Hvala, koleginice Radeta.
Narodni poslanik dr Vladimir Orlić, pravo na repliku.
Izvolite.

Evo, da se i ja u pozitivnom smislu odazovem i da kažem da prihvatam predlog da rezimiramo današnju raspravu.

Dakle, šta smo zaključili? Pod jedan, da je bilo reč o javnom pozivu kada je reč o izboru strateškog partnera za Moravski koridor, javnom pozivu. Dakle, to je prvi zaključak.

Drugi zaključak, kada je o korupciji reč, mi usvajasmo zakone po kome se vrše postupci za brojne, između ostalog, i funkcionere i političke predstavnike i u tom smislu smo pokazali da nikakve zaštite kod nas u političkom smislu nema, da je kod nas reč isključivo o principima.

Pokazali smo, takođe, da kada se kaže - držite nekoga negde, a uhvaćen je na delu, apsolutno nema slučaja u Srbiji, nema ničega ni približno slučaju Marka Bastaća, koji je uhvaćen u nedelima, ne jednom nego mnogo puta. Između ostalog, to je utvrdila odgovarajuća budžetska inspekcija, kao što ste i pozivali da treba da se uradi. Između ostalog, uhvaćen je prilikom šverca deviza.

Između ostalog, ovih dana se izjasnio pred nadležnim organima za sve one optužbe da je neposredno organizovao reketiranje po opštini Stari Grad i iznude da je uzimao novac za nelegalnu granju.

Sve su to stvari koje ljudi u Srbiji jako dobro znaju. Znate već, uz prateći folklor u vidu navlačenja kesa na glavu, to su neke sitnice koje nisu previše važne, ali da neke ljude davite tamo i bijete ih satima, to su prateće metode uz sve ovo što sam vam objasnio.

Da nekoga držite na vlasti, pa ne znam šta da vam kažem? To su verovatno stvari sa kojima je teško živeti, a kamoli raditi, ali to nisu naši problemi. To su problemi onih koji takvu vlast i takve metode podržavaju.

Kada 37.000 dinara dostigne nivo minimalna zarada u Srbiji, a ja vam kažem to je nešto na čemu mi radimo, mi, a niko drugi, znamo šta će biti. Umesto čestitki sa druge strane, biće rečenica – ne valja to ništa, nije to dovoljno mi tražimo 50.000, ali jednu stvar shvatite, kada se o Srbiji, kao što je danas slučaj, staraju dobri, ozbiljni, odgovorni ljudi, ljudi koji svoj posao znaju da rade, a svoju zemlju vole, nema te zamerke za koju mi nećemo naći odgovor u smislu, evo, realizovano, postignuto, premašeno, idemo dalje.

Nekada će biti teško onima koji samo da kritikuju umeju da toliko više izmišljaju zamerke, da fantaziraju o njima koliko će, s druge strane, biti pozitivnih odgovora u smislu - napravljeno za narod ove zemlje, ostvareno za građane i kad je reč o fabrici i kad je reč o putu, i kada je reč o plati.

(Predsedavajući: Hvala.)

To je ono što pravi osnovnu razliku. Nas vodi ljubav i želja za rezultatom. One koje vodi priča, takvi nikada neće biti u prilici da mogu da razmišljaju o bilo čemu drugom, a kamoli da ga pokažu u praksi.

Hvala, dr Orliću.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta.
Da probamo da rezimiramo stvarno ovaj krug replika.
Izvolite.

Ja sam mislila da ćemo posle ovoga što sam pokušala da zaokružim, da će to zaista biti kraj rasprave i mislim da bi bilo fer da se to tako i završi, kad, evo, dobih neku poruku koliko je nekada koštala nafta, pošto je bio kukuruz, koliko je to sada nafta skuplja, kukuruz jeftiniji i suncokret jeftiniji. Ovo je nešto što je strašno.

Kada su u pitanju ovi autoputevi, treba da narod koji živi tamo u nekim delovima Srbiji, da zna da istočna Srbija neće biti pokrivena autoputevima, da će opet ostati slepo crevo, kao i cela limska dolina. Dakle, mi vas podržavamo da premrežite celu Srbiju.

Kada je kolega rekao da on hoće da zaokruži priču, ja sam stvarno mislila da će reći bar tri rečenice o „Krušiku“, pa da završimo priču o kriminalu.

Narodni poslanik dr Vladimir Orlić, pravo na repliku.
Izvolite.

Dobro, znači neko ne zna koliko je novozaposlenih u toj fabrici koju ste sada spomenuli? Pa, da li znate da je puta dva, odnosno puta tri u odnosu na period kada su „Krušikom“, ali ne samo „Krušikom“, upravljale štetočine, da je prosečna plata sa 30 i nešto hiljada, danas dostigla preko 50.000 i koliko je bolje poslovanje kada se samo uporedi sa onim kako je stajao saldo na kraju godine – po minus više stotina miliona ili čak i u milijardama mereno na kraju godine u njihovo vreme, sa plus pola milijarde u prošloj godini ili plus čistom milijardom godinu iza nje? Dakle, to su stvari o kojima niko u ovoj sali ne bi smelo da ima problem da govori.

Ako ste hteli da pričamo o onome što se dešava, a vezano za našu namensku industriju, ako želite da pričate o kampanji koja se vodi protiv te namenske industrije, pa i tu je nama potpuno jasno o čemu je reč. Oni u čije vreme je po 140 miliona dolara bio ukupan izvoz namenske industrije, danas, kada je taj izvoz meren po 800 miliona dolara godišnje i više, hoće da kažu da danas stoji u industriji lošije nego u njihovo vreme i danas su spremni ne samo da besomučno lažu i prave direktnu štetu, da čak i sabotiraju buduće ugovore koje prave proizvođači iz ove zemlje za tuđi

interes, za interes onih koji su nama direktna konkurencija, nego su u stanju da bukvalno unište sve, i zarade tih ljudi o kojima sam govorio i u ovoj fabrici, ali i drugim fabrikama, da unište perspektivu ljudima u kojoj god hoćete delatnosti, da unište izvozne potencijale ove zemlje, da ugroze već napravljene rezultate. A zbog čega? Da bi oni opet malo bili na vlasti.

Sada ne znam šta mislite koga promovišete pričom o toj temi, ljude koji se za te stvari zalažu, koji su već pokazali da im nešto sveto nije i ništa važno nije, ljude poput Dragana Đilasa ili Marka Bastaća? Nisam siguran koliko je to pametan pristup, ali opet pravi razliku između onoga gde je samo priča i onoga gde je borba za rezultat. Nama je svako novo radno mesto vredan rezultat, svako povećanje zarade vredan rezultat. Svaki novi milion, desetina, a kamoli stotina miliona evra izvoza iz ove zemlje je vredan rezultat i te stvari mi ne samo da poštujemo, tim stvarima ćemo mi da se rukovodimo, jer to je ono što nas motiviše.

Hvala.

Dva ili tri minuta više ako je to suština ove rasprave koju sada imamo, uzmite ih slobodno na koji god hoćete način, ali gledajte da ga upotrebite tako da budete fer, korektni i pošteni prema onima koji za ovu zemlju rade i koji su uspeli nešto da obezbede. Pa, ako i treba da bude vaša poslednja, evo vam je unapred!

Hvala, dr Orliću.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, pravo na repliku.
Izvolite.

Temi o kojoj govorimo poslednja bi trebala biti Zagorke Dolovac, samo što je ona negde u ilegali, pa ne znamo šta će onda da kaže i da li uopšte nešto radi.

Dakle, naše pitanje je vrlo konkretno. Kada je „Krušik u pitanju, ne pričamo o broju zaposlenih, ne pričamo ni o broju zaposlenih na određeno vreme, a znamo koliko ih je i koji će imati obavezu da obezbede glasove, nego pitamo da li je privatna misija o kojoj se u javnosti priča, u kojoj je navodno, ili jeste ili nije, ne znamo tačno, umešan otac ministra Stefanovića, da li je ta privatna firma bila povlašćena u odnosu na SDPR kada je u pitanju izvoz oružja? Vrlo konkretno, vrlo prosto i vrlo jednostavno. To je prva stvar.

Druga stvar, zaista završavam što se mene tiče, još jednim pitanjem, konstatacijom, kako god. Evo, pitanjem vama iz vlasti, da li ste razgovarali sa predsednikom Vlade vi iz skupštinske većine, evo sa resornim ministrom – dokle se došlo i da li se nešto radi na tome da više od dva miliona ljudi u Srbiji konačno mogu da počnu da žive koliko-toliko normalno od svoje zarade ili od svoje već zarađene penzije, a to znači da minimalac u Srbiji mora biti 37.000 dinara, da najniža penzija u Srbiji mora biti 37.000 dinara zato što je potrošačka korpa u iznosu od 37.000 dinara? Svako ko ima manje od cene potrošačke korpe ima status socijalnog slučaja.

Da li je vama normalno da penzioneri mogu biti socijalni slučajevi? Da li je vama normalno da ljudi koji idu na posao, rade, koji su zaposleni mogu biti socijalni slučajevi?

Nama nije i zato insistiramo na najnižoj plati i najnižoj penziji od 37.000 dinara. Hvala.