Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani ministre, gospođo Đukić Dejanović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, naravno da ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmena i dopunama Zakona o duvanu, s obzirom da dolazim iz grada koji je centar duvanske industrije.

Osnovni cilj ovog zakona su: stvaranje uslova za unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga, poboljšavanje uslova poslovanja privrednih subjekata smanjenjem administrativnog opterećenja u smislu skraćivanja roka za rešavanje urednog zahteva radi optimizacije procedure za donošenje rešenja o izdavanju i obnavljanju dozvole za obavljanje delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima.

U evidencionom listu o trgovcima na malo duvanskim proizvodima upisano je 20.517 privrednih subjekata koji posluju na osnovu čiji je rok važenja dve godine. U 2018. godini Ministarstvo finansija je upravo za duvan izdalo 12.032 dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima.

S obzirom da je članom 65. Zakona omogućeno da jedan privredni subjekat bude upisan u više registara, na ovaj način subjekat koji je prilikom upisa u jedan od registara platio naknadu prilikom upisa u drugi registar ne plaća naknadu za upis ukoliko je visina plaćene naknade ista ili veća.

Posebno ih ukazao na vrlo važnu činjenicu kod obrađivača duvana, a to su uslovi. U članu 17. stav 4. se kaže da ima sopstvenu laboratoriju ili zaključen ugovor sa akreditovanom domaćom ili stranom laboratorijom za analizu i utvrđivanje kvaliteta duvana. Na ovaj način se vodi računa o kvalitetu duvana, mada je činjenica da je pušenje opasno po zdravlje i nije preporučljivo.

Kada govorimo o duvanu ne mogu, a da se ne osvrnem na pljačkašku privatizaciju „Duvanske industrije“ u Nišu. Stariji naziv za „Duvansku industriju Niš“ pre Drugog svetskog rata je bio odomaćeni izraz monopol, što će reći da je to tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogućnosti da utiče na formiranje cena, a na strani potražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti i izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu.

Takva firma je u septembru 2013. godine, tadašnji direktor Agencije za privatizaciju, Mirko Cvetković, i predsednik „Filip Morisa“ za Evropu, Žan Klod Kun, potpisali su u Beogradu ugovor o prodaji 66,45% društvenog kapitala DIN-a. U ime Vlade parafiranju su prisustvovali Zoran Živković, u svojstvu premijera, Aleksandar Vlahović, ministar za privatizaciju, i Božidar Đelić, ministar finansija, uz prisustvo američkog ambasadora Vilijema Montgomerija.

Prema ugovoru „Filip Moris“ je trebao da uplati u budžet Republike Srbije 387 miliona evra, da investira u fabriku 64,85 miliona evra i da se za socijalni program obezbedi 59,11 miliona evra. Stvarna vrednost „Duvanske industrije Niš“ u to vreme privatizacije je bila 1,1 milijardu evra, a ne 387 miliona evra. Otpremnine radnicima su se potom isplaćivale iz tekućeg priliva i dobiti.

Fabrika u Nišu početkom devedesetih godina zapošljavala je preko 3.500 radnika, imala je ugovor o saradnji sa nekoliko desetina hiljada individualnih preduzeća koja su obezbeđivali 70% sirovina. Od DIN-a je živelo 20.000 porodica. Sada u fabrici radi oko 700 radnika, kompanije nije ispunila i obećanje dato Agenciji za privatizaciju o izgradnji fabrike čokolade „Milka“ i piva „Miler“ u krugu „Duvanske industrije Niš“. Ugovor o kupoprodaji je proglašen državnom tajnom, jer je u njemu navedeno da pet godina ne smeju da se navode detalji.

Kao prvo, koliko je koštala konsultativna usluga Božidara Đelića? Drugo, koliki je tu deo Zorana Živkovića? Jer, kao što kažem glumac Bogdan Diklić u ulozi Mirka u filmu „Maratonci trče počasni krug“ prilikom otvaranja Pantelijinog testamenta – koliki je tu moj deo?

To se i ja pitam. Ali, znam da je prosečna zarada u Nišu u vreme Zorana Živkovića iznosila 17.000 dinara, a sada je minimalna zarada u Srbiji, ne prosečna, nego minimalna, 30.022 dinara.

Toliko o privatizaciji „Duvanske industrije Niš“ u kojoj je glavnu ulogu imao tadašnji premijer Zoran Živković.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, danas kada raspravljamo u zajedničkom načelnom pretresu o 12 zakona, tj. zakona o dopunama postojećih zakona, neću govoriti o njima pojedinačno, mogu reći samo da su svi predlozi dobri, da ću svakako glasati za njih i smatram da je pravo vreme da i te zakone donesemo.

Reći ću nešto, pre svega o uslovima u kojima raspravljamo i u kojima donosimo ove zakone. Hajde da se malo podsetimo šta se događalo.

Pre, otprilike, ili možemo reći tačno godinu dana, 6. novembra 2018. godine, Ramuš Haradinaj je uveo taksu na srpsku robu od 10%. Već 21. novembra podiže tu taksu na 100% i u medijima iznosi tvrdnje da će srušiti sa vlasti Aleksandra Vučića. Sinhronizovano sa tim potezima prištinskih vlasti u Beogradu deo opozicije predvođen od danas poznatih po zlu, lidera Saveza za Srbiju kreće u ofanzivu sa ciljem destabilizacije stanja u Srbiji sinhronizovano.

Pre godinu dana, tačnije 15. decembra 2018. godine, deo opozicije sakriven iza tzv. pokreta „Jedan od pet miliona“ kreće sa demonstracijama u vidu šetnji beogradskim ulicama, a nisu prezali ni od upotrebe sile. Pet dana kasnije taj deo opozicije napušta taj deo opozicije koji se krio iza pokreta „Jedan od pet miliona“, napušta Narodnu skupštinu Republike Srbije i ne pojavljuje se na plenarnim zasedanjima, već samo na skupštinskoj blagajni, konferencijama za medije i naravno, ne propuštaju ni jedno putovanje u inostranstvo, dajući pri tome, verovatno svoj nesumnjivi doprinos parlamentarnom turizmu.

U tih proteklih godinu dana lideri dela opozicije okupljeni oko Dragana Đilasa, u takozvanom Savezu za Srbiju, sinhrono su delovali sa liderima iz Prištine, Haradinajem i Tačijem na destabilizaciji Beograda i rušenju Aleksandra Vučića. Niti su destabilizovali Beograd i Srbiju, niti su srušili Vučića, i neće, Bogu hvala.

Srbija je danas i jača i stabilnija, a Aleksandar Vučić je u ovom slučaju, kao i obično, izašao kao pobednik, još jači i snažniji.

Nisu u toj borbi pobedili samo novi kilometri autoputeva, novi koridori koji spajaju stotine hiljada i milione ljudi, nove fabrike i nove investicije, hiljade novih radnih mesta, nove škole i bolnice, infrastruktura u gradovima i selima, veće plate i penzije, novi savremeni zakoni i propisi usklađeni sa zakonodavstvom EU, nije pobedio samo nikad bolji položaj Republike Srbije u međunarodnoj zajednici, veći ugled Srbije i na zapadu i na istoku i na severu i na jugu, pobedila je demokratija. Pobedila je škola demokratije koju je predvodio i dalje predvodi Aleksandar Vučić. Pobedile su lekcije iz demokratije koje je on održao svima nama, a posebno onima koji su se godinama unazad krili iza reči demokratija, u nazivu sopstvene stranke, dok su se istovremeno potpuno odrodili od naroda, ogrezli u pljačkama i kriminalu.

Danas, kada fabrikuju nove afere i laži, svakodnevno po nekoliko, zaboravljaju da narod ne zaboravlja. Ne zaboravlja ni ko nas je pljačkao, ni ko nas je kao državu doveo gotovo do bankrota. Ne zaboravlja narod ni desetine hiljada ugašenih radnih mesta u njihovo vreme, ni zatvorene fabrike, urušene institucije, korumpirano sudstvo, osiromašeno školstvo, oronulo zdravstvo, vojsku u zakrpama i sa pretopljenim naoružanjem. E, pa, narod ne zaboravlja.

Sada, kada se taj deo opozicije, Haradinajevi i Tačijevi saborci iz Beograda, okuplja da kao blokira institucije, poput blokade Javnog servisa RTS, u pravu je predsednik Vučić koji kaže da ne brinemo, da ta grupica ne može ništa, idemo dalje, jer Srbija je demokratska država. E, to ih je pobedilo. Pobedila ih je demokratija. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, borba protiv korupcije, odnosno nulta tolerancija na korupciju je deo programa Srpske napredne stranke i deo onoga što smo 2012. godine izneli kao svoj prioritet.

Set svih ovih zakona imaju u sebi jednu zajedničku crtu, a to je taj antikoruptivni elemenat.

Efikasna kontrola trošenja javnih sredstava i te kako je važna, jer efikasna kontrola trošenja javnih sredstava radi se o sredstvima svih građana i iz tog razloga je neophodno da ta kontrola trošenja sredstava bude na tranasparentan način, bude efikasna i bude u skladu sa pravnom regulativom, odnosno sa donetim zakonima.

U tom smislu želela bih da naglasim da Zakon o javnim nabavkama, koji je danas na dnevnom redu, je donet na jedan transparentan način, što znači da je na transparentan način i donošen i predstavljen na okruglim stolovima, da su sve zainteresovane strane učestvovale u njegovom donošenju, da on na jedan sistematičan način uređuje oblast javnih nabavki.

Do 2012. godine pokojna Verica Barać je ukazivala na sistemske pljačke žutog tajkunskog preduzeća za 12 godina svoje vladavine, a takođe je ukazivala i na to da se sredstva iz javnih nabavki odlivaju u privatne džepove.

Prema procenama, do 2012. godine, u vreme vladavine žutog tajkunskog preduzeća na čelu sa Draganom Đilasom, svaki četvrti dinar iz javnih nabavki završavaju u privatnim džepovima, a godišnje je samo po osnovu provizije i po osnovu nezakonitog odlivanja novca odlazilo oko milijardu evra.

Ti žuti pljačkaši danas bi izgleda da se vrate na vlast, ali, naravno, njih ne zanimaju građani, njih zanimaju samo njihovi privatni džepovi, jer Dragan Đilas u vreme vršenja vlati obogatio se za 619 miliona evra, neto prihod 105 miliona. Taj film više neće da gledaju, jer građani ne veruju pljačkašima, građani ne veruju nasilnicima, građani ne veruju onima koji bi da pozivaju na ubijanje, na vešanje, na silovanje. Građani veruju u rad, red i odgovornost. Građani veruju u politiku Aleksandra Vučića.

Dragan Đilas za vreme vršenja svoje vlasti, naravno, preko javnih nabavki kupio je softver i za njega dao deset miliona evra. Naravno, nije problem što je on izvršio nabavku softvera, iako je to ne znam u kom postupku nabavio, problem je u tome što je taj softver trebalo da poveže sve gradske institucije kako bi bilo vršeno finansijsko praćenje novca.

Nikada taj softver nije stavljen u funkciju, a za njega su građani Beograda dali deset miliona evra. Tako je brigu o finansijama vodio Dragan Đilas. Znači, samo da se ne vidi ono što se krade, da ne bude dostupno i da se ne vidi on što se krade. Međutim, istina kad-tad izađe na videlo.

Ono što moram za ovaj Zakon o javnim nabavkama da kažem to je jedna novina i odnosi se direktno na smanjenje tih administrativnih procedura koje su i te kako značajne sa aspekta malih i srednjih privrednika koji učestvuju u postupcima javne nabavke, a to je izjava o ispunjenosti uslova sa kojima oni konkurišu, daju ponudu za javnu nabavku, što je preliminarni dokaz. Znači, oni ne moraju u postupku javljanja za konkurs da prikupljaju sva ona dokumenta, da idu od šaltera do šaltera ili na drugi način, već u završnoj fazi, onda kada se izabere izvođač, odnosno naručilac tada se sva ta dokumenta koja su neophodna dostavljaju.

Ovaj zakon je takođe značajan i uvodi novinu koja se odnosi na javnu nabavku, a tiče se partnerstva za inovacije. Inovativne tehnologije su vrlo značajne sa aspekta znanja, sa aspekta iskustva, sa aspekta spajanja sa realnim sektorom. Srbija je zemlja koja i te kako napreduje i u tehnološkom smislu iz godine u godinu i ovo partnerstvo koje se odnosi na inovativne tehnologije je i te kako važno i nadamo se da će ono doprineti i održivom razvoju i ubrzanom ekonomskom rastu, a sve to za posledicu ima smanjenje siromaštva.

Takođe, što se ovog zakona tiče, želim da istaknem još jedan aspekt, a to je tačno taksativno navedena pravna zaštita ponuđača. Naime, tačno su predviđeni koraci. Najveću nadležnost ima Republička komisija za zaštitu prava, ali ono što želim da kažem to je da se može pokrenuti upravni spor.

Takođe, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima je direktno povezan sa ovim zakonom, jer predviđa da onaj kome je izrečena mera zabrane učestvovanja u javnim nabavkama ne može da učestvuje na tim konkursima u vremenu do dve godine.

S obzirom da su svi ovi zakoni antikoruptivni, Srpska napredna stranka u danu za glasanje će ih podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, kada govorimo o javnom dugu, uvek je važno naglasiti kakve je uspehe Srbija postigla u prethodnih nekoliko godina, pogotovo ako uzmemo u obzir da je naš javni dug do pre samo nekoliko godina bio preko 70% BDP sa konstantnom tendencijom rasta, a da je danas sveden na neki nivo od nekih 50% BDP sa konstantnom tendencijom pada. Kada uzmemo u obzir da vodeće međunarodne finansijske institucije predviđaju Srbiji u narednih nekoliko godina rast BDP, koji će biti iznad 4%, to nam govori da takve tendencije možemo očekivati i u nekom narednom periodu, što je jako važno za finansijsku stabilnost zemlje.

Kada su u pitanju ovi rezultati, uvek postoje oni koji će pokušati da ih unize tako što će na različite načine spinovati informacije, pa tako kada govorimo o javnom dugu, naši politički protivnici uvek kažu da se on zapravo povećao i uvek ga izražavaju u apsolutnim ciframa, iako niko ozbiljan u svetu javni dug ne izražava u apsolutnim ciframa, već isključivo u njegovom udelu u BDP.

Mogli bi da govorimo i o tome ko je ostavio ogroman budžetski deficit od preko 1,5 milijarde evra 2012. godine i mnoge skupe kredite sa kamatama od 6% do 8%. Kada danas govorimo o tome za šta Srbija uzima kredite, postoji jedna velika razlika u tome što mi kredite ne uzimamo da bi finansirali isplate plata i penzija, da bi finansirali dnevnu likvidnost, već da bi finansirali mnoge razvojne projekte, mnoge auto-puteve, sve ono što nam podiže rast naše ekonomije i što nam omogućava da kasnije te kredite servisiramo. Upravo zahvaljujući takvoj politici, mi u sredu otvaramo deonicu auto-puta od Surčina do Obrenovca, čime će auto-put Čačak-Beograd biti kompletno završen.

Kao što znate, juče je počela gradnja Moravskog koridora i odmah smo mogli videti da se neki naši politički protivnici tome protive, kažu da je to skupo i nepotrebno. Pa eto, za Dragana Đilasa je skupo i nepotrebno izdvojiti 750 miliona evra za Moravski koridor koji znači život za centralnu Srbiju, za više od pola miliona stanovnika, a nije bilo mnogo izdvojiti preko 400 miliona evra za Most na Adi sa pristupnim saobraćajnicama, što negde govori da oni ne shvataju da nije samo Beograd Srbija i da postoje i neki drugi delovi zemlje kojima je potreban razvoj i kojima su potrebne investicije i ulaganja.

Mi, zapravo, gradnjom ovih koridora i gradnjom auto-puteva, ispravljamo jednu veliku istorijsku nepravdu koja je naneta centralnoj Srbiji u prethodnih više od pola veka, jer je taj deo Srbije iz različitih, najčešće političkih razloga, jako često bio ignorisan i zapostavljen kada su investicije u pitanju. Sada to više nije slučaj. Na primer, sutra u 7,55 časova, prvi avion će poleteti iz Lađevaca za Beč, nakon toga i za mnoge druge evropske destinacije. Posebno će to mnogo značiti za našu ekonomiju kada se završi izgradnja još jedne nove piste koja će omogućiti i razvoj kargo saobraćaja. Biće to mnogo važno i za naše turističke destinacije, kao što su Kopaonik, Zlatibor, Vrnjačka Banja, Ovčar Banja i mnoge druge, jer će lakše dolaziti do stranih turista.

Dakle, to su investicije, zahvaljujući kojima je privreda u centralnoj i zapadnoj Srbiji bukvalno prodisala. One ujedno predstavljaju i samo mali deo Nacionalnog investicionog plana, koji će predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstaviti 28. decembra, a koji se zove – Srbija 2025.

Dakle, ja želim ovom prilikom još jednom svim građanima Čačka i centralne Srbije da čestitam završetak gradnje auto-puta Beograd-Čačak, da im čestitam početak gradnje Moravskog koridora, prvi let na aerodromu u Lađevcima, ali ujedno da iskoristim priliku i da se zahvalim Vladi Republike Srbije, koja je posle otvaranja Start-tap centra u Čačku izdvojila dodatnih skoro tri miliona evra za izgradnju naučno-tehnološkog parka, koji će biti četvrti centar u Srbiji posle Beograda, Novog Sada i Niša, što je za nas mnogo važno, jer ćemo tako obezbediti dobru vezu između visokoškolskih ustanova u našem gradu i privrede, jer ćemo na taj način moći da stimulišemo mlade talente da budu kreativni, inovativni, da pokreću svoje biznise, da obezbede posao za sebe, za svoju porodicu ili prijatelje, odnosno da obezbede poslove koji će biti iznad prosečno plaćeni, što će im i omogućiti da ostanu u svom gradu.

Mnogi nam kažu – a zašto sve ovo radite kada nam ionako mladi odlaze? Pa, eto, da ste vi sve ove koridore, aerodrome, fabrike i industrijske zone izgradili pre 10, 15 ili 20 godina, mi danas možda ne bismo imali situaciju da mladi odlaze u tolikoj meri, ali pošto vi to niste uradili, uradićemo mi zbog nekih drugih generacija koje tek dolaze. Kada nam kažu da otvaramo sada auto-put zato što su nam izbori u aprilu, pa je to kampanja, pa nećemo mi taj auto-put da koristimo do aprila, pa ćemo negde da ga odnesemo posle toga. On će da služi građanima Srbije decenijama koje dolaze. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovani predstavnici Vlade, uvaženi građani, cilj svih ovih zakonskih predloga o kojima danas govorimo mogao bi se podeliti nekako, po meni, na dva dela, na onaj nekako tehnički deo, koji se tiče usklađivanja zakonskih normi sa pravnim tekovinama razvijenog dela sveta i svrstavanja Srbije u grupu zemalja koja nekakvim svojim zakonskim normama i zakonskim rešenjima garantuje potpunu pravnu sigurnost onima koji se bave različitim delatnostima u Srbiji i koja s druge strane garantuje potpunu nesigurnost onima koji se bave nekim zakonskim, moralno i na svaki drugi način neprihvatljivim stvarima, kako u Srbiji, tako i u drugom i onom najvažnijem razvijenijem delu sveta.

Drugi deo, odnosno drugi cilj koji bi mogao da se negde pronađe kao nešto što je glavno u ovim zakonskim predlozima je ono što se tiče i političkog, a i nekako da kažem ekonomskog rejtinga Srbije i njenog statusa uopšte u svetu.

Mislim da je upravo taj politički i ekonomski rejting i status Srbije možda i najvažniji uslov za napredak društva u celini.

Siguran sam da je za ponovnu, da kažem, obnovu i rast tog ugleda, kako političkog, ekonomskog i svakog drugog Srbije u svetu najzaslužniji upravo rodonačelnik ove današnje politike koja Srbiju vraća na nekakve uspešne staze, najzaslužniji je svakako predsednik države. On je istovremeno danas i najvažniji promoter i čovek koji najviše radi na razvoju tog ugleda Republike Srbije.

Sad, šta su benefiti te politike? Ja mogu govoriti o dosta benefita, kao i sve moje kolege, ali nekako ovih zadnjih dana je aktuelan onaj koji se tiče povećanja kreditnog rejtinga Republike Srbije. U konačnici, on je i rezultat ovih i ovakvih zakonskih predloga koje Vlada šalje u ovaj uvaženi dom, a tiču se, pre svega, da kažem, sinhronizacije i na putu su sinhronizacije monetarne fiskalne politike u Srbiji u celini.

To će opet da znači bolje uslove, odnosno povoljnije uslove za finansiranje preduzeća, nešto više investicija, više proizvodnje, ali ako ćete sa stanovišta prosečnog čoveka i prosečnog građanina u Republici Srbiji, značiće više posla, više zaposlenih. Mislim da je to onaj najvažniji benefit koji danas prosečan građanin u Republici Srbiji oseća od svih tih poslova.

To opet znači u krug i povećanje privrednog rasta, jer vidimo da značajne svetske agencije projektuju privredni rast u Srbiji za sledeću godinu negde na 4%. Poređenja radi, imali smo, ne tako davno, 2012. godine pad od minus 3%.

Sad kad ovako pogledate, jasno vam je da s jedne strane imate jedan ozbiljan rad, zakone i poslove koje radi i Vlada i predsednik Republike sa jedne strane, a oni su svakako na tragu poboljšanja i jačanja i srpske države, ali ako hoćete, i srpskog naroda na Balkanu u celini.

Šta imate sa druge strane? Sa druge strane imate pretnje, vešala, snajpere, upade, nasilne upade u institucije i sve ono što se zove nasilje. Mi poslanici SNS i te kako znamo da izaberemo između to dvoje. Mi biramo ovo prvo. Biramo rad i red u Republici Srbiji, ali biramo i ove zakone koje vi kao Vlada šaljete u ovaj uvaženi dom.

Važnije od toga je što narod u Srbiji bira isto to. Imaće narod u Srbiji u narednim mesecima priliku da još jednom to pokaže na izborima koji su, evo, ubrzo pred nama.

Kada sam se već taknuo u ovom mom govoru i našeg naroda uopšte na Balkanu i celokupnog srpskog korpusa na Balkanu, iskoristiću ovu priliku da našim kolegama, našim prijateljima, ako hoćete, na kraju krajeva, i našoj braći u parlamentu u Podgorici, još jednom da ih podsetim na molbu i želju koju je predsednik države izrekao u prošlim danima, a tiče se Zakona o slobodi veroispovesti, koji je ovih dana aktuelan u Crnoj Gori, koji je Vlada poslala Skupštini Crne Gore na usvajanje.

Mi im još jednom šaljemo molbu da zajedno sa političkim predstavnicima srpskog naroda u Crnoj Gori i sa Srpskom pravoslavnom crkvom pokušaju da usklade stavove, a vezano za taj zakon, a naročito onaj deo koji se tiče i koji je vezan za imovinu SPC, a i svih ostalih verskih zajednica u Crnoj Gori.

Kao što reče naš predsednik, SPC nije samo utočište onog dela naroda koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori, ona je utočište i onog dela koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, ali veoma često i nekih drugih konfesija i nekih drugih nacionalnih zajednica.

Svakako ne negirajući pravo crnogorske države da sama donosi svoje odluke, mi im još jednom, zajedno sa našim predsednikom, upućujemo molbu i apel da još jednom dobro razmisle o tom predlogu zakona, pokušaju da ga usklade sa političkim predstavnicima Srba, sa SPC, kako ne bismo narušili dobre odnose između srpske i crnogorske države i sve ono što je kroz istoriju krasilo odnos Srbije i Crne Gore. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Stanislava Janošević. Izvolite.