite konsultante, saradnike, spoljne saradnike koji nisu uvek zaposleni u društvu. Vrlo često ovi konsultanti rade besplatno ili po nekim simboličnim cenama, a nemaju mogućnost da dobiju udeo u privrednom društvu. Osim toga državljani Republike Srbije, potencijalni osnivači društva sa ograničenom odgovornošću, često osnivaju privredna društva u inostranstvu kako bi mogli da koriste različite mogućnosti za stimulaciju zaposlenih.

Imajući u vidu navedeno i činjenicu da akcionarska društva imaju mogućnost da stimulišu zaposlene, investitore i konsultante i slično, po povlašćenoj ceni steknu akcije društva davanjem opcija na akcije, kao i činjenicu da su društva sa ograničenom odgovornošću najzastupljenija u privredi Republike Srbije, nacrtom ovog zakona omogućava se da i društva sa ograničenom odgovornošću stimulišu svoje zaposlene, investitore, konsultante, na takav način što će izdavati finansijski instrument, pravo na sticanje udela koji imaocima ovog finansijskog instrumenta daje pravo da steknu udeo u društvu određenog dana po povlašćenoj ceni.

Takođe, nacrtom zakona predloženo je da zaposleni u društvu sa ograničenom odgovornošću i akcionarskom društvu učestvuju u raspodeli dobiti, kao i da se procenat sopstvenih akcija koje akcionarsko društvo može raspodeliti zaposlenima i članovima uprave poveća sa 3% na 5%.

Takođe, danas se na dnevnom redu nalazi i Zakon o izmirenjima novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, i važeći zakon propisuje obavezu za poverioce da registruju izdate fakture u centralnom registru faktura i plaćanje istih dužnik vrši samo onda ako je faktura ispravno registrovana.

Predloženim izmenama i dopunama zakona uvodi se mogućnost, ali tek pošto se steknu tehničko-tehnološki uslovi da počev od 1. jula 2021. godine, obaveza poverioca da fakture i druge zahteve za isplatu, poverilac dostavlja dužniku u elektronskom obliku kroz sistem elektronske fakture, koji će uspostaviti i voditi Ministarstvo finansija.

Propisivanje obaveza izdavanja elektronske fakture i drugog zahteva za isplatu u elektronskom obliku predstavlja dalji korak koji Vlada preduzima u cilju realizacije procesa digitalizacije u Republici Srbiji i praćenju evropskih i svetskih trendova u poslovanju, koji su započeti donošenjem propisa kojima se reguliše elektronsko poslovanje.

Sprovođenjem napred navedenih mera elektronskog poslovanja smanjuje se administrativni teret poslovanja, doprinosi se transparentnosti rada kako države, tako i privrede, i smanjuju mogućnosti za korupciju i neregistrovane transakcije, što je takođe od značaja za suzbijanje sive ekonomije.

Koristi od uvođenja elektronske fakture podrazumevaju i poboljšanju kontrole knjiženja u računovodstvenim sistemima, jer se mogućnost ljudske greške na ovakav način svodi na minimum. Skraćenje vremena potrebnog za obradu faktura, pojednostavljenje, arhiviranje, kao postojanje automatskog izveštaja u dostavi elektronske fakture. Ovo poslednje, postojanje automatskog izveštaja o dostavi elektronske fakture je naročito značajno, jer sprečava mogućnost neplaćanja fakture izgovorom da ista nije primljena, što je sada vrlo često korišćeno kao izgovor i naravno pravilo određene probleme u poslovanju i planiranju određenih finansijskih naplata i transakcija u svakom preduzeću.

S druge strane, postoji veliki potencijal za uštedu troškova. Obzirom da se omogućava pravnim licima da smanje radno vreme zaposlenih, posvećeno računovodstvenim pitanjima, umesto da se ručno knjiži svaki dokument, računovođa u ovom slučaju je fokusiran na kontrolu tehnologije da bi se obezbedila tačnost automatskog knjiženja.

Pored navedenog, još jednom želim da naglasim da će nove izmene ovog zakona posebno doprineti transparentnosti rada, kako države, tako i privrede i smanjiti mogućnost za korupciju i neregistrovane transakcija, što je takođe od značaja za suzbijanje sive ekonomije i da će zbog toga poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržati ovaj predlog zakona.

Želim da naglasim i određene izmene Zakona o igrama na sreću, gde kao poseban cilj određeno stvaranje zakonskih uslova za preventivno delovanje i sprečavanje lica iz kriminalnog dela društva, da budu vlasnici ili da upravljaju pravnim licima koja priređuju igre na sreću.

Takođe, poseban cilj izmena i dopuna zakona je obezbeđivanje transparentnosti podataka o stvarnim vlasnicima pravnih lica i upravljačke strukture i to je Predlog zakona, kroz članove 39. i 41, vrlo precizno definisao, kao i promenu strukture kapitala, postupak izdavanja dozvole. Ali, takođe, ovim zakonom su precizirane i određene zabrane u pogledu priređivanja igara na sreću i to posebno želim da naglasim, a to je zabrana omogućavanja da se izvrši plaćanje uloga preko banaka u Republici Srbiji radi učestvovanja u igrama na sreću koji se priređuju u inostranstvu, zbrana oglašavanja i reklamiranja igara na sreću bez dozvole odobrenja i saglasnosti za priređivanje, kao i reklamiranje priređivača igara na sreću bez obaveštenja o zabrani učestvovanja maloletnih lica.

Ovde dolazimo do jednog velikog problema u društvu, a to je popularnost igara na sreću kod dece i sve veće učešće maloletnih lica u nekom obliku igara na sreću. Do sada je u stavu 4. člana 55. Zakona stajalo da je dozvoljen ulazak samo punoletnim licima, ali ja moram da govorim o statistici koja je vrlo poražavajuća. Svaki treći učenik osnovne i srednje škole u Srbiji redovno igra kladionicu, a skoro 5% dece u našoj zemlji su patološki kockari. To pokazuje istraživanje Centra za odvikavanje od kockanja „Život nije igra“, prema kome je najgora situacija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U njima kladionice niču bukvalno na svakom koraku, a naročito u blizini škola.

Pored klađenja, đaci iskušavaju sreću i na sportskim tiketima, na ruletu, onlajn kockanju, pa čak i pokeru. U istraživanju je učestvovalo 2.357 učenika osnovnih i srednjih škola, od kojih je čak 997 bar jednom kockalo. Koliko je situacija kritična najbolje pokazuje podatak da je svaki četvrti učenik prvi put sreću na kocki iskušao između 10 i 14 godine. Znatno više se kockaju đaci iz velikih gradova jer tamo ima mnogo kladionica i automat klubova.

Po rečima stručnjaka, iako je Zakon o igrama na sreću maloletnicima zabranio ulaz u kladionice i kockanje, on se u praksi ne sprovodi. Deca mlađa od 18 godina posećuju ova mesta bez problema i za to je odgovorno više faktora. Pre svega, kod nas se od muškaraca kulturološki očekuje da prati sport i da igra kladionicu. To je nešto što, nažalost, prati odrastanje dečaka u Srbiji.

Takođe, stručnjaci kažu da je najveći problem ipak u tome što roditelji klađenje ne prepoznaju kao oblik zavisnosti i potencijalnu opasnost za dete. Paradoks je da se roditelji čak više plaše zavisnosti od interneta nego od kockanja. Problem predstavlja i to što mnoge mame i tate klađenje ne smatraju kockanjem, već u to svrstavaju samo rulet i poker, što je pogrešno.

Onlajn kladionice su mnogo opasnije, viši nego lokali, jer ne postoji zakonska regulativa koja bi rešila ovaj problem. Ovo je zaista veliki problem za nas kao društvo, jer pitanje maloletnih zavisnika od onlajn kockanja nije samo medicinsko, već i pravno.

Sa pravnog aspekta, mi imamo Zakon o igrama na sreću koji zabranjuje kockanje mlađima od 18 godina, što ukazuje da se na polju sprovođenja ovog zakona nešto ne radi kako treba. Propisi i delovanje nadležnih inspekcija samo su jedna od mera koja se može kao preventiva koristiti u ovoj oblasti. Njih treba da prate edukativni programi namenjeni i deci, a pre svega roditeljima, o tome koliko je štetno učešće dece u igrama na sreću.

Ovde se moraju uključiti i škole i roditelji i sve institucije koje bave preventivom, kao i lečenjem bolesti zavisnosti. Kladionice kao vrsta igara na sreću su neizostavni deo kolorita svih mesta u našoj zemlji, a neretko se nalaze blizu školskih objekata, te su vidljive i lako dostupne učenicima.

Zakon o igrama na sreću u Republici Srbiji vrlo je jasan i u smislu da je osobama mlađim od 18 godina zabranjeno učešće u igrama na sreću, te je zabranjen ulazak u prostore u kojima se organizuju takve igre. Zakon, takođe, reguliše da se provera podataka o uzrastu vrši uvidom u lična dokumenta. Međutim, nema jasnih pokazatelja dostupnih javnosti da li se obavlja inspekcijska kontrola, sprovođenje ovih odredaba, koliko kontrola bude godišnje, kakvi su efekti inspekcijskog nadzora i slično.

Ne postoje, kaže se dalje u rezultatima istraživanja, nalazi da li je rad inspekcija zaista preventivan, odnosno da li utiče na smanjenje broja mlađih od 18 godina koji učestvuju u igrama na sreću.

Osnovni cilj izmena i dopuna Zakona o igrama na sreću, o kome danas govorimo, sastoji se u unapređenju zakonodavnog okvira za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u oblasti igara na sreću i usaglašavanju zakona sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije smatraju da je Predlog zakona dobar i naravno da ćemo ga podržati, ali ono što lično smatram i mislim jeste da moramo naći rešenje i načine kao društvo da utičemo na poražavajuću statistiku o kojoj sam upravo govorila i nađemo načina da zaštitimo decu od ove ozbiljne pojave koja postaje vrlo popularna i kojoj su, nažalost, poklekla mnoga deca, jer moramo ovu cifru od 4,8% maloletnika koji su patološki kockari uvek imati u vidu i naći načina da se borimo protiv ovoga.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati set zakona koji se nalazi na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Živković.

Da li se još neko javlja za reč od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa?

Reč ima gospodin Šešelj. Izvolite.

...
Srpska radikalna stranka

Aleksandar Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, upravo juče smo mogli da vidimo negaciju svega ovoga o čemu danas govorimo, tj. pre svega o javnim nabavkama.

Dakle, juče smo dobili pompeznu najavu, naravno, mi smo to znali mnogo ranije, da počinje sa izgradnjom autoput Preljina-Pojate, takozvani Moravski koridor. Mi srpski radikali smo upozoravali još pre godinu dana šta se sprema.

Dakle, pojavila se kineska kompanija koja je još pre četiri godine govorila o okvirnoj ceni za projekat izgradnje Moravskog koridora, koja je bila negde oko 500 miliona evra, to je bila njihova prva procena. Posle toga, mimo svake procedure, mi smo videli godinu dana pre utvrđivanja javnog interesa potpisivanje protokola za izgradnju budućeg koridora sa američkom kompanijom "Behtel".

Mi smo o otme ovde govorili, pa su nam poslanici vlasti odgovarali kako nigde u zakonu ne piše "Behtel", kao da će da piše u zakonu koja će kompanija da gradi autoput, ali smo videli tom prilikom američki ambasador u Vladi Srbije zajedno sa gospođom Mihajlović, nadležnim ministrom, potpisuju Protokol o saradnji sa "Behtelom" za izgradnju Moravskog koridora.

Gde je tu javna nabavka, tj. gde je tu tender da vidimo koja tu kompanija može sve da se pojavi? Možda je bilo povoljnijih kompanija. Znate, mi imamo dobra iskustva sa kineskim kompanijama koje su radile putnu infrastrukturu u Srbiji. Ali ne, morao je da prođe "Behtel", iako je za sada 245 miliona evra najmanje skuplji nego što bi to bila cena kineske kompanije za isti put. Mi smo o tome govorili mnogo pre nego što je to došlo ovde na dnevni red. Vi ste pričali otprilike kako mi izmišljamo, a na kraju se sve to potvrdilo.

Vlada Srbije objavljuje javni poziv za ponudu za izgradnju Moravskog koridora koji je predstavljao faktički ličnu kartu američke kompanije „Behtel“. Dakle, poziv je bio nacrtan tako da na njemu samo „Behtel“ može da prođe, cela specifikacija, sve karakteristike upravo po meri te američke kompanije.

Šta je tu bio cilj? Cilj je bio, da se mi Amerikancima dopadnemo, da se mi njima svidimo, da na taj način plaćajući im reket, a cena od 250 miliona evra viša u odnosu na druge kompanije, nije ništa drugo nego reket, o tome bi trebalo možda i da razgovaramo gde taj novac ide, ko je to posrednik u Srbiji u isplati tog novca? Dakle, mi mislimo ukoliko mi njih podmitimo na taj način da ćemo mi imati njihovu podršku u nekim možda spoljnopolitičkim stvarima. Naravno da je to naivno, da je to infantilno i da je još jedna u nizu naših promašenih investicija.

Odgovorna Vlada, bi pogledala iskustva zemalja u regionu, gde je još radio „Behtel“, na primer u Albaniji, isto tako izbila afera za auto-put koji je gradio „Behtel“, zato što je bilo pretplaćeno, jer oni dolaze da istisnu sve druge pod pokroviteljstvom američke ambasade. U Hrvatskoj, prilikom izgradnje auto-puta Split-Karlovac, ministar infrastrukture je morao da podnese ostavku, kada se otkrilo koliko je američkoj kompaniji „Behtel“ bilo pretplaćeno da bi izgradila taj auto-put.

Ukoliko mi govorimo o vladavini prava i javnim nabavkama koje treba da budu osnov za zdravu konkurenciju, a za sve ukupni privredni razvoj potrebna je zdrava konkurencija kako ne bi došlo zbog nekih koruptivnih radnji, do na kraju negativne selekcije, kao što se nama desilo, evo videli smo juče. Juče smo svečano to imali priliku da vidimo, mi smo se upustili u izgradnju Moravskog koridora sa američkom kompanijom „Behtel-Enka“, koju smo dobili kroz direktnu pogodbu.

Dakle, sve suprotno od onoga što smo imali priliku da čujemo od ministra Đorđevića, od raznih poslanika iz vladajuće koalicije, kako može da bude dobro i da bude podsticaj konkurenciji, privrednom ambijentu u Srbiji, ako mi poslujemo direktno sa direktnim pogodbama. A, ta kompanija upravo samo to i radi, samo traži vlade koje su pod očiglednim uticajem i pritiskom, da ne kažem kontrolom američkih ambasada, koji posle moraju da rade šta im se kaže. Nije Srbija usamljena u tom pogledu, ima mnogo istočno evropskih zemalja, evo vidite Hrvatsku, Ukrajina na primer. Taj „Behtel“ je poslovao i u Latinskoj Americi i pokazalo se da je to jedna kompanija koja služi kao svojevrsan geopolitički instrument SAD.

Na sve kritike, koje dolaze zbog te afere, a toliki novac da se troši uzalud je afera, govori se - vi to kritikujete, vi ste protiv autoputa. Nismo mi protiv auto-puta, Moravski koridor je potreban Srbiji. Taj auto-put je potreban Srbiji, ali nije Srbiji potrebno da Srbija bude opljačkana, da se plaća reket američkoj ambasadi. To svakako nije nikome potrebno.

Mi smo imali prilike da čujemo gospođa Ana Brnabić, je juče izjavila, kako ne postoji problem što „Behtel“, koja je američka kompanija uzima podizvođače i Turske, dok bi neka druga kompanija kao što je kineska kompanija kada je gradila auto-put Miloš veliki uzimala srpske podizvođače, gospođa Brnabić ozbiljno kaže kako ne mogu to srpske kompanije da rade zato što imaju previše posla, previše su zauzete.

Da li je to normalno? Da li mi toliko istrajavamo u našim zabludama, pre svega što se tiče ekonomije, kada već pričamo o švajcarskim penzijama, o nemačkom standardu, o tome kako je naš rast BDP veći nego nemački iako naših 4% rasta koji iznosi 1,6 milijardi evra, u odnosu na nemačkih 1% rasta koji je 50 milijardi evra, nisu za poređenje, ali nama je taj podatak dovoljan da se mi hvalimo kako imamo najveći rast u Evropi. Tako i sada u stvari naše kompanije ne mogu da rade u Srbiji zato što su one prezauzete. Nisam baš siguran da su tako profitabilne kao što možemo da čujemo iz Vlade.

Šta još prateće oko tog „Behtela“? Svi funkcioneri, direktori, regionalni, ali i ostali resorni su bivši pripadnici CIA. To nije nikakva tajna. O tome pišu ugledni svetski ekonomisti u svojim studijama. Pogledajte knjigu Džona Pekinsa „ Ispovest ubice ekonomije“. Pogledajte šta rade Amerikanci širom istočne Evrope i videćete da u stvari oni traže profit u tim polusuverenim zemljama, kao što je kompanija SBB, na čijem je čelu Dejvid Petreus, kao što danas na Kosovu i Metohiji ekstra profit i krčenje imovine izvlače Vesli Klark i Medlin Olbrajt, tako je i „Behtel“ samo jedna u niz tih kompanija koji zbog uticaja američke ambasade ovde dobija poslove i uzima reket.

Mi se ovde tešimo kako je to u stvari digitalni auto-put, pa vredi svaki dinar. Nebuloza. Da li je moguće u 21 veku da samo na zapadu, da to samo Amerikanci znaju da grade auto-puteve. To znaju sada i Kinezi, i Azerbejdžanci, i Indijci i mnogi drugi. Neće oni nama nešto ovde da dovedu što mi već nemamo ili što mi već ne znamo. Pogledajte te pritiske američkih kompanija, uglednih američkih političara, to jest više uticajnih negu uglednih, na primeru Ukrajine. Tamo je glavni za celu ekonomiju Džo Bajden, pomaže mu naš bivši ministar finansija, to jest naprednjački kandidat za ministra finansija, Dušan Vujović.

To je ono što mi radimo, a posle pričamo ovde o kontroli kroz javne nabavke. Da li neko može u Srbiji da poveruje da mi imamo takvu konkurenciju, da su svi ovde jednaki. To nije. Svi ovi zakoni koji se donose, donose se zbog pritiska iz EU, a ministri se u Srbiji teše kako ukoliko donesu neki zakon koji sadrži klauzulu ili u obrazloženju gde stoji da je to u skladu sa preporukama iz tog i tog poglavlja, mi ćemo onda da se približimo EU. To je jedna laž. To je jedna fantazija. Nema od toga ništa, pogotovo gde u nekim članovima stoji da će početi da se primenjuje tek kada Srbija postane član EU. O čemu mi pričamo? Kakva Srbija u EU? To ne veruje više niko, pogotovo što samo nekim posebnim slučajevima može da ne bude jasno, direktne poruke koje nam stižu iz EU, gde oni više ne žele proširenja, gde oni žele evropsku periferiju, kako bi imali negde priliku da sve što im treba nabave po niskim cenama, da mogu da imaju prioritet u odnosu na plen, što bi predstavljali naši resursi, a prvenstveno šta im je potrebno, potrebna im je jeftina radna snaga.

To oni vide u nama i mi ćemo biti zauvek evropska periferija tj. periferija EU. Mi i još neke zemlje poput Albanije i severne Makedonije, mi ćemo predstavljati „mali Šengen“, predvorje EU, ali nema veze jer ćemo u toj našoj maloj uniji, „malom Šengenu“, bar ćemo tu biti najjači, to će možda da zadovolji naše sujetu. To je trenutno situacija u odnosu između EU i Srbije, niti ovaj zakon, niti bilo koji drugi će na tom putu da nam pomogne.

Sve što dolazi iz EU usmereno je samo na jedno pitanje, a to je pitanje punopravnog priznanja nezavisnosti republike Kosovo od strane Srbije, razmena ambasada i omogućavanje tj. ambasadora i omogućavanje članstva republike Kosovo u UN.

Mi to kada ostvarimo mi njima nećemo biti apsolutno potrebni više ni za šta. Možemo mi da pričamo bajke o našim prosečnim platama, o stranim investicijama koje dolaze iz EU, o penzijama, o nemačkom standardu i svemu ostalom, to je jedna velika zabluda.

Ukoliko negde neka plata poraste, ne može da se meri sa rastom cena, jer jedino što je iz godine u godinu jeftinije u Srbiji jeste cena radne snage i to je ono za šta mi njima u ovom odnosu služimo, to je suština našeg odnosa, već punih 19 godina. Šta god da kažu ovi evropski parlamentarci, bivši, sadašnji i njihovi eksponenti u Beogradu te nevladine organizacije koje vama drže predavanje i šta god vas oni pohvale, šta god bude preporuka sa njihove strane neće nas ni za jedan milimetar to približiti EU, pogotovo dok je otvoreno pitanje Kosova i to je suština, od toga nema bežanja, nema zaobilaznog puta. Ništa ne znači ni otvoreno, ni zatvoreno poglavlje.

Što se tiče naših ekonomskih uspeha, prvi je taj Dušan Vujović, inače čovek Svetske banke u potpunosti, nije krio ni kada je bio u Srbiji ministar finansija, posle svog mandata kao ministar finansija, rekao je da trenutnim ekonomskim modelom Srbije, Srbiji će trebati 250 godina da stigne najrazvijenije evropske države i to ukoliko se te evropske države umeđuvremenu ne budu apsolutno razvijale.

Ako tamo bude status kvo, šta to treba da nam govori? Da li ima nešto jasnije od toga? Čovek koji je bio vaš kolega, koji je sedeo u toj Vladi kaže danas treba 250 godina Srbiji sa ovim modelom, ovih subvencija, bez pogovornog ispunjavanja evropskih direktiva i pritiscima američke i drugih ambasada. Za 250 godina mi ćemo biti kao najrazvijenije članice EU i to ukoliko se oni ne pomere.

Drugo pitanje - sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Osim što su vam dali gotovo od strane evropskog predstavništva u Srbiji te zakone ili makar smernice, vi neke nadležnosti države prebacujete na privatna lica koja u Srbiji posluju, dakle, privrednici, akcionarska društva, koji su ovde došli zbog profita, kao što su banke. Kako banka može da utvrđuje poreklo novca? Da li je to posao nadležnih državnih organa, a ne banaka? Da li je moguće da su banke toliko važne da se njima i to dopušta?

Ista situacija kao kod javnih izvršitelja. Vi dajete privatnim licima jednu od sudskih nadležnosti da oni posle imaju pod svojom kontrolom izvršenje, videli smo kako to izgleda, koliko je ljudi iz ovih osam godina opljačkano, kako danas žive ti izvršitelji, koliko su oni zaradili novca, šta su uradili sa zaplenjenim nekretninama, da li su upućeni samo na to da apsolutno iskoriste one prezadužene dužnike i zaplene njihovu imovinu po svaku cenu, e tako će i banke sada da imaju malo državnih nadležnosti.

To nije modernizacija, to nije vladavina prava, to nije podizanje standarda, to je pokazatelj da se naše odluke ne donose u Beogradu, već se kroz određena diplomatska predstavništva serviraju našoj Vladi na usvajanje, a posle ministri i narodni poslanici iz vladajuće većine imaju samo jedan jedini zadatak, a to je da te odluke opravdaju, da nađu način da predstave ta rešenja kao spasonosna, kao jedina moguće, kao genijalne uspehe uz obaveznu, pridev, tj. karakterizaciju najboljeg u istoriji, ili prvi put u istoriji.

A to što retorika vladajuće većine i Vlade Srbije je u potpunoj koliziji sa stvarnim životom nikog u Vladi ne zanima. Vlada Srbije se bavi pravim problemima i tek se onda vidi kako ljudi u Srbiji žive, kada kao poštari blokiraju celu Srbiju, a onda mi, u stvari, uvidimo tek da su te plate od 500 evra samo jedna izmišljotina, da su plate, u stvari, 300 evra. To mi vidimo, a država reaguje na to samo kada se cela zemlja blokira zbog štrajka, tako je i sa poštarima, tako je bilo i sa taksistima, tako će se rešiti jednog dana i problem penzionera kada oni budu blokirali celu Srbiju, onda ćete se isto setiti da je, u stvari, ono što je uzeto na protiv ustavan način, penzionerima mora da se vrati.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Šešelj.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, potrebno je da se izjasnimo o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku u toku sednice.
Pre nego što pređemo na odlučivanje o stavljanju na dnevni red akta po hitnom postupku u toku sednice, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 168. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, o svakom predlogu za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, Narodna skupština prethodno odlučuje pod uslovom da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da, prema tome, postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na osnovu člana 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se po hitnom postupku uvrsti u dnevni red sednice tačka - Predlog odluke o imenovanju članova nadzornog odbora koji je podneo Narodnoj skupštini 11. decembra 2019. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 141, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – dva, ukupno – 143.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Nastavljamo dalje sa radom.
Da li imamo prijavljenih po tački dnevnog reda? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću podržati sve ove akte, ali je meni zanimljivo nekoliko tema.

Javne nabavke. Dakle, 2012. godine, kada je došlo do istorijskih promena, u tom trenutku, za vreme vladavine bivšeg režima, javne nabavke su bile tajne, a vojne tajne su bile javne. To dok su bili vlast. Ne samo da su vojne tajne bile javne, ne samo da je država vojno bila neutralna, bila je na neki način i vojno neutralisana. Država i vojska nije bila dobro naoružana za vreme vlasti bivšeg režima, već je bila dobro razoružana, gospodine Arsiću.

Njihov cilj je bio da državu, koju su obezglavili, teritorijalno unakazili, onim slavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, Jeremićevim, na koga se Tači poziva, njihov cilj je bio da naprave ekonomski nemoćnu državu, ali da pri tome međunarodna zajednica toleriše to što rade po Srbiji u zamenu da vojno neutrališu državu, da bude ekonomski nemoćna, vojno nemoćna, socijalno neodrživa. Takvu državu međunarodni faktor, odnosno deo međunarodne zajednice je podržavao.

U to vreme ovi spolja su postigli to da naši državni i nacionalni interesi gotovo nisu postojali. Zbog navodnog međunarodnog ugleda Borisa Tadića i ekipe žrtvovanje nacionalnih interesa takav ugled nam nije ni trebao. Takav ugled nije nikakav ugled.

Dame i gospodo, to što su radili kao vlast sada pokušavaju da urade kao opozicija. Dok nas spolja određene sile i određeni deo međunarodne zajednice spolja ugrožava, dotle ih ovi iznutra, koji su nas opljačkali tih 12 godina, potpomažu. Rezultat toga je napad na vojnu industriju, na namensku industriju.

Nisu slučajno „Krušik“, „Prvi partizan“ i Lučani u isto vreme napadnuti. Nije slučajno bugarska ekipa u tome. Nije slučajno bugarski novinar u tome. Nije slučajno, jer je čovek koji je kupio od Đilasa „Direct Media“, sastavni deo ekipe, bugarske ekipe, čiji potparol je ona novinarka Gajtandžijeva. Dakle, sastavni deo te ekipe je i Bugarin koji je navodno kupio „Direct Meda“ od Dragana Đilasa. Sve je jasno.

Ovih dana su, umesto „Krušika“, ugovor na 80 miliona evra potpisali Bugari. Bugari i bugarska novinarka rade u korist svoje namenske industrije, u korist svoje države i zato se ja čudim ovim žutim nesrećnicima i njima sličnima koji rade protiv svoje države.

Dok nas svi spolja napadaju, iznutra nas napadaju oni koji bi trebali, zajedno sa nama, da brane državu, jer će jednoga dana možda oni postati vlast i bolje da budu vlast sa razvijenom namenskom industrijom, sa razvijenom državom, sa razvijenom ekonomijom, nego sa državom koja to nije.

Što se tiče pranja novca, mislim da država takođe treba da prati novčane tokove, recimo, Bastaća. Svi se sećate njegove slavne torbe, odnosno unosa u nedozvoljenom iznosu. To nije slučajno, niti je to izolovan slučaj.

Ja ću probati da vam objasnim neke od tih transakcija. Svi znate za programskog direktora N1 televizije. To je savetnik albanskog mafijaša, narko-bosa Baškima Ulaja. Nedavno je štampa pisala o tome, on kao programski direktor N1 televizije koja nije registrovana u Srbiji, koju ne možete tužiti, koja navodno emituje program iz Luksemburga, a u suštini ga emituje iz Beograda, sve sa ciljem da izbegnu poreze i dažbine u Republici Srbiji. Dakle, o sumnjivim transakcijama pomenutog gospodina, koji je osnovao firmu „Key connection“ zajedno sa svojim srodnikom, gde je on vlasnik 90%. Imali ste sumnjive transakcije upravo od Baškima Ulaja, koga UN jure za pranje para i za prodaju narkotika.

Jugoslav Ćosić je od tog Albanca na ime savetovanja narko-bosa iz Albanije, dobio 249.862 evra. Ta transakcija je veoma sumnjiva i podseća na pranje novca.

Nadalje, isti gospodin je od američke ambasade u periodu od tri godine dobio ukupno 25.974.000 dinara na firmu „Key connection“. Takođe, u istom periodu je dobio u Privrednoj banci Beograd ukupno 47.432 dolara. U periodu sa „Adria News“ ukupno je uplatio 6.502 dolara.

Kod podizanja gotovine, pomenuti gospodin je u tom periodu, zajedno sa suosnivačem, firma „Key connection“, inače, on je programski direktor one čuvene N1 televizije, koja svakodnevno emituje program, što meni ne smeta, pod uslovom da su registrovani u Republici Srbiji, ne protiv aktuelnog rukovodstva samo i vladajućih stranaka, već protiv države Srbije, ukupno podigao u evrima 510 hiljada evra. Mislim da je ovo dovoljan razlog da se Uprava za pranje ili sprečavanje pranja novca pozabavi pomenutim gospodinom ne zbog emitovanja programa i načina na koji to radi, već zbog novca koji je očigledno došao od narkodilera, albanskog narkodilera, vođe tropoljske mafije.

Takođe, general Simović je izazvao vojni puč 27. marta za 200.000 funti. To svakako znate. Pomenuti gospodin, odnosno osnivači „Key connection“, gospodin Ćosić i njegov srodnik, su podigli 335 hiljada funti britanskih. Dakle, daleko više nego general Simović. U istom periodu podignuto je ukupno 38 miliona dinara.

Sada ja vas pitam pod kojim okolnostima, i Uprava za pranje novca treba da objasni, je Jugoslav Ćosić, programski direktor, savetnik narkobosa, vođe tropoljske mafije iz Albanije ukupno podigao u ukupno podigao u periodu od tri godine 1.400.000 evra preračunato funte, dinari, evri i 147.433 dolara? Mislim da je ovo dovoljan razlog da posumnjamo da on ovaj novac nije dobio za lepe oči, za savetovanje albanskog mafijaša koje tetovaže da stavi na telo, već je ovo dobio da uređivačku politiku podredi nacionalnim i državnim interesima Albanaca u Albaniji i na divljoj državi Kosovo i Metohija.

Takođe, po pitanju terorizma. Ovde sam malopre govorio u dopunama dnevnog reda. Ovde držim odluku, žao mi je što pomenuti gospodin nije tu, o pomilovanju po službenoj dužnosti 7.12.2001. godine. Kaže – odluka o pomilovanju po službenoj dužnosti Aljbin Zaima Kurti oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora. Potpisnik, predsednik Savezne Republike Jugoslavije, dr Vojislav Koštunica.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ne treba da krijemo da je bivša vlast, zajedno sa DSS, da je oslobodila i braću Mazreku i Fljoru Brovinu i ukupno 2.108 albanskih terorista i da to nije bila borba protiv terorizma, već da je to bila borba u korist terorizma. Mnogi od njih su završili u ISIS-u. Mnogi od njih su učestvovali u ubistvu Srba, u kidnapovanju Srba, u vađenju organa.

Mi nemamo pravo da ćutimo o tome, kao što nemamo pravo da ćutimo da je neki od njih oslobodio kasnije sudija Majić, tzv. „gnjilansku grupu“ od 11 OVK terorista koji su ubili 80 Srba i mučili 250 metodom laganog uzimanja duše, što znači mučenjem do smrti.

Mi nemamo pravo da ćutimo nad tim i nad sramnim sudskim presudama i pomilovanjima albanskih terorista ukoliko želimo da se borimo protiv terorizma.

Svesno ili nesvesno bivša vlast Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić itd, su radili u korist terorističkih aktivnosti, u korist terorista i tražeći mišljenje Međunarodnog suda pravde, gospodinu Arsiću, su na određen način legalizovali divlju državu „Kosovo i Metohiju“, koja nije država, nego NATO baza. Ali, pomoću NATO baze oni žele da ovekoveče svoju državu.

Dok se vladajuće partije, predsednik Republike, Vlade, ministri, građani, trude da ne priznaju državu divlju „Kosovo i Metohiju“, trude se da izazovu što više povlačenja priznanja, dotle ekipa koja je kao vlast radila u korist terorista i u korist njihove države, danas sa pozicije opozicije pokušava isto to da radi i da potpomogne divlju državu „Kosovo“ i Kurtija.

Svi se sećate onog Jugoslava Ćosića, o kome sam govorio, koji je dobio novac od albanskog mafijaša, vođe tropoljske mafije, koji je odmah otrčao da sa mandatarom Kurtijem uradi intervju i da ga ovde predstavi kao Vuk Jeremić, kao nekog patriotu, levo-desno itd. Oni koji su ga oslobodili, sada mu peru biografiju.

Mi smo u obavezi da ukoliko želimo da se borimo protiv terorizma jasno kažemo da je međunarodna zajednica, uz pomoć ovih naših nesrećnika, pokušala od terorista, sigurnih terorista, dokazanih terorista, da pokuša da im propere biografiju i da napravi tzv. „rukovodstvo Kosova“, državnike divlje države „Kosova i Metohije“, da naprave od njih regularne vojne komandante itd, a od naših regularnih vojnih oficira i državnika prave se ratni zločinci.

Obrnuto je, mi imamo kaznu bez zločina i zločin bez kazne. Mi nemamo pravo da o tome ćutimo, bez obzira što ovde neki pokušavaju, koji su pomilovali Kurtija, koji pokušavaju sa opozicione tačke da ponovo properu biografije kosovskih Albanaca. Za to dobijaju novac i ne biraju, dobiju ga čak i od narkodilera vođe albanske tropoljske mafije.

Dame i gospodo, da nije bilo tih nesretnih događaja, da nismo zatekli državu kakvu smo zatekli, danas bi se drugačija pesma pevala. Ne bi se odvojila Crna Gora.

Svi se sećate onog Vuka Jeremića, to je za mene takođe terorizam ako radite protiv svoje države, koji je rekao da „j… majku“ i Srbiji i Crnoj Gori i obrnuto.

Ta državna zajednica imala je svoje granice, svoju teritoriju. To su dela protiv naroda i države, ili ja ne znam kako se tačno kvalifikuju, to gospodin Martinović zna.

Oni su radili na razbijanju državne zajednice. Posle toga na razbijanju Srbije. To postoji redosled, 2006-2008. godina. Oni su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde, znajući kakvo će mišljenje dobiti, želeći da pomognu Albancima, zato što su Amerikanci pomogli da se Boris Tadić po drugi put izabere za predsednika Republike Srbije i to u bici za terorizam, ne smemo da zaboravimo i ne smemo da dopustimo da njihovi pomagači koji sada pokušavaju da sruše ne rukovodstvo Srbije, već državu Srbiju iznutra. Nemamo pravo da ćutimo i zato sam ja protiv bilo kakvih daljih ustupaka, nazovi delu srpske opozicije, koja radi protiv države. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Rističeviću.

Pravo na repliku ima direktno pomenut po imenu i prezimenu, gospodin Arsić. Izvolite.

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Rističeviću, spominjali ste albanske zločince i to kako ih je bivši režim puštao iz srpskih zatvora, a ja ne mogu da, jedan od možda najvećih užasa od Drugog svetskog rata na ovamo koji se desio, desio se na teritoriji Republike Srbije, AP Kosovo i Metohija, jedini krematorijum u kome su bile spaljivane žrtve zločina od Drugog svetskog rata na ovamo, bio je u Klečki.

Između ostalih, tu je i spaljena, odnosno spaljeno je telo jedanaestogodišnje devojčice. Kad su ih pitali zašto su je prvo silovali, a zatim ubili, odgovor je bio samo da je Srpkinja. To je bio jedini dovoljan razlog da to dete doživi jednu tako strašnu sudbinu.

Utoliko gore, jer sa takvim ljudima i sa njihovim saradnicima, žalosno je što se u Srbiji pronalaze istomišljenici, pripadnici srpskog naroda, kojima nije važna ni bol koju su žrtve imale, ni bol koji su imali članovi porodice, kojima je važna samo vlast, profit, kako da se što više zaradi. I sa crnim đavolom će da prave savez, pa neka gospodin Bastać, Đilas i Jeremić i ovi svi sa televizije N1 znaju koga oni i sa kim sarađuju i koga podržavaju i kakvo su zlo ti isti ljudi naneli ne samo državi Srbiji, nego srpskom narodu.

Vreme je da i svaki građanin Srbije zna sa kakvima sarađuje bivši režim da bi došao na vlast.