Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/336-19

2. dan rada

17.12.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem.

Ja sam već nekoliko puta govorio da ovde ova institucija poslaničkih pitanja spada u delokrug nadležnosti Skupštine, odnosno narodnih poslanika, koji funkcioniše neću reći dobro ali bolje od nekih drugih funkcija Narodne skupštine.

Moje iskustvo, ne stopostotno, ali većinsko, jeste da nadležne institucije kada im se uputi ozbiljno pitanje, uglavnom ozbiljno odgovore.

Imam ovde čitav set odgovora i kažem, ja sam povremeno i hvalio pojedina ministarstva, zbog ažurnosti u tim odgovorima. Nekad su oni, kao što rekoh, više formalni, nekada su suštinski, ali očigledno nisu sve institucije jednako zatravljene i, rekao bih, arogantne kao što se ponekada čini i građanima i nama narodnim poslanicima. A tome i sami moramo doprinositi ozbiljnim odnosom prema tim institucijama.

Bilo kako bilo, uvideo sam, međutim, da odgovori stižu češće onda kada su pitane institucije čiste ili nevine ili kada imaju čime da se pohvale. Kada je nešto što je sporno, onda ti odgovori ili kasne ili ne stižu uopšte ili su samo pro forme.

U tom smislu bih ja podsetio, ili ažurirao i zamolio Ministarstvo unutrašnjih poslova da ažurira svoj odgovor na moje poslaničko pitanje u vezi sa izjavom bivšeg ministra unutrašnjih poslova Herberta Kikla, koji je još tamo krajem septembra 2019. godine, u okviru njihove neke predizborne emisije rekao - Ovo prvi put govorim, kao ministar sklopio sam dogovor, tj. ugovor sa Srbijom, gde osobe koje dobiju negativan odgovor za azil u Austriji ali ne mogu da se vrate u svoje zemlje budu odvedene u Srbiju.

Dakle, oni koji dobiju negativan odgovor na zahtev za azil u Austriji budu odvedeni u Srbiju, kaže bivši ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl, da je sklopio ugovor sa Srbijom.

U vezi s tim sam ja tražio objašnjenje od Ministarstva unutrašnjih poslova, da li postoji taj ugovor, kada je sklopljen i o čemu se tu radi?

Bez ikakve drame ili prejudiciranja, očigledno je da postoji neka vrsta sporazuma. Skandalozno je da građani Srbije, javnost Srbije, pa i narodni poslanici, o tome ne znaju. Možda je to nešto dobro? Možda je to nešto odlično za državu Srbiju, ali ne bih baš tako rekao. Ili je, možda, austrijski ministar izmislio, što ne bih rekao, ali nije isključeno.

Moje drugo pitanje, odnosno, ovo je bilo ponovljeno, ide na adresu Vlade Republike Srbije i Ministarstva sporta, a u vezi je sa najnovijom najavom od pre neki dan generalnog sekretara fudbalskog kluba Crvena zvezda, kako će fudbalski klub Crvena zvezda početi izgradnju novog stadiona kroz dve godine, koji bi koštao oko 200 miliona evra.

Znači, evo, još jedan stadion nam se smeši. Pored ovog famoznog nacionalnog stadiona za koji, po mom dubokom uverenju, nema ni razloga, ni potrebe, niti finansijskog opravdanja, a o sportskom opravdanju da ne govorimo, pored nacionalnog stadiona, koji bi koštao između 150 i čak 250 miliona evra, sada nam gospodin Terzić nudi i novi stadion. Naravno, on kaže da će oni graditi taj stadion, da će biti obezbeđena konstrukcija, razgovaraju sa potencijalnim investitorima i sve bi to bilo lepo i krasno da oni taj stadion grade, ili, moje pitanje - da li oni to grade od sopstvenog novca, zaliha, ili gospodina Terzića lično ili fudbalskog kluba Crvena zvezda? Onda ni po jada. Ali, nevolja je u tome što gospodin Terzić kaže istom prilikom, citiram: "O tome sam razgovarao sa vrhom države".

Prvo, ne znamo tačno ko je taj vrh države, da li je to Ana Brnabić, možda, ili Aleksandar Vučić? Sa kim je to razgovarao Zvezdan Terzić o novom fudbalskom stadionu? Dakle, mimo i preko ovog nacionalnog fudbalskog stadiona.

Ako je to nešto što radi i gradi gospodin Terzić ili fudbalski klub "Zvezda" od svojih sredstava i svojih kredita, onda ne vidim šta ima potrebu o tome da obaveštava vrh države, ko god to bio? Ako, pak, očekuje pomoć od vrha države za izgradnju tog stadiona, a rekoh, i ovaj nacionalni je nepotreban a kamoli neki novi na mestu Marakane. Uostalom, i ovaj postojeći stadion "Rajko Mitić" je uglavnom prazan, sem nekoliko puta godišnje, a čak i tih par puta je poluprazan zbog previsoke cene za platežnu moć stanovništva, zapravo, neprimerene cene ulaznice.

Očekujem odgovor od predsednice Vlade, odnosno Ministarstva sporta. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ja prethodnog govornika ništa nisam razumeo i upozoravam sekretara Skupštine da mi sledeći put obezbedi prevod na srpski.

Moje prvo pitanje je takođe za ministra sporta - da li u Srbiji postoji stadion koji ispunjava sve strožije uslove FIFA i UEFA? Odnosno, da li ćemo moći da igramo međunarodne utakmice kao fudbalska reprezentacija i kao fudbalski klubovi u međunarodnim takmičenjima ukoliko te stadione ne zanovimo, izgradimo nove ili temeljno obnovimo, u skladu sa najnovijim standardima UEFA i FIFA?

Moje drugo pitanje se odnosi na Bojana Pajtića, ako smem da pitam. Bojan Pajtić je napravio dvorac u opštini Senta. Ja pitam nadležne organe, SBPOK, UBPOK ili kako se to već sad zove, da provere, pošto je u isto vreme u Senti pravljena hala, sportska sala, koja je koštala tri puta više od prvobitno ugovorene sume, da li je tu dolazilo do prelivanja novca i sa kojim novcem je Bojan Pajtić izgradio objekat koji vredi više stotina hiljada evra?

Nama je poznato da je taj vrli profesor, bivši predsednik vojvođanske Vlade, imao platu oko hiljadu maraka. Kako je uspeo, sa kojim sredstvima, da za godinu dana sagradi objekat koji vredi više stotina hiljada evra i koji ima par stotina metara kvadratnih ukoliko ima takva primanja, a objekat toliko vredi? Odnosno, da li je možda izgradnjom sportske hale koja je koštala tri puta više od prvobitno planirane i ugovorene, izgrađena i njegova zgrada, odnosno njegov dvorac?

Moje sledeće pitanje se odnosi na opštinu Trstenik, odnosno, takođe da Ministarstvo policije proveri informaciju da li je tačno da je nevladina organizacija, na čijem čelu je bio Miroslav Aleksić, pa posle ovlastio neku gospođu koja se zvala, čini mi se Fond za unapređenje ljudskih resursa, od Nacionalne službe za zapošljavanje kojom je rukovodio LJubiša Knežević, njegov tast, koji je ujedno bio i suosnivač te nevladine organizacije, u periodu od 2009. do 2012. godine dobio u više navrata ukupnu sumu od 55 miliona dinara, što iznosi 600 hiljada evra po tadašnjem kursu?

Dakle, iz kojih razloga su ta sredstva dodeljena, kako su utrošena, da li su utrošena u skladu sa onim što je Nacionalna služba za zapošljavanje standardizovala i kako to nema konflikta interesa kada ta Miroslava Aleksića dodeliš sredstva iz Nacionalne službe za zapošljavanje 55 miliona dinara i 600 hiljada evra svom zetu, odnosno i samom sebi, jer su obojica bili osnivači nevladine organizacije koja se zove Fond za unapređenje ljudskih resursa ili nešto slično. Dakle, da se temeljno to proveri, odnosno ukoliko su neka druga lica, navodno, isplaćivana iz te sume, da nadležni organi obave razgovor sa njima, jer postoje indicije da su ta sredstva strpana u džepove LJubiše Kneževića, tasta Miroslava Aleksića i njega lično.

Što se tiče protesta ispred zgrade RTS, ja tražim od nadležnih organa da mi odgovore da li je dozvoljeno i da li je krivično delo sprečavanje lica da rade, odnosno, s obzirom da su novinari bili zablokirani, njima je sprečeno pravo na rad? Da li je to neko krivično delo i, ako jeste, da li su preduzete mere povodom toga?

Moje poslednje pitanje se odnosi na Ministarstvo za regionalni razvoj, da mi odgovori koje su zadruge finansijski podržane iz tog ministarstva, njihovo sedište, njihovo matični brojevi i ukupne sume koje su dodeljene tim zadrugama i po kom pravilniku, s obzirom da mi je to neophodno za rad Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a članovi Odbora znaju da su više puta tražili da, s obzirom da je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nadležan za sva pitanja iz oblasti poljoprivrede, nas interesuje koje zadruge su dobile ta sredstva, gde je njihovo sedište i u kojim iznosima? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži reč ili obaveštenje i objašnjenje u skladu sa članom 287?
Pošto se više niko ne javlja, nastavljamo sa daljim radom.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 13. do 19. tačke dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraća i infrastrukture, Siniša Mali, ministar finansija, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja, LJiljana Tanasković, državni sekretar u Ministarstvu finansija i ostali saradnici.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama od 13. do 19, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačka od 13. do 19. tačke dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Izvolite, gospodine Đorđeviću.

Zoran Đorđević

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, u narednih nekoliko minuta predstaviću vam ključne izmene predloga zakona koji su na današnjem dnevnom redu.
Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj Republici.
Dakle, pred vama se nalazi Predlog ovog zakona koji je potpisan u Beogradu 30. maja 2019. godine. Neregulisani dug Republike Srbije prema Slovačkoj Republici koji je dugi niz godina stajao kao otvoreno pitanje u odnosima dve zemlje potiče iz perioda klirinškog načina plaćanja u prometu roba i usluga između bivše SFRJ i bivše ČSFRJ.
Usaglašavanje duga u iznosu od 85 miliona 970 hiljada 743,82 klirinških dolara u korist bivše Čehoslovačke Federativne Republike definisano je 22. oktobra 1997. godine. Nakon dugogodišnjih pregovora utvrđen je konačni iznos duga koji je sedam miliona 209 hiljada 891,49 američkih dolara koji će biti jednokratno otplaćen u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu međudržavnog Sporazuma o njegovom regulisanju bez plaćanje kamate u periodu do dana isplate duga. To praktično predstavlja umanjenje obaveze Republike Srbije za oko 70%. Finansijski gledano, postignut je optimalni dogovor.
Danas je na dnevnom redu i zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD sa ciljem poboljšanja usaglašenosti i poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene FATF propisa.
Osnovni razlog za potvrđivanje ovog Sporazuma predstavlja činjenica da se na taj način sprečava izbegavanje plaćanja poreza od strane američkih državljana ili rezidenata koji svoja finansijska sredstva drže u domaćim finansijskim institucijama.
Naime, donošenjem navedenog zakona stvara se predvidivo poslovno okruženje kroz jačanje institucionalnih kapaciteta domaćih poreskih organa u cilju sveukupne zaštite finansijske stabilnosti zemlje, ali i omogućavaju nove investicije iz SAD.
Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije. Sporazum je potpisan 19. oktobra 2019. godine u Beogradu prilikom zvanične posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva našoj zemlji, čime je Republici Srbiji odobren državni izvozni kredit u iznosu od 172,5 miliona evra za finansiranje projekata iz oblasti železničke infrastrukture.
Izvozni kredit je odobren u vrednosti od 172 miliona 500 hiljada evra, što predstavlja 75% vrednosti projekta, dok će srpska strana obezbediti pokriće troškova do iznosa od 57 miliona 500 evra, tj. 25% vrednosti projekta iz budžeta Republike Srbije naredne fiskalne godine, sukcesivno i prema dinamici utvrđenoj posebnim aneksima ugovora koji će zaključivati srpska i ruska ovlašćena organizacija.
Kamata će se obračunavati od datuma korišćenja kredita i plaćati kvartalno primenom fiksne kamatne stope od 2% godišnje, dok će zatezna kamatna stopa biti 1% iznad redovne kamatne stope, što iznosi ukupno 3% godišnje.
Sledeći na dnevnom redu je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Banke Intesa“ a.d. Beograd i „Rajfajzen“ banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasova Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin, treća faza. Reč je o magistralnom, tj. razvodnom gasovodu Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin, a gasovod je visokog pritiska kojim se područje jugozapadne Srbije, koje trenutno nema pristup ovom energentu, povezuje sa ostatkom gasovodne mreže Javnog preduzeća „Srbijagas“.
Banka „Intesa“ a.d. Beograd, kredit u ukupnom iznosu od 16 miliona evra, sa kamatnom stopom koja iznosi tromesečni euribor i fiksnom maržom od 1,39%. „Rajfajzen“ banka a.d. Beograd kredit u ukupnom iznosu od četiri miliona evra, sa kamatnom stopom koja iznosi tromesečni euribor i fiksnom maržom od 1,45% godišnje.
Pred vama je danas i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog Ugovora auto-put E-80, deonica Niš-Merdare, faza 1, između Republike Srbije i Evropske investicione banke EIB. Navedeni Ugovor je potpisan 12. septembra 2019. godine u Beogradu na iznos od 100 miliona evra u skladu sa planiranim zaduženjem iz člana 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu.
Sredstva zajma će se koristiti za finansiranje izgradnje oko 32 kilometra poluprofila auto-puta u velikoj meri na novoj trasi od postojeće petlje Merošina-Prokuplje na auto-putu E-75 do opštine Beloljin.
Pred vama se nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost.
Osnovni ciljevi za donošenje zakona su otklanjanje prepreka u međusobnoj trgovini između Republike Severne Makedonije i Republike Srbije, jačanje i uspostavljanje bližih ekonomskih odnosa između dve zemlje, unapređenje bezbednosti u prometu roba strana potpisnica, pojednostavljivanje i ubrzavanje carinskih procedura, korišćenje olakšica u odnosu na carinske kontrole i povoljniji tretman u pogledu procene i kontrole rizika.
Takođe, pred vama se nalazi i Sporazum o izmenama i dopunama koji se odnosi o Sporazum o finansiranju, originalno potpisan 9. novembra 2016. godine između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KFW, Frankfurt na Majni, i posebnog Sporazuma uz Sporazum o finansiranju. Sporazum je potpisan u Beogradu 30. jula 2019. godine. Na osnovu navedenih sporazuma, sprovodiće se program jačanja socijalne infrastrukture u opštinama pogođenim migrantskom krizom.
Kada su u pitanju informacije o ovom programu, jačanje socijalne infrastrukture u opštinama pogođenim migrantskom krizom, program je u fazi restruktuiranja. Implementacija infrastrukturnih projekata još nije počela. Vrednost ukupnog programa je 20,8 miliona evra. Nemačka donacija je u ukupnom iznosu od 11.931.634,97 evra, a naše učešće je 8.870.000 evra.
Partneri u izvođenju ovog projekta su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji će vršiti koordinaciju, izveštavanje i upravljanje konsultantima, zatim Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima koja sprovodi infrastrukturne projekte, kao ključni partner, ASB kao konsultant za meke mere, inkluzije Roma i migranata, a takođe ASB će sprovesti poseban projekat usmeren na obučavanje nezaposlenog stanovništva, posebno Roma, u opštinama koje učestvuju u programu u cilju njihove lakše integracije na tržište rada.
Takođe, ASB će organizovati i edukativne radionice u cilju sprečavanja ranog napuštanja obrazovanja, kao i podizanje opštih znanja kao što su znanje o zdravlju, higijeni, građanskom vaspitanju itd, naročito među romskom populacijom.
AMBERO je kao konsultant za izveštavanje i vidljivost programa zadužen u ovom projektu. Projekat se sastoji od 25 infrastrukturnih projekata u opštinama pogođenim migrantskom krizom, u opštinama naseljenim pretežno Romima, povratnicima po osnovu sporazuma o readmisiji.
U planu je predviđena obnova 14 škola i tri predškolske ustanove, izgradnja spavaonice za učenike u Vladičinom Hanu, izgradnja dnevnog centra za decu sa potrebama za dodatnom podrškom u Leskovcu, izgradnja tri nove ambulante, zatim, obnova Centra za socijalni rad u Žabarima, izgradnja dnevnog centra za osetljive kategorije u Bačkoj Palanci, izgradnja sigurne kuće pri centru za socijalni rad Leskovac.
Trajanje programa je od trenutka kada Narodna skupština potvrdi sporazume do juna 2022. godine. Opštine koje su obuhvaćene su: Bačka Palanka, Beočin, Bosilegrad, Bujanovac, Dimitrovgrad, Leskovac, Šid, Subotica, Vladičin Han, Surdulica, Vranje i Žabari.
U danu za glasanje pozivam vas da podržite ove sporazume i mislim da će oni biti svakako nešto što će doprineti, kada je u pitanju naša zemlja i povećanje ugleda, ali i direktno kada su u pitanju investicije, povećanju broja investicija u našoj zemlji. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Izvolite, koleginice Paunović.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, kao što ste i sami rekli, danas na dnevnom redu imamo set finansijskih sporazuma koje Vlada Republike Srbije zaključila sa više država i finansijskih institucija, a koje Narodna skupština treba da potvrdi.

Za početak ću reći par reči o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj. Neregulisani dug naše države prema Slovačkoj je dugi niz godina stajao kao otvoreno pitanje i potiče još iz perioda kliričkog načina plaćanja u prometu robe i usluga između bivše SFRJ i bivše Čehoslovačke Federativne Republike.

Sporazumom između SFRJ i Čehoslovačke Federativne Republike, koji je potpisan 1991. godine, ukinut je klirinški, a potom uveden konvertibilni način plaćanja. Kao što ste i sami rekli u uvodnom izlaganju, nakon raspada obe države, pitanje regulisanja ovog duga nasledila je Srbija kao država sukcesor i ovaj dug naše države prema Češkoj Republici je regulisan sporazumom.

Druga država bivše Čehoslovačke Federativne Republike, Slovačka Republika je prihvatila da po istom modelu namiri i svoj deo potraživanja. Ovaj dug je više od 25 godina opterećivao odnose između ove dve zemlje, pa samim tim, ovaj sporazum predstavlja značajan korak za unapređenje odnosa i nove pravce bilateralne saradnje u svim oblastima koje su od zajedničkog interesa.

Drugi sporazum o kome ću danas takođe govoriti je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Sklopljen je u cilju poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene FAFT-a propisa koji su zapravo propisi SAD o usaglašenosti propisa na inostrane račune i odnosi se na američke građane koji imaju račune kod banaka u Srbiji.

Ovim propisima predviđa se da strane finansijske institucije učestvuju putem izveštavanja u sprečavanju izbegavanja poreza od strane američkih državljana ili rezidenata koji svoja finansijska sredstva drže u neameričkim finansijskim institucijama i na stranim računima.

Potpisivanje ovog sporazuma obezbediće efikasnu primenu poreskih propisa koji će biti usaglašeni sa međunarodnim, tako će Srbija zajedno sa SAD raditi na omogućavanju međunarodne usklađenosti poreskih zakona, što istovremeno dovodi do jačanja institucionalnih kapaciteta domaćih poreskih organa u cilju sveukupne finansijske stabilnosti Srbije.

Osvrnula bih se i na ne manje važan Sporazum između naše države i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita. U pitanju je razvojni kredit kojim će se unaprediti železnička infrastruktura u Srbiji, a Ruska Federacija već tradicionalno pruža značajnu finansijsku podršku našoj zemlji na realizaciji projekta iz oblasti železničke infrastrukture.

Ovoga puta reč je o sporazumu koji se odnosi na finansiranje modernizacije železničkih deonica Stara Pazova-Novi Sad i Valjevo-Vrbnica, državna granica sa Crnom Gorom, kao i na izgradnji jedinstvenog železničkog dispečerskog centra železnica u Srbiji.

Sve ovo treba da doprinese daljem razvoju železničkog saobraćaja u Srbiji, koji je jedan od najjeftinijih načina prevoza putnika i robe, još uvek na nedovoljno razvijenom nivou jer, složićemo se da u dužem periodu nije bilo mnogo ulaganja u železnicu u unutrašnjosti Srbije.

Ovoga puta Srbija uzima petogodišnji kredit koji će se otplaćivati u 20 jednakih rata. Ovim kreditom finansiraće se 75% vrednosti ovog ugovora o isporuci robe, obavljanju radova i pružanju usluga za projektovanje i izgradnju elektrotehničke infrastrukture za deonice na koje se ovaj sporazum odnosi.

Takođe, Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije zaključila je finansijski ugovor i sa Evropskom investicionom bankom, kojim će se finansirati izgradnja auto-puta E80, deonica Niš-Merdare. U pitanju je faza jedan. Izgradnja ovog auto-puta je važna ne samo za razvoj privrede i povezivanje okruga na jugu Srbije sa Kosovom i Metohijom, već je značajna i zbog činjenice da se izgradnjom ove deonice Srbiji obezbeđuje i brži izlaz na more.

Dakle, ovaj auto-put je važan za povezivanje različitih tačaka našeg regiona i biće od ogromnog značaja za unapređenje transportnih veza u železničkom, drumskom i vodnom saobraćaju. Na ovaj način i ovom izgradnjom povezivaće se pola miliona građana koji žive u Pirotskom, Nišavskom i Topličkom okrugu i kod Niša će se povezati na Koridor 10, koji dalje infrastrukturalno i ekonomski povezuje ovaj deo Srbije sa južnijim okruzima, Jablaničkim i Pčinjskim i dalje sa Severnom Makedonijom i Grčkom.

Time realizacija ovog infrastrukturalnog projekta u ekonomskom, ali i političkom smislu na konkretan način treba da doprinese ukupnom privrednom i socijalnom napretku naše zemlje.

S prethodnim infrastrukturalnim projektom u vezi je na određen način i sledeći sporazum, a to je sporazum zaključen između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kojim će se stvoriti nedvosmisleno bolje poslovne mogućnosti za promet roba u obe države. Pre svega, unapređenjem bezbednosti u prometu robe koja ulazi i izlazi sa teritorije država strana potpisnica, bez ometanja trgovinskih tokova. Takođe, sporazumom će se doprineti i otklanjanju prepreka u međusobnoj trgovini.

Inače, naše dve zemlje i narode povezuje duga istorijska tradicija. Delimo i viziju o zajedničkoj budućnosti u evropskoj porodici, tako da ovaj sporazum predstavlja još jedan korak dobre saradnje dve države, što se vidi i na osnovu „malog Šengena“, kojim su se države potpisnice obavezale da će raditi na unapređenju regionalne saradnje, u cilju većeg privrednog rasta, privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana.

Posebnu pažnju bih skrenula na značaj potvrđivanja Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o finansiranju između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KFW iz Frankfurta na Majni. Znamo da je Evropa, samim tim i naša država, se već par godina, tačnije od 2014. godine, suočava sa migrantskom krizom i prilivom sve većeg broja migranata. U odnosu na druge države na tranzitnoj ruti, Srbija je, iako pogođena velikim migrantskim talasima, odlično odreagovala, uspela da u kratkom roku prihvati veliki broj migranata i organizovala prihvatne centre i zdravstvenu zaštitu kako bi, pre svega, zbrinula decu i porodice.

Napominjem da su najugroženije kategorije žene i deca, a među migrantima bilo je i dece bez pratnje roditelja, koja su posebno zbrinuta. Ova veoma osetljiva grupa ljudi, koji su fizički iscrpljeni, psihološki traumatizovani ili bolesni, imali su potrebu, pre svega, za zdravstvenom negom i zaštitom. U ovom trenutku postoji 19 prihvatnih centara u našoj zemlji, od kojih je 17 aktivno.

Da podsetim da je još 2015. godine, u cilju pomoći Republici Srbiji u zbrinjavanju migranata, zaključen međunarodni protokol između Vlade Savezne Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije o finansijskoj saradnji i unapređenju socijalne infrastrukture u jedinicama lokalne samouprave, gradovima i opštinama koji su pogođeni migrantskom krizom.

U međuvremenu je uočena potreba za izmenama Ugovora o finansiranju Republike Srbije i Nemačke razvojne banke i taj ugovor se danas nalazi na dnevnom redu.

Kada je u pitanju Predlog zakona o davanju državnih garancija za zaduženje javnog preduzeća „Srbijagas“, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška i Novi Pazar-Tutin, u pitanju je treća faza. Treba reći da je to infrastrukturni projekat od nacionalnog značaja kao deo realizacije projekta gasifikacije Srbije Turski tok, koji, duboko verujem, svi podržavamo.

O svim projektima o kojima sam govorila, ali i o ovom, govoriće i moje kolege u nastavku sednice.

Ja ću na kraju, ceneći da su u pitanju sporazumi kojima će se finansirati važni infrastrukturalni projekti, a time i jačati razvojna i privredna pozicija Srbije u regionu, reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predložene sporazume. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo, poslanička grupa Stranke moderne Srbije je, kao i uvek, pažljivo analizirala pažljivo sve zakonske predloge, odnosno zakone koji se bave potvrđivanjem međunarodnih ugovora Republike Srbije i nekima ćemo posvetiti malo više pažnje, nekima malo manje.

U suštini ovi sporazumi, koji su predmet današnje rasprave, nemaju ništa što bi se moglo nazvati rđavim. Više pitanje je da li su neke stvari morale biti regulisane na takav način, odnosno kada je reč o sporazumima koji vode tome da se određene stvari finansiraju tako što se povećava ili smanjuje dug Republike Srbije. Takođe, moglo je biti rasprave o tome da li su neke infrastrukturni projekti prioritet ili ne.

Međutim, ovde imamo gotove sporazume i cela stvar je da vidimo šta mi iz njih dobijamo, kao Republika Srbija, da li smo nešto mogli uraditi bolje i da li u stvari ono što stoji iza tih sporazuma jeste ono što je najdublji interes građana Republike Srbije nezavisno od toga da li su ti građani ljudi koji su liberali, narodnjaci ili levičari po svojoj prirodi. Kada je reč o investicionim projektima, koriste se neobično slična merila kada se meri jednim investicionim aršinom šta je dobro, a šta je loše.

Krenuo bih od onoga što jeste nešto što je bilo dugo vremena kontraverzno u delu naše javnosti, pa smo uporedo sa idejama da Srbija treba da vrati suverenitet nad svojim određenim delovima u punom kapacitetu, imali ideje da treba na istom tom mestu podići zid i da nipošto ne treba dozvoliti da ljudi sa Kosova i Metohije lagano dolaze na teritoriju Republike Srbije. Naravno, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora za autoput E80, deonica Niš – Merdare, faza 1, od strane Evropske investicione banke.

Ako smo vrlo često, kada smo pravili neke investicije u Republici Srbiji, kada smo dobijali finansiranje, mogli da govorimo da li je to moglo biti jeftinije, da li smo koristili egzotične investitore koji ne brinu mnogo o nekim stvarima o kojima brinu neki investitori koji su poznatiji, odnosno finansijeri koji su poznatiji u svetu, kao što su evropske institucije, kao što je MMF, kao što je Svetska banka, kao što je IBRD, u ovom slučaju, kada je reč o kreditu za izgradnju deonice autoputa od Niša do administrativne granice sa Kosovom i Metohijom, možemo reći da smo prvi put dobili jedan solidan element poklona, a kada se posmatraju uslovi tog kredita.

To nam i govori da postoji interes relevantnog dela međunarodne zajednice da se jednostavno neke stvari, koje su bile loše u prošlosti, na neki način ispeglaju, tako što ćemo ulagati u infrastrukturu i zbližavati, kako građane Srbije sa Srbima na Kosmetu, tako i građane Srbije i Albance na Kosovu i Metohiji. Autoputevi jesu dobar način da se to uradi. Pojačana ekonomska saradnja jeste jedan od najboljih načina da se ljudi međusobno izmire ili da shvate da kroz trgovinu, da kroz investicije, da kroz slobodan protok ljudi, robe i kapitala možemo mnogo uraditi da ispeglamo neke loše stvari koje su se dešavale u prošlosti, kada je reč o odnosima Srba i Albanaca.

Godinama smo voleli da govorimo o tome kako je Srbija raskršće puteva, ali eto imali smo taj problem da nismo imali puteve. Godinama smo govorili kako treba da se integrišemo sa našim narodom ili sa nama bliskim narodima, ali ta integracija se nije dešavala kada posmatrate kako izgleda infrastruktura.

Iako govorimo da nam je Republika Srpska, kao deo Bosne i Hercegovine, najbliža od svih, mi nismo gradili puteve koji su mogli da tu blizinu učine stvarnom, niti smo se trudili da smanjimo mogućnosti da imamo barijere na graničnim prelazima i da te granice samo postoje na papiru, a da ih pošteni ljudi prelaze vrlo brzo, a pogotovo ljudi koji se bave biznisom, da robe, usluge, kapital idu najbrže moguće, bez nekih prepreka. Ako nismo u stanju da takve odnose imamo sa susedima, ne znam šta bismo uopšte tražili u EU.

Ista se stvar odnosi kada je reč o autoputu ka Kosovu i Metohiji. Jednostavno, puna su nam usta toga da imamo naš narod koji dole živi teško, a onda kada krenete do Prištine treba vam pet sati. Dakle, sada možete brže da stignete u Solun, nego da stignete u Prištinu. Putevi koji nas vode tamo nisu putevi sa kojima se možemo ponositi. Do Niša je u redu, a posle Niša taj put je loš. Da ne pričamo o onoj varijanti da idete od Kruševca, pa da se spuštate na Brus.

Dakle, ako hoćemo da povežemo i naš narod na Kosovu, ali, ponavljam, nama je bitno tržište celog Kosova, autoput može biti dragocen, autoput je i ekonomski instrument. Ono što je dobro u Srbiji, kao raskrsnici puteva, koja ima verovatno najveći broj zemalja sa kojima se graniči, odnosno jedne teritorije koja trenutno ima, koja je pod de jure našim suverenitetom, ali gde, nažalost, naš suverenitet visi na jednom koncu, nema ništa bolje… Kada gradimo puteve prema zemljama koje nas okružuju, mi u stvari gradimo puteve prema oblastima koje ga verovatno ne bi ni dobile. Da je samo u pitanju razvoj Toplice bila bi možda prevelika investicija, magistralni put sa tri trake bi bio dovoljan, a sada ćemo dobiti bolje. Isto i kada je reč o autoputu ka Bugarskoj, jer Pirot nikad ne bi dobio autoput da Srbija nije na međi i da se ne graniči sa toliko zemalja. Ista je stvar i sa Vranjem i sa mnogim delovima Republike Srbije.

Dobra je stvar da konačno krenemo i nastavimo da koristimo tu toliko puta ponavljanu priču da je Srbija u središtu puteva, da se svi interesi prelamaju, pa da vidimo da iz toga nešto izvučemo i da mudro radimo. Verovatno može i bolje od ovoga, verovatno se mogu ispeglati i bolji sporazumi. Dobar razvoj ekonomije bi samim time otklonio i mnoge skepse koje postoje oko obima saobraćaja danas za pet, za deset godina.

Dakle, kada je reč o izgradnji autoputeva, mi ne delimo autoputeve prema tome ka kojoj zemlji idu. Nemamo nikakve predrasude i mislimo da Srbija mora imati najbolje odnose sa svim susedima. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, koje nije naš sused, nego je deo Republike Srbije, mislimo da trebamo da imamo sve uslove da tamo ostvarimo našu najveću moguću mekanu moć, pošto smo tvrdu moć, nažalost, izgubili njenim lošim korišćenjem u 90-tim godinama prošlog veka. Treba da koristimo mekanu moć, koliko god možemo, i da probamo da budemo Srbija koja je privlačna, a ne Srbija koja se trudi da bude Srbija sila, jer silu, nažalost, dovoljnu nemamo, a možda i na sreću, jer novi ratovi, pod znacima navoda, će se voditi pameću i ekonomijom.

Kada je reč o ostalim međunarodnim sporazumima, ja ću odmah krenuti ka ovome što je kod nas vrlo kontraverzno, a to je tačka 19. i širenje straha oko toga da će Srbija postati bazen za migrante, da će sve migrante da stave u Srbiju i da će oni od nas i od naše zemlje da naprave nešto jako ružno.

Nama ksenofobija tog tipa nikada nije bila svojstvena, čak i u vreme Hladnog rata bili smo zemlja široko otvorena da primi izbeglice iz Mađarske, na primer, kada je bilo teško vreme i kada je Mađarska bila napadnuta i bila žrtva agresije Sovjetskog saveza. Primili smo ih kao našu braću i tako treba da se odnosimo prema svima ostalima. Takođe, naravno, sasvim je logično da su Srbi, koji su bili nevoljnici 90-ih, primljeni u Srbiju na adekvatan način.

Ne postoji ni jedan razlog da budemo neljudi prema ljudima koji beže od rata, pogotovo prema ljudima koji apsolutno nikakve želje nemaju da se zadrže u Srbiji, jer nismo je napravili dovoljno dobrom da bi bilo ko zaista želeo da se zadrži u Srbiji pored svih zemalja EU, što ne znači da ne treba da radimo na tome da ta naša zemlja bude svakim danom sve bolja, a bolja će biti ako je razvijamo u razumu, a ne u ludilu.

Takođe treba da se trudimo, ako postoji neko ko bi se uklopio svojim profilom u Republiku Srbiju, da takve osobe zadržimo, jer nisu samo bežali ljudi koji nemaju kvalifikacije, ljudi koji su siromašni, nego su i imućni ljudi prelazili preko Srbije sa odličnim znanjima koji bi, možda, ako bi im bila pružena odgovarajuća podrška, i poželeli da ostanu. Nije to ključno pitanje koje se kod nas lomi. Ključno pitanje je, kažem, što se ne osnovano seju strahovi da će u Srbiji završiti svi migranti i da nam daju novac zbog toga da bismo mi postali neki rezervoar.

To jednostavno nije tačno, a pogotovo imajući u vidu da se geostrateške, neke stvari završavaju, da je rat u Siriji priveden kraju i da teško da možemo očekivati nove talase migracija, nego možemo očekivati da se većina ljudi koji su pobegli iz Sirije polako vraćaju u svoju otadžbinu.

Sa te strane, dobro je da koristimo novac koji smo dobili upravo zbog toga što smo ljudski tretirali ljude koji su prelazili preko Srbije, što smo popisali svakoga ko je došao i prešao preko Srbije i što smo jednostavno bili dobar partner našoj budućoj evropskoj kući.

Mnoge zemlje koje su ušle u Evropsku uniju u vreme velikog optimizma pokazale su se kao partneri koji su žurili, kao partneri forme. Mi smo partneri forme u nekim drugim oblastima, ali kada je reč o saradnji u oblasti bezbednosti, kada je reč o saradnji u vezi protoka ljudi pokazali smo se kao bolji partner od mnogih drugih zemalja, a ostali smo ljudi i to je jako bitno. I to nema veze sa time ko će voditi Srbiju danas, ko je vodio juče, ko će je voditi i sutra, jer jednom kada ste neljudi to je trajan pečat, a pogotovo kada ste neljudi, a ne postoji stvarna opasnost za vašu zemlju.

Ono što je takođe bitno, što nije najuže povezano sa ovim, ostaje puno pravo da razlikujemo ekonomske migrante, od nevoljnika koji beže zbog rata i terora i na tome uvek treba da radimo i to nije sporno. Ako nam dolaze ljudi iz Sirije zbog toga što su bili žrtve progona, to ne mora da važi ako nam dolaze ljudi iz Irana ili Avganistana, ako zaista ne postoji objektivan osnov terora u tim zemljama i tada možemo razmišljati o drugačijim mehanizmima.

Međutim, kako da kažem, da se vratimo na to, mi smo odradili naš deo posla. Taj deo posla je koštao. Mi smo zemlja koja je relativno mnogo siromašnija od zemalja koje su bile cilj ljudi i koji su tranzitirali preko Srbije i sa te strane tok novca koji ćemo dobiti zbog usluga koje smo uradili i koje bi trebalo svakako da uradimo i da ne dobijemo taj novac, jer smo ljudi, koliko god da smo siromašniji i od Nemačke i od Holandije i od većine zemalja u Evropskoj uniji, u stvari od svih zemalja koje su u Evropskoj uniji, to ne znači da trebamo da budemo loši ljudi, jer vam to nije potrebno, niti naša država treba da bude takva.

Kada je reč o ovim ostalim sporazumima koji nisu toliko kontraverzni i koji nemaju kako da kažem, takav izrazit potencijal da su u javnosti pogrešno tumače i da se koriste za prizemnu političku kampanju, što je velika šteta, možemo reći da je svaki sporazum kojim se reguliše pitanjem duga, ako je sporazum dobro ispregovaran dobra stvar.

Kada je reč o Sporazumu o regulaciji duga sa Vladom Republike Slovačke, sporazum je mnogo bolje ispregovaran, recimo, nego kada se setimo nekih drugih varijanti koje su se ticale duga, kao što je bio Sporazum sa Pariskim klubom kada blage veze nismo imali kao država, šta smo ispregovarali. Dobro je da godinama napredujemo i da ne ispadamo majmuni koji ne razlikujemo dug, kamatu i ročnosti koje se pojavljuju u celim tim pregovorima i kada nemamo jasnu informacionu osnovu o čemu mi uopšte pregovaramo.

Slovački dug nije nikada, tj. dug Republike Srbije prema Slovačkoj nikada nije bio prevelik, ali suštinski dobro je da napredujemo u celoj stvari oko regulisanja naših dugova kako prema bilateralnim partnerima, tako i prema međunarodnim organizacijama, tako da sa te strane uvek je dobro kada imate čiste račune bez obzira ko je napravio i kada račun, jer država je, što mnogi vrlo često zaboravljaju u svojoj politici, nešto što traje, što je trajalo i što će trajati, što se danas usvoji biće obaveza i za 10 i za 20 godina, ako ga država potpiše bez obzira ko će voditi Srbiju, kao i ono što je uradio i Broz i Milošević i što je uradio DOS i što je uradila Vlada koju vode naprednjaci. To će biti obaveza u budućnosti.

Možda će biti i koristi, ali ima i obaveza, ali jedino što trajno to je država i to nikada ne treba da zaboravimo kada razmatramo te stvari.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD je nešto što je, kako bih rekao, jedno asimetrično pitanje i toga moramo biti svesni kada u međunarodnim odnosima zaključujemo sporazume da mi partner jednake snage i da mnoge stvari moramo prihvatiti kao date.

Najčešće kada sklapamo odgovarajuće sporazume sa SAD ponekad jednostavno neke stvari moramo prihvatiti kao takve. To vam je počevši od toga kada nas u našoj rođenoj banci trkeljišu i pitaju – imate li veze sa SAD. Eto, jednostavno tako je. NJima je jako bitno da naplate sav porez koji imaju, jako im je bitno da zaštite interese svoje nacionalne bezbednosti i očekuju od zemalja koje žele da budu njihovi dobri saveznici, partneri da neke uslove ispune.

Sa te strane sve što ne vodi tome da su naši nacionalni interesi trasirani u trouglu – vladavine prava, ljudskih prava, tržišne privrede i demokratije, ugroženi jesu stvari na koje ćemo mi pristajati u budućnosti zarad toga da bismo bili deo jednog međunarodnog velikog posla koji se bavi pitanjima kojima se definišu Fatfa propisima i sa te strane imaćemo još dosta sporazuma koji će nam stizati i upravo se odnose na bilateralne odnose SAD i takođe odnose sa međunarodnim organizacijama koje pokrivaju slična pitanja.

Sa te strane, suštinski, ovo je nešto što smo jednostavno kao Srbija trebali da uradimo i bolje je što smo uradili i nešto što prihvatamo kao dato u suštini, kao što mnogo toga u međunarodnim odnosima prihvatamo kao dato možemo to da prihvatimo, a možemo i da ne prihvatimo. Samo što je najčešće cena neprihvatanja prilično velika.

Kada je reč o sporazumu Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije na Balkanu živimo, iscepanom Balkanu od kako se raspala bivša Jugoslavija sa jednim zavidnim stepenom međusobnog trkeljisanja, zavidnim stepenom odsustva želje da mala i isparcelisana i nemoćna tržišta sa stanovišta ekonomije i obima, sa stanovišta svega što nam treba da bismo bili konkurentni u 21 veku probamo da polako uklanjamo, da uklanjamo međusobne granice, a pogotovo da uklanjamo međusobno, kako da kažem, ali suštinski zezanje sa time što imamo neusaglašene propise u nekim oblastima ili time što ne želimo priznati odgovarajuća dokumenta drugih zemalja, iako ta dokumenta u svojoj sadržini imaju gotovo identično ono što imaju dokumenta Republike Srbije.

Sa te strane, to je veliki posao koji ćemo morati da radimo, ali, opet ponavljam, ako nismo u stanju da taj posao odradimo sa Makedonijom, Albanijom, nadam se u budućnosti sa BiH, sa KiM, i sa Crnom Gorom, onda je pitanje – kako ćemo to uraditi sa zemljama EU, ako nismo sposobni da uklonimo granice i sve prepreke ka stvaranju nejedinstvenog tržišta, ali ka stvaranju nečega što liči na carinsku uniju u godinama koje predstoje? To ne treba posmatrati kao zamenu za nešto što je superiorno rešenje, ali treba posmatrati kao način da se neke stvari ubrzaju i da se u praksi pokaže da smo kadri kao zemlja da radimo neke stvari.

Sve stvari, kao što su integrisani granični prelazi, priznavanje dokumentacije, slobodan tok ljudi, robe, kapitala, usluga i znanja jesu stvari koje su u najdubljem interesu Republike Srbije. To su dobre stvari iz prostog razloga što Srbija, koja za sebe može da kaže, a ne kaže danas jasno, i svojim politikama ne pokazuje jasno, Srbija koja za sebe može da kaže da je evropska Srbija i globalna Srbija i Srbija bi bila zemlja koja pokazuje samopouzdanje. To je zemlja koja misli da može da zahvati više, da može dobro da se takmiči na velikom tržištu. Na jednom velikom tržištu male zemlje mogu dobiti mnogi iako zahvate vrlo malo, a zemlje koje žele da se zatvaraju, ako su male, i koje brane svoje malo tržište u strahu da će ih veliki progutati, iako Srbija nije ni u domenu tri statističke greške za EU, pokazuju kukavičluk i u stvari šalju poruku da naši građani nisu sposobni da se takmiče, da naše firme nisu kadre da prave dobre proizvode i usluge.

Zemlja koja se zatvara ili zemlja koja neće da kaže da se zatvara, ali sve čini da ostane zatvorena je zemlja koja šalje poruku da su njeni građani u stvari suštinski nesposobni da se takmiče, a to nije tačno. Pogledajte smo sport, pogledajte oblasti kao što su informacione tehnologije i videćete da se možemo takmičiti. Negde smo prva, negde druga liga, negde treća, ali igramo se. Nekada smo bolji, nekada smo gori.

Sa te strane, sve što nas otvara, sve što trasira put evropske Srbije, a ne govorim tu samo o vrednostima koje jesu bitne, kao što su demokratija, ljudska prava i slobode, nego jednog velikog tržišta koje postaje srpsko nacionalno, sve što trasira put ka globalnoj Srbiji koja se takmiči bilo gde jesu dobre stvari, pa makar bile male stvari sa Makedonijom i da bog da bilo sreće da se u našem parlamentu svaki dan usvaja 10 takvih sporazuma i da stvaramo uslove da imamo zemlju koja zna da se takmiči, koja ima hrabrosti da se takmiči i koja se ne bavi budalastim stvarima iz davne prošlosti koje ne može ispraviti, nego želi da korača u budućnost tako što će biti hrabra, a ne zemlja koja se plaši da iskorači napred. Hvala na pažnji.